Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Kultura

25.02.2020 u 22:00

Berlin – Đa Žangke, slavni kineski scenarista, reditelj, producent, osnivač međunarodnog festivala u Pingjau i idejni tvorac umetničkog sela sa filmskom školom i izložbenim prostorom u blizini rodnog grada u pokrajini Šansi, tvorac filmova poput „Džeparoša”, „Platforme”, „Sveta”, „Nepoznatog zadovoljstva”, „Mrtve prirode”, „Dodira greha”, „Planine mogu da odu”, „Pepeo je najčistije beo” – tokom svog četvrtog boravka na Berlinskom festivalu u programu Berlinale specijal predstavio je dugometražni dokumentarac „Plivaj dok more ne postane plavo”, a u programu „U transmisiji” i svoj prvenac „Džeparoš” koji je poslužio za direktan razgovor sa kolegama rediteljima. Ovaj majstor poetskih slika sada kroz priču o okupljanju književnika i studenata književnosti na tradicionalnom Festivalu literature u

Kultura

24.02.2020 u 22:00

Šta sve laže Pinokio

Berlin – Sve je počelo minutom ćutanja u pomen žrtvama nedavnog masakra u nemačkom gradu Hanau, nastavilo se uz romantične prizvuke Falardoovog filma i uvidom u prve takmičarske filmove od kojih (za sada) nijedan nije za „bacanje u nesvest”, ali jesu za razmišljanje o tome kako Berlinale i ove godine drži svoju (nekada slavnu) reputaciju politički angažovanog festivala na aparatima za veštačko disanje. Vremena su se odavno promenila, pa ni Berlinski festival nije ono što je nekada bio – idealni spoj glamura, društveno političkog angažmana i filmske umetnosti. Sada je sve u modernim tonovima svih mogućih vrsta takozvane političke korektnosti koje su, čini se u Nemačkoj najviše, dovedene čak do apsurdnog savršenstva. Oseća se to i po odabranim filmovima i za glavni i za novouvedeni

Kultura

23.02.2020 u 21:44

Blagodeti novog filmsko-porodičnog okupljanja

Berlin – Svetsku premijeru večeras u Zoo palastu, dan posle Golubovićevog „Oca”, imaće i švajcarsko-hrvatski film „Mare” Andree Štake (podržan i od strane Eurimaža) – snažna, duhom i dušom ispunjena porodična priča u kojoj posvećena majka i supruga preispituje svoju poziciju i potrebe kao još uvek mlade žene. Uz Mariju Škaričić i Gorana Navojeca, u „Mare” igra i naša glumica, filmska i pozorišna rediteljka i dobitnica „Dobričinog prstena” Mirjana Karanović. U Berlinu ona je već bila u centru medijske pažnje kao junakinja filmova „Grbavica” i „Rekvijem za gospođu J”, a sada je unapred najavljivano prisustvo morala da otkaže, zbog velikih obaveza vezanih za pozorišnu predstavu „Čitač” koju prema motivima romana Bernarda Šlinka u BDP-u priprema reditelj Boris Liješević. U razgovoru za

Kultura

21.02.2020 u 22:00

Raskoš i čarolija njujorškog literarnog sveta

Berlin – Kako je lep i privlačan taj književno-izdavačko-agentski svet, koliko samo talentovane raskoši ima u njemu i kakve se sve intelektualne čarolije u njemu tvore! Naravno, reč je o njujorškoj literarnoj sceni, ne bih nikako mogla da zamislim toliko romantike, kulture u izražavanju i međusobnom ophođenju da je kojim slučajem reč o onoj našoj, uglavnom galamdžijskoj. U taj njujorški svet literature povela nas je Džoana Rekof, po čijim je memoarima kanadski reditelj Filip Falardo snimio film „Moja godina sa Selindžerom”, s kojim je sinoć svečano počeo 70. Berlinski festival. Na najbolji mogući način. Ovaj film, u kojem Džoanin lik tumači prelepa i talentovana Margaret Kveli, a njenu šeficu Margaret, legendarnu književnu agentkinju starog kova, uvek blistava Sigorni Viver, idealan je

Kultura

20.02.2020 u 18:00

Berlinski festival u znaku promena

Berlin – Sa filmom „Moja godina sa Selindžerom” kanadskog reditelja Filipa Falardoa sa Sigorni Viver u jednoj od glavnih uloga, večeras u Berlinale palastu svečano počinje 70. Berlinski festival. Svoju značajnu godišnjicu popularni Berlinale, još uvek uz Kan i Veneciju najvažniji evropski (svetski) festival, dočekuje pod reflektorima promena i samog rukovodstva i programskih celina, najavljujući tako novu eru. Dugogodišnjeg festivalskog čelnika Ditera Koslika zamenile su sada dve osobe: Marijeta Risenbek, kao izvršna direktorka i Karlo Šatrijan, kao umetnički direktor. Šatrijan je „uvezen” u Nemačku. Ovaj Italijan, nekadašnji filmski novinar, kasnije i programer festivala u Torinu, munjeviti uspon doživeo je kao umetnički direktor festivala u Lokarnu (Švajcarska), odakle je sada

Kultura

17.02.2020 u 21:55

Išao sam za istinom do kraja, pa šta bude

Svetsku premijeru „Oca”, svog četvrtog dugometražnog filma, reditelj Srdan Golubović (1972) imaće u subotu 22. februara na 70. Berlinskom festivalu, u okviru uglednog pratećeg programa Panorama. Vanredni profesor na beogradskom FDU i reditelj „Apsolutnih sto”, „Klopka”, „Krugovi”, u Berlinu sada predstavlja priču o čoveku što se na neuobičajen način bori za povratak oduzete dece, film koji će već 28. februara svečano otvoriti i beogradski Fest... „Otac” je neka vrsta „one man show” filma, sav oslonac je na jednom liku i jednom glumcu, stilski drugačiji od vaša tri prethodna filma? Trudio sam se da bude drugačiji. Beskompromisniji. Želeo sam da napravim film koji je istinit. I da u toj potrazi za istinom idem do kraja, pa šta bude. Onako, pesnicom u glavu. Bez garda i eskivaže. A

Kultura

12.02.2020 u 21:21

Od senzacije do euforične nade i uz šaku dolara

Senzacionalno, istorijski preokret, pobeda holivudskih (neo)liberala nad američkim konzervativcima, dokaz da Oskar nije samo „beo” – bile su neke od prvih euforičnih reakcija na ono čudo što se desilo u Los Anđelesu u noći dodele 92. nagrade Američke akademije za film. Na iznenađujući, u prvom trenutku i zbunjujući trijumf južnokorejskog filma „Parazit” Bong Džuna Hoa, koji je uz (očekivanog) Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma van engleskog govornog područja osvojio i ona tri najvažnija: za najbolji film, režiju i najbolji originalni scenario i tako ostavio za sobom i veličinu zvanu Martin Skorseze, ali i Tarantina i Mendesa i favorizovanog Toda Filipsa i njihove filmove. Sada, kada se euforija malo stišala, otvara se sijaset pitanja na temu šta se ovo zaista dogodilo? A jeste se

Kultura

09.02.2020 u 15:16

Film koji se rađa jednom u životu

Na večerašnjoj dodeli 92. Oskara, tokom nabrajanja nominovanih filmova, čak dva puta čuće se „Zemlja meda” („Honeyland”). S ovim severnomakedonskim dugometražnim dokumentarnim filmom, autora Tamare Kotevske i Ljube Stefanova, dogodio se istorijski presedan – nominovan je za Oskara u dve kategorije: za najbolji dokumentarni i najbolji strani film i tako se zauvek upisao u dugu i burnu istoriju najpoželjnije i najsanjanije filmske nagrade na svetu. Dvostruka nominacija u ovim kategorijama jeste raritet, ali sasvim opravdan i zaslužen u slučaju ovog filma, čije su višestruki kvaliteti prepoznati i priznati tokom prošle godine osvajanjem više nagrada na Sandensu i drugim festivalima i nominacije za „evropskog oskara” – odličje Evropske akademije za film. U njegove vrednosti može se danas

Kultura

09.02.2020 u 10:00

Ratna priča, umetnički film

Dva gotovo golobrada razvodnika britanske vojske dobijaju zadatak da jednu izuzetno važnu poruku prenesu od tačke A do tačke B, kroz neprijateljsku teritoriju na zapadnom frontu, i jedan od njih će uspešno završiti spasonosnu misiju. Bože, kakva naizgled jednostavna priča! A kako je od nje nastao zanimljiv, uzbudljiv i značajan film! Jedan od najboljih ratnih iz novije ere – „1917” Sema Mendesa. Neće čuditi ako mu uz već osvojeni Zlatni globus i sedam nagrada BAFTA, večeras u Los Anđelesu, pripadne i Oskar (osvojio ga je već za „Američku lepotu”). Priču iz Prvog svetskog rata, jednu od mnogih, ovaj reditelj je čuo od svog dede Alfreda H. Mendesa (posvetio mu je ovaj film) i zajedno sa Kristi Vilson-Kerns napisao scenario za akciono nepompezan, u tom smislu gotovo sveden, duboko

Kultura

07.02.2020 u 14:09

Ikona veća od života

Filmsku planetu munjevito je obišla vest da nas je u 103. godini napustio Kirk Daglas. Jedna od najvećih i poslednja ikona holivudske zlatne ere, legendarni glumac, reditelj i producent, ali i politički aktivista, dobrotvor i humanitarac, porodični čovek, zabavni pripovedač i autor knjiga, veliki drugar Mladena Sekulovića – Karla Maldena i Titov prijatelj. Rođen je u decembru 1916. godine u gradu Amsterdamu u američkoj državi Njujork kao Isur Danijelovič Demski, u siromašnoj i neobrazovanoj imigrantskoj porodici ruskih Jevreja (sa prostora današnje Belorusije), bio je učesnik Drugog svetskog rata kao pripadnik američke mornarice, sam je sebi plaćao časove glume dok mu Američka akademija dramskih umetnosti nije odobrila stipendiju prepoznavši njegov talenat za glumu, kojom je aktivno počeo da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu