Izdanja Čitulje
sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
8°C Oblačno
Beograd
Poslednja izmena 23:30

Tag: lakić d

Kultura
26.11.2017 u 22:00
Gde je nestao Aljoša
Be­o­grad­ski Fe­sti­val autor­skog fil­ma, u svom 23. iz­da­nju, osim izra­el­skog „Fok­stro­ta” Sa­mu­e­la Ma­o­za, po­nu­dio je još je­dan su­per­i­or­ni film – „Bez lju­ba­vi” (Ne­lю­bo­v/Lo­ve­less), ru­skog sce­na­ri­ste i re­di­te­lja An­dre­ja Zvja­gin­ce­va. Za ovu iz­van­red­no re­ži­ra­nu, upo­zo­ra­va­ju­ću po­ro­dič­nu dra­mu o raz­vo­du či­ja je naj­ve­ća žr­tva dva­na­e­sto­go­di­šnji sin Aljo­ša, Zvja­gin­cev je na ovo­go­di­šnjem, 70. Kan­skom fe­sti­va­lu
Kultura
23.11.2017 u 22:00
Dramski ples muškarca sa sudbinom
Možemo li da kontrolišemo ono što zovemo sudbinom? Ovo pitanje izraelski scenarista i reditelj Samuel Maoz postavlja u filmu „Fokstrot” kojim večeras u 19.30 sati u beogradskom Domu omladine svečano započinje 23. Festival autorskog filma. „Postoji li uopšte sudbina ili je slučajnost upravo ono što je rekao Ajnštajn – božji način da ostane anoniman”, pitao se jesenas Maoz u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” posle svetske premijere „Fokstrota” na 74. Venecijanskom festivalu, na kojem je u završnici osvojio Gran-pri – „Srebrni lav”, a zatim postao i zvanični kandidat Izraela za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma.
Kultura
13.11.2017 u 22:00
„Zlatni Aleksandar“ za švedske „Gavrane“
58. SOLUN - Najveće priznanje 58. Solunskog festivala, nagrada „Zlatni Aleksandar“ koja nosi i ime Tea Angelopulosa, kao i novčani iznos od osam hiljada evra pripao je švedskom fotografu, snimatelju i autoru kratkih filmova Jensu Asuru za njegov rediteljski debi u dugometražnom filmu „Gavrani“ („Ravens“/„Korparna“), koji je nedavno bio takmičar i u San Sebastijanu, ali je tamo prošao bez većeg uspeha.
Kultura
12.11.2017 u 22:00
Nežni oproštaj od filma i života
Solun- Jedan od najznačajnijih savremenih karakternih američkih televizijskih i filmskih glumaca – Džon Kerol Linč i više se nego uspešno okušao i u rediteljskom poslu. Prema scenariju Logana Sparksa i Draga Šumonje (američkog glumca naših korena, a i montažer je Slobodan Gajić), u nezavisnoj produkciji je snimio film „Laki”. U njemu, uz nedavno preminulog glumca Herija Dina Stentona, kojem je ovo bila i poslednja uloga na filmu, igra i Džonov rođeni brat – slavni reditelj Dejvid Linč.  Film „Laki”, inače jedan od 14 filmova u međunarodnom takmičarskom programu 58. Solunskog festivala, jedan je od najlepših i najnežnijih oproštaja od filma i od života viđenih na velikom ekranu. Dirljivi esej o smrtnosti, ali i ljubavi prema životu i veri u dobrotu čovečanstva.
Kultura
11.11.2017 u 22:00
U zemlji loše ispričanih bajki
Solun- Jedan od najsnažnijih novih grčkih filmova prikazanih na 58. Solunskom festivalu svakako je film „Linije” scenariste, reditelja i producenta Vasilisa Mazomenosa. Gotovo hiperrealističko, višeslojno delo koje skenira grčku svakodnevicu, kao produkcijska celina deluje savršeno, čak i veoma skupo, iako je u nastanak ovog filma uloženo svega nešto više od sto hiljada evra. Mazomenos, autor animiranih, eksperimentalnih i igranih filmova: „Dani besa – Rekvijem za Evropu”, „Trijumf vremena”, „Novac, mitologija i tama”, „Sećanje”, „Reči i gresi”, „Krivnja” i „Deseti greh”, kao producent zna kako se od onog malo može napraviti mnogo na filmu, koji je veoma skupa umetnost. U tom smislu srpskim producentima bi mogao da održi korisnu lekciju.
Kultura
09.11.2017 u 22:00
Sa ostrva ograničenja u veliki filmski svet
Solun – Ličnost u žiži 58. Solunskog festivala je švedski scenarista i reditelj Ruben Ustlund, dobitnik ovogodišnje „Zlatne palme“ za film „Kvadrat“ („The Square“/„Le Carré”) i osvajač nominacija za „evropskog oskara“ – nagrade EFA Evropske akademije za film. Vrlo dobro poznat u nordijskim zemljama, ali i u međunarodnim festivalskim krugovima kao osvajač brojnih nagrada, Ustlund još uvek nije postao i „stari znanac“ široke međunarodne bioskopske publike. Baš zato je organizovanje retrospektive od (svih) 10 njegovih filmova pun pogodak Solunskog festivala.
Kultura
08.11.2017 u 22:00
Filmsko nebo nad Balkanom
Solun – Tradicionalno su na velikom Solunskom filmskom festivalu oči grčke publike i međunarodnih gostiju uprte u programsku celinu zvanu „Balkanski pregled“, o kojem već više od dve decenije prilježno brine estetičar filma Dimitris Kerkinos. Osim glavnog programa u okviru ove celine – u kojem je moguće videti najnovije i najuspešnije filmove proizvedene u zemljama Balkana, samim tim i iz Srbije, jer tu je i naš kandidat za Oskara – film „Rekvijem za gospođu J“ Bojana Vuletića kao i „Vojnici, priča iz Ferentarija“ Ivane Mladenović (srpsko-rumunska koprodukcija), ali i kratki film „Kamen u ruci“ Stefana Ivančića – Kerkinos je ove godine dodatno priredio i specijalni omaž program nazvan „Od reči do slika – Balkanska literatura i film“. Tako je na međunarodnom, 58. Solunskom festivalu
Kultura
05.11.2017 u 22:02
Po­bed­nič­ke da­me i ve­ra u moć fil­ma
Pin­gjao - Po­sle se­dam ča­rob­nih fe­sti­val­skih da­na i no­ći, kva­li­tet­nih film­skih pro­jek­ci­ja u no­vo­i­zgra­đe­nom hra­mu fil­ma re­zul­tat ta­ko­zva­nog nul­tog iz­da­nja me­đu­na­rod­nog „Pri­kri­ve­ni ti­gar, skri­ve­ni zmaj” Pin­gjao fe­sti­va­la sa­da je već po­znat. Glav­ne fe­sti­val­ske na­gra­de za svo­je hra­bre i sna­žne eg­zin­sten­ci­ja­li­stič­ke fil­mo­ve od­ne­le su čak tri re­di­telj­ske da­me – Ru­ski­nja Eli­za­ve­ta Sti­šo­va, Ki­ne­ski­nja na ra­du u Ame­ri­ci Kloe Žang i Ki­ne­ski­nja Vi­vi­jan Ču. Na­gra­du „Ro­ber­to Ro­se­li­ni” za naj­bo­lji film u Pin­gjau na ve­li­koj sce­ni pod otvo­re­nim ne­bom pe­to­čla­ni ži­ri – u či­jem su ra­du uče­stvo­va­li in­dij­ski, ki­ne­ski i ja­pan­ski sce­na­ri­sti i pro­du­cen­ti, ali i evrop­ski re­di­te­lji Alek­sej
Kultura
04.11.2017 u 22:00
Skrom­ni mo­gul ne­za­vi­snog ki­ne­skog fil­ma
Pin­gjao – Đa Žang­ke, slav­ni ki­ne­ski sce­na­ri­sta, re­di­telj, pro­du­cent, čak i di­stri­bu­ter – sve u sve­mu ve­li­ki bo­rac za op­sta­nak u ki­ne­skom ne­za­vi­snom film­skom stva­ra­la­štvu, sa­da je i osni­vač me­đu­na­rod­nog „Pri­kri­ve­ni ti­gar, skri­ve­ni zmaj” Pin­gjao fe­sti­va­la i idej­ni tvo­rac umet­nič­kog se­la sa film­skom ško­lom, iz­lo­žbe­nim pro­sto­rom, čak i re­sto­ra­nom u bli­zi­ni nje­go­vog rod­nog gra­da u po­kra­ji­ni Šan­si. Tvo­rac svet­ski na­gra­đi­va­nih fil­mo­va po­put „Plat­for­me”, „Sve­ta”, „Ne­po­zna­tog za­do­volj­stva”, „Mr­tve pri­ro­de”, „Do­di­ra gre­ha” i „Pla­ni­ne mo­gu da odu”, iz­vr­stan je do­ma­ćin. Str­pljiv pred sa­go­vor­ni­ci­ma, do kra­ja po­sve­ćen film­skim stva­ra­o­ci­ma – i oni­ma iz Ki­ne i oni­ma ko­ji su pri­sti­gli
Kultura
01.11.2017 u 22:00
Grad u kome je istorija stala
Pingjao – Svako će vam ovde reći da je drevni Pingjao u jugoistočnoj oblasti pokrajine Šansi jedini, do kraja obnovljeni i restaurirani kineski grad, te da je to razlog što danas izgleda kao da je u njemu istorija stala. Vremenska mašina vraća ovaj prelepi grad daleko unazad, u 14. vek, u vreme kada je Hongvu imperator upravo ovde podigao zid sa šest kapija, smestio stanovništvo, razvio trgovinu zajedno sa sistemom odbrane, stvorivši sve uslove da nešto kasnije, u vreme poslednje dinastije Đing, Pingjao postane i moćan finansijski centar Kine.
Početna / Tagovi
13.11.2018 u 23:55
Međunarodni festival zelene kulture „Grin fest”
13.11.2018 u 23:22
Roze dijamant na aukciji prodat za više od 50 miliona evra
13.11.2018 u 23:03
Kina po prvi put prikazala nove projektile u J-20 avionima (VIDEO)
13.11.2018 u 22:57
Merkel: Bez evropske dimenzije svi su izgubljeni
13.11.2018 u 22:49
Pola veka Fakulteta političkih nauka
13.11.2018 u 22:44
Palestinci u pojasu Gaze slavili dak su Izraelci na jugu protestovali zbog prekida vatre
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja