Kup.	Prod.	Sred.
117,16	117,87	117,51
105,85	106,48	106,16
110,26	110,92	110,59

Kultura

13.06.2018 u 22:00

„Grafičkom kolektivu” nude prostor u Beton hali

Upravni odbor Galerije „Grafički kolektiv” danas će obići prostor u Beton hali i pogledati prostore koji im nudi Ministarstvo kulture, budući da do kraja meseca galerija mora da se iseli iz zgrade na Obilićevom vencu, u kojoj je od 1949. godine, jer je ona restitucijom vraćena vlasnicima. Ovo je za naš list potvrdio Branimir Karanović, predsednik UO „Grafičkog kolektiva”. Prema njegovim rečima, prostor koji im je prethodno nuđen u Karađorđevoj ulici u kojem se nalazila „Hondina” radnja je u procesu restitucije i od njega se zato odustalo, a potom im je Sekretarijat za kulturu ponudio atelje preminulog slikara Koste Bradića na Kosančićevom vencu, ali bi u njega stali samo kancelarija i magacin, ne i cela zbirka i dokumentacija galerije. – I ta je ponuda bila pod znakom pitanja jer je tek

Kultura

12.06.2018 u 22:00

Nacionalizam smatram užasom današnjice

Proslavljeni belgijski koreograf Alan Platel najveća je zvezda ovogodišnjeg 52. Bitefa, koji će biti održan od 14. do 22. septembra 2018. godine. U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” najavio je svoj dolazak u Beograd. Platelovom muzičkom predstavom „Rekvijem za L”, koja je početkom godine imala svoju svetsku premijeru, biće zatvoreno 52. izdanje Bitefa u Centru „Sava”. Nosilac projekta „Rekvijem za L” je poznata belgijska kompanija „Les ballets C de la B”, a autori predstave su kompozitor Fabricio Kasol i koreograf Alan Platel. Iza ovog projekta stoji nekoliko uglednih svetskih koproducenata, kao što su Berliner festšpile, Marsejski festival, Onazis centar iz Atine… Poznato je da autentičnost predstavlja rizik. Vaša predstava „Rekvijem za L” bazirana je na muzici koju je komponovao

Kultura

05.06.2018 u 22:00

Stvaralaštvo ne trpi nametnute istine

Učesnici drugog po redu međunarodnog skupa „Beogradski kontrapunkt”, koji je tokom protekla dva dana bio održan u Jugoslovenskoj kinoteci, po zamisli Ministarstva kulture i informisanja, i u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, potpisali su dokument nazvan „Beogradska izjava”, kao podsticaj razvoju autentičnih kultura i protivljenje svetskoj industriji zabave. Džang Kangkang (Kina), Gunar Kvaran (Island, Norveška), Jurij Poljakov (Rusija), Dejvid Homel (Kanada), Fransisko Lopez Sača (Kuba), i domaćini Emir Kusturica i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, potpisali su sledeći tekst: „Veliki srpski pisac koji je živeo u ovome gradu, nobelovac Ivo Andrić, ukazao je, u jednoj važnoj prilici, na to da je u poslu kojem je posvetio život sadržana prava istorija

Kultura

11.05.2018 u 22:00

Umetnost u službi kampanje

U Guglu imaju „A tim” koji čine inženjeri i „B tim” koji čine ostale profesije. Primetili su da je tim B mnogo kreativniji, jer A radi samo „zakucane stvari”. To je ilustracija multidisciplinarnosti, rekao je kreativni direktor Miloš Ilić na debati „12 stolica” koja je preksinoć održana u Muzeju primenjene umetnosti. Reč je o platformi koju je pokrenuo „Čivas”, s ciljem da stručnjaci razmene iskustva sa studentima umetnosti. Teme su: umetnost u svojstvu društvene promene, nove tehnologije u umetnosti i podrška države umetnicima. I Maja Lalić, osnivač udruženja „Mikser”, veruje u multidisciplinarnost, dodajući da kod nas nije bilo previše mogućnosti da se kreativne profesije sretnu. Reditelj Goran Marković primetio je da živimo u dobu kada nema više podele na profesije, već se one mešaju:

Kultura

02.05.2018 u 22:00

Etnolingvistika je važna novina slavističkih kongresa

Etnolingvistika je u slavistici prilično nova disciplina. Njen osnivač je Nikita Iljič Tolstoj, ruski slavista, inače rođen u Srbiji, u Vršcu, 1923. godine. Životni put i delo Nikite Tolstoja su uvek bili čvrsto vezani za Srbiju i njen narod: živeo je i učio u Jugoslaviji, bio učesnik partizanskog pokreta. Kasnije je došao u Moskvu, tamo završio Moskovski univerzitet i počeo ozbiljno da se bavi naukom. Imao je mnogo učenika i saradnika koji su prihvatili njegove ideje o slovenskim jezicima i slovenskoj narodnoj kulturi, o njihovom zajedničkom nerazdvojivom proučavanju. Svetlana Tolstoj, supruga Nikite Tolstoja, nakon njegove smrti (1996) preuzela je rukovođenje moskovskom etnolingvistikom i nastavila, zajedno sa kolegama, rad na jednom od najobimnijih etnolingvističkih poduhvata – na rečniku

Kultura

18.04.2018 u 22:00

Kriza u Švedskoj akademiji

U Švedskoj akademiji, najelitnijoj švedskoj instituciji kulture, nije bilo veće krize još od njenog osnivanja 1786. godine. To je kao ogromni mutirajući kancer, kako se izrazio jedan novinar. Drama je počela u jesen 2017, a kulminacija je upravo ovog meseca. Da bi se problem u potpunosti razumeo, treba najpre reći da je Švedsku akademiju osnovao 1786. godine kralj Gustav III (kralj 1771–1792), koji se veoma interesovao za kulturu, pogotovo za pozorište, i koji je definisao statut akademije po ugledu na francusku akademiju. Dakle, po statutu Švedska akademija ima 18 članova (ili kako se kaže 18 stolica) koji se biraju doživotno. Izbor članova vrši se tajnim glasanjem, a rezultati glasanja se ne objavljuju dok članove akademije ne odobri švedski kralj, koji je zaštitnik i pokrovitelj akademije.

Kultura

05.04.2018 u 22:00

Da li smo zaboravili da pišemo projekte

Nezavisna kulturna scena Srbije predstavila je juče u beogradskom Medija centru detaljnu analizu rezultata konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda za 2018. godinu, u saradnji sa Centrom za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope. Prema ovoj studiji, najveći deo novca iz gradskog budžeta dobila su udruženja građana, sa čak 49,10 odsto od ukupnih sredstava ili 57.059.500 dinara. Takođe, prema ovoj analizi, takozvanim „sumnjivim organizacijama” podržano je na konkursu 65 projekata, dok je projekata ukupno bilo 411. Pod „sumnjivim organizacijama” ovde se misli na one koje nisu registrovane za oblast kulture, zatim, na one koje su se kao takve registrovale neposredno pred ovaj konkurs Sekretarijata za kulturu ili na one koje su se neposredno pred pomenuti konkurs preregistrovale

Kultura

04.04.2018 u 22:00

Malograđanština kao teror

Predstava „Dom Bernarde Albe”, po tekstu čuvenog Španca Federika Garsija Lorke, novi je rediteljski iskorak Ane Grigorović. Premijera će biti izvedena večeras u 20.30 sati na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu. Adaptaciju teksta, koji je Lorka završio 19. juna 1936. godine, samo nekoliko meseci pre nego što je pogubljen, uradila je Vanja Nikolić koja je i dramaturg predstave. Scenograf je Marija Jevtić, kostimograf Katarina Grčić Nikolić, kompozitor Maja Bosnić, dok će scenski pokret uraditi Tamara Antonijević. Lorkine junakinje tumače Dara Džokić kao Bernarda Alba, Svetlana Bojković (Ponsija), Zlatija Ivanović (Angustija), Dubravka Kovjanić (Magdalena), Zorana Bećić (Amelija), Sloboda Mićalović (Martirio), Suzana Lukić (Adela), Rada Đuričin (Marija Hosefa) i Sara

Kultura

03.04.2018 u 22:00

Poništiti konkurs za podršku projektima u kulturi

Srpski PEN centar, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Srpsko književno društvo i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji, posle razgovora u okviru okruglog stola u Srpskom PEN centru, usvojili su zahteve: poništavanje Konkursa grada Beograda za podršku projektima u kulturi 2018, organizovanje javne rasprave o sprovođenju kriznog konkursa i o utvrđivanju kriterijuma ovog konkursa, kao i izbora članova komisija za konkurse u kulturi. Među zahtevima je i objavljivanje kompletne dokumentacije o rezultatima Konkursa za kulturu grada Beograda za podršku projektima u kulturi 2018, kao i narativnih i finansijskih izveštaja projekata podržanih na Konkursu za kulturu grada Beograda 2017. godine. Takođe, zatražena je i ostavka gradske sekretarke za kulturu Ivone Jevtić.

Kultura

23.03.2018 u 22:00

Nacisti govore „zlatnim ustima”

Kao svet u malom, sazdan od različitih jezika, ideja i uticaja, bio je ovih dana Kulturni centar Beograda tokom održavanja još jednog poetskog festivala pod sloganom „Jezičke igre”, o Svetskom danu poezije. Vođeni su razgovori o međusobnim uticajima jezika i društva, značenjima performansa, sadejstva poezije i drugih medija i kratkog filma, a pesnici su pokazali koliko im je važna melodija maternjeg jezika, kao što im je blisko i zvučanje drugih jezika i njihovi zajednički koreni. Pesnikinja Lidija Dimkovska, koja već 20 godina živi u Ljubljani, a piše na makedonskom jeziku, kaže da stvaralaštvo na manjinskom jeziku u nekoj sredini znači: „Evo, ja sam tu, postojim i dalje”. Dimkovska je uz Dubravku Đurić, Radmilu Lazić, Katalin Ladik, Tanju Bakić, Adisu Bašić diskutovala o rodu u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu