Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
103,92	104,55	104,24
110,28	110,94	110,61

Kultura

21.08.2018 u 12:20

Uklonjena sporna skulptura iz izloga KIC-a u Parizu

Na intervenciju Ministarstva kulture i informisanja, u ponedeljak popodne, iz izloga Kulturno-informativnog centra (KIC) Srbije u Parizu, uklonjen je artefakt koji je izazvao kontroverze u srpskoj dijaspori, ali i u domaćoj javnosti, saopštilo je Ministarstvo kulture. U izlogu KIC-a u Parizu bila je postavljena skulptura Diznijevih junaka Mikija Mausa i Paje Patka, postavljenih u položaj koji asocira na seksualni čin, pišu „Novosti”. Neprimerene figure postavljene su ispod velike fotografije Belog anđela iz manastira Mileševa koja je i svojevrsni zaštitni znak ove ustanove. „Ne ulazeći u prostor slobode umetničkog koncepta, Ministarstvo kulture i informisanja smatra da takva vrsta sadržaja nije prikladna za KIC u Parizu i predstavljanje jedne države u svetu”, kaže se u

Kulturni dodatak

11.08.2018 u 09:57

Slani ukus jugonostalgije

POVRATAK U BUDUĆNOST Caption Nedavna smrt Olivera Dragojevića oživela je rasprave o jugonostalgiji. Nostalgija nije nužno žal za boljim vremenima. To je najbolje pokazala Svetlana Bojm u svojoj sjajnoj knjizi. Rusi u SAD, čak i ruski Jevreji, pa i vrlo uspešni, sa nostalgijom čuvaju kič predmete iz sovjetskog vremena. U prebogatoj Nemačkoj bivši građani DDR („Osiji“ ili „Dederoni“) su čak smislili reč za romantičnu uspomenu na sivkasto vreme socijalizma. Ostalgie, igra reči koja spaja nemačko ime za Istok i nostalgiju. Postoje neka opšta mesta nostalgije u bivšim socijalističkim zemljama. Svi žale za sigurnošću i stabilnošću, kao i relativnom jednakošću socijalizma, čak i onog sivog „realnog“.

Kultura

05.08.2018 u 10:52

Vukosavljević: U naredne 4 godine dostižemo preporučeni minimalni nivo izdvajanja za kulturu

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da očekuje da bi Srbija u naredne tri do četiri godine mogla da dostigne Uneskov preporučeni minimalni nivo izdvajanja iz budžeta za kulturu i dodao da će ostvarivanju tog cilja pomoći i usvajanje prvog strateškog dokumenta u istoriji Srbije koji kreira i definiše prioritete i pravce kulturne politike u narednih 10 godina. „Neophodni minimum izdvajanja za kulturu predviđen je Nacrtom strategije razvoja kulture Srbije od 2018. do 2028. i podrazumeva da se svake godine samo za kulturu bez informisanja izdvaja po 0,1 odsto više. Ukoliko bi se išlo tom dinamikom, Srbija bi za 10 godina dostigla nivo od 1,5 odsto budžeta. Cilj nam je da do jedan odsto dođemo za tri, četiri godine”, rekao je Vukosavljević. U intervjuu

Kultura

28.07.2018 u 10:09

Kulturni ideali daju vrednost naciji

Nije neobično postupanje nekih ljudi koji se bave knjigom da određena dela čitaju iznova; posle određenog vremena prihvatajući isto štivo na nove načine, i upoređujući ga sa okolnostima u kojima trenutno žive. Kada je reč o novom izdanju ogleda Slobodana Jovanovića „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera”, štampanom kod čačanskog „Gradca”, uočljivo je da to delo ne samo da sažima suštinska interesovanja autora, jednog od naših najvećih intelektualaca uopšte, već da opominje na to da se neke stvari o kojima je pisao vrlo sporo menjaju. Slobodan Jovanović – predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog kulturnog kluba, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, pravnik, istoričar, književni kritičar i predsednik Ministarskog saveta Kraljevine

Kultura

23.07.2018 u 22:00

Biste srpskih velikana u Pliski

U Dvorištu ćirilice, jedinstvenom kulturno-istorijskom kompleksu u bugarskom gradu Pliski, koje je osmišljeno tako da u jednom dvorištu okupi sve države čije je pismo ćirilično, 27. jula biće postavljene biste srpskih velikana Vuka Karadžića, Branislava Nušića i Ive Andrića. Ovaj svojevrsni hram pisma osmislio je Karen Aleksanjan, Jermen iz Jerevana, filolog poznat kao pobornik očuvanja hrišćanskih vrednosti, koji već 20 godina živi u Bugarskoj. On je došao na ideju da 12 jermenskih vajara izradi slova u boji cigle, visine oko dva metra, u čast ćirilice, koju u svetu koristi približno 300 miliona ljudi. Tu se ubrajaju Sloveni iz jugoistočne Evrope, Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Mongoli i narodi s ugro-finskim jezicima koji su nekada pripadali SSSR-u. Bugarska je trenutno jedina zemlja

Kultura

01.07.2018 u 22:00

Značaj Beogradskog kongresa 2018.

Jezik je najistrajnija brana od opsena i himera koje vrebaju na slabog i uplašenog čoveka u savremenoj civilizaciji. I pored svih digitalnih revolucija, jezik je još uvek najmoderniji priziv duhovnosti u čoveku, najmoćniji prag odbrane od zla i pošasti u svetu. Jezik je spona između priče i života. Susreti u jeziku su suštastveni susreti koji odgonetaju najtamnija pitanja čovekovog bivstva i njegove, često tragične sudbine. Beograd će postati poprište takvih susreta u jeziku, na XVI međunarodnom kongresu slavista u Beogradu od 20. do 27. 8. 2018. Kakav je značaj Beogradskog kongresa, u svetlu činjenice da se međunarodni kongresi slavista, s prekidima, održavaju još od Prvog kongresa slovenskih filologa 1929. u Pragu? Najpre, treba istaći da je Beograd uvek imao više nego značajnu

Kulturni dodatak

29.06.2018 u 13:40

Naša betonska utopija

U čuvenom njujorškom Muzeju moderne umetnosti (Moma) užurbano se dovršava postavka kompleksne arhitektonske izložbe kojom će se prvi put na međunarodnoj sceni predstaviti arhitektura socijalističke Jugoslavije. Martino Stirli (Stierli) – glavni kustos Odeljenja za arhitekturu i dizajn njujorškog Muzeja moderne umetnosti (Moma) – i dr Vladimir Kulić – profesor arhitekture na Univerzitetu u Floridi – autori su izložbe Betonska utopija: Arhitektura u Jugoslaviji 1948–1980. Izložba se otvara 15. jula i trajaće do 20. januara 2019. Martino Stirli, istoričar umetnosti i arhitekture, poreklom je iz Švajcarske. Na univerzitetu u Cirihu predavao je istoriju arhitekture.

Kultura

23.06.2018 u 22:00

Evropski Gran pri za Tvrđavu Bač

Od našeg specijalnog izveštača Berlin – Intoniranjem himne Savezne Republike Nemačke kao i Betovenove „Ode radosti”, evropske himne, u Berlinskom kongresnom centru pred oko 1.000 zvanica i uz prisustvo predsednika Republike Nemačke, gospodina Franka Valtera Štajnmajera, preksinoć su uručene nagrade Evropske unije za kulturno nasleđe – Evropa nostra. Domaćini ove svečanosti bili su maestro Plasido Domingo, predsednik Evropa nostre, vodeće mreže koja se bavi zaštitom nasleđa i Tibor Navračić, Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport. Program je vodila Sneška Kvadvlih Mihailović generalni sekretar Evrope nostre. Prisutnima se najpre obratio predsednik Frank Valter Štajnmajer, koji je između ostalog rekao da ovaj događaj pokazuje da je kulturno nasleđe ključna

Kultura

15.06.2018 u 22:00

Između dve vatre

Prvenac mladog danskog režisera Simona Lerenga Vilmonta „Lavež pasa u daljini“ , prikazan na upravo završenom 14. Festivalu evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „7 veličanstvenih” u beogradskoj „Kombank“ dvorani, osvojio je ovdašnju publiku jednako kao što je to učinio u svim ostalim bioskopskim salama u kojima je prikazan. Priča o desetogodišnjem Olegu Afanasjevu, koji sa bakom Aleksandrom živi u istočnoj Ukrajini, u mestašcu Hnutove na samoj granici ratne zone, takoreći „između dve vatre”, počela je svoj pobednički pohod na najvećem festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu, gde je prošle godine proglašena za najbolji prvi rad. Usledile su nominacije i nagrade na festivalima u San Francisku, Tel Avivu, Solunu, Šefildu, Geteborgu, Minhenu, Barseloni, Hong Kongu... Iako

Kultura

13.06.2018 u 22:00

„Grafičkom kolektivu” nude prostor u Beton hali

Upravni odbor Galerije „Grafički kolektiv” danas će obići prostor u Beton hali i pogledati prostore koji im nudi Ministarstvo kulture, budući da do kraja meseca galerija mora da se iseli iz zgrade na Obilićevom vencu, u kojoj je od 1949. godine, jer je ona restitucijom vraćena vlasnicima. Ovo je za naš list potvrdio Branimir Karanović, predsednik UO „Grafičkog kolektiva”. Prema njegovim rečima, prostor koji im je prethodno nuđen u Karađorđevoj ulici u kojem se nalazila „Hondina” radnja je u procesu restitucije i od njega se zato odustalo, a potom im je Sekretarijat za kulturu ponudio atelje preminulog slikara Koste Bradića na Kosančićevom vencu, ali bi u njega stali samo kancelarija i magacin, ne i cela zbirka i dokumentacija galerije. – I ta je ponuda bila pod znakom pitanja jer je tek

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu