Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,19	97,77	97,48
106,28	106,92	106,6

Beograd

17.03.2021 u 09:20

Balaševićev „Pevac” na norveškom jeziku – na Jutjubu

Pesmu „Imao sam strašnog petla” Đorđa Balaševića na norveški jezik preveo je i otpevao pre dve decenije Vlada Kanić, a sada je ovu numeru postavio na svoj jutjub kanal. – Kada nas je nedavno napustio legendarni kantautor i otišao da „ore nebeske njive”, ja sam odlučio da kao omaž njemu napravim video-klip sa ovim stihovima – rekao je Kanić. Ideja da „Đoleta prevede” na jezik zemlje u kojoj je živeo 40 godina javila se na molbu prijatelja koji su mu savetovali da svoj muzički rad objedini na albumu. Tako je nastao ce-de „EN pašant med aksent”. – Na tom ce-deu posebno im se dopala pesma o „Pevcu”, koju sam na koncertima uvek izvodio na bis, a na radio-stanicama bila je hit – priseća se Kanić. Dozvolu da objavi pesmu on je dobio od Balaševića, uz preporuku reditelja Mome

Kultura

11.02.2021 u 20:14

Poslednja, neobjavljena Desankina pesma

Sad sam mirna Sretoh prkosna momka narodnosti koja naš rod ne voli i tlači, koja se nasiljem ume da junači, momka druge vere, krvi i kosti. Ali ja brzo sve to premostih, ljudskost je u meni oživela jače, ne htedoh da ga sa zlim izjednačim, lakše mi je kad oprostim. Pružih mu ruku drugarski, vesela, kao da je momak iz mojega sela, unuk koje od poznatih mi žena. Osmeh prijateljski bio je dosta ‒ kao nad ponorom uže visećeg mosta: rastasmo se ko dva Albanca, dva Slovena. U moje selo, onamo na mračnom Kosovu, stigla je struja kad sam imao deset godina. Učinilo mi se da će kuća eksplodirati od svetlosti. A kad se moje ime pojavilo u nekom listu, pročulo se u selu da je napisano „fabričkim slovima!”: A kad krenemo iz takvoga sveta, radosnije osetimo susrete s dragim,

Kultura

08.02.2021 u 18:15

Pogled kroz zamagljene prozore života

Užice – Kad se u istoj knjizi pesme pevaju na romskom i srpskom jeziku, dvojezično opisujući osećanja i svakodnevicu naših Roma, onda je to osobeno preplitanje bliskosti i razlika dve poetike, lirike, gramatike. U jednoj zbirci dve vrednosti, doprinos dvema književnostima. Upravo to postiže pesnik romske poezije iz Užica Predrag Peđa Jovičić (56) i u novoj knjizi pesama „Ciganski veliki san“ („Romano baro suno“). Svom mladalačkom opredeljenju veran i u zrelim godinama, jedini Rom književni stvaralac u okrugu zlatiborskom, Jovičić je autor pet samostalnih knjiga i zastupljen u 22 zajedničke (prvu svoju još je u ranoj mladosti objavio). Ostaje dosledan stvaranju pesama u prozi i na romskom i na srpskom jeziku. – Prvo napišem pesmu na srpskom, poveden emocijama, raspoloženjem, životnom

Kultura

23.11.2020 u 21:30

Čija je ovo pesma? Naša!

Na jednom nezvaničnom sastanku PEN kluba u Stokholmu na takmičenju ko će da izgovori lepše stihove, pobedio je naš pesnik Jovan Dučić. Pesničku pobedu nije ostvario sopstvenim stihovima, nego je recitovao poznatu sevdalinku „A što mi se Travnik zamaglio”. O dertu sevdalinki, starom srpskom pojanju, Vuku Karadžiću i srpskoj muzici pisao je Dragan Mlađenović, vokalni i instrumentalni solista rane muzike, dirigent i muzički publicista, u svojoj knjizi „Ogledi o srpskoj muzici”, koju je nedavno objavio RTS. ‒ Knjiga je podeljena na dva dela: u prvom je pet ogleda o srpskoj crkvenoj, odnosno duhovnoj muzici („Musica divina”), a drugi deo sadrži devet ogleda o srpskoj svetovnoj, odnosno narodnoj muzičkoj umetnosti („Musica mundana”). Prvih pet ogleda se bave sledećim temama: „Psaltir kod

Kultura

12.10.2020 u 20:10

Kult kralja Milutina i kneza Lazara u ruskoj crkvi

Kojim putevima se srpska liturgijska poezija u čast srpskih svetaca preselila u rusku crkvu, dugi niz godina istraživala je dr Ana Rašković u arhivama Rusije i Vatikana. Službe srpskim svetima, prema njenim rečima, koje nesporno spadaju u najznačajnija dela srpske srednjovekovne književnosti, duboko su uzidane u temelj našeg nacionalnog identiteta i, posredstvom muzike kao svog najprirodnijeg puta, prenosile su se širom pravoslavne vaseljene. U seobi srpskih kultova u Rusiju, koja počinje još krajem 14. veka, pokrenut je intenzivan proces kulturne razmene između dva bliska pravoslavna naroda. Upravo u ruskoj sredini između 16. i 19. veka nastaju najbrojniji zapisi pesama u čast srpskih svetih. Na inicijativu nedavno preminulog akademika Dimitrija Stefanovića, za kojeg Ana Rašković kaže

Beograd

31.07.2020 u 23:31

„Vera Pavladoljska” i iranske knjige u „Adligatu”

Rukopis pesme akademika Matije Bećkovića „Vera Pavladoljska”, jedne od najlepših ljubavnih pesama srpske književnosti, od večeras se nalazi u Muzeju srpske književnosti pod okriljem „Adligata”, udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju. Bećković je rukopis uručio Viktoru Laziću, osnivaču „Adligata”, a tokom druženja napravljen je i snimak Matijinog kazivanja ove pesme. Lazić je zahvalio i direktoru Kulturnog centra Irana Mahdiju Širaziju, koji je takođe na dar doneo nekoliko stotina knjiga iz kulturnog centra svoje zemlje u Beogradu ne krijući radost što se u „Adligatu” čuva jedna od najznačajnijih zbirki knjiga o Iranu u Srbiji.

Beograd

03.06.2020 u 17:21

„Plava ptica” na novi način

Kreativna obrada pesme „Plava ptica” u izvođenju Ljubice Damčević (vokal i violina) i Julijane Vincan (vokal) verzija je čuvene numere koju je komponovao Sanja Ilić na tekst glumca Irfana Mensura. Za aranžman pesme koja traje oko četiri minuta, bila je zadužena Ljubica. Značaj muzičkoj priči daje i spot koji su mlade umetnice radile u jedinstvenom ambijentu „Muzeja nauke i tehnike”. Snimanje i dizajn zvuka radio je Vladimir Preradović „Lord”, a snimanje i video montažu Željko Kovačević „Foto Mrvica”. Your browser doesn’t support video. Please download the file: video/youtube Pesma je nastala 1993. godine, za potrebe predstave „Plava ptica” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Izvornu verziju pevali su glumci JDP-a i u to vreme bila je hit na RTS-u i drugim

Region

12.05.2020 u 12:13

Zbog Tompsona troje kažnjeno

Umanjenjem dvomesečne zarade za po 20 odsto kažnjeno je troje zaposlenih u RTCG zbog propusta u emisiji „Dobro jutro, Crna Goro”, kada je emitovana pesma hrvatskog muzičara Marka Perkovića Tomsona, koji je poznat kao neko ko u svojim pesmama i na koncertima glorifikuje ustaštvo. Tompsonov pesma je u Jutarnjem programu RTCG puštena 9. maja, kada se u gotovo celom svetu obeležava Dan pobede nad fašizmom. Kako je preneo portal CdM, generalni direktor RTCG Božidar Šundić kaznio je umanjenjem za po 20 odsto tokom dva meseca urednicu Jutarnjeg programa Milicu Babić, urednicu sporne emisije Mariju Razić i muzičkog urednika TVCG Slavena Knezovića. „Kazne su čin odgovornosti prema poverenim zaduženjima i sastavni deo funkcionisanja u RTCG,” rekao je Šundić i izrazio žaljenje zbog ovog

Kultura

24.04.2020 u 08:35

Rolingstonsi objavili prvu pesmu posle osam godina

LONDON – Britanska grupa Rolingstons objavila je pesmu „Living In A Ghost Town” (Život u gradu duhova), koja je njihov prvi singl posle osam godina. Reči pesme izgleda da aludiraju na krizu o koronavirusu, pošto se u jednom delu govori o tome da je život bio lep pre izolacije. Frontmen grupe Mik Džeger u jednom delu peva kako se oseća kao duh, koji živi u gradu duhova. Your browser doesn’t support video. Please download the file: video/youtube U saopštenju, bend je rekao da je pesma prvobitno snimljena pre godinu dana u Los Anđelesu, ali je završena tokom karantina. „Mislili smo da će odjeknuti u vremenima u kojima sada živimo”, rekao je Džeger. On je dodao da je pesma napisana za desetak minuta u februaru prošle godine. „Nije napisana za sadašnju situaciju, ali je

Društvo

19.02.2020 u 09:16

Kako je nastala pesma „Sviće zora” nezvanična himna litija (Video)

Nas tek čeka borba, neizvesnog ishoda, nema drugog izbora, u odbranu svetinja milom, silom primoran - reči su nove pesme grupe Beogradski sindikat pod nazivom „Sviće zora” posvećene litijama protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, a koja je prema rečima frontmena Feđe Dimovića sada postala nezvanična himna. Duge kolone za odbranu srpskih svetinja formiraju se dva puta nedeljno, a reperi, poznati po angažovanim tekstovima, ovoga puta pesmu su napisali, kako je za Tanjug objasnio Dimović, u znak zahvalnosti „braći i sestrama iz Crne Gore jer su pokazali „kako se ljubavlju i slogom brane vera, nasleđe i ljudsko dostojanstvo”. Nastanku teksta „Sviće zora” prethodio je, kako kaže, odlazak u Podgoricu i prisustvovanje Beogradskog sindikata liturgiji na Bogojavljenje, a nakon

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pesma

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu