Kup.	Prod.	Sred.
117,2	117,91	117,56
105,25	105,88	105,57
109,02	109,67	109,35

Kultura

27.03.2019 u 20:00

Novo, 66. izdanje popularnog Martovskog festivala svečano počinje večeras u 19 časova u velikoj dvorani Doma omladine u Beogradu ceremonijom dodele Nagrade za životno delo Bojani Andrić, dramaturgu, scenaristi, istoričaru televizije i publicisti, autorki kultne istraživačke televizijske emisije „Trezor” koja se već decenijama emituje na Radio-televiziji Srbije. Nagrada Andrićevoj dodeljuje se prema odluci Odbora ove filmske manifestacije koji radi u sastavu: Andreja Mladenović, predsednik, Nataša Damnjanović, Nenad Popović, Iva Plemić Divjak i Vasilije Nikitović, kao i umetničke direktorke 66. Martovskog festivala Sonje Đekić. U obrazloženju odluke između ostalog se kaže: „Bogatstvo koje leži u našim najdugovečnijim radijskim, televizijskim, filmskim i novinskim arhivama sabira mnoge decenije,

Kultura

23.03.2019 u 08:30

Sveden i prečišćen put do srca

Sve je u tim plavim, izražajnim očima glumice Snežane Bogdanović. Sva promena stanja, sva ustreptalost i sva muka, i naviknutost na odbijanje u potrazi za istinom, i čvrsta rešenost na neodustajanje i sav mogući pritisak lika Ane koji ona tumači u svom punom glumačkom pogonu, noseći tako na svojim leđima i najveći deo tereta filma „Šavovi” Miroslava Terzića. Na način, vrlo sličan Šarloti Rempling u filmu „Hana” Andree Palaora. Snežanina Ana odigrana je i najsličnije moguće jednom liku iz naše stvarnosti. Liku beogradske krojačice Drinke Radonjić, jedne od više od 500 majki – žrtvi sada već nadaleko poznate afere krađe beba iz porodilišta, koja još uvek nema epilog. Na Drinkinoj životnoj priči, u najvećem delu je i zasnovan ovaj Terzićev film za koji je scenario napisala

Kultura

16.03.2019 u 13:20

Psovačka kanonada

Kada film počne psovkama dođe mi odmah da pobegnem iz bioskopskog mraka. Još kada kanonada psovki izađe iz usta slatke devojčice tinejdžerskog uzrasta, i to u uvodnoj sceni telefonskog razgovora sa rođenom majkom, poriv za bekstvom postaje još veći. Ali ne za bekstvom od stvarnosti na koju se ovde aludira, nemam problem sa tim da se sa svim njenim devijacijama suočim, već za bekstvom od omladinskog filma „Reži” prema scenariju Dragana Nikolića i u režiji Koste Đorđevića, u kojem je tema vršnjačkog nasilja ostala samo na nivou zadatog scenarističkog okvira. Bez uverljive razrade i bez važnog zaključka. Bez jake kritike i moguće pouke. Da, u našoj stvarnosti i devojčice nesankcionisano psuju, ponašaju se muškobanjasto, tuku se i „vise” sa dečacima iz kraja koji se po tom svom getu

Kultura

09.03.2019 u 14:40

Dobar, loš i zao

Ta južnoitalijanska mafijaška „hobotnica” toliko je čvrsto uvukla lokalno stanovništvo u svoj stisak korupcije, kriminala, siromaštva, zapuštenosti, da je taj okom nevidljivi a snažni stisak mogao da se tumači čak kao urođeno, normalno stanje u svakodnevici svih likova u filmu „Dogman” Matea Garonea. Mogao, da nije onih scena ljudske dobrote oličene u Marčelovom odnosu prema psima i ćerki i unutar skromnog doma. Pomenuti Marčelo (Marčelo Fonte, nagrađen kanskom „Palmom“ i „Evropskim oskarom“) glavni je junak ovog Garoneovog filma u kojem atmosfera, okruženje i odnosi među (isključivo muškim) likovima povremeno podsećaju na Leoneove „špageti vesterne” stvorene, recimo, u nekoj vrsti postapokaliptične ere. Još jedan dobar film iz Garoneove kuhinje u kojoj je svojevremeno „skrčkana” i

Kultura

03.03.2019 u 23:30

Totalitarizam ekonomske vrste

Slavni grčki reditelj i naturalizovani Francuz Konstantin Kosta Gavras (rođen u Atini 1933. od majke Grkinje i oca Rusa), autor filmova kakvi su „Zed”, „Opsadno stanje”, „Hana K.”, „Nestali”, „Muzička kutija”, „Amen”, „Kapital”, nedavno je u Sevilji, na 31. ceremoniji dodele „evropskih oskara” iz ruku, Vima Vendersa primio nagradu EFA Evropske akademije za film za sveukupno stvaralaštvo. Ovaj neumorni autor angažovanih filmova o ugnjetavanju, političkom militantizmu i istorijskim stranputicama, nezaobilazni je deo filmske istorije, ali i istorije beogradskog Festa, na kojem je 1974. godine bio više domaćin nego samo gost. I upravo se taj Fest pamti po tome što je konferencija za novinare Koste Gavrasa bila najposećenija ikada na našem festivalu. I Grčka i Francuska su njegove

Kultura

02.03.2019 u 17:57

Festivali su sigurna kuća za film

Više od 50 sati snimljenog materijala istančanim rediteljskim postupkom i preciznim montažnim rezovima Kusturičinog vernog saradnika Svetolika Miće Zajca svedeno je na 76 minuta uzbudljivog, istovremeno i dirljivog filma „El Pepe, jedan uzvišeni život” Emira Kusturice, koji je na beogradskom Festu imao i svoju srpsku premijeru. Film o Pepeu Muhiki, bivšem urugvajskom predsedniku, pun je života i radosti življenja u malim stvarima. Filmska poema o čoveku koji je svoju mladost provodio po zatvorima kao politički zatvorenik, gerilski revolucionar (Kusturica je tu vešto i slikovito ukomponovao i tri minuta inserata iz filma Koste Gavrasa „Opsadno stanje”), a koji je uspeo da u život sprovede svoje političke i ljudske snove. Živeći uvek skromno. Čak ni od 2010. do 2015. nije napuštao

Kultura

28.02.2019 u 12:00

Spokoj u prirodi, nemir u duši

Gost ovogodišnjeg Festa je stari znanac, argentinski scenarista, reditelj i producent Pablo Trapero, autor filmova: „Mondo grua”, „Lavlja jazbina”, „Lešinar i beli slon”, „Klan”, dobro poznatim našoj publici i nagrađivanim na velikim svetskim festivalima. Trapero je sinoć lično prisustvovao srpskoj premijeri svog najnovijeg filma „Spokoj”, u kojem glavne uloge sestara Eugenije i Mie tumače Martina Gusman (Traperova supruga) i Berenis Bežo koju je upravo rad na ovom filmu ponovo vratio u rodnu Argentinu. I dok se svet u njegovom prethodnom filmu „Klan” može nazvati patrijarhatom, za njega se u „Spokoju” može reći da je čist matrijarhat. A taj svet je isti – nemila i do kraja neosvetljena argentinska prošlost, period vojne diktature o čemu Pablo Trapero govori u ovom intervjuu za

Kultura

27.02.2019 u 12:37

Vozeći gospođicu Dejzi

Dobitnik Oskara za najbolji film – „Zelena knjiga“ Pitera Farelija („Green Book”) večeras je (19 časova) u Sava centru pred publikom. Fest je, dakle, i aktuelan i pravovremen. Pred gledaocima je simpatičan film. Nešto poput odraza u ogledalu Beresfordovog „Vozeći gospođicu Dejzi”, samo na farelijevski način. Vozač je sada Vigo Mortensen, a „gospođica Dejzi” bi bio izvrstan afroamerički glumac Maheršala Ali (Oskar za najbolju sporednu ulogu) u ulozi vrsnog pijaniste Dona Šerlija. Mortensen kao italoamerički izbacivač iz njujorških klubova, neobrazovani ali i dovitljivi Toni Velelonga zvani Lip i Ali kao daroviti i cenjeni crni muzičar Don Šerli, spojeni su slučajem i kreću na turneju po koncertnim dvoranama širom američkog Juga. Kreće tako još jedna romantizovana američka priča na temu

Kultura

25.02.2019 u 12:00

Bez spavanja u bioskopskom mraku

Film „Misterije organizma” postao je simbol filmskog nasleđa koje nam je ostavio Dušan Makavejev: filmski jezik kao igra i večiti eksperiment u režiji i montaži, a njegova zabrana vremenom je postala simbol Jugoslavije kao nedovršenog socijalističkog eksperimenta, kaže u izjavi za „Politiku” scenarista, reditelj i producent Goran Radovanović. Njegov „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” večeras ima svetsku premijeru (Kombank dvorana u 19.30) na 47. Festu, u okviru takmičarskog programa „Srpski film”. Uoči premijere Radovanović kaže da je njegov novi film „ne samo omaž jednom od najvećih filmskih stvaralaca sa ovih prostora već i pokušaj da se otkrije najveća trauma socijalističke Jugoslavije, a to je: pokušaj uspostavljanja demokratije bez suštinske slobode, ili pokušaj

Kultura

22.02.2019 u 14:00

Počinje filmska čarolija

Sa rekorderom po broju osvojenih nominacija za ovogodišnjeg Oskara (10), sa filmom „Miljenica” Jorgosa Lantimosa, večeras u 19 sati u Sava centru svečano počinje 47. Fest. Kome je pripala čast da proglasi otvorenom desetodnevnu beogradsku filmsku čaroliju? Organizatori Festa to još uvek drže u tajnosti, čvrsto uvereni u naumu da će uspeti Beograđanima da prirede prijatno iznenađenje. U svakom slučaju će Sava centar kao i uvek biti pun, jer su žitelji glavnog grada Srbije već generacijama zavisnici od ove najpopularnije filmske manifestacije koju imamo. Tako je oduvek bilo. Još od prve inicijative „Politikinog” kritičara Milutina Čolića iz 1970. – da uz podršku tadašnjeg čelnika grada Milana Vukosa u dvorani Kulturnog centra organizuje „Politikinu” reviju filmova, kada su zbog gužve čak

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu