Kup.	Prod.	Sred.
117,29	118	117,65
105,15	105,78	105,46
106,55	107,19	106,87

Kultura

05.09.2019 u 22:53

Crno-beli svet prošlosti

Lido, Venecija – Vizuelno remek-delo prenatrpano detaljima iz istoimene knjige Jiržija Kosinskog. Ovako se u najkraćem može definisati tročasovni crno-beli film „Obojena ptica” češkog autora Vaclava Mohula, u kojem uz dečaka – naturščika Petra Kotlara, koji neodoljivo podseća na našeg Denisa Murića – igraju i Harvi Kajtel, Stelan Skarsgard, Udo Kir i Džulijan Sends. Mohulov impresivni film je ekranizacija prvog (autobiografskog) romana Jiržija Kosinskog, koji je ovaj Poljak, imigrant u SAD, objavio 1965. godine doživevši i optužbe za „kreiranje lažne biografije”. Kako bilo, i sam roman i Mohulov film, koji je mukotrpno nastajao punih 11 godina, govori o užasavajućem iskustvu jevrejskog dečaka i njegovoj borbi za preživljavanje pre i tokom horora Drugog svetskog rata. Mohul je samu

Kultura

03.09.2019 u 21:30

Anđeli destrukcije i perači novca

Lido, Venecija – Konačno može da prestane nadmetanje ko je bolje odigrao lik Džokera u popularnom serijalu o „Betmenu” – Džek Nikolson ili preminuli Hit Leddžer – jer se upravo Hoakin Feniks pokazao kao nenadmašan u istoimenom filmu Toda Filipsa, koji će se uskoro naći i u srpskim bioskopima. Filipsov „Džoker”, film koji prati genezu pretvaranja ovog strip-junaka (prvi put se u stripu kao lik pojavio još 1940) od stendap komičara u pravo zlo Gotam sitija, iznenadiće mnoge poklonike i serijala o „Betmenu” i samog „velikog lošeg momka filmskog ekrana”. Film je kreiran kao hipnotički žustro zahvatljiva urbana noćna mora puna fantazije – kao mračan film u kojem je Artur Flek zvani Džoker portretisan više kao patetična mentalno obolela osoba i gubitnik nego kao grandiozan zlikovac. Više je anđeo

Kultura

01.09.2019 u 20:30

Skromni stranac u Gradu svetlosti

Lido, Venecija – Najnovijim filmom prošlogodišnjeg dobitnika kanske „Zlatne palme”, slavnog japanskog scenariste i reditelja Hirokaza Kore Ede, svečano je otvoren ovogodišnji Venecijanski festival. U „Istini”, kako glasi naslov filma u čijem su fokusu ponovo porodični odnosi (otkupljen i za prikazivanje u Srbiji), Kore Eda je spojio Katrin Denev i Žilijet Binoš, pridodao im i Itana Houka i zajedno s njima prošao svoje prvo iskustvo snimanja filma na inostranom terenu – u Evropi, Francuskoj, i to na francuskom jeziku. Na unapred dogovoreni intervju za „Politiku”, u salonu hotela „Ekscelzior”, u kojem se na zidu, među poređanim portretima, nalazi i fotografija kultnog japanskog reditelja Takešija Kitana, Kore Eda stiže na vreme. Zadržava se pažljivo posmatrajući portret po portret i

Kultura

31.08.2019 u 21:00

Majstori i poneka Margarita

76. VENECIJA Lido, Venecija – Prvi put kada sam napustio Španiju kao filmski autor došao sam na Venecijanski festival 1983. s filmom „Mračne navike”. Venecija je bila moje međunarodno krštenje, otkrio me je Enco Ungari, koji je bio član selekcione komisije i na tome sam mu beskrajno zahvalan – rekao je tokom svog govora zahvalnosti za upravo primljenu nagradu „Zlatni lav” za životno delo slavni španski reditelj Pedro Almodovar. On je svojim prisustvom na 76. Mostru dodao snagu filmske čarolije i originalnog filmskog majstorstva na radost ogromne armije njegovih radosnih poklonika i poštovalaca njegove filmske umetnosti. Almodovar je s velike scene svetskoj publici poručio da se u Italiji oseća kao kod kuće „jer imamo sličan smisao za humor, slične jezike i kulturu i volimo i branimo

Kultura

29.08.2019 u 21:00

Mikrokosmos porodice i kosmos neizvesnosti

Lido, Venecija – Porodični mikrokosmos, odnosi između roditelja i dece, između unutarporodičnih generacija, kao i odnosi porodice i spoljašnjeg sveta čine stvaralački veoma plodno tle filmskog imaginarijuma slavnog i voljenog japanskog reditelja Hirokaza Kore Ede, kojem je sinoć pripala čast da filmom „Istina” svečano započne 76. Venecijanski festival. Zahvaljujući tom ostvarenju crvenim tepihom ispred sale Grande na Lidu prošetale su se dve francuske filmske dive različitih generacija, ali velike glumačke snage – Katrin Denev i Žilijet Binoš, koje u ovom prvom inostranom Kore Edinom filmu igraju majku i ćerku i tako i prvi put dele istovetno veliko filmsko platno. Kore Eda je svoj prvi izlet u „nepoznato” načinio u Francuskoj na francuskom jeziku. U Parizu, u kući legendarne, a

Kultura

28.08.2019 u 15:59

Japanac, Katrin i Žilijet za festivalski početak

Lido, Venecija – „Istinom”, svojim prvim inostranim filmom u karijeri, snimljenim na francuskom jeziku i u francuskoj produkciji s glumicama Katrin Denev, Žilijet Binoš i Itanom Houkom, slavnog japanskog autora Hirokazu Kore Eda, svečano će večeras početi 76. Venecijanski festival, na kojem će se do 7. septembra uveče događati još mnoga iznenađenja. Kore Edin film je samo jedan od 21 film koji se ove godine takmiči za „Zlatni lav” i jedan od 150 sasvim novih filmova koji će se u raznim programima (uveden je i još jedan takmičarski – „Skonfini”) prikazivati u brojnim dvoranama na Lidu kao i u samoj Veneciji. Na ovogodišnjoj venecijanskoj filmskoj Mostri kultnom španskom reditelju Pedru Almodovaru svečano će biti uručen „Zlatni lav” za sveukupnu karijeru. Ono što je ove godine promaklo

Kultura

15.08.2019 u 21:00

Tarantino nam je dao pravi roman o našim likovima

Postoji li bolji ženski san od onoga da u isto vreme pred sobom imaš dva trenutno najveća holivudska lepotana, velike zvezde, ali i velike glumce – Leonarda Dikaprija i Breda Pita? E, pa, i taj sam ženski san dosanjala zahvaljujući, zapravo, Kventinu Tarantinu i njegovom filmu „Bilo jednom u Holivudu”, koji je ova dva glumca prvi put spojio na velikom platnu i tako mi omogućio veliki povod za susret s njima. Posle svetske premijere u Kanu, u hotelu „Karlton”, na unapred zakazani ekskluzivni intervju za „Politiku” (omogućen naporima „Con filma”, zvaničnog zastupnika „Soni pikčers entertejmenta” za Balkan) Leonardo i Bred su stigli zajedno, ušavši kroz velika apartmanska vrata, i čitav taj prostor obasjali zvezdanom svetlošću i srdačnim osmehom.

Kultura

14.08.2019 u 22:55

Želeo sam da dam šansu Šeron Tejt

Posle svetske premijere na 72. Kanskom festivalu i nedavnog ulaska u američke bioskope „Bilo jednom u Holivudu”, najnoviji film kultnog holivudskog reditelja Kventina Tarantina, u beogradskom Sinepleksu „Ušće”, večeras je imao i zvaničnu balkansku premijeru, a od četvrtka će se naći i u svim bioskopima Srbije. Ovo je Tarantinov deveti osvetnički film u karijeri. Priča o izbledeloj televizijskoj zvezdi (Leonardo Dikaprio), koja se pojavljuje u vestern serijama, o prijateljstvu s dublerom kaskaderom (Bred Pit) i o Holivudu 1969. godine. O jednoj od najdramatičnijih godina u „fabrici snova”, pa i u celoj Americi, kada se naivnost i nevinost dece cveća preko noći pretvorila u krvavi satanistički pir Čarlsa Mensona i njegovih sledbenika

Kultura

24.06.2019 u 20:30

Umetnost i život ruku podruku

U Čileu, kada izlazi, sunce mora prvo da se popne na brda, na zidove i vrhove pre nego što stigne do poslednjeg kamena Kordiljera. U mojoj zemlji Kordiljeri su svuda, ali je za čileanske državljane to nepoznata teritorija. Pošto sam otišao na čileanski sever, da bih snimio „Nostalgiju za svetlošću”, i na jug, za „Dugme od sedefa”, osetio sam se spremnim da snimim čileansku kičmu – Kordiljere, da istražim te misterije, moćna otkrića čileanske prošlosti i sadašnje istorije. Ovako o svom najnovijem dugometražnom dokumentarnom filmu „Kordiljeri snova”, viđenom nedavno u Kanu (specijalna projekcija), gde mu pripala i nagrada „Zlatno oko”, govori legendarni čileanski autor Patricio Guzman, koji je posle nasilnog svrgavanja Aljendea od strane vojne hunte i tokom krvave diktature generala

Kultura

08.06.2019 u 12:28

Oživljeni slikarski opus humanizma i tragike

Ko je glavni junak dugometražnog dokumentarnog filma „Linija života” što se ovih dana prikazuje u srpskim bioskopima? Čovek koji je uz oznaku „povratak nepoželjan” postao samo broj 106621 u Mauthauzenu, u koji je tada taj zatočenik logora na Banjici, student prve godine beogradske Likovne akademije, ilegalac i pripadnik Valjevskog partizanskog odreda stigao u jesen 1944. Čovek koji je brzo spoznao značenje esesovske igre prstom – nadesno je značilo život, a nalevo smrt uz „ciklon B” – i preživeo sve strahote Mauthauzena i Ebenzea. Ne toliko zahvaljujući sreći, jer sreća nije reč koja može da opiše ono što mu se tamo događalo, već pre svega zato što je viđene zločine uz sve rizike istrajno tajno crtao ugljenom na komadima papira, krijući crteže u podu logorske barake i staroj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu