Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,51	100,1	99,8
109,35	110,01	109,68

Društvo

30.09.2020 u 10:13

Britanci i sa Dražom i sa Titom u Drugom svetskom ratu

UŽICE – Na davnašnjim fotografijama pripadnici britanskih vojnih misija i jedinica za specijalne operacije su i sa Titovim partizanima i Dražinim ravnogorcima u godinama Drugog svetskog rata. Na jednoj britanski major nosi svoju uniformu, a obuven je u opanke. Njihov vodnik je slikan na konju u planinama Srbije, a na drugoj visoki oficir u škotskom kiltu u društvu je Vladimira Velebita. Pukovnik Bejli i Draža Mihailović fotografisani su u Dražinom štabu 1942, dve godine kasnije Čerčil, Tito i Šubašić zajedno su u Napulju... Te i druge fotose moguće je videti na izložbi „Britanci i Drugi svetski rat u Jugoslaviji”, juče otvorenoj u Narodnom muzeju u Užicu, koji ovim događajem obnavlja izlagačku aktivnost nakon pauze zbog pandemije. Autor postavke je pukovnik Nik Ilić, vojni ataše

Region

20.06.2020 u 19:21

Titova pećina u Drvaru uskoro se otvara za posetioce

Čuvena Titova pećina u Drvaru, koja je privlačila brojne turiste, uskoro će ponovo biti otvorena, a u Centru za kulturu i sport opštine Drvar u okviru kojeg su Spomen-kompleks i Muzej „25 maj” koji brine o Titovoj pećini, očekuju povratak posetilaca. Titova pećina u Drvaru zatvorena je prošle godine za turiste zbog odrona, usled obilnih padavina, koji je uništio drvenu baraku na ulazu u pećinu, gde je bio smešten partizanski Vrhovni štab sa Josipom Brozom Titom 1944. godine tokom desanta na Drvar 25. maja. To je bila jedna od spektakularnih operacija u Drugom svetskom ratu pod nazivom „Konjički skok”, koju su izveli Nemci sa ciljem da zarobe Tita. Ulaze u pećinu je obezbeđen od eventualnog odrona. Ostalo je da se obnove barake i uradi elektrifikacija, a Muzej „25. maj” je

Komentari

28.05.2020 u 08:57

Kada je rođen Tito

Ličnost Josipa Broza Tita je sa svih strana zamagljena i teško dokučiva što se tiče faktografske strane njegovog životopisa. Sam Broz se nije nimalo potrudio da za svoga života svojim životopiscima, državnim povesničarima ili naciji olakša posao dokučivanja istinitog činjeničnog stanja svog života, pa i tačnog datuma rođenja. Datum rođenja ustavno doživotnog (iz 1974. godine) predsednika SFRJ je u njegovoj državi utvrđen administrativnim putem i kao takav javno obeležavan i slavljen u vidu tzv. Dana mladosti, kad je čitava zemlja sa svim svojim narodima i narodnostima morala da se savija, igra i peva pred svojim doživotnim predsednikom. Josip Broz je za sada jedini vladar u čitavoj svetskoj povesnici koji je naterao čitavu jednu zemlju i naciju od 23 miliona stanovnika da mu duže od polovine

Među nama

06.06.2020 u 08:37

Neutemeljena tvrdnja o cilju desanta na Drvar

Povod da Vam se obratim je tekst Vladislava B. Sotirovića, istoričara i politikologa, koji živi i radi u Vilnjusu, Litvanija. Tekst je objavljen 28. maja u vašem listu, u rubrici „Pogledi”. Iako je sadržaj tog priloga najvećim delom vezan za nejasnoće oko datuma rođenja Josipa Broza (koliko nam je to važno?), nešto drugo mi je zanimljivo. Govoreći o desantu na Drvar, autor nam je doslovno rekao: „A Josip Broz je, takođe navodno, bio glavna nemačka meta, tj. ciljni objekat ove operacije („Konjićev skok”). Međutim, dobro upućeni povesničari danas znaju da glavni cilj ove padobransko-desantne operacije nemačkog Vermahta nije bio hvatanje Tita, već sina Vinstona Čerčila – Ralfa, koji je tada bio u Titovom štabu.” Desant na Drvar 25. maja 1944. godine Nije od posebnog značaja za ovaj

Među nama

31.05.2020 u 16:36

Informacije o Sremskom frontu ne smeju biti rekla-kazala

U petak 22. maja u ovoj rubrici se pojavio tekst, gde se, između ostalog tvrdi da je na Sremskom frontu poginulo oko 120 hiljada pripadnika Jugoslovenske armije i njenih saveznika, Ne znam odakle ovi podaci autoru teksta, kada zvanični podaci govore od oko 13 hiljada poginulih. Ako se tačno zna broj stradalih partizana i crvenoarmejaca tokom oslobođenja Beograda, zašto davati paušalne ocene o Sremskom frontu. Moguće je da apsolutno tačan broj nije evidentiran, zbog ratnih dejstava. Međutim, skoro 10 puta povećavati tu cifru je apsurdno. Cifra od 20 do 25 hiljada maksimalno, bi odgovarala realnosti . Dalje u tekstu je plasirana informacija da 1944. postignut sporazum između J. B. Tita i nemačke komande, da se omogući povlačenje nemačke armije iz Grčke tokom 1945. i da je to uzrok

Ekonomija

07.05.2020 u 13:53

Titova era - ekonomski brod bez kormilara i kompasa

Tokom ove godine Srbija će svetskim kreditorima isplatiti 241,64 miliona evra na ime zajmova uzetih u vreme SFRJ. Prema stanju od 31. decembra 2019, po tom osnovu naša zemlja duguje ukupno 1,9 milijardi evra. Dužničkom pupčanom vrpcom ćemo još dve decenije biti vezani za državu čiji je neprikosnoveni vođa preminuo na današnji dan pre 40 godina. Ipak, bilo bi prestrogo zaključiti da je ekonomija Titove Jugoslavije od početka do kraja bila parazitski sistem koji je živeo od ubrizgavanja inostranih kredita. Ta čudna lađa imala je periode herojske plovidbe, baš kao i etape u kojima je krstarila bez kompasa, sve do udara o hridi surove ekonomske realnosti

Društvo

04.05.2020 u 15:05

Apsolutista koji je pažljivo gajio svoj kult ličnosti

Savršeno baratajući ženama, narodima i narodnostima, velikim silama, afričkim egzotičnim diktatorima, disidentima, pištoljem i strugom, Josip Broz Tito je, na dan kada je preminuo pre četiri decenije, nikada živahniji. Crveni nisu verovali u život posle života, ali Tita sve češće pominju, ritualno ga pozivaju da vaskrsne ili ga proklinju. Neki s nostalgijom, neki s patološkom mržnjom. Među poslednjima naročito se ističu njegova politička deca, kao i deca njihove dece. Presvukli su šinjele, oprali svoje biografije i uništili dosijee. Osporavaju mu identitet, veličinu i ideju, ali je paradoksalno da je, od raspada njegove tvorevine, druge Jugoslavije, apsolutista koji je pažljivo gajio svoj kult ličnosti, tokom užasnih ratnih i tranzicionih godina – zar je već prošlo četrdeset – ostao ne samo

Politika

08.02.2020 u 11:28

Tači: Tito 1945. likvidirao „patriotske elemente na Kosovu”

Kosovski predsednik Hašim Tači izjavio je da je jugoslovenski lider Josip Broz Tito pre 75 godina, odmah po završetku Drugog svetskog rata, doneo odluku o uvođenju vojne administracije na Kosovu i time, kako tvrdi, likvidirao patriotske elemente na Kosovu. Prema tom, kako Tači kaže, jednom od „najvećih antialbanskih dokumenata”, jugoslovenska politika je preko srpskih i drugih eksponenata likvidirala patriotski element na Kosovu i pogodila najjače stubove albanskih porodica u svim regionima. „Ti zločini i ovaj genocid počinjeni su u navodno antifašističkom duhu, što je zapravo rezultiralo sastankom u Prizrenu 10. jula 1945. godine, gde je Kosovo bilo nasilno pripojeno Jugoslaviji”, objavio je Tači na Fejsbuku

Društvo

29.11.2019 u 11:32

Za jugonostalgičare - danas je Dan Republike

Dan Republike bio je praznik u Socijalističkoj Federalnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) koji se slavio 29. novembra. Ostao je u sećanju generacija koje su ga slavile u to vreme, podsećajući ih na neradne dane. Ako bi praznik zgodno „pao”, moglo se spojiti više neradnih dana, što je bilo zgodno za putovanje, najčešće unutar zemlje. Zasedanje AVNOJ-a u Jajcu Inače, Dan Republike se obeležavao u znak sećanja na zasedanje AVNOJ-a (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije) u Jajcu 29. novembra 1943. godine, usred Drugog svetskog rata, kada su predstavnici partizanskog pokreta, na čijem čelu je bio

Kultura

20.06.2019 u 19:30

Gostovanje izložbe „Tito u Africi” u Los Anđelesu

Nakon što je postigla veliki uspeh u Velikoj Britaniji 2017, izložba Muzeja Jugoslavije „Tito u Africi – slike solidarnosti” otputovala je u Sjedinjene Američke Države, odnosno u Los Anđeles. Postavka će biti svečano otvorena u nedelju, 23. juna, u muzeju Vende, specijalizovanom za teme Hladnog rata i socijalizma, i trajaće do 20. oktobra ove godine. Brojne fotografije iz bogate kolekcije našeg muzeja, a u okviru projekta u kojem ova kuća sarađivala sa Univerzitetom u Ekseteru, ukazaće još jednom koliko su značajna svedočanstva o vremenu solidarnosti sa Afrikom i Trećim svetom u borbi za nezavisnost, ali i da su nezaobilazan deo svetske kulturne baštine. Gostovanje u Vende muzeju je prilika da se američkoj publici predstavi i foto-arhiv Muzeja Jugoslavije kroz izbor ovih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: broz

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu