Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Kultura

17.11.2020 u 12:00

Preminuo reditelj Milivoje Mića Milošević

Reditelj Milivoje Mića Milošević, preminuo je juče u Beogradu u 91. godini od posledica infekcije virusom korona, rečeno je Tanjugu u krugovima bliskim porodici reditelja. Režirao je igrane filmove „Tesna koža”, „Laf u srcu”, „Nije nego”, „Drugarčine”, „Berlin kaput”, dok je sa dokumentarnim filmovima „De Jongovi” (1975) i „Žulj” (1988) bio jugoslovenski kandidat za Oskara. Milošević je režirao i dokumentarni film o rok bendu „Bijelo dugme” i televizijski serijal „Tito: Crveno i crno”.

Kultura

31.10.2020 u 22:00

U meni se nakupio pozitivan bes

Imali smo ludu sreću da za tili čas stignemo na drugi kraj sveta i da se istom brzinom vratimo u bazu. Danas je to gotovo nemoguće, osim u slučaju da pristanete na torturu samoizolacije posle putovanja, kaže Lordan Zafranović, filmski reditelj, objašnjavajući koliko je pandemija poremetila njegov život i odmah dodaje da ne zna u kojoj meri će sve ovo zaustaviti realizaciju filmskih projekata. Tu pre svega misli na svoj dugoočekivani projekat „Deca Kozare“ koji je konačno prošao na filmskom konkursu u Srbiji i dodaje da već sada oseća da će se teško pretrčati taj maraton koji snimanje filma podrazumeva. Da se život ipak nastavlja svedoči činjenica da sutra u Bazelu počinje velika restrospektiva njegovih filmova koja će potrajati ceo mesec novembar, a u okviru koje će osim ratne trilogije

Kultura

19.10.2020 u 20:15

Bolest čovečanstva kome je novac postao bog

Podgorica – Filmski i pozorišni reditelj iz Velike Goran Bjelanović je na Jahorina film festu 2020. filmom „Balkanski de-mol” u konkurenciji 117 kratkometražnih igranih filmova iz 22 države sa svih kontinenata osvojio Specijalnu nagradu. Tako je ovaj stvaralac koji usled političkih (ne)prilika nije imao prostora da stvori obimno delo ušao u istoriju svetskog pozorišta i filma kao možda jedini reditelj kome je nagrađeno sve što je do sada stigao da ostvari. Prvim dokumentarnim filmom kojim se pojavio na međunarodnoj sceni („Severna Bajka”) osvojio je treće mesto na Jahorina film festu (2010) i gran pri u Leću na Internacionalnom turističkom filmfestu (2011). Kratkometražnim igranim filmom „Ruže” zavredio je 2013. godine plasman u zvanični program filmskog festivala u Kanu u kategoriji

Kultura

15.10.2020 u 09:50

Vredno je radio je na približavanju kultura

U krugu porodice, prijatelja, saradnika i poštovalaca dela Gorana Paskaljevića, juče je u Jugoslovenskoj kinoteci održana komemoracija ovom poznatom reditelju, autoru filmova „Poseban tretman”, „Varljivo leto 68”, „Vreme čuda”, „Tango argentino”, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kako je Hari postao drvo”, „Optimisti”, „Zemlja bogova” i drugih, čiju je retrospektivu filmova priredio muzej MOMA u Njujorku 2008. godine. Na komemoraciji su, između ostalih, bili: Mira Banjac, Branka Petrić, Slobodan Šijan, Goran Marković, Zoran Kiki Lesendrić, Mlađan Dinkić... „Paskaljevićeva dela puna su emocija, empatije, humora i lirike”, naglasila je glumica Svetlana Ceca Bojković, koja je svoju prvu ulogu odigrala u njegovom filmu „Pas koji je voleo vozove”. – Bio je čudesan filmski autor bogatog

Kultura

12.10.2020 u 15:00

Oproštaj od Gorana Paskaljevića

U Velikoj sali na Novom groblju u Beogradu juče su se od poznatog reditelja Gorana Paskaljevića oprostili prijatelji, porodica, poštovaoci njegovog dela i saradnici, preneo je Tanjug. Posle kremacije na pariskom groblju Per Lašez, koja je organizovana petog oktobra, urna sa posmrtnim ostacima prekjuče je preneta u Beograd. Po želji Paskaljevića, polaganju urne prisustvovaće samo članovi najuže porodice, i to će naknadno biti obavljeno. Komemoracija će biti održana u sredu, 14. oktobra, u Jugoslovenskoj kinoteci. Tada će se kolege, umetnici i filmski radnici sa kojima je reditelj sarađivao tokom plodne karijere, koja je trajala više od četiri decenije, podsetiti na ostvarenja koja su Goranu Paskaljeviću donela svetske nagrade. Goran Paskaljević je autor više od 30 dokumentarnih i

Kultura

01.10.2020 u 20:15

Kokan Mladenović: Teatar će se transformisati ili će odumreti

Novi Sad ‒ Gustav, sivi službenik, radnik kojeg izrabuljuju, sluga režima, idealista... Upravo ovaj junak reditelja Kokana Mladenovića bio je centralna figura trećeg festivalskog dana 65. Sterijnog pozorja u Novom Sadu. Prošetao je tako Gustav, lik iz mađarskog crtanog filma osamdesetih godina 20. veka scenom „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta, pokupio aplauze i cveće pokazavši osobenost takmičarske predstave „Gustav je kriv za sve” u izvođenju teatra „Deže Kostolanji” iz Subotice. Ovogodišnje, 65. pozorje, na radost ovdašnje publike otvorila je glumica Branka Petrić, a organizatori su se pobrinuli da ispoštuju sve bezbedonosne mere, u šta smo se uverili na licu mesta. Publika raspoložena, nasmejana prati brojne pozorijanske sadržaje, svi sa istim stavom da je pozorište

Kultura

27.09.2020 u 19:30

Sećanje na Gorana Paskaljevića – čovek koji je umeo da voli

San Sebastijan – Osvanulo je jutro okupano nekom tužnom kišom u festivalskom San Sebastijanu, gde je vest o iznenadnoj smrti slavnog srpskog reditelja Gorana Paskaljevića primljena s nevericom. Ovde je on bio rado viđen gost, u legendarnom hotelu „Marija Kristina” čekala ga je uvek njegova soba, ovde je publika ovacijama dočekivala i ispraćala njegove filmove, a ne tako davno upravo mu je ovde nobelovac Mario Vargas Ljosa, kao predsednik žirija festivala, uručio nagradu za film „San zimske noći”. Gorana, našeg scenaristu, reditelja i producenta, autora 18 dugometražnih igranih filmova – od „Čuvara plaže u zimskom periodu” (1976) do ovog poslednjeg „Uprkos magli” (2019), poznavao je, cenio i voleo filmski svet, filmski profesionalci i kritičari. I publika, i to ne samo ona u Evropi već i ona

Kultura

09.09.2020 u 11:30

Uvek sa humorom do istine

Kada je šezdesetih godina prošlog veka počeo da osvaja i filmsko platno slavni češki reditelj Jirži Mencl (Prag, 23. februar 1938) baveći se domaćim temama odmah je pokazao smisao za komično, poigravanje sa erotikom i seks simbolikom, za precizno procenjene i izvedene montažne rezove i veoma efikasan rad sa glumcima. U domovini su ga još tada nazivali „sladostrasnikom i amoralistom”, a on je ne osvrćući se nastavljao da snima svoje subverzivno satirične, ideološko-politički kritičke, ironično-humane filmove koji su, najčešće inspirisani romanima Bohumila Hrabala, pružali gledaocima celog sveta zadovoljstvo čistog smeha. O Jiržiju Menclu i njegovom majstorstvu u izvlačenju maksimalnog šarma iz jednog kulturnog miljea slavni češki pisac Bohumil Hrabal je govorio da je „veliki

Kultura

08.09.2020 u 20:12

Sudbina Vase Železnove se nije mnogo promenila

Mnogo, mnogo vremena sam proveo u Beogradu, punih 14 godina ovde sam bio podstanar, uključujući i studentske dane. Zapravo, poznajem svaki deo Beograda, čak mislim da sam na svim lokacijama bio njegov žitelj, priča za „Politiku” hrvatski reditelj Zlatko Sviben koji na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu potpisuje predstavu „Vasa Železnova Maksima Gorkog i drugi”. Premijera se očekuje sutra od 19.30 časova. Osnovu komada čini druga verzija „Vase Železnove” Maksima Gorkog iz 1935. godine, a adaptacija sadrži i dramatizovane delove iz njegovog romana „Delo Artamonovih”, prizore i neka lica iz prve verzije „Vase Železnove” (Mati) iz 1910. godine, međuigru i lica iz „Pesme o Sokolu” i epilog, takođe, prema romanu Gorkog „Foma Gordejev”. Prva proba aktuelne

Kultura

07.09.2020 u 09:23

Umro reditelj Jirži Mencl

PRAG – Slavni češki režiser Jirži Mencl preminuo je u 82. godini, objavila je njegova supruga Olga na svojoj Fejsbuk stranici, preneo je Tanjug. Mencl je bio poznat po filmovima koji kombinuju humanistički pogled na svet sa sarkazmom i provokativnim temama i bio je važan deo češkog novog talasa. U Narodnom pozorištu u Beogradu ugledni umetnik je režirao Šekspirov komad „Vesele žene vindzorske” 2007. godine, i u korežiji sa Božidarom Đurovićem, postavio operu Sergeja Prokofjeva „Zaljubljen u tri narandže”. Njegov film „Strogo kontrolisani vozovi” je 1966. godine osvojio Oskara za najbolji strani film, a njegova popularna komedija „Selo moje malo” iz 1985. je bio nominovana za tu nagradu u istoj kategoriji. Njegova provokativnost ga je dovodila i u nevolje: 1969. snimio je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: reditelj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu