Kup.	Prod.	Srеd.
117,21	117,91	117,56
97,96	98,55	98,25
106,19	106,83	106,51

Ekonomija

22.03.2021 u 14:07

Privatizaciju čeka 79 firmi

U poslednjem kvartalu 2020. godine Ministarstvo privrede Srbije platilo je po ugovorima o dodeli sredstava za podsticaje 5,7 milijardi dinara, a po prethodno važećim propisima još 479 miliona dinara, rekao je danas državni sekretar Milan Ljušić. Prilikom rasprave i usvajanja izveštaja Ministarstva u skupštinskom Odboru za privredu on je rekao da je za podizanje kapaciteta lokalne, regionalne i poslovne infrastrukture, kao i unapređenje turističkog i privrednog potencijala lokalnih samouprava u tom periodu utrošeno približno 400 miliona dinara. Istakao je da je sprovedeno devet postupaka javnih nabavki i aključeno isto toliko ugovora o izvođenju radova čija je ukupna vrednost 487 miliona dinara. Naglasio je da Ministarstvo privrede učestvuje sa 292 miliona dinara u ukupnom iznosu

Među nama

10.03.2021 u 11:14

Kupovina u bescenje

Rasplamsala se borba za zadržavanje državnog vlasništva nad banjama u Srbiji. Ponovo se izvlače stari argumenti o privatnom vlasništvu kao nečem negativnom i o neophodnosti očuvanja dosadašnjeg oblika vlasništva. Treba samo podsetiti da se, nekako do sada ovakav oblik vlasništva, bar u obliku koji je u Srbiji, pokazao kao krajnje poguban. Prilikom ujedinjenja 1918. godine oblast koja se danas manje-više poklapa sa pokrajinom Vojvodinom bila je najrazvijeniji region u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas ova regija zaostaje za Slovenijom, koja je sada ima četiri puta veći bruto društveni proizvod, iako je, odmah po završetku Drugog svetskog rata smatrana nerazvijenom i zbog toga su srpski komunisti demontirali fabrike u Srbiji i slali za Sloveniju. Jedan od osnovnih

Beograd

10.03.2021 u 18:15

Stanovi umesto Instituta „Goša” na Zvezdari

Na lokaciji istraživačko-razvojnog Instituta „Goša” na Zvezdari biće sagrađen stambeno-poslovni kompleks od ukupno 22.389 kvadratnih metara sa 179 stanova za 519 stanovnika. To znači da je kompleks Instituta planiran za rušenje kako bi na zemljištu između ulica Preševske, Batutove i Milana Rakića i OŠ „Veljko Dugošević” vlasnik „Goše”, kompanija „Milenijum tim”, sagradila 17.912 kvadrata za stanovanje i 4.477 kvadratnih metara za komercijalne namene. Jer, tako predviđa nacrt plana detaljne regulacije za taj zvezdarski blok koji je na javnom uvidu do 8. aprila svakog ranog dana od 9 do 18 časova u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta 43–45. Upitan kada će rušiti postojeću zgradu, „Milenijum tim” juče nije direktno odgovorio na to „Politikino” pitanje, ali tvrdi da će gradnja

Ekonomija

09.03.2021 u 16:35

Prodata Zlatar banja za dva i po miliona evra

NOVA VAROŠ - Banjski kompleks Zlatar u Novoj Varoši je prodat, potvrdio je za Tanjug direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić. Prema njegovim rečima, kupac je nedavno isplatio ugovorenu sumu, čime je ispunio uslov da preuzme vlasništvo nad ovim nekada poznatim centrom za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja. Novi vlasnik Zlatara je „Metal investmens Jurop” d.o.o iz Beograda, a kako pišu Varoške novine, imovina ovog RH centra prodata je za nešto više od dva i po miliona evra, što je za oko 200.000 evra više od početne cene. Kako navodi ovaj list, Metal Investmens Europe je, osim kompleksa čija je površina 12.298 kvadrata, kupovinom dobio i više od četiri hektara zemljišta na najlepšem delu planine. Banjski kompleks je više puta

Među nama

05.03.2021 u 14:27

Država i privatizacija banja

Bez potrebe za laskanjem, može se objektivno oceniti da je „Politika” posvetila dosta prostora privatizaciji banja i da su pojedini predlozi zavređivali veću i širu pažnju. Nedavni tekst Živomira Žike Tešića, u rubrici „Među nama”, verno odslikava sadašnje kontroverzno stanje kad je reč o privatizaciji banja i može se oceniti kao vapaj da se izbegnu pogreške i učini nešto što je na višem (kvalitetnijem i strategijski promišljenijem) nivou delovanja države i odgovorne vlasti, s jedne strane, a sa druge – bliže potrebama penzionera kao najdirektnije zainteresovanih. Takođe, i svih drugih koji u dobrom upravljanju i poslovanju banja (kao i rehabilitacionih centara) vide perspektivu za stabilne izvore prihoda, ne samo Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, već i drugih subjekata u vezi sa

Beograd

26.01.2021 u 14:30

Odluka o privatizaciji Apoteke „Beograd” još nije doneta

Izrevoltirani najavama gradskih vlasti da će Apoteka „Beograd” biti privatizovana poput dva gradska simbola – „Beograđanke” i Sava centra, koji su već prepušteni privatnom sektoru, okupljeni u Inicijativi „Zaustavimo privatizaciju Apoteke ’Beograd’” uputili su zvaničan dopis Gradskoj upravi sa naznakom da se od procesa prodaje odustane, ali ni posle gotovo dve nedelje nisu dobili nikakav odgovor. Apoteka „Beograd” danas predstavlja izuzetak na farmaceutskom tržištu u Srbiji. Više od polovine zaposlenih u javnim apotekama radi u Apoteci „Beograd”. Oko hiljadu radnika zaposleno je u ovoj ustanovi, a u ostatku zemlje nema ukupno toliko zaposlenih u državnim kućama lekova. U slučaju da se one privatizuju, ne sumnja se da će sudbina ostalih državnih apoteka krenuti istim tokom. Sve ovo argumenti su

Ekonomija

05.12.2020 u 10:41

Do kraja godine stiže 400 miliona evra za Komercijalnu banku

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da bi do kraja godine trebalo da bude završen proces preuzimanja Komercijalne banke od strane slovenačkog NLB-a i da će u budžet biti uplaćen iznos od oko 400 miliona evra. Mali je rekao Tanjugu da je pre nekoliko dana stigla neophodna saglasnost Evropske centralne banke i da je dostavljena Narodnoj banci Srbije. Inače, državi je već isplaćeno oko 60 miliona evra kroz dividendu, a isplata zaostalih dividendi bio je jedan od uslova za zatvaranje transakcije preuzimanja Komercijalne banke. „Očekujemo u narednih nekoliko dana saglasnost i NBS i ostalo je da se prikupi još nekoliko dokumenata. Očekujem zatvaranje transakcije do kraja godine i uplatu u budžet”, kazao je Mali. Kaže da će deo novca od te uplate biti iskorišćen za isplatu duga

Ekonomija

28.11.2020 u 21:00

Nazire li se kraj privatizacijama

Anđelka Atanasković, ministarka privrede, najavila je da će u narednom periodu pojačati aktivnosti na privatizaciji i raspisaće javne pozive za prodaju dvadesetak preduzeća. To praktično znači da nova ministarka nastavlja tamo gde je stao njen prethodnik Goran Knežević. On je tačno pre dve godine 28. novembra 2016, na predstavljanju „Bele knjige 2016” Saveta stranih investitora, izjavio da „očekuje da proces privatizacije u Srbiji bude završen do kraja mandata ove vlade”. Mandat te vlade istekao je 3. juna, a za vreme njenog trajanja prodati su giganti poput RTB Bora, „Galenike” i PKB-a, ali je u postupku privatizacije ostalo još 78 preduzeća. Kada će konačno privatizacije državnih preduzeća biti skinute sa dnevnog reda i kada će Međunarodni monetarni fond prestati da nas

Ekonomija

01.11.2020 u 21:30

Država dokapitalizuje preduzeća

Država će moći da dokapitalizuje lanac hotela, malu privatnu firmu ili javno preduzeće. Ona će privremeno ući u vlasničku strukturu, ali neće imati upravljačka prava. Zakonski okvir da to radi dobila je kroz nedavno usvojenu uredbu. Koliko će biti potrebno i odakle će novac biti obezbeđen za ovu vrstu pomoći preduzećima pogođenim pandemijom virusa korona, od Ministarstva finansija nismo dobili odgovor. Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju firmi radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom kovida 19 reguliše uslove pod kojima će država dokapitalizovati preduzeća, kako državna tako i privatna. Uslov je da firme nisu bile u teškoćama na kraju prošle godine. Potom treba da dokažu da bi bez pomoći države prekinuli poslovanje

Ekonomija

28.02.2020 u 22:51

Balast prošlosti oborio cenu Komercijalne banke

Sada kad je Komercijalna banka prodata Novoj Ljubljanskoj banci i kad je konačno poznato da je za udeo od 83,23 odsto država uspela da dobije 387 miliona evra, jasno je da je to mršav posao za državu. Ne zbog postignute cene, jer stručnjaci kažu da je to na nivou prodaje drugih banaka u regionu, već zato što treba imati u vidu troškove koje je država imala pre ove transakcije, a to je isplata stranih investitora. Podsećanja radi, deoničarima, a to su bili Evropska banaka za obnovu i razvoj, IFC – Međunarodna finansijska korporacija, nemački i švedski fond, država je u drugoj polovini prošle godine isplatila oko 260 miliona evra. Na to se obavezala takozvanom put opcijom, još ugovorima iz 2006. i 2009. godine, u slučaju da zaključno sa 2015. godinom banka ne bude privatizovana ili da se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: privatizacija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu