Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,94	117,59
99,57	100,17	99,87
108,68	109,34	109,01

Kultura

29.09.2019 u 20:01

Milisav Savić dobitnik „Bagdalinog” prstena

Kruševac – Stručni žiri Književnog kluba „Bagdala” odlučio je da ovogodišnje nagrada „Bagdalin” prsten „Despot Stefan Lazarević” bude dodeljena poznatom srpskom piscu, književnom istoričaru i prevodiocu dr Milisavu Saviću. Uručenje priznanja biće obavljeno u Kruševcu 1. novembra ove godine. Žiri je radio u sastavu: Miloš Petrović, Veroljub Vukašinović i Ljubiša Bata Đidić (predsednik). U obrazloženju odluke žirija se navodi da Milisav Savić pripada sjajnom krugu srpskih pisaca, autora romana, eseja, pripovedaka i proze mešovitog žanra. Savić je do sada objavio više od 20 knjiga, od kojih je većina prevedena na više evropskih jezika. „Nagrada Milisavu Saviću dodeljuje se za delo visoko kao naše planine, za romansijersko i pripovedačko portretisanje srpskog naroda od davnih vremena do

Kultura

25.09.2019 u 21:00

Izdavaštvo u Srbiji u boljem stanju nego u Hrvatskoj

Kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn isti kulturni prostor, tako je i ovo naše drugi zajednički kulturni prostor, bez obzira na to kakve državne granice između nas postoje i u kakvim su odnosima naše nacionalne političke elite, kaže za naš list Miljenko Jergović, jedan od pisaca iz regiona koji rado cirkuliše između Hrvatske, u kojoj živi, i Srbije u koju često dolazi. – Ja cirkulišem zato što ovaj prostor našeg zajedničkog i međusobno razumljivog jezika doživljavam kao isti kulturni prostor. To je razlog zbog kojeg ne odustajem, niti sam u prilici da odustanem – navodi, a na pitanje da napravi paralelu između srpske i hrvatske kulturne scene, odgovara da to nije lako. – Teško je tu praviti poređenja, jer po onome što je loše u Hrvatskoj i što je loše u Srbiji, postoje

Magazin

31.08.2019 u 17:05

Tvrđava koja je odolela

„Kad bih umio da napišem najlepšu knjigu na svetu, posvetio bih je svojoj ženi Darki. Ovako ću zasvagda ostati dužnik njenoj plemenitosti i ljubavi. I sve što mogu, to je da sa zahvalnošću pomenem njeno ime na početku ove priče, koja, kao i sve druge, govori o traženju sreće.” Ovo je posveta književnika Meše Selimovića ženi, i to ne ljubavnici ili neostvarenoj ljubavi, kakve najčešće srećemo u književnosti, nego ženi supruzi, majci njegovih ćerki i požrtvovanom saborcu. U prvi brak iz partizana Borbe u životu Darke i Meše je bilo napretek. Nešto zbog vremena koje nije trpelo one čije misli nisu uklopive u jednoumnu matricu komunizma, nešto zbog njihove ljubavi, koja je bila tema ogovaranja, jer je Mešina prva žena Desa Đorđić imala poganu narav, a veliki uticaj. Bila je lepa

Kultura

30.08.2019 u 20:00

Mišel Onfre o prizorima s Veličkovićevih slika

Posmatrajući slike Vladimira Veličkovića, nikome ne pada na um da ih omiriše, oseti njihov ukus... neko će osetiti miris ulja, terpentina, laka, drugih pratećih mirisa… Ali, kakvi će mirisi izazvati naš njuh, čulo ukusa ako uđemo u sliku, ako se nađemo u veličkovićevskom prostoru, pisao je čuveni francuski filozof Mišel Onfre o našem slikaru, prenosi Tanjug. Ali, priđimo slici s takozvanim niskim čulima, predlaže Onfre i onda primećuje: „Veličkovićeva gramatika nam je poznata: gavranovi, žičane ograde usred geografskog ništavila, vešala, ponekad skele potrebne za vešanje čoveka: ružičasta žarišta, razbuktali plamenovi i guste mase dima, nepregledni, pusti predeli, pesak, prostranstva izgorele, uništene zemlje, leš bez glave; drugde, na nekom drugom platnu, glava bez tela, pacovi koji

Kultura

27.08.2019 u 20:05

„Milenijalci” moju prozu doživljavaju kao izazov

Povod za razgovor sa Savom Damjanovim višestruk je zbog toga što u zrenjaninskoj „Agori”, u okviru njegove izabrane proze, čitamo dopunjena izdanja njegovih knjiga: „Istraživanje savršenstva”, „Kolači, obmane, nonsensi”, „Remek-delca” i „Istorija kao apokrif”. Takođe, u izdanju Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” nedavno je objavljena zbirka intervjua Save Damjanova „Also Sprach Damjanov”. Naposletku, tu je i „Epilog”, njegova poslednja knjiga eseja i književnoistorijskih ogleda, kao završni tom kolekcije „Damjanov: srpska književnost iskosa”, u izdanju „Službenog glasnika”. Po rečima Gojka Tešića, koji je uredio ovo delo, Sava Damjanov je jedan od malobrojnih naučnika i pisaca koji je u našoj tradiciji pronalazio izuzetne i zaboravljene književne vrednosti i time ostao dinamičan

Kultura

15.08.2019 u 15:56

Preminuo pisac Dobrilo Nenadić

ARILjE – Poznati srpski pisac Dobrilo Nenadić (Vigošte, Arilje, 1940) preminuo je jutros u Arilju, saopštila je danas ariljska Biblioteka. Njegova najpoznatija knjiga je roman „Dorotej”, po kome je 1981. snimljen i istoimeni film, prenosi Tanjug. Osvojio je brojne nagrade: nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu za roman „Dorotej” 1978. i za roman „Despot i žrtva” 1999, nagradu „Meša Selimović” za roman „Despot i žrtva 1998, Prosvetinu nagradu za roman „Despot i žrtva” i nagradu Zlatni bestseler za roman „Despot i žrtva” 1998. i za roman „Brajan” 2000. Dobitnik je i Ordena rada sa srebrnim vencem, kao i Plakete kongresa voćara (kao agronom, pošto je bio inženjer agronomije).

Kultura

14.08.2019 u 11:14

Odlazak Gordana Mihića

Ubojiti dramski pisac, najnagrađivaniji srpski scenarista, nekada novinar, ponekad reditelj, odmereni, gospodstveni Gordan Mihić preminuo je u nedelju rano ujutru posle iznenadne bolesti. Vest o smrti prenela je njegova ćerka, glumica Ivana Mihić, koja je na „Tviteru” objavila da je njen otac sahranjen u najužem krugu porodice na groblju manastira Rajinovac, uz blagoslov patrijarha Irineja. Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je predavao filmski scenario. Mihići su iz sela Poplat kod Stoca, u Hercegovini. Gordan Mihić rođen je u Mostaru, ali se nije sećao svog zavičaja jer je samo dve godine posle njegovog rođenja počeo rat. U pokoljima Srba ustaše su ubile njegovog oca, dedu i još 24 Mihića, a majka, brat i Gordan su pukim čudom izbegli smrt. Nekako su, kao

TV revija

14.08.2019 u 22:00

Susret na Zlatiboru

Vladimir Stanković je tvrdio da će biti novinar, i to sportski, i taj san mu se ostvario. Danas je poznato ime u srpskom sportskom novinarstvu. Karijeru je počeo 1969. godine kao beogradski dopisnik zagrebačkog „Vjesnika”. Bio je urednik u „Borbi”, potom i dopisnik pomenutog lista iz Barselone, direktor za medije Evrolige, publicista. Na putu od Knjaževca do novinarske slave nije zaboravio na svoje korene i – svoj narod. Napisao je knjigu „Montevideo, Bog te video” po kojoj je snimljen istoimeni film i serija i izazvao veliku pažnju. „Montevideo” je vratio u sećanje zaboravljeno vreme, etiku i estetiku. Osvetlio je upečatljivo jednu epohu. To je priča o vremenu kad je bio fudbal mlad i o osvajanju trećeg mesta naše reprezentacije na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju, 1930.

Kultura

06.08.2019 u 22:00

Šekspir je zaseban kontinent

Moj deda je bio železničar, penzionisan je u stanici Sićevo, eto otkuda ja ovog leta na ovim prostorima i na Nišvil džez teatarskom festivalu, nadahnuto nam je proteklog vikenda u ranim jutarnjim satima u centru Niša zborio pisac Dragan Velikić, autor nagrađivanih romana „Danteov trg”, „Slučaj Bremen”, „Dosije Domaševski”, „Ruski prozor”, „Islednik”, s kojim smo se proteklih dana družili na ovogodišnjem Nišvil džez teatarskom festivalu koji ovoga puta prati podnaslov „Tvrđava pobune i provokacija”. Velikić je u društvu sa svojom suprugom, pozorišnom kritičarkom Aleksandrom Glovacki, obilazio sve festivalske punktove, a reklo bi se da mu ni kiša i vremenske nepogode nisu pokvarile raspoloženje. – Niš mi je jako važan grad, posebno Niška Banja i Sićevačka klisura. I radostan sam što mi se

Kultura

03.08.2019 u 22:00

Priča o Hemingvejovoj poslednjoj muzi

U jesen 1948. Hemingvej je u lovu na patke upoznao mladu Venecijanku Adrijanu Ivančić, tokom svog prvog putovanja u Veneciju, uz svoju četvrtu suprugu. Bližio se pedesetom rođendanu, a već deset godina nije napisao roman. Međutim, poznanstvo s Adrijanom označava preokret i za njegovo stvaralaštvo, počinje da piše roman „Preko reke pa u šumu”, a lik Renate nastaje po Adrijani. Ova mlada devojka s porodicom zatim posećuje Hemingveja na Kubi, i prisustvuje stvaranju Nobelovom nagradom ovenčanog romana „Starac i more”. Ovim pojedinostima bavi se Andrea di Robilant u biografskom delu o Ernestu Hemingveju i njegovoj poslednjoj muzi u delu „Jesen u Veneciji”, koje je prevela Milica Cvetković, a objavila „Laguna”. Može li se reći da su određene okolnosti u Hemingvejovom životu: njegova

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu