Kup.	Prod.	Srеd.
117,24	117,94	117,59
96,63	97,22	96,93
108,74	109,4	109,07

Kultura

28.02.2020 u 20:00

Pišem o prognanima i o buntovnima

Jedna od najboljih knjiga u prošlogodišnjoj, a sasvim tačno bi bilo reći i u višegodišnjoj domaćoj romanesknoj produkciji, jeste „Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića, u izdanju novosadskog „Orfelina”, koja je imala dva glasa Ninovog žirija. Dva junaka, planinara, „hodočasnika revolucije” koračaju stopama prvih partizana, po Fruškoj gori, Kalinu, Crepoljskom, Kalničkom gorju, Pohorju i Triglavu, kao „arheolozi jučerašnjeg”, arheolozi „spomenika sa kojih danas kradu bakarne oplate, odmarališta pred kojima vežu pse da crknu, igrališta na kojima trule golovi i gnjile košarkaške mreže, puteva koje obrasta mahovina…”, suočeni sa višestranom izneverenošću ideje slobode, čije je šuma, čije su bregovi, stanište. Vaši junaci kreću se stazama nekadašnjih partizana, evocirajući istorijske događaje na

Beograd

27.02.2020 u 10:35

Ključevi moći

Moć je večita čovekova inspiracija i podrazumeva stav, hrabrost i odlučnost, podsetila je dr Zorica Karanović, novinarka našeg lista, na tribini „Kultura putem pošte” u PTT muzeju. Program je deo ciklusa „Velike sinteze u nauci”, a predavanje je naslovljeno „Ključevi moći – tajna metafizike moći” i upriličeno povodom drugog izdanja knjige „Ključevi moći” čiji je autor Karanovićeva. Ona je podsetila na značaj pokretanja čovekovih skrivenih energija za postizanje ličnog uspeha. – Ljudi često zapamte ono na šta su im roditelji i okolina skretali pažnju, a to je „Čuvaj bele pare za crne dane”, „Uči, a na ljubav misli kasnije”… – napomenula je Zorica i dodala da ovakvi obrasci često mogu biti prepreka za aktiviranje čovekovih potencijala. Prema njenoj oceni, važno uporište svakog

Kultura

21.02.2020 u 18:00

Kult Svetog Save u Dubrovniku

Slikar Marko Murat ima jedan crtež na kojem su Sveti Sava i Sveti Vlaho zagrljeni nad Dubrovnikom. U ovom gradu su pronađene i komedije o tome kako su se Sveti Sava i Sveti Vlaho, zaštitnik Dubrovnika, udružili protiv Svetog Petra... Kult Svetog Save u Dubrovniku 19. veka veoma je jak. Uopšte, 19. vek je vek srpstva Dubrovnika, kaže Irena Arsić, profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu i autorka knjige „Srbi u Dubrovniku” koju je objavila Zadužbina Vladete Jerotića u ediciji „Stari Dubrovnik”. Knjiga je juče predstavljena u Biblioteci grada Beograda. – Kako su naši ljudi dolazili u Dubrovnik u 19. veku, pozvali su 1829. pravoslavnog popa Đorđa Nikolajevića iz Srema da bude učitelj njihovoj deci i da osnuje školu. Od tada pa nadalje Dubrovčani se nacionalno

Magazin

19.02.2020 u 14:25

Brat s vukovima

Moj život ne počinje mojim rođenjem. Kad vam sagovornik odmah tako kaže, prvo šta pomislite je da baš i nije normalan. Ali, u ovom slučaju sagovornik Nebojša Neša Tadić, valjevski lovac, iskonski lovac, brzo vas razuveri. – Rođen sam pre 52 godine, ali duboko osećam da u meni žive moj prađed, moj đed i stričevi, moji zetovi, tetke, cela ta vreža koju nosim sa sobom... I to me tera na ovakvo ponašanje. Možda to nekome zvuči čudno, ali ja to tako osećam – govori lovac čije je poimanje lova drugačije od uobičajene predstave. Đedova lekcija Nebojša je krenuo u lov kao petogodišnjak, pratio je svog ujaka koji je kasnije izgubio život u lovu. Niko nije bio za to kriv, puška je opalila... – Mi smo svi u kući imali tu traumu od lova, ali smo je prevazišli tako što je moj brat Bojan

Kultura

15.02.2020 u 17:48

Šajtincu Nagrada za moderni umetnički senzibilitet

Aktivno učestvujući nekoliko decenija na književno-umetničkoj sceni Srbije kao pesnik i prozni pisac, Radivoj Šajtinac je ostvario izrazito moderno i respektabilno književno delo, na jasnom tragu poetike Todora Manojlovića. Raznovrsnost i bogatstvo književnosti koju je stvorio Radivoj Šajtinac ističu ga kao jednu od izrazito individualnih pojava u srpskoj književnosti na kraju prošlog i početku ovog veka. Ovo je rečeno na sednici Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović” održanoj u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin”, gde je jednoglasno doneta odluka da Nagrada za moderni umetnički senzibilitet ovog fonda za 2019. godinu pripadne Radivoju Šajtincu, književniku iz Zrenjanina. Odluku su doneli predsednik Nenad Šaponja (pesnik, esejista i kritičar) i članovi: Petar Arbutina

Kultura

10.02.2020 u 10:29

Sećanje na Brehta

Povodom 122 godine od rođenja Bertolta Brehta i 50. rođendana Gete instituta u Srbiji, Beogradsko dramsko pozorište prirediće večeras dva zanimljiva programa. Koncertno izvođenje kultnih i najpopularnijih songova velikog Bertolta Brehta u izvođenju glumice Danice Ristovski („poslednje Brehtijanke srpskog glumišta” Mira Erceg, 2010) počinje u 20. 30 časova na sceni „Predrag Pepi Laković”. Pored scenskog prikazivanja songova, publika će u foajeu Beogradskog dramskog pozorišta imati priliku da vidi izložbu fotografija iz života Bertolta Brehta, kao i iz njegovih predstava izvođenih u Beogradskom dramskom pozorištu. Fotografije za izložbu obezbedili su Arhiv Bertolta Brehta pri Akademiji umetnosti u Berlinu i arhiv Beogradskog dramskog pozorišta.

Kultura

07.02.2020 u 13:04

Ogledi iz estetike Ive Draškić Vićanović

Knjigu „Zavođenje uma, ogledi iz estetike” (Dosije studio, Beograd, 2019) dr Ive Draškić Vićanović, profesorke Akademije umetnosti u Beogradu, na poslednjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga Udruženje likovnih umetnika, primenjenih umetnika i dizajnera Srbije nagradilo je priznanjem za oblast filozofije umetnosti (jedna od kategorija za koju ULUPUDS dodeljuje sajamsku diplomu). Reč je o zbirci eseja iz oblasti estetike i filozofije umetnosti u kojoj autorka predstavlja različite aspekte estetskog fenomena – od estetskog iskustva i recepcije, saznajnog i vrednosnog statusa lepote i umetnosti, do promišljanja umetnosti i umetničkog dela. Posebno je istaknut njen „način filozofsko-estetičkog tretiranja savremenih tema, poput ponašanja i komunikacije, čiji oslonac ona pronalazi u

Košarka

28.01.2020 u 15:36

Kobi Brajant i Paulo Koeljo zajedno pisali knjigu za decu

Tragično preminuli bivši košarkaški as Kobi Brajant i brazilski pisac Paulo Koeljo radili su na zajedničkoj knjizi za decu, ali je autor „Alhemičara” izbrisao nacrt knjige posle Brajantove pogibije u helikopterskoj nesreći. Koeljo (72) rekao je agenciji da su on i Brajant (41) razgovore o tom projektu počeli 2016, kada se košarkaš Lejkersa i petostruki osvajač titule šampiona NBA oprostio od svoje dvadesetogodišnje karijere, a da su knjigu počeli da pišu pre nekoliko meseci, preneo je Tanjug. Odmah pošto je čuo za Brajantovu smrt, Koeljo je saopštio da će izbrisati nacrt knjige, jer ne želi da je završi bez njega. „Izbrisao sam nacrt jer nisam video nikakav smisao u objavljivanju knjige bez njega. To ne bi ništa relevantno značilo ni za njega ni za njegovu porodicu”, rekao je

Kultura

20.01.2020 u 08:43

Na bojkot Ninove nagrade pozvalo 18 pisaca

Pisci Miro Vuksanović, Vladimir Tabašević, Muharem Bazdulj, Vladimir Kecmanović, Emir Kusturica, Dejan Stojiljković, neki su od 18 potpisnika otvorenog pisma javnosti u kojem od svojih izdavača traže da svoja dela više ne prijavljuju za NIN-ovu nagradu i pozivaju na njen bojkot, jer je, kako tvrde, izgubila smisao. U zajedničkom pismu oni kažu da bi bilo najpoštenije da odluku o najboljem romanu donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Prema njihovom mišljenju, ovogodišnji žiri, u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić, ne ispunjava te uslove, prenosi Tanjug. U pismu pisci napominju da ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. „Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno

Kultura

16.01.2020 u 13:32

Sakupljač gorkih nesanica

U rasponu dugom skoro pola veka, od zbirke Priboj (1971) do stihova iz knjige Uoči glavnog pretresa (2018), Simon Simonović (1946–2020) gradio je prepoznatljivi pesnički izraz, vremenom sve više jezički raslojen, otvoren kako prema svakodnevnim govornim oblicima tako i prema narodnoj lirici i melodijama rodnog, vranjanskog kraja. Nizu pesničkih knjiga u novije doba pridružila se i autorova lirska, autobiografski osenčena proza, u romanima Tajka (2001) i Hoću-neću (2010) kao i meditativno-esejistički zapisi Razno (2017), I tako...(2019). Posmatran u celini Simonovićev opus sliva se u jedinstvenu lirsku priču o došljaku koji u utorbi velikog grada pokušava da sačuva horizonte zavičajnog i iskonskog prostora, duhovnu vertikalu koja se duž porodičnog rodoslova spušta ka istorijskom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu