Kup.	Prod.	Srеd.
117,24	117,94	117,59
96,23	96,81	96,52
108,75	109,4	109,07

Kultura

07.04.2020 u 12:20

Priča o Egiptu

Nova knjiga „Zamalek” pisca i prevodioca Dejana Tiaga Stankovića objavljena je u „Laguni”, a reč je o romanu koji se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo po malo, naglašava izdavač. U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala antikvarnica krcata blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha mahala Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci romana kao

Kultura

03.04.2020 u 20:00

Između političkih govora i istine postoji nepovezanost

Specijalno za „Politiku” Rim – Dogovaram se, početkom marta, sa Đanrikom Karofiljom, piscem romana „Tri sata ujutru” koji sam sa italijanskog jezika prevela na srpski za izdavačku kuću „Klio”, da se sastanemo prilikom njegovog sledećeg boravka u Rimu – „sledeće nedelje” kako mi kaže – da bismo napravili intervju. „Sledeće nedelje” Vlada Italije donosi Uredbu o potpunom zatvaranju, „complete lockdown”, usled vanredne situacije izazvane pandemijom virusa korona... Posle gotovo mesec dana, navikli smo se na karantin. Prvih deset dana smo zaista patili, mnogi Italijani su platili ogromne kazne u pokušaju da sunčane dane početka proleća provedu u kući na moru ili na planini... Sunce nas i dalje mami, ne napušta nas otkad smo u zatvoru, nebo je visoko i plavo, kako samo ume da bude u

Kultura

03.04.2020 u 14:00

Držim spreman kofer

Pisce svrstavam u petičare ili dvojkaše, u bubalice (Eko, Pavić) ili mangupe (Vijon, Drainac). Svi su mi dragi, ali najdraži su mi oni koji su bili i jedno i drugo. Kao Crnjanski, o kojem pišem roman. Tipičan bubalica, poliglota, enciklopedista, politički štreber, snob, kozer, ali i mangupčina prve klase, tukao se u dvoboju, igrao fudbal, mačevao, skijao, skitao po belom svetu, izigravao velikog zavodnika. Ovako pisac Milisav Savić opisuje svoje kolege da bi odmah i objasnio da „vreme karantina odgovara i bubalicama i mangupima”. – Najveći bubalica bio je Borhes, koji je smatrao da spoljni svet nije vredan nikakve pažnje. Sve se nalazi u knjigama, u biblioteci. Po Borhesu, čovek i ne treba da izlazi iz biblioteke, napolju je samo „senka senke”. A ako je već tako, onda eto prilike da se

Kultura

02.04.2020 u 22:00

Ova situacija može da poveća svest o solidarnosti

Nametnuta i neophodna izolacija može da poveća svest o solidarnosti, zajedništvu, ponašanju koje pokazuje zrelost prema zajednici a ne samo ličnom, da obnovi ono što je počelo da nestaje, kazao je za Tanjug Miomir Petrović, univerzitetski profesor i pisac. Petrovićev roman „Black light” objavljen pre godinu i po dana predstavlja distopijsku verziju buduće Evrope i danas je aktuelniji nego ikada. Cenjeni pisac naglašava da mere izolacije imaju i drugu stranu ogledala za čovečanstvo u celini. „Ovakve globalne mere samo će povećati strah običnog čoveka od pojednostavljenih, senzacionalističkih i histerijom prokrvljenih medijskih slika koje nam se nameću poslednjih dvadesetak godina. Upravo te mere deluju kao opasan uvod u političkom smislu u još opasnija vremena. Uostalom, šta ako ova kriza

Kultura

02.04.2020 u 20:00

Promene se iza brda valjaju

Epidemije su, kaže moj prijatelj genetičar, stalni pratioci čovečanstva. I sve smo ih preživeli. To dokazuje postojanje naše vrste. Bezbrojne epidemije su zabeležene, neke su proučene i klasifikovane, neke druge su ostale kao mračni simboli pretnje. Koliko li je samo epidemija koje nisu zabeležene, dogodile su se pre nego što smo se navikli da ostavljamo trag za sobom? Ovako, povodom trenutne situacije zbog pandemije virusa korona, govori Vidosav Stevanović, pisac koji se posle dugotrajnog prinudnog putešestvija Evropom, skrasio na imanju supruge Marije u Botunju kod Kragujevca, gde poslednjih desetak godina sa uspehom vodi Klub „Vidosav”. – I u literaturi su epidemije ostavile bezbroj tragova. Koga zanima, imaće šta čitati za vreme samoizolacije, ako je zadržao tu starinsku naviku.

Kultura

01.04.2020 u 20:00

Juval Noa Harari: U čemu izolacionisti greše

Jedan od vodećih intelektualaca današnjice, izraelski istoričar Juval Noa Harari, autor knjiga „Homo deus”, „21 lekcija za 21. vek” i „Sapijens, kratka istorija čovečanstva”, napisao je za magazin „Tajm” tekst o pandemiji virusa korona, čije delove prenosimo ljubaznošću njegovog srpskog izdavača „Lagune” i u prevodu Jelene Tanasković. Jedna od vodećih ideja ovog eseja je ta da čovečanstvu nedostaju lideri u borbi protiv virusa korona, da Amerika više nije taj lider, da Evropa ima šansu da ponovo osvoji simpatije stanovništva, da izolacionisti greše, da je odlučujuća bitka na polju međuljudskih odnosa. „Trenutno ima mnogo onih koji za pandemiju virusa korona krive trend globalizacije. Oni navode da bi zaustavljanje ovog procesa bio jedini pravi način da svet izbegne širenje novih zaraza.

Kultura

24.03.2020 u 20:00

Postoji opasnost da Holokaust postane daleka uspomena

Meno Metselar i Pit van Leden autori su knjige „Sve o Ani”, u izdanju Kuće Ane Frank, iz Amsterdama, koju je kod nas u prevodu Nevene Kukoljac objavio „Kreativni centar”. Ovo delo počinje opisom Aninog rođendana 12. juna 1939. godine u Amsterdamu, a opisuje njeno odrastanje, uz više od stotinu fotografija i ilustracija Haka Skarija, njene godine provedene u Nemačkoj, zatim preseljenje u Holandiju, polazak u vrtić, druženje u školi. Knjiga opisuje i atmosferu u svetu i Holandiji i kada je reč o stvaranju konačnog rešenja za Jevreje i izbijanja rata, što je sve dovelo do nužnosti skrivanja Anine porodice u tajnom aneksu firme njenoga oca, uz familiju Hermana van Pelsa. Knjiga Mena Metselara i Pita van Ledena prikazuje i to kakav je bio život devojčice, koja je puno čitala i pisala, čak se i

Kultura

24.03.2020 u 22:00

David Grosman o virusu korona

Poznati izraelski pisac David Grosman napisao je tekst povodom pandemije virusa korona. Tekst predstavlja piščev pogled na trenutnu situaciju i na moguće posledice ove pandemije na naš život i vrednosti. David Grosman trebalo je da polovinom marta boravi u Srbiji, povodom srpskog izdanja svog novog romana „Život se sa mnom mnogo poigrao”, ali je to otkazano zbog pandemije virusa korona. Grosmanov tekst premijerno je objavljen u petak u engleskom izdanju izraelskog lista „Haaretz”, a ovih dana se objavljuje u nizu svetskih medija. Srpsko izdanje ovog teksta ekskluzivno objavljuju sajt Grosmanovog srpskog izdavača Arhipelaga (www.arhipelag.rs) i Arhipelag magazin, kao i portal Nova.rs. „Veća je od nas, epidemija, i u određenom smislu nije shvaćena. Jača je od svakog neprijatelja od krvi

Kultura

12.03.2020 u 20:00

Naš čovek u svetu – toj priči ne mogu odoleti

Novi roman Jovice Aćina „Pilot tramvaja”, u izdanju „Lagune”, govori o našem čoveku Miljanu Klisuri u najstrašnijem periodu 20. veka u Evropi, čoveku koji je kao dete sa ocem, i sa srpskom vojskom, prešao Albaniju i nastanio se u Marseju, postavši vozač tramvaja. Tamo je dočekao još jednu ratnu katastrofu, a njegov život obeležila su prijateljstva sa ličnostima koje filozofski promišljaju stvarnost i istoriju, kao i potraga za njima. Prema rečima Jovice Aćina, ovaj roman potekao je od istinite priče koju je svojevremeno čuo na mediteranskom groblju gde je sahranjen Klisurin prijatelj. Za njegovim grobom Klisura traga u romanu, pa njegove kosti, uz s glinom izmešani pepeo svoje žene iz istrebljivačkog logora, prenosi u morsku grobnicu kod Krfa, u koju mu je tridesetak godina ranije već

Magazin

03.03.2020 u 13:29

Nije pisac svako ko piše

Štampanje knjige danas je jednostavan, brz i jevtin poduhvat zahvaljujući savremenoj tehnologiji. Zakon o izdavanju publikacija dopušta svakome ko to poželi da samostalno objavi svoju zbirku poezije, priče, roman, memoare, rezultate nekog istraživanja... Uslov je da postoji urednik, a to može biti i sam autor, i da je naveden broj pod kojim je delo registrovano u Narodnoj biblioteci Srbije (CIO, ISBN, ISSN itd.). U zavisnosti od tiraža, broja stranica, ali i od toga da li su korice knjige tvrde ili meke, od kvaliteta papira ili ilustracija – cene štampanja se kreću od nekoliko stotina evra pa naviše. U to treba uključiti i troškove za lekturu, korekturu, dizajn... Mnogo složeniji deo ove priče je kako autor da na svom delu zaradi i kako da knjigu predstavi javnosti, ne računajući reklamu koju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu