Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Kultura

29.09.2020 u 22:00

Neizvesnost je zakon života

68. SAN SEBASTIJAN San Sebastijan ‒ Šta je potrebno da glumac bude uspešan i kao reditelj? Na ovo pitanje Vigo Mortensen (1958), američki glumac, junak filmova poput „Svedoka”, „Gospodara prstenova”, „Uskršnjih obećanja”, „Kapetan Fantastični”, „Zelene knjige” i trostruki nosilac nominacija za Oskara, u San Sebastijanu gde mu je svečano uručena nagrada „Donostija” za sveukupnu karijeru i izuzetan doprinos svetskom filmu, odgovor pronalazi u sledećem: „Mislim da to zavisi od toga kakav ste glumac. Ako čitav dan sedite tokom pauza snimanja u svojoj prikolici i uporno čitate svoje dijaloške linije i mislite o njima, onda ćete možda postati dobar glumac. Fleksibilan i spreman da nauči mnogo toga čak i po pitanju filmske režije”. A upravo se na 68. San Sebastijan festivalu, pred publikom

Kultura

28.09.2020 u 22:00

„Zlatna školjka” putuje u Gruziju

San Sebastijan – Prikazan u festivalskoj završnici debitantski gruzijsko-francuski film „Početak”, scenaristkinje i rediteljke Dee Kulumbegašvili, toliko je osvojio žiri s italijanskim rediteljem Lukom Gvadanjinom na čelu (među članovima i meksički reditelj Majkl Franko) da su mu dodeljene čak četiri glavne festivalske nagrade. Ovaj film, koji je pod oznakom Kanskog festivala (Kulumbegašvilijeva je kansko „otkriće”, tamo su svojevremeno prikazana dva njena kratka igrana filma) stigao u San Sebastijan na prikazivanje uživo – pred publikom u dvorani, osvojio je: „Zlatnu školjku” za najbolji film, „Srebrne školjke” za najbolju režiju i najbolji scenario, kao i nagradu za najbolju žensku rolu koju je osvojila dominantna gruzijska glumica Ija Sukitašvili. Vizuelno razoružavajuće moćan, sa zanimljivom i

Kultura

27.09.2020 u 19:30

Sećanje na Gorana Paskaljevića – čovek koji je umeo da voli

San Sebastijan – Osvanulo je jutro okupano nekom tužnom kišom u festivalskom San Sebastijanu, gde je vest o iznenadnoj smrti slavnog srpskog reditelja Gorana Paskaljevića primljena s nevericom. Ovde je on bio rado viđen gost, u legendarnom hotelu „Marija Kristina” čekala ga je uvek njegova soba, ovde je publika ovacijama dočekivala i ispraćala njegove filmove, a ne tako davno upravo mu je ovde nobelovac Mario Vargas Ljosa, kao predsednik žirija festivala, uručio nagradu za film „San zimske noći”. Gorana, našeg scenaristu, reditelja i producenta, autora 18 dugometražnih igranih filmova – od „Čuvara plaže u zimskom periodu” (1976) do ovog poslednjeg „Uprkos magli” (2019), poznavao je, cenio i voleo filmski svet, filmski profesionalci i kritičari. I publika, i to ne samo ona u Evropi već i ona

Kultura

25.09.2020 u 22:00

Tu čašu ispij do dna

San Sebastijan ‒ Danci piju kao smukovi. Ne, nije u ovoj izjavi reč o političkoj nekorektnosti već o zaključku koji se da izvesti iz sadržaja filma „Još jedna tura” Tomasa Vinterberga. Uz Larsa fon Trira jednog od pokretača „Dogme 95”, originalnog filmskog manifesta koji je zauzeo svoje visoko mesto u filmskoj istoriji 20. veka. Dakle, Danci i piće. Mnogo pića. Bilo koje vrste i bilo kojim redosledom. Jedno za drugim niz grlo, bez pauze, do potpunog obeznanjivanja. I to ne samo vikendom već i tokom radnih dana. Što više alkohola u krvi da bi se dan preturio preko leđa. Odagnala otuđenost, usamljenost, nesigurnost, a stvorila opuštenost u komunikaciji sa drugima i to lažno osećanje sreće. Kroz aktivne interakcije četvoro junaka – umornih srednjoškolskih profesora istorije, fizičkog

Kultura

09.09.2020 u 11:30

Uvek sa humorom do istine

Kada je šezdesetih godina prošlog veka počeo da osvaja i filmsko platno slavni češki reditelj Jirži Mencl (Prag, 23. februar 1938) baveći se domaćim temama odmah je pokazao smisao za komično, poigravanje sa erotikom i seks simbolikom, za precizno procenjene i izvedene montažne rezove i veoma efikasan rad sa glumcima. U domovini su ga još tada nazivali „sladostrasnikom i amoralistom”, a on je ne osvrćući se nastavljao da snima svoje subverzivno satirične, ideološko-politički kritičke, ironično-humane filmove koji su, najčešće inspirisani romanima Bohumila Hrabala, pružali gledaocima celog sveta zadovoljstvo čistog smeha. O Jiržiju Menclu i njegovom majstorstvu u izvlačenju maksimalnog šarma iz jednog kulturnog miljea slavni češki pisac Bohumil Hrabal je govorio da je „veliki

Kultura

02.09.2020 u 22:00

Kud' plovi duša ovog mermernog broda

Kuda sve i kako putuje stvaralačka duša San Kler Semina, svetski poznatog i priznatog umetnika – vajara, neonadrealiste, filozofa i ilustratora, Brazilca rodom (1951, Kruz Alta, Južni Rio Grande), a stanovnika sveta od Njujorka do Pekinga? Kako se od jednog unutrašnjeg bleska ideje, koja izroni iz podsvesti, razvija, raste, menja i konačno nastaje jedno umetničko delo? U ovom najnovijem slučaju skulptura broda od mermera velikih dimenzija, nazvanog „Psiha” (prema grčkoj reči psichy – duša, psiha), možda baš nalik onom sa kojim je davnih dana deo San Klerovih predaka iz Evrope stigao na tle Brazila. I kroz tu zavodljivu igru stvaralačke podsvesti i kreativne svesti u nastanku jednog umetničkog dela, uz vizuelno poetsku upotrebu filmskog jezika koji pleni kinematičnošću i uz ogromno

Kultura

04.08.2020 u 22:00

Radovanović najzad dočekao Handkea

Već prvi filmski kadrovi kazuju: Sizifov je to posao. Taj srpski opstanak na KiM, u enklavama u kojima se život vrti sav onako i nepravdom omeđen. Srećom te ima ko to da razume i da „upiše u svoj univerzum bola”. Jedan od takvih je austrijski književnik, nobelovac Peter Handke. Sada vidimo da dobro razume i naš scenarista i reditelj Goran Radovanović. Usred ove naše i svetske muke, borbe protiv nevidljivog a sveprisutnog virusa korona, Radovanoviću je pošlo za rukom da nastavi dalje, tamo gde su ga okolnosti (i epidemija i granica) proletos naterale da stane. Goran Radovanović: „U emotivnom smislu fotografija našeg filma reflektuje onu mešavinu dostojanstva i tuge, tako karakterističnu za metohijske enklave” Na KiM, u Orahovcu i Velikoj Hoči kojoj je Handke posvetio

Kultura

05.06.2020 u 22:00

Obelodanjena zvanična selekcija 73. Kana

U potpuno praznom bioskopu na pariskom Šanzelizeu (bioskopi u Francuskoj biće otvoreni tek posle 22. juna), u sredu u 18 časova, bez prisustva novinara, uz puno emocija čelnici Kanskog festivala – umetnički i programski direktor Tjeri Fremo i predsednik borda Pjer Leskur, obelodanili su zvaničnu selekciju ovogodišnjeg 73. izdanja. Kan nije otkazan, nije ni pomeren, ovaj „festival nad festivalima” ipak se događa, ali u izmenjenoj, neobičnoj i još ne sasvim jasnoj formi u okolnostima svetske pandemije virusa kovid 19. Jer, kako je to u sredu u Parizu izjavio Tjeri Fremo: „Otkazivanje Kana nikada nije bila opcija.” Pandemija ga nije „slomila”, oznaku 73. Kana od sada nosi brižno odabranih 56 od 2.067 prijavljenih filmova iz 147 zemalja sveta, a bioskopski gledaoci će, kada se za to budu

Kultura

13.05.2020 u 23:30

Kan protiv digitalne verzije festivala

Reditelji, autori filmova oduvek su vođeni idejom da svoje filmove prikazuju na velikom platnu i dele ih sa drugima na događajima poput festivala, kasnije i u bioskopima, a ne time da njihova dela završe na ekranima ajfona, tableta, laptopa – izjavio je još tokom aprila čelnik Kanskog festivala Tjeri Fremo, čiji se doskorašnji optimizam u vezi sa mogućim završetkom pandemije (iskazan u mnogim izjavama) može uporediti jedino sa optimizmom našeg doktora Nestorovića. Gotovo je dirljivo s koliko je strasti i nade Fremo iskazivao uverenje da će virus korona nestati u maju, na tradicionalno tada sunčanom francuskom jugu i da će zato održavanje 73. Kanskog festivala biti moguće u zakazanom terminu od 12. do 23. ovog meseca. Stvarnost ga je vrlo brzo demantovala, u aprilu je čuvena festivalska

Kultura

11.05.2020 u 12:17

Ram za portret pronađenog sina

Srećom te na svetu još postoje filmovi koji gledaoca ispune toplinom i probude u njemu onaj prijatan osećaj posedovanja i lične dobrote i plemenitosti. Jedan od takvih filmova je „Uprkos magli” (Nonostante la nebbia/Despite the fog) našeg proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića, koji baš ume da razume ljude. Zato što ih voli. Zato što ga dotiče sudbina malog, običnog čoveka i njegov život. I to se i vidi i oseća još od njegovih prvih filmova pa do ovog najnovijeg (osamnaestog) – snimljenog u Italiji, na italijanskom jeziku i sa italijanskim glumcima, a da je to opet onaj Paskaljević kakvog poznajemo i volimo. „Uprkos magli” je imao premijeru na beogradskom Festu, posle čijeg je završetka u martu trebalo da počne i njegov redovni bioskopski život. Paralelno i u Srbiji i u Italiji,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu