Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Kultura

30.11.2020 u 22:42

Preminuo Branimir Šćepanović

Poznati jugoslovenski i srpski pisac Branimir Šćepanović preminuo je u 84. godini u Domu za stare na Bežanijskoj kosi, objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković. Brana Šćepanović bio je jedan od najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca. Njegov roman „Usta puna zemlje” u Srbiji je odavno prevazišao tiraž od 100.000 primeraka, dok je na francuskom doživeo čak 23 izdanja. Novela „Smrt gospodina Goluže” ušla je u više svetskih antologija, a 2008. godine u izdanju Nolita objavljena su i njegova Izabrana dela. Šćepanovićeve pripovetke objavljen su francuskom, grčkom, mađarskom, slovenačkom i bugarskom, a pojedinačno u listovima i časopisima i na mnogim drugim jezicima, prenosi Tanjug. Nagrađivan je, pored ostalog, Prvom nagradom za pripovetku na

Kultura

27.11.2020 u 22:00

Žestoka „saganovska” drskost

Zadovoljstvo je ponovo uroniti u književni stil Fransoaz Sagan (1935 – 2004) koji je tako nepokolebljivo utisnula već svojim prvim romanom „Dobar dan, tugo”. Njena otmenost u izražavanju, suptilnost, sarkazam, strast i iznad svega sloboda, nadiru i iz njenog poslednjeg, dosad neobjavljenog, romana „Četiri strane srca” uprkos tome što je nezavršen i uprkos tome što je Denis Vesthof, njen sin, pronašavši ga u zaostavštini, i sam morao da ponegde interveniše. Roman se pojavio u Francuskoj u septembru 2019, dakle 15 godina posle njene smrti, a kod nas je objavljen početkom ovog meseca u izdanju „Lagune” u prevodu Nade Bojić. Denis Vesthof napisao je u predgovoru da ima samo nejasno sećanje o načinu na koji je ovaj rukopis došao do njega i da se to verovatno dogodilo dve ili tri godine

Kultura

26.11.2020 u 14:27

Veliki hodač iz Velike Hoče

U Gradskoj biblioteci u Novom Sadu, u ponedeljak je je u Digitalnom omladinskom centru ove novosadske ustanove održana četvrta tribina u serijalu „Handke u Srbiji”, koje Udruženje književnih prevodilaca Srbije organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu i informisanje u republičkoj vladi. O Peteru Handkeu govorili su pesnik Srđan Sekulić, arhitekta i publicista Bojan Kovačević i pisac Muharem Bazdulj. „Ako jedan narod ostane bez pripovedača, izgubiće svoje detinjstvo”, rekao je svojevremeno Handke. Iako se ta misao ne odnosi isključivo ni na jedan konkretan narod, mi je, hteli ne hteli, doživljavamo i kao poruku upućenu nama. – Mi već Handkea možemo smatrati delom svoje sopstvene tradicije – smatra Muharem Bazdulj. – I ne samo na onaj način kao kad je dobio

Kultura

26.11.2020 u 20:15

Učimo se strpljenju i saosećanju

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišpnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Još od filmova o Godzili i King Kongu, kataklizmičnim krajevima sveta i najezdi Marsovaca upoznajemo se sa karakteristikama epohe

Kultura

17.11.2020 u 08:32

Meni je poezija radostan predah od stvarnosti

Kada postane preteško nametnuto breme vremena, može da bude dovoljno i okretanje uzorima, onima koji su prošli isto, i još sto puta gore. Tada čovek stekne mir, ili pre pomirenost koja proishodi ne iz fatalizma, već iz logičkog razmišljanja. Takvoj misli okreće nas prof. Dr Slavko Gordić, pisac, profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu, književni kritičar i esejista, navodeći ideje i analizirajući dela naših i svetskih klasika i savremenih autora. „Kašanin je negde zabeležio da smo mi mali narod sa psihologijom velikog naroda“, piše Slavko Gordić u knjizi „Među svojima“, u izdanju novosadske „Akademske knjige“. Tekstovi u ovom delu posvećeni su i Andriću, Milanu Raduloviću, Radovanu Belom Markoviću, Slobodanu Rakitiću, ali i različitim fenomenima - od jezika do politike. SPKD

Kultura

13.11.2020 u 16:00

Genije jezika u filmu postaje genije odsustva jezika

Serijal onlajn tribina pod naslovom „Handke u Srbiji”, koji Udruženje književnih prevodilaca Srbije organizuje pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja u republičkoj vladi, nastavljen je preksinoć trećom sesijom, održanom u sedištu UKPS-a, u Francuskoj 7. Ovoga puta fokus je prebačen na filmsko stvaralaštvo Petera Handkea, ali ipak je to bio samo segment zanimljive priče kojoj su tonove davali arhitekta Bojan Kovačević, novinar Tatjana Nježić i filmski kritičar Miroljub Miki Stojanović. Kad govorimo o Handkeu kao sineasti, prvo pomislimo na njegovu plodnu saradnju s Vimom Vendersom... – Peter Handke je jedan od ljudi koji su oblikovali Vendersov rediteljski potpis – kaže Miki Stojanović. – Vendersovi fanovi to nerado priznaju, ali upravo je

Kultura

13.11.2020 u 17:14

Veče posvećeno Dostojevskom

Dom kulture „Studentski grad” odložio je obeležavanje dve stotine godina od rođenja F.M. Dostojevskog, zbog toga što je 11. novembar kod nas državni praznik, pa i zbog toga što su, kako kažu organizatori, učesnici ove manifestacije, iz dana u dan, različitim razlozima, bivali desetkovani. Ipak, ova institucija kulture ne odustaje od početka proslave 200 godina od rođenja jednog od najvažnijih pisaca svih vremena, pa će tako večeras, u klubu Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”, od 19 časova, biti reči o knjizi Olivere Žižović „Živi lik istine F. M. Dostojevskog”. U ovom delu se argumentovano pokazuje da od „Sna smešnog čoveka” do „Braće Karamazovih”, kao najznačajnijeg ostvarenja ruskog pisca, vodi dosledna interpretativna linija, budući da je Dostojevski već u „Snu smešnog čoveka” formulisao

Kultura

09.11.2020 u 09:21

Prava književnost nosi nalepnicu „opasno”

Tri su povoda za razgovor sa Milisavom Savićem. Najpre, njegov novi roman „Pepeo, pena, šapat“, u izdanju „Lagune“. Zatim, knjiga „Pepeo, pena, šapat, Studenica i Ibarska dolina ‒ Stari putopisi“, u izdanju Društva „Raška škola“, kao i delo „Bandit i profesor: intervjui Milisava Savića“, urednice i književne kritičarke dr Ane Stišović Milovanović, u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac”, u Raški. Svojim novim romanom, Savić ponovo komunicira sa seni Crnjanskog, koja je, po rečima Ane Stišović Milovanović, sveprisutna u njegovom književnom rukopisu. Pred čitaocem vaskrsava Srbija s kraja šezdesetih, mladost koja je žarko želela promene, a onda i sudbina velikog pisca kao nešto mnogo veće od biografije, kao istorija. Šta je to što vas vraća Crnjanskom, njegov

Kultura

03.11.2020 u 09:57

Preminuo Rajko Đurić

Publicista, novinar i borac za prava Roma Rajko Đurić preminuo je Beogradu, javili su mediji. Romska partija uputila je Đurićevoj porodici telegram saučešća u kojem se navodi da su „međunarodna zajednica i Srbija izgubile Roma naučnika i velikog borca za demokratiju”. „Pisana reč Rajka Đurića ostaće jedan od kamena temeljaca svetske književnosti i demokratskog hrama sveta. Pamtićemo njegove pesme i britke rečenice koje su imale snagu poput onoga što je pisao Bodler ili Sokrat”, kaže se u saopštenju. Dr Rajko Đurić je autor „Gramatike romskog jezika” kao i „Istorije Roma”. Autor je velikog broja književnih dela od kojih svakako treba izdvojiti njegove pesme na romskom jeziku. Doktorirao je na temi „Kultura Roma u SFRJ”, a jedno vreme bio je urednik kulturne rubrike dnevnog lista

Kultura

23.10.2020 u 12:15

Handke je uvek išao protiv svih struja

U beogradskoj knjižari „Zlatno runo”, u Svetogorskoj ulici, održana je druga tribina iz ciklusa „Handke u Srbiji”, na kojoj je ovoga puta veliki savremeni pisac osvetljen više s ličnog, intimnog aspekta. O Peteru Handkeu su govorili germanista i književni prevodilac Jan Krasni, novinar Dragana Kovačević, udovica jednog od ovdašnjih Handkeovih prevodilaca Zlatka Krasnog, Slavica Stojanović Krasni, i pisac Goran Gocić. Jan Krasni je jednom prilikom rekao da se, odrastajući, više družio s nemačkim književnicima nego sa srpskim. Danas, kad sam ima značajno književnoprevodilačko iskustvo, on se ovako seća dana kad su u dom njegovih roditelja dolazili pisci kojima je nemački jezik maternji, a među njima, kao ličnost po svemu osobena i jedinstvena, i Peter Handke. – Ja sam tada bio dete, kome ime

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu