Kup.	Prod.	Sred.
117,15	117,86	117,51
107,05	107,69	107,37
110,59	111,26	110,93

Kultura

17.05.2019 u 12:00

Gde je dom radničke klase

Kan – Već trinaesti put u glavnom takmičarskom programu Kanskog festivala i sa već osvojene dve „Zlatne palme“ („Vetar koji njiše vetar“ i „Ja, Danijel Blejk“) veliki povratnik Ken Louč (1936) ponovo je sa svojim vernim scenaristom Polom Lavertijem priredio publici susret sa „obezglavljenom“ radničkom klasom. Ovog puta u dirljivom, kao i uvek društveno-politički angažovanom, porodičnom filmu „Žao nam je što smo vas propustili” koji je sinoć u velikom Teatru Limijer imao svoju svetsku premijeru. Louč i Laverti u fokus ove nove filmske priče stavljaju bračni par sa dvoje dece tinejdžerskog uzrasta i publici eksplicitno pokazuju njihovu očajničku borbu za preživljavanje u svakodnevici u modernoj Engleskoj. Žena kao draga i prilježna negovateljica starih i napuštenih lica koje svakodnevno

Kultura

16.05.2019 u 12:00

Neće nas ni vanzemaljci

Kan – Odličan izbor filma za početak 72. Kanskog festivala. Inteligentno duhovit i zabavan, i parodičan i alegoričan i ironičan, novi film Džima Džarmuša „Mrtvi ne umiru” ne samo što je na crveni kanski tepih doveo čitavu plejadu toliko poželjnih filmskih zvezda u čijoj su pojavi uživali i gledaoci u čak 600 bioskopa širom Francuske u kojima je bio organizovan direktan prenos svečanosti otvaranja, već je i razgalio tradicionalno sumnjičave i stroge filmske kritičare. Ovo je još jedan vrlo dobar nastup kultnog američkog nezavisnog scenariste i reditelja na Kanskom festivalu na kojem evo boravi već 13. put od kako je 1984. sa filmom „Čudnije od raja” osvojio „Zlatnu kameru” kao najbolji debitant. Džarmuš je zajedno sa svojom suprugom, rediteljkom i glumicom Sarom

Kultura

14.05.2019 u 12:00

Džim Džarmuš za festivalski početak

Od našeg specijalnog izveštača Kan – Pet godina posle kanskog nastupa vampirskog „Samo ljubavnici opstaju” legendarni američki nezavisni reditelj Džim Džarmuš vraća se sa nekom vrstom zombi-filma „Mrtvi ne umiru”, sa Bilijem Marejem, Kloe Sevinji i Adamom Drajverom u glavnim ulogama, kako bi sa njim svečano večeras otvorio 72. Kanski festival i započeo trku za ovogodišnju „Zlatnu palmu”. Džarmuš je u zvaničnoj konkurenciji zajedno sa Pedrom Almodovarom, Markom Belokijom, Terensom Malikom, Kenom Loučom, braćom Darden, Sulejmanom, Deplešenom, Dolanom, Porumbojuom (jedini predstavnik istočne Evrope) i četiri žene rediteljke: Hosnerovom, Trijeoovom, Diopovom i Sjamaovom (osim Džesike Hosner sve su debitantkinje). Prvobitno objavljenoj zvaničnoj takmičarskoj listi od 19 filmova u

Kultura

13.05.2019 u 12:00

Ima li slobodnih ljudi

Skil i Badi su Romi ili Cigani, rođeni u zrenjaninskoj mahali kakvih ima širom Balkana, u kojima se pripadnici naroda bez jedinstvene države jedino osećaju ušuškano, kao svoji na svome. Skil i Badi su istovremeno i sa privremenom radnom dozvolom u Nemačkoj. U rodnoj Srbiji pripadaju omalovažavanoj romskoj populaciji, a u Nemačkoj su nerado prihvaćeni migranti. Međutim, oni imaju nešto što mnogi drugi nemaju – hrabrost, volju i slobodu da sve što im leži na duši jasno i glasno u svakom trenutku kažu kroz svoje pesme. Ova dva brata su sada već širom Evrope poznati hiphoperi, znani kao „Gipsy Mafia”, a sada su i glavni junaci novog dokumentarnog filma Andrijane Stojković koji se premijerno prikazuje na 12. Beldoksu. Zanimljiv, dinamičan i poučan film „To sam što jesam: Gipsy Mafia”, kroz

Kultura

10.05.2019 u 11:12

Šahovska igra dva iskusna igrača

Jedna od najznačajnijih figura s kraja 20. veka bez sumnje je bio Mihail Sergejevič Gorbačov – poslednji lider ujedinjenog Sovjetskog Saveza (1985–1990), arhitekta „perestrojke“ (političko restruktuiranje) i „glasnosti“ (transparentnost vlasti), čije su reforme dovele do kraja Hladnog rata, kraja političke vlasti Komunističke partije, ali i kraja moćne i ogromne države koja se raspala. Dobitnik Nobelove nagrade za mir (1990) i čovek koji je još uvek uvaženiji u inostranstvu nego kod kuće, gde ga i dalje mnogi okrivljuju za raspad SSSR, glavni je protagonista 90-minutnog dokumentarnog filma „Upoznati Gorbačova” Vernera Hercoga i Andrea Zingera, koji je od prošlogodišnjeg festivala u Amsterdamu, zatim i Torontu, već duže na svetskoj turneji pa je tako stigao i na Beldoks gde se prikazuje

Kultura

08.05.2019 u 11:20

Godine vernosti dokumentarnom filmu

Od večeras pa do 15. maja, na 11 gradskih lokacija, publiku Beogradskog festivala dokumentarnog filma, sve popularnijeg i ambicioznijeg Beldoksa, očekuje gotovo 120 naslova savremenog dokumentarnog filma, od kojih će neki – poput filma otvaranja „Linija života” Darka Bajića u Kombank areni, upravo ovde imati i svoju svetsku premijeru. Ovogodišnji Beldoks osim Međunarodnog i Srpskog takmičarskog programa nudi još 14 programskih celina (ukupno 16) i obilje intrigantnih filmova koji, svaki na svoj način, daju sliku ovog našeg doba i stvarnosti koja je često sve samo ne prijatna. U pravom filmskom obilju ima i dovoljan broj delikatesa poput filmova: Vima Vendersa „Papa Franja: Čovek od reči” koji je premijerno prikazan na prošlogodišnjem Kanskom festivalu, Vernera Hercoga „Upoznati Gorbačova” u

Kultura

28.04.2019 u 12:00

Rambo na ruski način

Sa stanovišta istorijskih činjenica „Balkanska međa” nije sasvim tačan film. Tačno je da je te 1999. godine omanji ruski bataljon, od 70 duša, svojim oklopnim borbenim vozilima iz svoje baze Ugljevik u Bosni preko teritorije Srbije ušao na Kosovo i Metohiju i preuzeo prištinski aerodrom Slatina. Nije tačno, međutim, da je tom prilikom bilo ikakvih borbenih dejstava na aerodromu, pogotovo ne sa pripadnicima takozvane oslobodilačke vojske Kosova. Aerodrom Slatinu su držali pripadnici regularne vojske Jugoslavije. Rusi su ušli mirno u paradnom poretku i sa pripadnicima jugoslovenske vojske, takođe mirno, izvršili primopredaju. I jeste tačno da je taj događaj uzburkao zapad, NATO, britanske (Majk Džekson, komandant snaga Kfora) i američke generale (Vesli Klark, vrhovni komandant NATO) i samog

Kultura

22.04.2019 u 13:02

Košmar u snu, košmar na javi

Da li je ovo java ili su to košmarni sni jednog generala, ministra policije, premijera i predsednika države i neutešnih očeva koji još ne znaju gde im počivaju sinovi poginuli u ratu? Kakva je to država koja je bila lepa samo dok se o njoj sanjalo – pita se hrvatski reditelj Vinko Brešan u filmu „Koja je ovo država”, nastalom prema scenariju Mate Matišića, na osnovu njegovih dramskih tekstova „Ne kopaj po groblju, molim te” („Noćna mora”) i „General” svojevremeno izvedenih u pozorištu. Ono što je bilo zamišljeno kao crna komedija o savremenoj državi „paziguza”, koji bi po svaku cenu da su što duže na vlasti, a što dalje od pogleda javnosti, i državi „nezahvalnih građana” koji nikada nisu zadovoljni, pretvorilo se u čemernu dramu obojenu humorom od kojeg prečesto stoji knedla u grlu, koja se ne

Kultura

05.04.2019 u 21:00

Sve je istina i sve je laž

Ovaj film izražava autorovu nezavisnu i slobodnu kreaciju, nema nameru da predstavi stvarnu istinu. Autor je inspiraciju pronašao u novinskim tekstovima da bi stvorio narativ koji spaja izmišljene i stvarne ljude u potpuno izmišljenom kontekstu i stvorio umetničko delo, pa bilo kakva sličnost s ljudima ili događajima, osim onih koji su bili naglašeni kao stvarni, nije bila namerna. Dakle, sve je istina i sve je laž u filmu „Loro“ Paola Sorentina. Baš kao u ovom, gore izdeklamovanom, uputstvu za konzumiranje filma, plasiranom na najavnoj špici, i baš kao u omiljenom sloganu italijanskog biznismena, televizijskog maga i bivšeg premijera Silvija Berluskonija o kojem i jeste ovo istinito-lažno umetničko delo. Berluskoni je bio i glavni filmski junak izvanrednog filma „Il caimano“ (kajman) Nanija

Kultura

02.04.2019 u 11:00

Čuvaj se tihog čoveka

Scena je sledeća: tog 11. septembra avion je upravo pogodio Pentagon, u Ovalnom kabinetu vladaju konfuzija, zbunjenost i strah, vidi se to i na licima Kondolize Rajs i Donalda Ramsfelda (predsednik je odsutan) i kompletnog administrativnog osoblja, samo ne na licu potpredsednika Dika Čejnija. Njegovo lice govori da je on ovaj krizni trenutak procenio kao mogućnost za otvaranje prostora za promene unutar američkog društva, pa i same republikanske vladavine. Promenivši tok istorije milionima ljudi, uradio je to kao duh i otišao ne zna se kuda. Ovakav Dik Čejni (Ričard Brus Dik Čejni) subjekt je filmske priče „Čovek iz senke” (u originalu: Vice, u značenju potpredsednik), koju je ispisao i režirao Adam Mekej, američki scenarista, reditelj, komičar i glumac. Posle filmova o Kondolizi Rajs –

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu