Kup.	Prod.	Sred.
117,2	117,91	117,56
108,15	108,8	108,48
110,36	111,03	110,69

Kultura

28.08.2019 u 15:59

Japanac, Katrin i Žilijet za festivalski početak

Lido, Venecija – „Istinom”, svojim prvim inostranim filmom u karijeri, snimljenim na francuskom jeziku i u francuskoj produkciji s glumicama Katrin Denev, Žilijet Binoš i Itanom Houkom, slavnog japanskog autora Hirokazu Kore Eda, svečano će večeras početi 76. Venecijanski festival, na kojem će se do 7. septembra uveče događati još mnoga iznenađenja. Kore Edin film je samo jedan od 21 film koji se ove godine takmiči za „Zlatni lav” i jedan od 150 sasvim novih filmova koji će se u raznim programima (uveden je i još jedan takmičarski – „Skonfini”) prikazivati u brojnim dvoranama na Lidu kao i u samoj Veneciji. Na ovogodišnjoj venecijanskoj filmskoj Mostri kultnom španskom reditelju Pedru Almodovaru svečano će biti uručen „Zlatni lav” za sveukupnu karijeru. Ono što je ove godine promaklo

Kultura

15.08.2019 u 21:00

Tarantino nam je dao pravi roman o našim likovima

Postoji li bolji ženski san od onoga da u isto vreme pred sobom imaš dva trenutno najveća holivudska lepotana, velike zvezde, ali i velike glumce – Leonarda Dikaprija i Breda Pita? E, pa, i taj sam ženski san dosanjala zahvaljujući, zapravo, Kventinu Tarantinu i njegovom filmu „Bilo jednom u Holivudu”, koji je ova dva glumca prvi put spojio na velikom platnu i tako mi omogućio veliki povod za susret s njima. Posle svetske premijere u Kanu, u hotelu „Karlton”, na unapred zakazani ekskluzivni intervju za „Politiku” (omogućen naporima „Con filma”, zvaničnog zastupnika „Soni pikčers entertejmenta” za Balkan) Leonardo i Bred su stigli zajedno, ušavši kroz velika apartmanska vrata, i čitav taj prostor obasjali zvezdanom svetlošću i srdačnim osmehom.

Kultura

14.08.2019 u 22:55

Želeo sam da dam šansu Šeron Tejt

Posle svetske premijere na 72. Kanskom festivalu i nedavnog ulaska u američke bioskope „Bilo jednom u Holivudu”, najnoviji film kultnog holivudskog reditelja Kventina Tarantina, u beogradskom Sinepleksu „Ušće”, večeras je imao i zvaničnu balkansku premijeru, a od četvrtka će se naći i u svim bioskopima Srbije. Ovo je Tarantinov deveti osvetnički film u karijeri. Priča o izbledeloj televizijskoj zvezdi (Leonardo Dikaprio), koja se pojavljuje u vestern serijama, o prijateljstvu s dublerom kaskaderom (Bred Pit) i o Holivudu 1969. godine. O jednoj od najdramatičnijih godina u „fabrici snova”, pa i u celoj Americi, kada se naivnost i nevinost dece cveća preko noći pretvorila u krvavi satanistički pir Čarlsa Mensona i njegovih sledbenika

Kultura

24.06.2019 u 20:30

Umetnost i život ruku podruku

U Čileu, kada izlazi, sunce mora prvo da se popne na brda, na zidove i vrhove pre nego što stigne do poslednjeg kamena Kordiljera. U mojoj zemlji Kordiljeri su svuda, ali je za čileanske državljane to nepoznata teritorija. Pošto sam otišao na čileanski sever, da bih snimio „Nostalgiju za svetlošću”, i na jug, za „Dugme od sedefa”, osetio sam se spremnim da snimim čileansku kičmu – Kordiljere, da istražim te misterije, moćna otkrića čileanske prošlosti i sadašnje istorije. Ovako o svom najnovijem dugometražnom dokumentarnom filmu „Kordiljeri snova”, viđenom nedavno u Kanu (specijalna projekcija), gde mu pripala i nagrada „Zlatno oko”, govori legendarni čileanski autor Patricio Guzman, koji je posle nasilnog svrgavanja Aljendea od strane vojne hunte i tokom krvave diktature generala

Kultura

08.06.2019 u 12:28

Oživljeni slikarski opus humanizma i tragike

Ko je glavni junak dugometražnog dokumentarnog filma „Linija života” što se ovih dana prikazuje u srpskim bioskopima? Čovek koji je uz oznaku „povratak nepoželjan” postao samo broj 106621 u Mauthauzenu, u koji je tada taj zatočenik logora na Banjici, student prve godine beogradske Likovne akademije, ilegalac i pripadnik Valjevskog partizanskog odreda stigao u jesen 1944. Čovek koji je brzo spoznao značenje esesovske igre prstom – nadesno je značilo život, a nalevo smrt uz „ciklon B” – i preživeo sve strahote Mauthauzena i Ebenzea. Ne toliko zahvaljujući sreći, jer sreća nije reč koja može da opiše ono što mu se tamo događalo, već pre svega zato što je viđene zločine uz sve rizike istrajno tajno crtao ugljenom na komadima papira, krijući crteže u podu logorske barake i staroj

Kultura

02.06.2019 u 23:30

Bez filma moj život nema smisla

Kan – Jedan od ubedljivo najboljih filmova na 72. Kanskom festivalu bez sumnje je bio samoreflektujući film „Bol i slava” kultnog španskog autora i dvostrukog „oskarovca” Pedra Almodovara (1949). Ponovo je ostao bez „Zlatne palme”, ali je žiri imao sluha da nagradi glumca Antonija Banderasa za ulogu Almodovarovog alter ega – reditelja Salvadora Malju, glavnog junaka u ovom filmu. Istorija odnosa Kana i Almodovara je dugačka, on je ovde boravio prvi put još 1982. s „Lavirintom strasti”, kasnije i s filmom „Žene na ivici nervnog sloma”

Kultura

31.05.2019 u 19:00

Ceo svet kao Palestina

Kan – Jedan od najvećih i najglasnijih aplauza na 72. Kanskom festivalu dobio je film „To mora biti raj” palestinskog scenariste, reditelja i glumca Elije Sulejmana. Prikazan u samoj festivalskoj završnici Sulejmanov film je obradovao i kritičare i članove zvaničnog žirija. Prvo mu je kritičarski žiri Fipresci uručio svoju nagradu za najbolji film festivala, da bi mu samo koji sat kasnije u velikom Teatru Limijer bila uručena i Specijalna nagrada glavnog žirija. Elija Sulejman (Nazaret, 1960), autor u Veneciji i Kanu (ovo mu je bilo treće takmičenje na Kanskom festivalu) nagrađivanih filmova poput: „Hronika nestajanja”, „Sajber Palestinac”, „Božanska intervencija” i „7 dana u Havani” (kao jedan od autora), bio je pre neku godinu i u Srbiji, kao gost Emira Kusturice na Kustendorf festivalu.

Kultura

29.05.2019 u 21:00

Dečja vera u ideal čistote

Kan – Na Kanskom festivalu su se ove godine Žan-Pjer i Lik Darden takmičili osmi put i to sa svojim jedanaestim dugometražnim filmom u karijeri – sa „Mladim Ahmedom”, za koji su jednoglasnom odlukom žirija ponovo osvojili „palmu” za najbolju režiju. Za ove belgijske filmske autore, pripadnike elitnog kluba dvostrukih osvajača kanske „Zlatne palme” („Rozeta” i „Dete”) i drugih kanskih odličja (za scenario, dva puta za režiju i za glumca u filmu „Sin”), jedan od evropskih filozofa je svojevremeno rekao da oni svojim dokumentarnim metodom istrajno čine „kinematografiju otpora” globalističkom društvu, stvarajući filmove u kojima ne dominiraju nad stvarnošću, već nude stvari kakve jesu, bez nametanja. Tako je i u slučaju „Mladog Ahmeda” (otkupljen za prikazivanje u Srbiji), u kojem

Kultura

27.05.2019 u 20:00

Pobuna protiv modernog kapitalizma

72. KAN Kan – Za „Parazit”, svoj sedmi dugometražni igrani film u karijeri, južnokorejski reditelj Bong Jo Ho osvojio je „Zlatnu palmu” 72. Kanskog festivala i upisao se u istoriju filmskih slavodobitnika. Autor filmova koje poznaje i publika u Srbiji, među kojima su „Psi koji laju ne ujedaju” (2000), sada već kultni „Uspomene na ubistvo” (2003), „Domaćin” (2006), „Majka” (2009), „Snowpiercer” (2013) i „Ojka” (2017), koji je radio za „Netfliks”, u razgovoru za „Politiku” posle premijere „Parazita” imao je samo jednu molbu – da se gledaocima unapred ne otkriva tačan sadržaj filma kako im se ne bi pokvario doživljaj gledanja u bioskopu. Kako je njegov film otkupljen za prikazivanje u Srbiji, u ovom intervjuu ostali su samo oni delovi razgovora koji reprezentuju suštinu, a ne i detalje iz

Kultura

25.05.2019 u 21:53

„Zlatna palma” putuje u Južnu Koreju

Kan – Nagrada za najbolji film 72. Kanskog festivala, prema odluci žirija kojim je predsedavao meksički reditelj Alehandro Gonzales Injaritu, jednoglasno je dodeljena južnokorejskom reditelju Bong Jon Hou za film „Parazit” koji je osvojio i srca kritičara. Pobednički film je čudesno rediteljski „skrojena” priča o sudaru dva različita i u današnje vreme nespojiva sveta – sveta (novo)bogatih i sveta siromašnih (i obespravljenih). Autor je kroz likove članova jedne siromašne porodice, koja se muči u borbi za opstanak, pokazao koliko je nepravedno takav sloj ljudi smatrati „parazitima društva” (zato što su ostali bez posla i prinuđeni da primaju socijalnu pomoć umesto plata...), a to je učinio pretvarajući svoj triler u komediju bez klovnova i tragediju bez zlikovaca. Nagradu je Jon

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu