Kup.	Prod.	Sred.
117,17	117,87	117,52
106,22	106,86	106,54
109,42	110,08	109,75

Kultura

15.01.2020 u 09:27

Izložbu Marine Abramović posetilo 62.000 ljudi

Marina Abramović i njena retrospektivna izložba „Čistač” privukla je blizu 62.000 posetilaca – toliko ih je od 21. septembra, kada je postavka otvorena, pa do juče prošlo kroz Muzej savremene umetnosti na Ušću, a kako kaže Slobodan Nakarada, vršilac dužnosti direktora te kuće, njegova su očekivanja da će se u toku narednih nedelju dana, koliko će još ona biti dostupna, taj broj popeti na oko 70.000. – Poslednjeg dana trajanja izložbe, 20. januara, MSU će raditi do 22 sata i publika će biti u prilici da vidi uživo izvođenje nekoliko performansa. Ulaz će biti besplatan – najavio je Nakarada na jučerašnjem susretu sa novinarima, dodajući da ova izložba predstavlja najznačajniji događaj nakon ponovnog otvaranja muzeja 2017, da je to kruna njihove prošlogodišnje izlagačke sezone, koja je izazvala

Društvo

09.01.2020 u 18:46

Rankovićev automat među muzejskim eksponatima (FOTO)

U zastakljenim, dobro osvetljenim vitrinama nalazi se veoma zanimljiva kolekcija automata, oružja velike vatrene moći koje koristi pištoljsku municiju. Tu su američki „tompson”, javnosti poznat iz filmova kao oružje američkih vojnika iz Drugog svetskog rata, ali i gangstera i agenata Ef-Bi-Aja. Ispod njega je ruski „špagin”, prepoznatljiv po okviru za municiju u obliku doboša i rešetkastoj oplati oko cevi. O „šmajseru” ne treba posebno govoriti, ovo nemačko oružje na ovim prostorima dugo je bilo sinonim za automat. Legendarni automati „šmajser” (gore) i „bereta” M-1938A Ono što je zajedničko za sve ove tipove automata, koji su samo deo postavke, jeste da ih je koristila naša vojska, što u vreme u kraljevine, što u vreme socijalističke Jugoslavije neposredno posle rata. Upravo je

Beograd

07.01.2020 u 21:10

Sa Teslom u hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima

Kada je Đorđe Genčić, čuveni industrijalac, političar i ministar, naumio da zida dom na uglu ulica Prote Mateje i Krunske dvadesetih godina prošlog veka, sigurno nije ni pomislio da će devet decenija kasnije to biti jedna od najznačajnijih kuća u Srbiji. U njoj je danas najposećeniji muzej u zemlji – Muzej Nikole Tesle kroz koji je sad već minule godine prošlo rekordnih 150.000 posetilaca. Postavku na oko 250 kvadratnih metara videli su ne samo naši, već iz turisti iz celog sveta

Region

03.01.2020 u 20:25

Ljubav u muzejima između Zagreba i Beograda

Od našeg specijalnog izveštača Zagreb - „Ovaj radio poklonio mi je 1984. godine na plaži u Rijeci, jedan veoma fini momak po imenu Darko. Bio je to suvenir - sećanje na vrlo lepe i prijatne trenutke koje smo proveli zajedno tokom mog letovanja. Radio sada više ne radi, mada bi dobar majstor sigurno mogao da ga popravi, i vrati mu prvobitnu funkciju. Ali, on ostaje nem, zato što je postao simbol naše prekinute veze...” Tako otprilike počinje opis jednog starinskog radio-aparata, koji kao eksponat anonimne žene iz Beograda stoji u vitrini Muzeja prekinutih veza u Zagrebu, među još oko dve stotine najrazličitijih simbola kraha bliskih i najbližih veza nekadašnjih ljubavnika, inače sasvim običnih ljudi. Jedinstven u svetu (tek odnedavno sa još jednom stalnom postavkom u Los Anđelesu),

Kultura

03.01.2020 u 22:00

Edgar Dega je „rođen” u operi

Noge Degaove balerine su pahuljaste kao i njena tanana suknja, napisao je davne 1874. godine jedan oštri kritičar posle prve izložbe impresionista koja je izazvala veliki podsmeh, ražalostivši mlade slikare okupljene oko novog pravca i odlučne da dokažu da rade pravu stvar. Upravo Edgar Dega je bio jedan od njih koji se, kako svedoče biografi, tada požalio: „I proglasili su nas impresionistima, to je uvredljivo i ponižavajuće. Mržnja ne bira sredstva”. Impresionisti su odavno priznati kao majstori slikarstva, a upravo je Edgaru Degau pripala čast da se ove sezone u Muzeju „Orsej” u Parizu kroz njegova dela, i to ona sa balerinama „pahuljastih nogu i sukanja” slavi 350 godina pariske opere. Izložba „Dega u Operi” koja je otvorena u septembru i koja će trajati do 19. januara (osim što je

Magazin

25.12.2019 u 15:08

Ispravljena istorijska neistina

Jedan od najvećih muzeja u Lisabonu MAAT – Muzej umetnosti, arhitekture i tehnologije nalazi se na ekskluzivnom mestu, na samoj obali reke Težo, u elitnom kvartu Belem gde su i predsednička palata i manastir Žeronimuš. U njemu su predstavljeni svetski poznati naučnici, a među njima Nikola Tesla. Postavljen je između Aleksandra Volte i Alberta Ajnštajna. Međutim, uz Teslino ime, od samog osnivanja MAAT-a, na dva jezika je stajalo da je on – Hrvat. Na ovu činjenicu mi je skrenula pažnju naša dijaspora, i to s nesumnjivim ogorčenjem. Kako bih ispravio ovu neistinu, napisao sam članak koji je objavljen 10. januara u uglednom listu „Publiku” i poslao ga direktoru muzeja MAAT Perdu Gadanju, uz molbu da se navedu tačni podaci o nacionalnosti Nikole Tesle. Direktor Gadanju je istog dana naredio izmenu i u

Beograd

13.12.2019 u 10:26

Čuvene svetske ljubavi

Sećanje na čuvene svetske ljubavi oživljeno je na istoimenoj izložbi predstavljenoj u Etnografskom muzeju. To je putujuća postavka virtuelnog Svetskog muzeja ljubavi. Autor projekta je prof. dr Tomislav Sladojević Šola iz Zagreba, istoričar umetnosti i muzeolog. Ovaj virtuelni muzej okuplja mesta i njihove priče. Prikazuje neka od hiljada stvarnih mesta legendarnih ljubavi iz celog sveta. Među 23 priče su one koje su ispisali parovi Ljerka Šram i Milivoj Dežman, Isidora Dankan i Sergej Jesenjin, Admira Ismić i Boško Brčkić, Onore de Balzak i Evelina Hanska, Frida Kalo i Dijego Rivera, Kamij Klodel i Ogist Roden… Neke ljubavi nadživele su svoje protagoniste, sve su postale legende, a neke od njih su i sasvim stvarne. Sećanje na njih je preživelo zato što najbolje odražava

Beograd

08.12.2019 u 21:21

Muzej Jugoslavije – nezaobilazan za turiste

Od korintskog šlema do kamenčića sa Meseca – više od 75.000 predmeta čini bogati fond Muzeja Jugoslavije. Zdanje na Topčiderskom brdu jedna je od najposećenijih gradskih znamenitosti kojima ne odolevaju ni jugonostalgičari iz Srbije i iz regiona, ali ni oni koji nikada nisu živeli na našim prostorima. Tako je pre petnaestak dana i ugledni „Njujork tajms” ovaj muzej stavio na listu atrakcija Beograda koje turisti moraju obići u toku 36 sati boravka u našem gradu. – Ove godine premašićemo brojku od 130.000 posetilaca, što je rekord. Više od 80 odsto naših gostiju čine stranci.

Beograd

06.12.2019 u 12:20

Devedesete – rečnik migracija

„Izbrisani”, „tuđini”, „karta u jednom pravcu”, „tuge”, „nelagodnost”... Ovo su samo neke od reči i izraza čija su značenja Beograđani potražili na postavci „Devedesete: Rečnik migracija” otvorenoj u obnovljenoj zgradi Muzeja „25. maj”. Kustoskinje postavke koja se bavi doseljavanjem i odseljavanjem ljudi sa naših prostora tokom devedesetih godina prošlog veka su Simona Ognjanović i Ana Panić. Projekat čine radovi 30 umetnika, arhitekta izložbe je Milorad Mladenović, a vizuelni identitet osmislio je Zoran Pantelić. Brojnu publiku oduševila je postavka koja donosi lične priče izbeglih tih godina, objašnjenja pravnih i zakonskih mehanizma migracija, ali i traumatična iskustva onih koji su donosili ovako teške životne odluke i napuštali svoje domovine. Posetioce je posebno

Kultura

04.12.2019 u 20:00

Luvr pod opsadom

Od našeg specijalnog izveštača Pariz – Osim žive aktivnosti na ulicama u vidu raznoraznih protesta (protiv nasilja nad ženama, protiv oduzimanja ateljea umetnicima), pa čak i traktora na Šanzelizeu, pred generalni štrajk najavljen za 5. decembar, francusku prestonicu ove sezone odlikuje i izuzetno bogata izložbena aktivnost, zbog koje je takođe veliki broj ljudi na ulicama ali u redovima ispred muzeja. Osim već mesecima najavljivane, a od 24. oktobra kad je otvorena i opisivane, izložbe u Luvru povodom 500 godina od smrti Leonarda da Vinčija, Gran Pale je ponudio dela El Greka i Tuluza Lotreka na dve izložbe, u Orseju je Edgar Dega, u Boburu Frensis Bejkon, a u Marmotanu Mondrijan. Najveća gužva je, naravno, ispred Luvra koji je pod opsadom. Čim se prođe kontrola, u raskošnom butiku ovog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: muzeji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu