Kup.	Prod.	Sred.
117,2	117,91	117,55
108,58	109,23	108,91
110,42	111,09	110,75

Kultura

30.09.2019 u 22:30

Preko trnja do zvezda

Ima nekih malih sličnosti između filmova „Solaris” Tarkovskog, kasnije i njegovog rimejka sa potpisom Stivena Soderberga, Nolanovog „Međuzvezdanog”, čak i Kuaronove „Gravitacije” sa novim filmom Džejmsa Greja nazvanim „Ad astra” (do zvezda). Njihovo naučno-fantastično tkivo nije usmereno na susrete sa vanzemaljskim bićima. Naprotiv, u tematski različitim pohodima u svemir postoji motiv koji je, u svim svojim varijacijama, gotovo istovetan – čovekovo suočavanje sa bolom. I taj motiv je najizraženiji upravo u Grejovoj „Ad astri”. U tom čovekolikom filmu u kojem je putovanje i suočavanje sa svemirskim prostranstvima samo zgodno (a s obzirom na 50. godišnjicu sletanja Apola 11 na mesec možda i nimalo slučajno) odabrana pozadina za priču o svakolikom čovekovom bolu: zbog suštinske

Kultura

22.09.2019 u 12:44

FILMSKA KRITIKA Zašto glumi glumac

Zbog svakodnevnog konzumiranja alkohola poznati beogradski glumac Dagi doživljava delirijum tremens, završava u bolnici paralizovan i smetnut s uma, da bi uz pomoć psihodrame kao terapeutske metode počeo da se oporavlja, uviđajući dubinski razlog svoje bolesti... Ovo je kratak siže „Delirijum tremensa”, najnovijeg filma našeg vrsnog reditelja, scenariste i dramskog pisca Gorana Markovića, koji se posle polugodišnje festivalske turneje konačno uselio u srpske bioskope. Reč je, zapravo, o televizijskom filmu, o nekoj vrsti sinergije pozorišno-televizijskog izraza, više nego li čisto filmskog. Film jeste nastao prema istoimenom pozorišnom komadu koji se svojevremeno s uspehom igrao u Beogradskom dramskom pozorištu i jeste rađen u produkciji i za potrebe Radio-televizije Srbije. To naravno

Kultura

17.09.2019 u 22:32

Hrabrost, vizija i audio-trake

Dok šezdesetosmaška euforija još traje, u bioskopskom mraku sastaju se predstavnici radničke klase i inteligencije da raspravljaju o jednom umetničkom delu sa strašću koja nas podseća zašto naš mali narod i kultura imaju takav uticaj u modernoj svetskoj istoriji. Pošavši s te istinite podloge Goran Radovanović je, kao autor filma „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj dvorani”, čitav jedan istorijsko-politički i filmsko-umetnički diskurs na uzbudljiv način stavio na novu proveru. Postigao je da u unutrašnju komunikaciju sa svojim filmom uvede više generacija i stvorio je delo koje nije samo omaž filmu, Dušanu Makavejevu, koji je preminuo nekih mesec dana pred premijerni izlazak filma, i Mileni Dravić već i jednom vremenu o kome će tek buduće generacije dati konačni sud. Goran

Kultura

12.09.2019 u 22:30

Ravnoteža između nade i očaja

Roj Anderson: „Srebrni lav” za najbolju režiju Velika je to veština da kao filmski autor, pre svega reditelj, kažeš i pokažeš u svom filmu sve što hoćeš u svega 76 minuta. Jedan od takvih majstora je Šveđanin Roj Anderson (Geteborg, 1943), majstor egzinstencijalističkih filmova u kojima se ljudska prošlost i sadašnjost, generacijsko nasleđe, ponašanje, znanje i neznanje prepliću unutar naizgled svedene i prečišćene filmske forme, začinjene „andersonovskom” apstrakcijom unutar gorko-slatkih vinjeta stvarnog života. I upravo za rediteljsko majstorstvo pokazano u filmu „O beskonačnosti” („About Endlessnes”) Roju Andersonu je na upravo završenom 76. Venecijanskom festivalu pripala nagrada „Srebrni lav” za najbolju režiju, u istoj dvorani u kojoj je 2014. osvojio „Zlatni lav” za film

Kultura

08.09.2019 u 13:02

„Zlatni lav” za američkog „Džokera”

Lido, Venecija – Mračni i distopijski film „Džoker” američkog reditelja Toda Filipsa, sa izvrsnim Hoakinom Feniksom u naslovnoj ulozi, dobitnik je „Zlatnog lava” 76. Venecijanskog festivala. Filipsov „Džoker” je kreiran kao hipnotički žustra urbana noćna mora puna fantazije, kao film u kojem je Artur Flek zvani Džoker portretisan više kao patetična mentalno obolela osoba i gubitnik, nego kao grandiozan zlikovac Betmenovog Gotama. Ovakva odluka zvaničnog žirija glavnog takmičarskog programa kojim je predsedavala argentinska rediteljka Lukrecija Martel podelila je gledalište na one koji su oduševljeno aplaudirali i na one koje su diskretno zviždali. Za razliku od reakcija na nagrađivanje „Džokera”, obelodanjivanje dobitnika festivalskog Gran prija ispraćeno je isključivo gromkim aplauzom. Ova

Kultura

06.09.2019 u 22:00

Vrtlozi porodičnih drama

Lido, Venecija – Čak tri filma u festivalskoj završnici bave se mikrokosmosom porodice, koja bi u ovo naše doba nekako da i dalje ostane osnovna ćelija društva uprkos svim mogućim varijantama disfunkcionalnosti i pritisaka spolja. Zapravo, porodica i unutrašnji odnosi unutar nje nametnula se kao glavna tema najvećeg broja filmova u ovogodišnjem glavnom takmičarskom programu. Od samog početka i filma Hirokaza Kore Ede, preko filmova Baumbaha, Larena, Martonea, Egojana pa sve do filmova Australijanke Šenon Marfi, Francuza jermenskog porekla Robera Gedegijana i portugalskog reditelja Tijaga Geđesa. Poznata i nagrađivana australijska pozorišna i televizijska rediteljka Šenon Marfi pojavila se na 76. Mostri kao debitant u formi dugometražnog igranog filma. Njen „Babyteeth” se samo uslovno može

Kultura

05.09.2019 u 22:53

Crno-beli svet prošlosti

Lido, Venecija – Vizuelno remek-delo prenatrpano detaljima iz istoimene knjige Jiržija Kosinskog. Ovako se u najkraćem može definisati tročasovni crno-beli film „Obojena ptica” češkog autora Vaclava Mohula, u kojem uz dečaka – naturščika Petra Kotlara, koji neodoljivo podseća na našeg Denisa Murića – igraju i Harvi Kajtel, Stelan Skarsgard, Udo Kir i Džulijan Sends. Mohulov impresivni film je ekranizacija prvog (autobiografskog) romana Jiržija Kosinskog, koji je ovaj Poljak, imigrant u SAD, objavio 1965. godine doživevši i optužbe za „kreiranje lažne biografije”. Kako bilo, i sam roman i Mohulov film, koji je mukotrpno nastajao punih 11 godina, govori o užasavajućem iskustvu jevrejskog dečaka i njegovoj borbi za preživljavanje pre i tokom horora Drugog svetskog rata. Mohul je samu

Kultura

03.09.2019 u 21:30

Anđeli destrukcije i perači novca

Lido, Venecija – Konačno može da prestane nadmetanje ko je bolje odigrao lik Džokera u popularnom serijalu o „Betmenu” – Džek Nikolson ili preminuli Hit Leddžer – jer se upravo Hoakin Feniks pokazao kao nenadmašan u istoimenom filmu Toda Filipsa, koji će se uskoro naći i u srpskim bioskopima. Filipsov „Džoker”, film koji prati genezu pretvaranja ovog strip-junaka (prvi put se u stripu kao lik pojavio još 1940) od stendap komičara u pravo zlo Gotam sitija, iznenadiće mnoge poklonike i serijala o „Betmenu” i samog „velikog lošeg momka filmskog ekrana”. Film je kreiran kao hipnotički žustro zahvatljiva urbana noćna mora puna fantazije – kao mračan film u kojem je Artur Flek zvani Džoker portretisan više kao patetična mentalno obolela osoba i gubitnik nego kao grandiozan zlikovac. Više je anđeo

Kultura

01.09.2019 u 20:30

Skromni stranac u Gradu svetlosti

Lido, Venecija – Najnovijim filmom prošlogodišnjeg dobitnika kanske „Zlatne palme”, slavnog japanskog scenariste i reditelja Hirokaza Kore Ede, svečano je otvoren ovogodišnji Venecijanski festival. U „Istini”, kako glasi naslov filma u čijem su fokusu ponovo porodični odnosi (otkupljen i za prikazivanje u Srbiji), Kore Eda je spojio Katrin Denev i Žilijet Binoš, pridodao im i Itana Houka i zajedno s njima prošao svoje prvo iskustvo snimanja filma na inostranom terenu – u Evropi, Francuskoj, i to na francuskom jeziku. Na unapred dogovoreni intervju za „Politiku”, u salonu hotela „Ekscelzior”, u kojem se na zidu, među poređanim portretima, nalazi i fotografija kultnog japanskog reditelja Takešija Kitana, Kore Eda stiže na vreme. Zadržava se pažljivo posmatrajući portret po portret i

Kultura

31.08.2019 u 21:00

Majstori i poneka Margarita

76. VENECIJA Lido, Venecija – Prvi put kada sam napustio Španiju kao filmski autor došao sam na Venecijanski festival 1983. s filmom „Mračne navike”. Venecija je bila moje međunarodno krštenje, otkrio me je Enco Ungari, koji je bio član selekcione komisije i na tome sam mu beskrajno zahvalan – rekao je tokom svog govora zahvalnosti za upravo primljenu nagradu „Zlatni lav” za životno delo slavni španski reditelj Pedro Almodovar. On je svojim prisustvom na 76. Mostru dodao snagu filmske čarolije i originalnog filmskog majstorstva na radost ogromne armije njegovih radosnih poklonika i poštovalaca njegove filmske umetnosti. Almodovar je s velike scene svetskoj publici poručio da se u Italiji oseća kao kod kuće „jer imamo sličan smisao za humor, slične jezike i kulturu i volimo i branimo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu