Kultura

21.02.2020 u 09:00

Van Gogov teskobni krik

Duševne patnje velikog slikara Vinsenta van Goga (1853–1890) i njegova iscrpljujuća borba sa psihičkom bolešću javnosti su više nego dobro poznate. Nagoveštaj toga koliko bolne mogu da budu psihotične epizode kroz koje je, nažalost, prolazio daje nam autoportret koji je ovaj Holanđanin, prepoznatljiv po upečatljivom slikarskom gestu, obojenog snažnim emocijama, uradio 1889, upravo tokom njegove tadašnje teške zdravstvene krize. Novost nije to da slika postoji – publika za nju zna još od 1910, od kada je ona deo kolekcije Nacionalnog muzeja u Oslu – već da je nedavno nesumnjivo potvrđeno da je zaista reč o autentičnom Van Gogovom delu, o čemu izveštava, između ostalih, i „Gardijan”. Autorstvo nad slikom dovođeno je u pitanje decenijama, još od sedamdesetih godina prošlog veka,

Kultura

22.01.2020 u 18:00

Omaž prijatelju Momi Antonoviću

Momčilu Momi Antonoviću, našem poznatom slikaru koji je preminuo prošle godine, u Galeriji ’73 biće priređen izložbeni omaž iza kojeg stoji grupa njegovih prijatelja – Rajko Karišić, Dragan Bartula, Dušan Milovanović i Saša Marin. Dokumentarističko-likovna postavka koja nosi naziv „Omaž prijatelju” otvara se sutra uveče u 19 sati i podsetiće nas na Antonovića i njegove prepoznatljive motive kojima je obeležio naše sećanje na njegovo stvaralaštvo. Pored slika i litografija koje su u privatnom vlasništvu do 4. februara biće prikazan i deo fotografija iz Antonovićevog života, sve zajedno pružiće jedan intimniji pogled na njega i kao umetnika, i kao privatnu ličnost. Podsećanja radi, Moma Antonović rođen je u Kruševcu 29. oktobra 1938, kao devetogodišnjak objavljuje svoju prvu pesmu

Društvo

13.01.2020 u 15:08

U čoveku ima nešto veće od čoveka

Kragujevac – „Dodir svile” je istovremeno prva izložba slika na svili koju je priredio Narodni muzej u Kragujevcu i prva samostalna izložba Vesne Maksimović (1972). Ova višestruko nadarena žena, majka devetnaestogodišnje studentkinje Sandre, doživela je 2001. godine strašnu traumu. Posle porođaja imala je sedam teških operacija na karlici i kukovima, koje su izvršene u Beogradu na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”. Punih sedam godina je bila gotovo prikovana za bolesnički krevet, ali je trajno zadobijeni invaliditet uspela da nadjača stvaralačkim nadahnućem. Vesna i danas neguje ljubav prema poeziji, koja joj je pomogla da prebrodi dug i mukotrpan oporavak, ali je trenutno više posvećena slikanju na svili, sa čijom se tehnikom prvi put susrela 2014. godine u

Kultura

10.01.2020 u 22:00

Naš Amerikanac – slikar i poeta

Kada je zatvorena poznata francuska kafana „Rotonda” i 1959. otvoreno istoimeno pozorište, u enterijeru su postavljene tapiserije sa stotinak imena slavnih posetilaca stare kafane na Monparnasu – uz Koktoa, Lenjina, Trockog, Pikasa, Stravinskog i Modiljanija nalazi se i ime Jovana Radenkovića, uz natpis Žaka Prevera: „Na ovim zidovima su imena ljudi svih vrsta koji su davno posećivali ovo mesto i koji su se tu osećali kao kod kuće. Kao i nekada, ovo pozorište pripada njihovim snovima i uspomeni na njih.” Iako je zapaženu slikarsku karijeru ostvario u Francuskoj i Americi, Radenković – o kome su izveštavali: „Njujork tajms”, „Herald tribjun”, „Mond”, AFP, Frans pres i mnogi drugi, u rodnom Beogradu nije zaboravljen, već je gotovo nepoznat. Rođen 1903, diplomirao je na arhitektonskom

Kultura

10.01.2020 u 18:00

Francuska zabranila izvoz Čimabueove slike

Sudbina slike „Ruganje Hristu” iz 13. veka čiji je autor cenjeni firentinski srednjovekovni slikar i mozaičar Čeni di Pepo Čimabue, a koja je prošle jeseni prvo pronađena u Francuskoj, pa potom prodata na aukciji kuće „Akteon” za 24 miliona evra još nije konačna. Naime, strani kupci – dvojica Čileanaca koji žive u SAD – ipak neće moći da je izvezu iz Francuske u narednih trideset meseci pošto je vlada ove zemlje ovo neveliko ali izuzetno dragoceno delo krajem decembra proglasila nacionalnim blagom, dajući tako rok u kojem bi mogla da se skupe sredstva da se slika otkupi. Kako prenose strani mediji, saopštenje o tome novinarima je uputilo Ministarstvo kulture Francuske, potpisao ga je ministar Frenk Rister i to na osnovu predloga državne Komisije za kulturnu baštinu. Pravac u kojem se

Kultura

09.01.2020 u 20:00

Veličkovićeva tragika u Bretanji

Ogroman prostor nekadašnjeg skladišta Kapucinskog manastira u Landernou, u Bretanji, do sada je ugostio remek-dela nekih od najvećih umetničkih imena 20. veka – Huana Miroa, Žana Dibifea, Alberta Đakometija, Marka Šagala, Pabla Pikasa, Henrija Mura… Sada je među tim velikanima i naš Vlada Veličković. Fondacija Elene i Eduara Leklerk postoji od 2012. i njihovom ličnom inicijativom desile su se dve stvari – pomenuto zdanje prvo je prilagođeno za izlaganje monumentalnih radova svih navadenih autora, a sada je upriličena i retrospektiva našeg letos preminulog slikara i akademika, što će francuskoj publici, istančanog ukusa i želje za istinskim uživanjem u umetnosti, biti dostupno do 26. aprila sledeće godine. „Veliki stil i tragika” naziv je ove izložbe i na njoj je više od stotinu radova

Kultura

08.01.2020 u 12:01

Majstor renesanse u Gran Paleu

Jedan od najoriginalnijih slikara u istoriji umetnosti – Domenikos Teotokopulos, poznat kao El Greko, koji je doživeo slavu još za vreme svog života krajem 16. i početkom 17. veka, a zatim jedno vreme bio zaboravljen da bi njegovo delo ponovo postalo aktuelno krajem 19. i početkom 20. veka, ove sezone ima počasno mesto u pariskom Gran Paleu. Na prvoj velikoj izložbi njegovih dela u Francuskoj koja će trajati do 10. februara izloženo je 75 radova ovog majstora renesanse, od monumentalnih ulja na platnu do intimnijih formi. Posetioci se najviše tiskaju ispred monumentalnih slika, kao što su „Uspenje Bogorodice” ili „Ekspolio (Svlačenje tunike sa Hrista)”, obe naslikane u njegovom španskom periodu, u Toledu. Ova druga, „Ekspolio”, majstorsko i originalno delo koje prikazuje momenat koji

Kultura

05.01.2020 u 19:00

Od bara u Parizu do šidskih scena

Jedan je od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog slikarstva iz perioda između dva svetska rata, izuzetan poznavalac dela Pusena, Engra, Sezana, Pikasa, Derena i drugih, odlično je vladao slikarskim zanatom i suštinski poznavao prirodu kako klasicističke, tako i modernističke koncepcije slike, pa je u žanr-slikarstvu uspostavio najneposredniji kontakt sa posmatračem u svedenom linearnom, a koloristički bogatom stilu. Na tim Šumanovićevim delima ostaju prisutna i prepoznatljiva ranija slikarska znanja, kao i slojevitost na konceptualnom nivou, što je bitna odlika i drugih njegovih ciklusa jer je on bio izrazito intelektualni tip umetnika, započinje Milana Kvas, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, razgovor za „Politiku”, naglašavajući tako odmah šta je to što čini posebnu draž

Kultura

03.01.2020 u 22:00

Edgar Dega je „rođen” u operi

Noge Degaove balerine su pahuljaste kao i njena tanana suknja, napisao je davne 1874. godine jedan oštri kritičar posle prve izložbe impresionista koja je izazvala veliki podsmeh, ražalostivši mlade slikare okupljene oko novog pravca i odlučne da dokažu da rade pravu stvar. Upravo Edgar Dega je bio jedan od njih koji se, kako svedoče biografi, tada požalio: „I proglasili su nas impresionistima, to je uvredljivo i ponižavajuće. Mržnja ne bira sredstva”. Impresionisti su odavno priznati kao majstori slikarstva, a upravo je Edgaru Degau pripala čast da se ove sezone u Muzeju „Orsej” u Parizu kroz njegova dela, i to ona sa balerinama „pahuljastih nogu i sukanja” slavi 350 godina pariske opere. Izložba „Dega u Operi” koja je otvorena u septembru i koja će trajati do 19. januara (osim što je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slikari

	Kup.	Prod.	Sred.
			117,57
			108,91
			110,78

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu