Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,27	96,85	96,56
106,26	106,9	106,58

Među nama

20.02.2021 u 13:02

U dodatku „Kultura, umetnost nauka” od 6. februara 2020. godine, objavljen je tekst Branka Anđića „Rodoljupci na ćirilici”. Moram da kažem da sam bila neprijatno iznenađena ovim prilogom. Ne zbog teme. Iznošenje mišljenja o (ne)upotrebi ćirilice je legitimna stvar. Ali, generalizacija neistomišljenika (rodoljupci i ostrašćeni nacionalisti), kako je urađeno u pomenutom prilogu, vređa neistomišljenike i ima za cilj vrlo ružnu zamenu teza. Nismo svi mi koji smatramo da je u Srbiji ćirilica potisnuta na nedopustiv način ostrašćeni nacionalisti. I nije nam srcu prirastao „primitivni nacionalizam”. Ovakvim govorom se diskvalifikuje neistomišljenik koji mora da dokazuje da nije „rodoljubac” i „ostrašćeni nacionalista”. Nije loše podsetiti se koje se pismo koristilo u Srbiji do 1918.

Društvo

27.01.2021 u 21:21

Ćirilica ima svoje mesto na internetu

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) danas obeležava devet godina registracije .srb domena i tim povodom korisnicima interneta poklanja još jedno ćirilično pismo – Orto RNIDS, nastalo kao plod saradnje sa organizacijom Tipometar. S obzirom na okolnosti i koronu i ova promocija će se održati na onlajn skupu naslovljenom „Ćirilica u digitalnom svetu”. Učesnici će nastojati da odgonetnu između ostalog koliko je internet uopšte izmenio srpski jezik, može li ćirilica da nađe svoje mesto u modernom poslovanju, kakav je izazov kreirati sajtove sa ćirilicom i ćiriličnim linkovima. Podsećanja radi Orto RNIDS je drugo pismo srpske ćirilice stvoreno pre svega za upotrebu na internetu i za ekranski prikaz, a biće dostupno za preuzimanje na sajtu Registra odmah posle današnje

Beograd

21.01.2021 u 08:22

Kaligrafija – čuvar ćirilice

Krasnopis nije ustuknuo pred savremenom tehnologijom. Tipkanje slova po tastaturi računara i telefona ne može da zaseni potrebu čoveka da olovkom ostavi trag svog rukopisa na papiru. Ovo na umu ima akademska slikarka Danica Veselinović koja se bavi kaligrafijom. – Značaj kaligrafije je i u tome što neguje ćirilicu, pismo koje od svog osnivanja poštuje i „Politika” – kaže umetnica, koristeći priliku da našem listu čestita 117. rođendan. Kaligrafski rad Danica predstavlja uz bogatu scenografiju. – To podrazumeva staru skamiju, tradicionalni kostim, pero i razne druge materijale i alate za pisanje. Kao glumac kada uđe u svoju ulogu, tako se i ja trudim da onima koji netremice prate kako povlačim linije, oživim veštinu starog načina pisanja – objašnjava Veselinovićeva. Lepom pisanju

Svet

28.10.2020 u 19:20

Uzbekistan dekretom prelazi sa ćirilice na latinicu

Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev dekretom je naložio sveobuhvatan prelazak uzbečkog jezika sa ćirilice na latinicu. Ovaj nesvakidašnji potez čini se manje neobičnim onima koji poznaju istoriju ove države i njenu borbu da pronađe vlastiti identitet posle raspada Sovjetskog Saveza. Dosadašnja jezička politika osamostaljenog Uzbekistana nije dala gotovo nikakve rezultate, jer se, iako je 1995. godine uzbečki jezik proglašen jedinim zvaničnim jezikom kako bi se potisnulo rusko nasleđe u novoj nezavisnoj državi, sva državna, kulturna i institucionalna komunikacija odvija na ruskom. Sada su državne institucije dobile nalog da oforme radnu grupu koja će predati plan za sveobuhvatni prelazak na uzbečko pismo zasnovano na latinici. Takođe je zacrtano da se državni aparat pobrine da se

Region

19.10.2020 u 17:01

Prefarbana ćirilična tabla u Zagrebu

ZAGREB - Nepoznati počinilac je tokom proteklog vikenda prefarbao belom bojom ćiriličnu tablu Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta” na ulazu u zagrebačku centralu Društva. Policija je obavila uviđaj, a iz „Prosvjete” su saopštili da su neugodno iznenađeni intervencijom nepoznatog počinitelja. „Žalimo sve sugrađane i sugrađanke koji ćirilično pismo i natpise srpskih institucija doživljavaju kao provokaciju. Sve druge molimo za pribranost i solidarnost, a na nadležne apelujemo da brinu o bezbednosti svih nas”, poručili su iz tog društva. Portal hrvatskog nedeljnika Novosti piše da je nakon dužeg vremena ovo prvi vandalizam na zgradi „Prosvjete” u Zagrebu, prenosi Tanjug. Table sa ćiriličnim natpisom u prošlim godinama nekoliko su puta bili na meti napadača.

Društvo

27.09.2020 u 16:05

„Dani ćirilice” u znaku ljubavi

Bavanište – U otežanim uslovima zbog pandemije, ali s nesmanjenim elanom, i ove godine su u Bavaništu održani „Dani ćirilice”. Na konkurs manifestacije koja neguje srpski jezik i pismo pristiglo je mnoštvo literarnih sastava, likovnih i kaligrafskih radova, ilustracija, lutaka u narodnoj nošnji... Tema ovogodišnjeg konkursa bila je reč – ljubav. Osim očekivanog i najmasovnijeg odziva iz škola širom Srbije, prilozi su pristigli iz zemalja u okruženju, čitave Evrope, Južne Afrike i Australije – odasvud gde ima Srba i gde đaci neguju tradiciju svog zavičaja. – Za razliku od najbolje godine, kada smo imali 6.600 učesnika na konkursu, ove je učestvovalo 1.100 đaka. Najbrojniji su literarni radovi jer je njih bilo moguće slati elektronskom poštom, dok je najmanje lutaka, koje su, recimo,

Kultura

28.07.2020 u 17:15

Srbija i Srpska zajedno će štititi ćirilicu

Delegacije ministarstava kulture Srbije i Republike Srpske danas u u Beogradu definisale polazne osnove za usaglašavanje zakonskih regulativa o srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u Srpskoj i Srbiji. Delegacije su predvodili ministri Vladan Vukosavljević i Natalija Trivić, , koja je navela da je na sastanku usaglašen zajednički stav da su jezik i pismo identitetsko pravo svakog naroda, pa tako i srpskog koji živi sa obe strane reke Drine. „To smo prethodno definisali zajedničkom deklaracijom. , potpisanom u martu prošle godine u Sremski Karlovcima, o srpskom kulturnom prostoru rekla je Trivić novinarima posle sastanka u Beogradu. Ona je napomenula da i Evropska Unija, takođe, deklarativno podržava statusne izmene koje regulišu status i pismo svakog naroda, pa tako i

Među nama

13.06.2020 u 09:48

Pomodarsko ruženje srpskog jezika

Ako se pogleda na izlog ili zaviri unutrašnjost naših knjižara može se videti da je oko 90 procenata novih knjiga srpskih izdavača štampano latinicom pa se pitamo kome su te knjige namenjene ako ne srpskom čitaocu. Kome se mi to dodvoravamo? Jugoslovenski jezici su imali dva pisma ali za Srbe jedino pismo je ćirilica! Da li izdavači misle da će tiraž od 500 primerka povećati na neverovatnih 550 ako knjigu štampaju latinicom? Zar misle da će se tada Hrvati i Slovenci grabiti o njihova izdanja? Srpski jezik, kao i ostali, trpeo je uticaje drugih jezika – onih naroda pod čijom smo vlašću bili, onih iz okruženja ali i udaljenijih naroda. Sada je najveći uticaj engleskog jezika. Neobično, ali u novije vreme zapaža se i velika prisutnost kroatizama. U doba dok smo živeli u bratstvu i

Kolumnisti

10.06.2020 u 19:00

Pismo sljezove boje

Tekst o ćirilici pišem latinicom. Kao i sve ostale. Kad ih završim, eventualno ih konvertujem u ćirilicu ili tu radnju prepustim kolegama iz Deska, zbog čega je moj status izuzetno neomiljen. Ne činim to namerno. Kada popunjavam belinu ekrana na laptopu ili sličnoj spravi, put od moje glave do prstiju koji lupkaju po tastaturi nešto je brži kada pišem na latinici. Ali, kada bih tekst pisao kao starovremenski pisci, olovkom ili nalivperom na hartiji – naravno, ne mislim na škrabanje po ekranu – pozvao bih u pomoć staru, dobru ćirilicu. Na papiru, latinica je za mene poprilična misterija. Koliko puta sam hvatao beleške na terenu, praveći reportaže ili radeći intervjue, i zaista se ne sećam kada mi je poslednji put palo na pamet da koristim latinično pismo. Teško i da bih se snašao.

Društvo

01.06.2020 u 12:51

Oko jezika na severu Severne Makedonije i malo šire

U Bugarskoj akademiji nauka početkom ovoga meseca je objavljena knjižica „Za oficialnija ezik na Republika Severna Makedonija”, većeg broja autora. Njome je iskazan stav bugarske nauke o problemu „makedonskog jezika”. Veliki deo ovoga teksta nas gotovo da se i ne tiče, ali autori su se potrudili da se i mi zainteresujemo. Suština bugarskog projektovanja vlastitog identiteta na druge počiva na ideji državno-političkog kontinuiteta u najširim mogućim granicama koje je osvojila turkijska skupina Bugara u silovitom pohodu kroz jugoistočnu Evropu, nakon njihovog vezivanja za tlo Donje Mezije. Zbog nesklada s konceptom savremenog društva, a još i više trenutnog odnosa snaga, bugarski naučnici pribegavaju i ideji o raširenosti bugarskog jezika, takođe formulisanoj u 19. veku. Tamošnja je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ćirilica

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu