Izdanja Čitulje
accessibility-tools
sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
28°C Vеdro
Beograd
Poslednja izmena 15:47

Tag: lakić d

Kultura
16.05.2019 u 12:00
Neće nas ni vanzemaljci
      Kan – Odličan izbor filma za početak 72. Kanskog festivala. Inteligentno duhovit i zabavan, i parodičan i alegoričan i ironičan, novi film Džima Džarmuša „Mrtvi ne umiru” ne samo što je na crveni kanski tepih doveo čitavu plejadu toliko poželjnih filmskih zvezda u čijoj su pojavi uživali i gledaoci u čak 600 bioskopa širom Francuske u kojima je bio organizovan direktan prenos svečanosti otvaranja, već je i razgalio tradicionalno sumnjičave i stroge filmske kritičare. Ovo je još jedan vrlo dobar nastup kultnog američkog nezavisnog scenariste i reditelja na Kanskom festivalu na kojem evo boravi već 13. put od kako je 1984. sa filmom „Čudnije od raja” osvojio „Zlatnu kameru” kao najbolji debitant. Džarmuš je zajedno sa svojom suprugom, rediteljkom i glumicom Sarom
Kultura
14.05.2019 u 12:00
Džim Džarmuš za festivalski početak
Od našeg specijalnog izveštača Kan – Pet godina posle kanskog nastupa vampirskog „Samo ljubavnici opstaju” legendarni američki nezavisni reditelj Džim Džarmuš vraća se sa nekom vrstom zombi-filma „Mrtvi ne umiru”, sa Bilijem Marejem, Kloe Sevinji i Adamom Drajverom u glavnim ulogama, kako bi sa njim svečano večeras otvorio 72. Kanski festival i započeo trku za ovogodišnju „Zlatnu palmu”. Džarmuš je u zvaničnoj konkurenciji zajedno sa Pedrom Almodovarom, Markom Belokijom, Terensom Malikom, Kenom Loučom, braćom Darden, Sulejmanom, Deplešenom, Dolanom, Porumbojuom (jedini predstavnik istočne Evrope) i četiri žene rediteljke: Hosnerovom, Trijeoovom, Diopovom i Sjamaovom (osim Džesike Hosner sve su debitantkinje). Prvobitno objavljenoj zvaničnoj takmičarskoj listi od 19 filmova u
Kultura
13.05.2019 u 12:00
Ima li slobodnih ljudi
Skil i Badi su Romi ili Cigani, rođeni u zrenjaninskoj mahali kakvih ima širom Balkana, u kojima se pripadnici naroda bez jedinstvene države jedino osećaju ušuškano, kao svoji na svome. Skil i Badi su istovremeno i sa privremenom radnom dozvolom u Nemačkoj. U rodnoj Srbiji pripadaju omalovažavanoj romskoj populaciji, a u Nemačkoj su nerado prihvaćeni migranti. Međutim, oni imaju nešto što mnogi drugi nemaju – hrabrost, volju i slobodu da sve što im leži na duši jasno i glasno u svakom trenutku kažu kroz svoje pesme. Ova dva brata su sada već širom Evrope poznati hiphoperi, znani kao „Gipsy Mafia”, a sada su i glavni junaci novog dokumentarnog filma Andrijane Stojković koji se premijerno prikazuje na 12. Beldoksu. Zanimljiv, dinamičan i poučan film „To sam što jesam: Gipsy Mafia”, kroz
Kultura
10.05.2019 u 11:12
Šahovska igra dva iskusna igrača
Jedna od najznačajnijih figura s kraja 20. veka bez sumnje je bio Mihail Sergejevič Gorbačov – poslednji lider ujedinjenog Sovjetskog Saveza (1985–1990), arhitekta „perestrojke“ (političko restruktuiranje) i „glasnosti“ (transparentnost vlasti), čije su reforme dovele do kraja Hladnog rata, kraja političke vlasti Komunističke partije, ali i kraja moćne i ogromne države koja se raspala. Dobitnik Nobelove nagrade za mir (1990) i čovek koji je još uvek uvaženiji u inostranstvu nego kod kuće, gde ga i dalje mnogi okrivljuju za raspad SSSR, glavni je protagonista 90-minutnog dokumentarnog filma „Upoznati Gorbačova” Vernera Hercoga i Andrea Zingera, koji je od prošlogodišnjeg festivala u Amsterdamu, zatim i Torontu, već duže na svetskoj turneji pa je tako stigao i na Beldoks gde se prikazuje
Kultura
08.05.2019 u 11:20
Godine vernosti dokumentarnom filmu
Od večeras pa do 15. maja, na 11 gradskih lokacija, publiku Beogradskog festivala dokumentarnog filma, sve popularnijeg i ambicioznijeg Beldoksa, očekuje gotovo 120 naslova savremenog dokumentarnog filma, od kojih će neki – poput filma otvaranja „Linija života” Darka Bajića u Kombank areni, upravo ovde imati i svoju svetsku premijeru. Ovogodišnji Beldoks osim Međunarodnog i Srpskog takmičarskog programa nudi još 14 programskih celina (ukupno 16) i obilje intrigantnih filmova koji, svaki na svoj način, daju sliku ovog našeg doba i stvarnosti koja je često sve samo ne prijatna. U pravom filmskom obilju ima i dovoljan broj delikatesa poput filmova: Vima Vendersa „Papa Franja: Čovek od reči” koji je premijerno prikazan na prošlogodišnjem Kanskom festivalu, Vernera Hercoga „Upoznati Gorbačova” u
Kultura
28.04.2019 u 12:00
Rambo na ruski način
Sa stanovišta istorijskih činjenica „Balkanska međa” nije sasvim tačan film. Tačno je da je te 1999. godine omanji ruski bataljon, od 70 duša, svojim oklopnim borbenim vozilima iz svoje baze Ugljevik u Bosni preko teritorije Srbije ušao na Kosovo i Metohiju i preuzeo prištinski aerodrom Slatina. Nije tačno, međutim, da je tom prilikom bilo ikakvih borbenih dejstava na aerodromu, pogotovo ne sa pripadnicima takozvane oslobodilačke vojske Kosova. Aerodrom Slatinu su držali pripadnici regularne vojske Jugoslavije. Rusi su ušli mirno u paradnom poretku i sa pripadnicima jugoslovenske vojske, takođe mirno, izvršili primopredaju. I jeste tačno da je taj događaj uzburkao zapad, NATO, britanske (Majk Džekson, komandant snaga Kfora) i američke generale (Vesli Klark, vrhovni komandant NATO) i samog
Kultura
22.04.2019 u 13:02
Košmar u snu, košmar na javi
Da li je ovo java ili su to košmarni sni jednog generala, ministra policije, premijera i predsednika države i neutešnih očeva koji još ne znaju gde im počivaju sinovi poginuli u ratu? Kakva je to država koja je bila lepa samo dok se o njoj sanjalo – pita se hrvatski reditelj Vinko Brešan u filmu „Koja je ovo država”, nastalom prema scenariju Mate Matišića, na osnovu njegovih dramskih tekstova „Ne kopaj po groblju, molim te” („Noćna mora”) i „General” svojevremeno izvedenih u pozorištu. Ono što je bilo zamišljeno kao crna komedija o savremenoj državi „paziguza”, koji bi po svaku cenu da su što duže na vlasti, a što dalje od pogleda javnosti, i državi „nezahvalnih građana” koji nikada nisu zadovoljni, pretvorilo se u čemernu dramu obojenu humorom od kojeg prečesto stoji knedla u grlu, koja se ne
Kultura
05.04.2019 u 21:00
Sve je istina i sve je laž
Ovaj film izražava autorovu nezavisnu i slobodnu kreaciju, nema nameru da predstavi stvarnu istinu. Autor je inspiraciju pronašao u novinskim tekstovima da bi stvorio narativ koji spaja izmišljene i stvarne ljude u potpuno izmišljenom kontekstu i stvorio umetničko delo, pa bilo kakva sličnost s ljudima ili događajima, osim onih koji su bili naglašeni kao stvarni, nije bila namerna. Dakle, sve je istina i sve je laž u filmu „Loro“ Paola Sorentina. Baš kao u ovom, gore izdeklamovanom, uputstvu za konzumiranje filma, plasiranom na najavnoj špici, i baš kao u omiljenom sloganu italijanskog biznismena, televizijskog maga i bivšeg premijera Silvija Berluskonija o kojem i jeste ovo istinito-lažno umetničko delo. Berluskoni je bio i glavni filmski junak izvanrednog filma „Il caimano“ (kajman) Nanija
Kultura
02.04.2019 u 17:00
Neumorna avanturistkinja u dva veka
Negde sredinom februara, pošto je u Berlinu na 69. Berlinalu primila „Zlatnu kameru” za sveukupnu karijeru, francuska rediteljka, scenaristkinja, dokumentaristkinja, fotografkinja, producentkinja i montažerka – legendarna Anjes Varda, u poslednjem intervjuu za „Politiku”, kao da je nešto naslućivala, izjavila je: „Spremna sam da kažem zbogom”. Ta njena rečenica uznemirujuće se urezala u pamćenje, smestila se u onoj datoteci u kojoj se čuvaju sve primisli o prolaznosti života, ali i o večnom trajanju ukoliko je život ispunjen stvaralaštvom i konkretnim delima. U slučaju Anjes Varde, te neumorne „kume francuskog Novog talasa”, to večno trajanje obezbeđeno je činjenicom da je za 65 godina svoje plodne karijere snimila 54 filma i televizijskih projekata i time postala nezaobilazni deo ne samo francuske
Kultura
02.04.2019 u 11:00
Čuvaj se tihog čoveka
Scena je sledeća: tog 11. septembra avion je upravo pogodio Pentagon, u Ovalnom kabinetu vladaju konfuzija, zbunjenost i strah, vidi se to i na licima Kondolize Rajs i Donalda Ramsfelda (predsednik je odsutan) i kompletnog administrativnog osoblja, samo ne na licu potpredsednika Dika Čejnija. Njegovo lice govori da je on ovaj krizni trenutak procenio kao mogućnost za otvaranje prostora za promene unutar američkog društva, pa i same republikanske vladavine. Promenivši tok istorije milionima ljudi, uradio je to kao duh i otišao ne zna se kuda. Ovakav Dik Čejni (Ričard Brus Dik Čejni) subjekt je filmske priče „Čovek iz senke” (u originalu: Vice, u značenju potpredsednik), koju je ispisao i režirao Adam Mekej, američki scenarista, reditelj, komičar i glumac. Posle filmova o Kondolizi Rajs –
Početna / Tagovi
23.10.2019 u 16:00
Nikada više favorita za titulu
23.10.2019 u 15:45
Nemeš osvojio prvu medalju za Srbiju na Svetskim vojnim igrama
23.10.2019 u 15:41
Krajinović bolji od Đerea za osminu finala Bazela
23.10.2019 u 15:30
Brnabić u Tokiju sa investitorima, premijerom Češke i predsednikom Moldavije
23.10.2019 u 15:07
De Hea i Pogba nisu trenirali sa ekipom uoči puta u Beograd
23.10.2019 u 15:00
Novi američki ambasador stigao u Beograd
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja