Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Kultura

30.01.2020 u 22:20

Još su živa sećanja na brodolom i potonuće masivnog luksuznog broda za krstarenje „Kosta Konkordije” 2012. godine, na 32 žrtve i kukavičko ponašanje kapetana broda. Samo tri godine pre ove tragedije brod „Kosta Konkordija” je sa svojim salonima, kabinama, terasama bio velika scenografija za nenarativno-eksperimentalni trodelni film zvani „Film socijalizam” legendarnog reditelja, scenariste, kritičara Žan-Lik Godara, jednog od najizrazitijih predstavnika francuskog „Novog talasa”. Velikom Godaru Francuska kinoteka u Parizu, ona ista pred kojom je 1968. tokom studentskih protesta i sam galamio, priredila je veliku retrospektivu (od 8. januara do 1. marta) čiji je sastavni deo i jedan neuobičajen film o filmu, svedočanstvo sa snimanja „Film socijalizama”, ali i svedočanstvo katastrofe

Kultura

24.01.2020 u 22:00

Uranjanje u dnevne rutine kineskih radnika i gazda

Čak četiri srpska filma videće ovih dana publika popularnog filmskog festivala u Roterdamu. Uz dokumentarno-igrani „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića koji je u Roterdam stigao po festivalskom pozivu, u Srbiji već nagrađenog igranog filma „Moj jutarnji smeh” Marka Đorđevića i takođe već nagrađenog dokumentarca „Okupirani bioskop” Senke Dokmanović, na ovom festivalu svetskom premijerom u programu „Svetla budućnost” večeras će pravu počast doživeti dugometražni dokumentarni film Mladena Kovačevića „Srećan Božić, Jivu”. U produkciji Ive Plemić, a u saradnji sa koproducentima iz Švedske, Francuske, Nemačke, Belgije i Katara, Kovačević je uz doprinose snimatelja Marka Milovanovića i montažerke Jelene Maksimović snimio neobičan i neuobičajen film o

Kultura

20.01.2020 u 21:00

Poetsko hodočašće po zemlji nomada

Pune, Indija – U svetu koji se kreće ka totalnoj mehanizaciji ljudskog života snimila sam dvočasovni film „Kući hodajući” u želji da istražim pitanje brzine i napretka, predložim način usporavanja, pronađem sinhronizaciju sa sadašnjim trenutkom i da se zapitam postoji li drugi način ponovnog učlanjenja u prvobitni impuls da se bude čovek? Tihim i mirnim glasom ovako govori Radžula Šah – indijska pesnikinja, rediteljka, vizuelna umetnica i predavač (odrasla u državi Madja Pradeš), sa kojom je zadovoljstvo bilo deliti odgovornu dužnost člana zvaničnog žirija upravo završenog 18. Pune filmskog festivala.

Kultura

14.01.2020 u 22:00

Bajka o razmaženom oligarhovom sinu

Još na tom lepom, „bebastom” licu, i u pogledu, ima tragova mladalačke čednosti i neke unutrašnje čistote što ga „ofiraju” u onim ključnim trenucima kada bi trebalo da izgleda opasno, opako ili zlo. Govorim o Milošu Bikoviću. Filmskom lepotanu. Našem glumcu sa oreolom filmske zvezde i u Srbiji i u Rusiji. On za razliku od nekih drugih filmskih lepotana, recimo (plavookih) Delona ili Breda Pita, bez obzira na to kakvu ulogu da igra, uvek izgleda kao dobar dečko (što bez sumnje i jeste). Kao neko bez ličnog ili glumačkim treninzima stečenog „uličnog iskustva”, toliko ponekad neophodnog na velikom filmskom platnu. No, godine, glumačko i životno sazrevanje Bikoviću će samo ići u korist... Sada ga gledamo u ruskom filmskom hitu „Sluga” Klima Šipenka. Kao Grišu, razmaženog jedinca ruskog

Kultura

13.01.2020 u 22:00

Praznik pokretnih slika u indijskom Oksfordu

Pune, Indija- Pod patronatom vlade Maharaštre u gradu Pune na visoravni Dekan – osmom po veličini u Indiji i posle Mumbaja drugom u ovoj saveznoj državi, održava se 18. Međunarodni filmski festival čiji je osnivač i lider legendarni Jabar Patel, reditelj i nekada dugogodišnji čelnik ovdašnjeg veoma bogatog Filmskog arhiva. Festival je počeo i protiče u znaku proslave 60. godišnjice od ustanovljenja Maharaštre kao države (1972) nastale postepenom reorganizacijom teritorija i administracije posle sticanja nezavisnosti Indije 1947. godine. Publiku, filmske autore i članove međunarodnog žirija lično su pozdravili ministar za medicinu, kulturu i obrazovanje Amit Vilasrao Dešmuk i gradonačelnik Punea Murlidar Mohol iskazujući svoju punu podršku i festivalu i razvoju kinematografije u

Kultura

03.01.2020 u 11:40

U ravnoteži unutrašnjih anđela i demona

Spontana, prirodna, prelepa i mila, beskrajno talentovana francuska i svetska glumica Žilijet Binoš (1964) svojoj kolekciji osvojenih nagrada u decembru 2019. pridodala je i „evropskog oskara” – nagradu Evropske akademije za film za „Evropsko dostignuće u svetskom filmu”. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” u berlinskom hotelu Sofitel na Kudamu, Žilijet je značaj ovakvog priznanja prokomentarisala pitanjem: „Šta je to dostignuće i šta u mom slučaju ta reč znači?”. Odmah je na njega ponudila i odgovor: „To je nešto što uvek raste, sadašnjost je meni važna. Ideja o tome da smo nešto postigli, dostigli, vezanija je za prošlost...” Blagoslovena je, kaže, rediteljima i producentima sa kojima je radila i stvarala i sa kojima može da podeli taj osećaj počastvovanosti važnim evropskim

Kultura

16.12.2019 u 22:00

Virtuozno „odsvirana” bračna „etida”

Poput neke od najlepših klavirskih etida, milozvučno, po dubini i setno, teče, razvija se i završava film „Ajvar” Ane Marije Rosi. I nije ova njena „etida“ u službi tehničkog savladavanja ili uvežbavanja, u ovom slučaju filmsko-rediteljskih umeća. Rosijeva je „Ajvar, inače njen debi u formi dugog metra, „odsvirala” virtuozno, postavivši lestvicu visoko – među filmsko-umetnička dela. Ana Marija Rosi je bioskopskoj i festivalskoj publici podarila stilski visoko kultivisani film, dokazavši i pokazavši (i mladim i starijim kolegama) kako je žanr intimne (melo)drame i dalje privlačan i poželjan na velikom filmskom platnu. Naravno, ukoliko se ovom žanru pristupi bez kalkulacija, srčano, iskreno i sa umećem. Baš ovako kako nam je Rosijeva pokazala da može biti. U

Kultura

10.12.2019 u 22:00

Dragi Britanci, ne odlazite

Berlin – Kakva je bila 32. dodela „evropskih oskara” – godišnjih nagrada Evropske akademije za film? Previše britanska, anglosaksonska, rekli bi neki. Sudeći po činjenici da je čak u osam kategorija – uključujući tu i one za najbolji film i najboljeg reditelja čak i najbolju komediju (?) nagrade EFA osvojio britansko-irsko-američki film „Omiljena” Jorgosa Lantimosa – poruka iz Berlina bila je i više nego jasna: „Dragi Britanci manite bregzit, ne odlazite, ostanite s nama u našoj evropskoj filmskoj porodici!” Da je čitava ova stvar sa ovogodišnjom ceremonijom poprimila čak i tragikomične note svedoči i činjenica da se u Berlinu nisu pojavili, a nisu se nikakvom snimljenom porukom obratili ni producenti ovog filma ni sam Jorgos Lantimos ni nagrađena glumica Olivija Kolman. S britanske

Kultura

08.12.2019 u 20:00

Kao stršljen koji juri i ubada

32. EFA Berlin – Za pola veka profesionalne karijere više od sedamdeset filmova. Ovako intenzivan, energičan i dinamičan filmski život možda bi značio previše za nekog drugog, ali ne i za legendarnog nemačkog filmskog, pozorišnog i operskog reditelja, scenaristu i glumca, pesnika i pisca Vernera Hercoga Stipetića (rođen u Minhenu 1942. godine, od oca Ditriha Hercoga i majke Elizabete Stipetić), koji je sa 16 godina režirao svoj prvi film, još 1962. osnovao i sopstvenu producentsku kuću, snimio do sada više od 70 filmova i ženio tri puta. Na svečanoj ceremoniji dodele „evropskih oskara”, sinoć u Berlinu, Hercogu je uručena nagrada za životno delo od strane Evropske akademije za film, za koju on kaže da „laska, ali ga je istovremeno odvukla od losanđeleskog montažnog stola za kojim se

Kultura

05.12.2019 u 13:20

Pomalo smešan, pomalo tužan film pastelnih boja

U zdanju Jugoslovenske kinoteke večeras u 19.30 biće prikazana restaurirana i digitalizovana kopija filma „Nešto između” Srđana Karanovića. Posle „Mirisa poljskog cveća” i „Petrijinog venca” ovo je već treći Karanovićev film otrgnut od mogućnosti nagrizanja zuba vremena zahvaljujući projektu „Vip Kinoteka”. Ova Karanovićeva melodrama snimljena je 1982. godine u produkciji „Centar filma”, kao priča o Amerikanki, novinarki, koja je stigla u Beograd i na toj razmeđi između Istoka i Zapada se upustila u ono što se zove ljubavni trougao. Još su živa sećanja na beogradsku premijeru tog filma za koji su scenario pisali Srđan Karanović, Miroslav Marinović i Endru Horton, a uloge tumačili Karis Hofman (njena tada prva uloga), Dragan Nikolić, Predrag Miki Manojlović (kao i Renata Ulmanski, Sonja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu