Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Društvo

14.11.2020 u 13:09

SMEDEREVSKA PALANKA – Fabrika opreme i mašina AD „Goša” iz Smederevske Palanke kupila je zgradu starog muzeja „Goša holding korporacije”, poznatiju kao Spomen-radionica „Josip Broz Tito”, saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Zgrada muzeja površine 840 kvadrata, koja ima status spomenika kulture, prodata je sa pripadajućom opremom po početnoj ceni od 6,3 miliona dinara, što je oko 50.000 evra. Kakve su namere novog vlasnika Titove radionice, dan nakon kupoprodaje nije poznato. Podsećamo, Zakon o stečaju ne sprečava prodaju objekata koji su spomenici kulture, već se dozvoljava namirenje poverilaca iz kompletne imovine dužnika. Čak ni država nema pravo preče kupovine. Međutim, zbog Zakona o zaštiti kulturnih dobara koji zabranjuje rušenje i

Društvo

29.10.2020 u 15:19

Predsednica Vlade prelazi u vilu u kojoj je živela Jovanka Broz

Premijerka Ana Brnabić može da počne da koristi vilu u Beogradu u kojoj je živela udovica Josipa Broza Tita, Jovanka Broz, rečeno je Tanjugu u Vladi Srbije. To pravo regulisano je uredbom Vlade po kojoj je vila u Ulici kneza Aleksandra Karadordevića uvrštena među objekte za reprezentativne potrebe, a zamenik generalnog sekretara vlade Tamara Stojčević kaže da pravo na rezidenciju po zakonu imaju samo predsednici Republike i Vlade Srbije. Stojčević očekuje da će predsedica Vlade što pre preći u vilu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, jer to, kako je dodala između ostalog, olakšava brigu o njenoj bezbednosti. Podseća da će upravo zbog tih mera bezbednosti komšijama iz kraja u kome sada živi biti jednostavnije kada ona sa porodicom pređe na novu lokaciju. Prema rečima

Društvo

29.10.2020 u 13:56

Hoće država sačuvati makar eksponate iz Titove radionice u „Goši”

Smederevska Palanka – Prodaja Starog muzeja „Goše”, poznatijeg kao Spomen-radionica „Josip Broz Tito”, očito se ne može sprečiti uprkos činjenici da je reč o spomeniku kulture, jer Zakon o stečaju to omogućava i prema njemu čak ni država nema pravo preče kupovine. Ipak, nadležne institucije su pokazale volju da zaštite makar eksponate koji se tamo, prema nekim pričama, nalaze još iz vremena kada je mladi Broz počeo da radi u Goši kao mašinbravar. Tim povodom u Smederevskoj Palanci sastali su se predsednik te opštine, predstavnici tamošnjeg muzeja i arhiva, Muzeja nauke i tehnike Srbije, Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu. ‒ Pošto je ovde leks specijalis u pitanju, mi ne polažemo nikakva prava, što znači da pokretni fond koji je u ingerenciji Muzeja nauke i

Društvo

26.10.2020 u 10:40

Na prodaju Titova radionica

SMEDEREVSKA PALANKA – Stari muzej Goše, poznatiji kao Spomen-radionica „Josip Broz Tito”, za manje od mesec dana odlazi na doboš zajedno sa još dva objekta ove palanačke holding korporacije u stečaju. Javno nadmetanje stečajni upravnik zakazao je za 12. novembar. Međutim, ovaj objekat ima status spomenika kulture i to je ono što je zabrinulo stručnu javnost, ali i upućene građane. Odmah po objavljivanju oglasa za prodaju, reagovao je Muzej nauke i tehnike, kao i Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo, ali uzalud. Para da se pojave kao kupci nemaju, a Zakon o stečaju ne sprečava prodaju već dozvoljava namirenje poverilaca iz kompletne imovine dužnika. Pa, i kada je u pitanju spomenik kulture. Čak ni država nema pravo preče kupovine. Kada je u pitanju objekat pod stečajem

Društvo

30.09.2020 u 10:13

Britanci i sa Dražom i sa Titom u Drugom svetskom ratu

UŽICE – Na davnašnjim fotografijama pripadnici britanskih vojnih misija i jedinica za specijalne operacije su i sa Titovim partizanima i Dražinim ravnogorcima u godinama Drugog svetskog rata. Na jednoj britanski major nosi svoju uniformu, a obuven je u opanke. Njihov vodnik je slikan na konju u planinama Srbije, a na drugoj visoki oficir u škotskom kiltu u društvu je Vladimira Velebita. Pukovnik Bejli i Draža Mihailović fotografisani su u Dražinom štabu 1942, dve godine kasnije Čerčil, Tito i Šubašić zajedno su u Napulju... Te i druge fotose moguće je videti na izložbi „Britanci i Drugi svetski rat u Jugoslaviji”, juče otvorenoj u Narodnom muzeju u Užicu, koji ovim događajem obnavlja izlagačku aktivnost nakon pauze zbog pandemije. Autor postavke je pukovnik Nik Ilić, vojni ataše

Region

20.06.2020 u 19:21

Titova pećina u Drvaru uskoro se otvara za posetioce

Čuvena Titova pećina u Drvaru, koja je privlačila brojne turiste, uskoro će ponovo biti otvorena, a u Centru za kulturu i sport opštine Drvar u okviru kojeg su Spomen-kompleks i Muzej „25 maj” koji brine o Titovoj pećini, očekuju povratak posetilaca. Titova pećina u Drvaru zatvorena je prošle godine za turiste zbog odrona, usled obilnih padavina, koji je uništio drvenu baraku na ulazu u pećinu, gde je bio smešten partizanski Vrhovni štab sa Josipom Brozom Titom 1944. godine tokom desanta na Drvar 25. maja. To je bila jedna od spektakularnih operacija u Drugom svetskom ratu pod nazivom „Konjički skok”, koju su izveli Nemci sa ciljem da zarobe Tita. Ulaze u pećinu je obezbeđen od eventualnog odrona. Ostalo je da se obnove barake i uradi elektrifikacija, a Muzej „25. maj” je

Komentari

28.05.2020 u 08:57

Kada je rođen Tito

Ličnost Josipa Broza Tita je sa svih strana zamagljena i teško dokučiva što se tiče faktografske strane njegovog životopisa. Sam Broz se nije nimalo potrudio da za svoga života svojim životopiscima, državnim povesničarima ili naciji olakša posao dokučivanja istinitog činjeničnog stanja svog života, pa i tačnog datuma rođenja. Datum rođenja ustavno doživotnog (iz 1974. godine) predsednika SFRJ je u njegovoj državi utvrđen administrativnim putem i kao takav javno obeležavan i slavljen u vidu tzv. Dana mladosti, kad je čitava zemlja sa svim svojim narodima i narodnostima morala da se savija, igra i peva pred svojim doživotnim predsednikom. Josip Broz je za sada jedini vladar u čitavoj svetskoj povesnici koji je naterao čitavu jednu zemlju i naciju od 23 miliona stanovnika da mu duže od polovine

Među nama

06.06.2020 u 08:37

Neutemeljena tvrdnja o cilju desanta na Drvar

Povod da Vam se obratim je tekst Vladislava B. Sotirovića, istoričara i politikologa, koji živi i radi u Vilnjusu, Litvanija. Tekst je objavljen 28. maja u vašem listu, u rubrici „Pogledi”. Iako je sadržaj tog priloga najvećim delom vezan za nejasnoće oko datuma rođenja Josipa Broza (koliko nam je to važno?), nešto drugo mi je zanimljivo. Govoreći o desantu na Drvar, autor nam je doslovno rekao: „A Josip Broz je, takođe navodno, bio glavna nemačka meta, tj. ciljni objekat ove operacije („Konjićev skok”). Međutim, dobro upućeni povesničari danas znaju da glavni cilj ove padobransko-desantne operacije nemačkog Vermahta nije bio hvatanje Tita, već sina Vinstona Čerčila – Ralfa, koji je tada bio u Titovom štabu.” Desant na Drvar 25. maja 1944. godine Nije od posebnog značaja za ovaj

Među nama

31.05.2020 u 16:36

Informacije o Sremskom frontu ne smeju biti rekla-kazala

U petak 22. maja u ovoj rubrici se pojavio tekst, gde se, između ostalog tvrdi da je na Sremskom frontu poginulo oko 120 hiljada pripadnika Jugoslovenske armije i njenih saveznika, Ne znam odakle ovi podaci autoru teksta, kada zvanični podaci govore od oko 13 hiljada poginulih. Ako se tačno zna broj stradalih partizana i crvenoarmejaca tokom oslobođenja Beograda, zašto davati paušalne ocene o Sremskom frontu. Moguće je da apsolutno tačan broj nije evidentiran, zbog ratnih dejstava. Međutim, skoro 10 puta povećavati tu cifru je apsurdno. Cifra od 20 do 25 hiljada maksimalno, bi odgovarala realnosti . Dalje u tekstu je plasirana informacija da 1944. postignut sporazum između J. B. Tita i nemačke komande, da se omogući povlačenje nemačke armije iz Grčke tokom 1945. i da je to uzrok

Ekonomija

07.05.2020 u 13:53

Titova era - ekonomski brod bez kormilara i kompasa

Tokom ove godine Srbija će svetskim kreditorima isplatiti 241,64 miliona evra na ime zajmova uzetih u vreme SFRJ. Prema stanju od 31. decembra 2019, po tom osnovu naša zemlja duguje ukupno 1,9 milijardi evra. Dužničkom pupčanom vrpcom ćemo još dve decenije biti vezani za državu čiji je neprikosnoveni vođa preminuo na današnji dan pre 40 godina. Ipak, bilo bi prestrogo zaključiti da je ekonomija Titove Jugoslavije od početka do kraja bila parazitski sistem koji je živeo od ubrizgavanja inostranih kredita. Ta čudna lađa imala je periode herojske plovidbe, baš kao i etape u kojima je krstarila bez kompasa, sve do udara o hridi surove ekonomske realnosti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: broz

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu