Kup.	Prod.	Sred.
117,17	117,88	117,52
104,85	105,48	105,17
106,4	107,04	106,72

Beograd

04.10.2019 u 11:51

„Fića skup” na Zvezdari

Vlasnici najstarijih „fića” i ljubitelji ovog automobila, koji se smatra oldtajmerom i simbolom bivše SFRJ, predstaviće svoja vozila sutra od 11.30 do 16 sati na platou ispred opštine Zvezdara, Bulevar kralja Aleksandra 77. Izložbu „Fića skup” organizuje Beogradsko udruženja fićista uz podršku GO Zvezdara. Biće predstavljeno oko 40 vozila Zastava 750/850 – „fića”, ne samo iz Srbije već i iz regiona, kao i trkačka vozila i oldtajmeri. Proizvodnja „fiće” obeležila je i početak domaće automobilske industrije, od davne 1955. do 1985. u fabrici automobila u Kragujevcu i za većinu Jugoslovena to je bio prvi automobil. Za tri decenije napravljeno je 923.487 vozila.

Beograd

03.10.2019 u 22:44

Teatar u formi fotografije

Izložba „Luiđi di Saro – teatar u formi fotografije” posvećena ovom italijanskom umetniku, predstavljena je u Italijanskom institutu za kulturu, u okviru obeležavanja Dana savremene umetnosti. Postavka je organizovana u saradnji sa Centrom za dokumentaciju iz oblasti istraživanja u savremenoj umetnosti Luiđi di Saro, povodom četrdeset godina od njegove smrti. Priređivač je profesor Lorenco Mango sa Univerziteta „L’Orientale” u Napulju. Pre otvaranja postavke priređena je promocija knjige „Te noći u Rimu” novinarke i spisateljice Karle Kukjareli. Među koricama je smeštena biografija o prerano preminulom umetniku koji je 1979. godine u 37. godini života, ubijen u jednom nesporazumu. Ovaj projekat, čiju ideju je pokrenuo Di Saro

Beograd

03.10.2019 u 10:00

Sefardsko porodično nasleđe

Priče izgubljenog sefardskog Beograda, rituali, zatrpane uspomene i ljudske sudbine koje prkose zaboravu okosnica su istraživanja kojeg se prihvatila Gabrijela Nikolić. Ono što je dokučila iz porodične istorije, ali i istorije srpske prestonice i njene jevrejske zajednice, ona je stavila u dokumentarni „ram” i prikazala na izložbi u Institutu „Servantes”. Postavka „Svetinja vode” obuhvata zanimljivu arhivsku građu. To potvrđuje i isečak iz novina: „Amam u evrejskoj mali do evrejske škole opravljen u najboljem stanju, sa svima potrebnim udobnostima snabdeven, koji ima više kabina sa evropskim nameštajem, kupanje je po običaju carigradskom, vode dovoljno vruće i ladne, tuševi dobri, toplota najvišeg stepena, doček najboljom čistotom i uslugom”. Ovo je pisalo u oglasu koji je

Beograd

03.10.2019 u 09:01

Ilustracije Boba Živkovića

Retrospektivna izložba ilustracija Dobrosava Boba Živkovića priređena je u Muzeju primenjene umetnosti. Postavku koju je organizovala ova kulturna ustanova s „Kreativnim centrom” otvorila je spisateljica Jasminka Petrović. Kustos je Slobodan Jovanović. Prikazano je više od pet stotina radova koje je Živković stvarao tokom proteklih 37 godina. Prateći deo izložbe su knjiga „Basna o Bobu”, spisateljice Jasminke Petrović, koju je ilustrovao upravo Bob Živković, u izdanju Muzeja primenjene umetnosti, i monografija „Dobrosav Bob Živković”. O saradnji s Bobom Živkovićem i o njegovom stvaralaštvu u monografiji su pisali Ana Pešikan, Jasminka Petrović, Ljiljana Marinković, Slobodan Jovanović, Smiljka Blažin i Voja Žanetić. Premijerno je predstavljen i projekat virtuelne realnosti

Kultura

01.10.2019 u 14:18

Ilustracije Cuce Sokić

U okviru ovogodišnje manifestacije Dani evropske baštine, u Centralnom holu Narodne biblioteke Srbije večeras u 19 sati biće otvorena izložba „Otkriveni svet ilustracije Ljubice Cuce Sokić”. Stvaralaštvo velike srpske slikarke ima svoje istaknuto mesto u istoriji srpske moderne umetnosti 20. veka, od poetike intimizma, do lirske apstrakcije, uz odlike sinteze racionalnog i lirskog, poetske atmosfere, diskretnog kolorita, odmerenosti i uzdržanosti pred motivom. U ovom njenom opusu postoji manje poznat segment njenog stvaralaštva posvećen ilustrovanju za decu i upravo njega ova postavka dodatno osvetljava, a reč je o periodu od 1935. do 1983. godine. Mnogobrojna prozna dela kao i najpoznatije časopise za decu druge polovine dvadesetog veka („Pioniri”, „Poletarac” i „Zmaj”) nadgradila je

Kultura

30.09.2019 u 21:00

Da li umetnost još može da nas šokira ili smo sve već videli

Konceptualna umetnica Kornelija Parker imala je 1995. izložbu u Londonu zajedno sa glumicom Tildom Svinton. Tilda je spavala u kutiji od stakla, a publika ju je izbliza zagledala. Bilo je to veoma zanimljivo. Tilda je ovo ponovila 2013. i staklenu kutiju stavila je u Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Smatrao sam da je Tilda bila umetničko delo 1995, ali da to možda nije bila 2013. Jer, da li je ona umetnica? Da li je ovoga puta sve bilo drugačije samo zato što to nije bila saradnja sa Kornelijom Parker? ‒ zapitao je Grejson Peri (59), poznati britanski umetnik u svojoj knjizi „Igra za galeriju” koju je upravo objavio „Službeni glasnik”, u prevodu Miodraga Markovića. Dobitnik Tarnerove nagrade 2003, prestižnog britanskog priznanja za savremenu umetnost, koju je primio obučen kao Kler,

Kultura

29.09.2019 u 16:10

Publika je kao pas, sve oseti

Kada je 70 ih godina Marina Abramović izvodila svoje performanse u Studentskom kulturnom centru, pred 20 ljudi, to je bila gužva. A više od 40 godina kasnije, u subotu u parku ispred Muzeja savremene umetnosti, gde je umetnica održala javno predavanje, bilo je mnogo, mnogo više ljudi. Nije bilo tih 6.000 koji su se domogli besplatnih ulaznica, ali je bilo prave publike, pravih slušalaca. Uglavnom mladih ljudi. Sedelo se na travi, na crvenim jastučićima, koji su nam podeljeni na ulazu, i sve je izgledalo kao neki umetnički Vudstok. „Dobro veče, deco”, obratila se Marina publici, „i dobro veče, moja generacijo.” S uzbuđenjem u glasu govorila je o tome kakav treba da bude umetnik, šta je to umetnost performansa, ko sve može da bude umetnik. „Kada mi dođe student na početku i

Kultura

27.09.2019 u 10:26

Marina Abramović se vraća kući

Američki „Njujork tajms” piše o izložbi „Čistač” Marine Abramović, navodeći da se tom postavkom ona posle gotovo pola veka vratila u svoj rodni Beograd, prenosi Tanjug. Širom Beograda postavljeni su bilbordi koji su najavljivali retrospektivu njenog rada na izložbi koja je u subotu otvorena u Muzeju savremene umetnosti, piše list, dodajući da se tog dana Marina Abramović našla na naslovnim stranama gotovo svih nacionalnih novina, kao i na vestima televizija. „Ponovo sam u Beogradu, sve emocije su navrle”, rekla je Abramovićeva i dodala: „Pokušavam da ne budem emotivna, ali ne uspevam baš najbolje.” Izložba pod nazivom „Čistač” predstavlja njen dolazak kući na više načina, ocenjuje američki list. Stalna postavka Muzeja savremene umetnosti stavljena je u depo kako bi se napravilo

Kultura

26.09.2019 u 22:01

Predavanje Marine Abramović pratiće 6000 ljudi

Muzej savremene umetnosti još nema tačan podatak koliko je posetilaca videlo izložbu Marine Abramović „Čistač” u prvim danima otvaranja. Nezvanično, prema prodatim kartama na biletarnici muzeja, prvog dana otvaranja bilo je više od 1500 ljudi. S obzirom na to da su se karte prodavale i onlajn, precizni podaci tek treba da stignu. Posetioci dolaze na izložbu u tačno određenim terminima, odnosno, ulaznice se kupuju za određeni sat i nije moguće da u muzej, zbog prirode postavke uđe više od 500 ljudi odjednom. Cena pojedinačne karte je 600 dinara. Marina Abramović održaće u subotu u 18 sati javno predavanje za koje su se delile besplatne ulaznice, tako da će umetnica držati predavanje na otvorenom ispred muzeja za 6500 ljudi. „Bila sam zapanjena kada sam čula koliko je njih uzelo

Kultura

24.09.2019 u 12:03

Inspiracija narodnim graditeljstvom

U Galeriji nauke i tehnike SANU do 19. oktobra traje upravo otvorena izložba „Tragajući za inspiracijom u narodnom graditeljstvu – iz zbirki Muzeja nauke i tehnike”. Na postavci koja se organizuje u godini kada ovaj muzej obeležava tri decenije postojanja, muzejska savetnica dr Snežana Toševa odlučila se da prikaže deo bogatog fonda koji se u njemu čuva. Pored dela koji se odnosi na istoriju ove kuće, izložba baštini arhitekte koji su na različite načine bili inspirisani narodnim graditeljstvom, kao što su akademik Branislav Kojić, akademik Aleksandar Deroko, Božidar Petrović i Zoran B. Petrović. Njihova dela svedoče o tome koliko je njihovo stvaralaštvo bilo duboko utemeljeno u tradicionalnoj arhitekturi. U svojim bogatim i raznolikim opusima uspeli su da graditeljsko nasleđe zaštite

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izložbe

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu