Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Kultura

19.02.2021 u 13:05

Marojeviću „Meša Selimović”

Igor Marojević dobitnik je nagrade „Meša Selimović”, za roman „Ostaci sveta” u izdanju beogradske „Derete”. Ovo priznanje „Večernje novosti” dodeljuju 33. put, a juče je na stranicama ovog dnevnog lista završeno glasanje Velikog žirija književnih kritičara za knjigu godine. Svoje izbore, kao i prošle godine, dalo je 60 istaknutih književnih tumača. Svaki kritičar izdvojio je po pet dela iz pera savremenih domaćih autora, objavljenih u prošloj godini, uz kratka obrazloženja. Pritom, isti pisac ne može da dobije nagradu dva puta. Prema rečima Dragana Bogutovića, uz Ognjena Lakićevića, osnivača nagrade „Meša Selimović”, dugogodišnjeg novinara i urednika rubrike Kulture „Novosti”, koji se obratio onlajn, članovi žirija ovog priznanja, koji pripadaju veoma različitim generacijama, a zagovornici su

Kultura

17.02.2021 u 20:15

Sve se danas može čitati, ali ne uz visoku ocenu

Nova knjiga ogleda Marka Nedića „Kritički opisi”, u izdanju novosadske „Akademske knjige”, nastavlja razmatranja novije srpske proze razvijeno u prethodnim knjigama ovog autora, baveći se delima Dragiše Vasića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Boška Petrovića, Danka Popovića, Danila Kiša, Miodraga Bulatovića, Grozdane Olujić, Milorada Pavića... Knjiga je podeljena u tri celine, po književnoistorijskom principu, prateći razvojne faze srpske proze, od narodnih pripovedaka, preko međuratne proze, do stvaralaštva pojedinih pisaca 20. veka. Autor je analizirao osobene narativne, morfološke, stilske i jezičke osobenosti pojedinih dela, praveći istovremeno i intertekstualna poređenja, ali tumači i prozne žanrove ranije i savremene srpske književnosti. Kakav je značaj srpskih narodnih

Kultura

10.02.2021 u 20:15

Knjige, saveti i beloruska vina od Jevtušenka

Dokumetarni film „Svet bez granica – Jevgenija Jevtušenka” ruskog reditelja Aleksandra Jakova koji je sa Darjom Sidorovom i koscenarista ovog ostvarenja, nedavno je premijerno prikazan u Moskvi. Snimanje poetsko-filmske priče, u produkciji moskovskog „Teatrona”, o jednom od najvećih ruskih i svetskih pesnika započeto je 2013. godine u Peredelkinu, u Jevtušenkovoj kući-muzeju. Goran Lazović: Na pitanje zašto je došao bolestan na moju promociju, odgovorio je:„Da zagrlim mog srpskog brata. Znate li vi da sam ja plakao kad su bombardovali Srbiju?” Pričajući o literaturi i medicini, o italijanskom neorealizmu i životnim istinama, Jevtušenko, pored sećanja na Hruščova, Molotova, Pasternaka i Solženjicina govori i o Beogradu, pominje Dobricu Ćosića, Emira Kusturicu, priča o

Kultura

08.02.2021 u 18:15

Pogled kroz zamagljene prozore života

Užice – Kad se u istoj knjizi pesme pevaju na romskom i srpskom jeziku, dvojezično opisujući osećanja i svakodnevicu naših Roma, onda je to osobeno preplitanje bliskosti i razlika dve poetike, lirike, gramatike. U jednoj zbirci dve vrednosti, doprinos dvema književnostima. Upravo to postiže pesnik romske poezije iz Užica Predrag Peđa Jovičić (56) i u novoj knjizi pesama „Ciganski veliki san“ („Romano baro suno“). Svom mladalačkom opredeljenju veran i u zrelim godinama, jedini Rom književni stvaralac u okrugu zlatiborskom, Jovičić je autor pet samostalnih knjiga i zastupljen u 22 zajedničke (prvu svoju još je u ranoj mladosti objavio). Ostaje dosledan stvaranju pesama u prozi i na romskom i na srpskom jeziku. – Prvo napišem pesmu na srpskom, poveden emocijama, raspoloženjem, životnom

Kultura

08.02.2021 u 09:49

Preminuo Marko Sosič

Poznati slovenački pisac i pozorišni reditelj Marko Sosič preminuo je u Trstu, posle teške bolesti. Rođen 1958. godine, Marko Sosič je režirao predstave u više slovenačkih i italijanskih pozorišta, a najveći deo pozorišne karijere upravnika i umetničkog direktora proveo je u Slovenskom stalnom gledališču u Trstu, gde je rođen i gde je živeo. Pored pozorišne, Marko Sosič je imao i uporednu i veoma uspešnu književnu karijeru. Autor je knjiga priča „Rosa na staklu” (1990) i „Iz zemlje i snova” (2011), autobiografske pozorišne hronike „Hiljadu dana, dvesta noći” (1996), kao i pet romana: „Balerina, Balerina” (1997), „Tito, amor mijo” (2005), „Odakle olaziš u moju blizinu” (2012), „Kratki roman o snegu i ljubavi” (2014) i „Hleb, prašina” (2018). Pisao je scenarija za

Kultura

05.02.2021 u 13:51

Haliloviću „Zlatni suncokret”

Nagrada „Zlatni suncokret” za 2020. godinu pripala je Enesu Haliloviću za roman „Ljudi bez grobova”, u izdanju „Lagune”. Odluku je doneo žiri u sastavu: Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik). „Roman oživljava duhove `običnih` ljudi o kojima se po pravilu ne pričaju priče, u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripovedač je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi počeo da ubija. Obeležen očevim zločinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasleđuje i fatum porekla, pripovedač detaljno ispituje očeve motive, kao i čitavu strukturu zločina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja. Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u pokušaju da odgovori na teška ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna

Kultura

04.02.2021 u 20:15

Sve pobune Borislava Pekića

Borislav Pekić je rođen 4. februara 1930. u Podgorici. Njegova porodica se često selila, pa je okupaciju proveo u Bavaništu kod Pančeva u kući svoje bake po majci. Pred izbore novembra 1945. učestvuje u akcijama demokratske opozicije oko Demokratske stranke kao jedan od članova ilegalnih omladinskih opozicionih grupa. Treća beogradska gimnazija u Beogradu koju je pohađao bila je pravi rasadnik ,,reakcionarnih đaka”. Tako je, sa četrdeset dvojicom svojih drugova, bio predmet torture i batinanja ostrašćenih skojevaca. Njegovo društvo je u hodnicima škole prošlo tzv. toplog zeca. ,,Video sam svoje drugove kako krvare, prolazeći kroz tunel neljudske mržnje koji će se dve-tri godine kasnije nazvati ’toplim zecom’ i u svoj topli zagrljaj primiti mnoge učesnike ovog iz 1946. Video sam

Kultura

03.02.2021 u 20:15

Moguć je izlaz iz škripca

Velika zemlja. Misli se na Rusiju. Tako se zove nedavno objavljen izbor iz savremene ruske proze koji donosi dela pet izuzetnih pisaca u prevodu na srpski: Korneja Čukovskog, Natalije Baranskaje, Viktora Kuročkina, Romana Senčina i Aleksandra Kuznjecova Tuljanina. Knjigu je preveo naš poznati i nagrađivani prevodilac Vladimir Jagličić u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića. Kod nas je poznatiji Senčin, zajedno sa svojim vršnjacima Varlamovim, Prilepinim, Volosom i drugima koje je Jagličić predstavio 2012. u „Antologiji ruske moderne priče”. Baranskaja je vesnica ženske proze koja je dala neke od istaknutih ruskih proslavljenih spisateljica. – Njena junakinja u delu „Nedelju dana svagdašnjih” je mlada žena koja traži svoj duhovni prostor, stešnjena između radnih, kućnih i

Kultura

28.01.2021 u 13:26

Ima neka tajna veza

Šezdesetih i sedamdesetih godina, ljudi su govorili da je nešto čudno bilo prisutno u sarajevskom vazduhu. I da je to, eto, glavni razlog što u gradu na Miljacki beše zaista ogroman broj kvalitetnih pevača i pop i rok grupa. Naravno, razlog ovog muzičkog fenomena nikako nije bio „dobar sarajevski vazduh”. Budući da je smešteno u kotlini, Sarajevo počesto, posebno zimi, zna biti okovano smogom. U čemu onda beše ta „tajna veza” da je u gradu na Miljacki bilo istovremeno toliko kvalitetnih pevača i pop i rok grupa? Mešavina kultura? A, evo, u stvari, kako je to bilo. Sarajevske pop i rok grupe imale su neverovatnu sreću da ih je kvalitetnim i atraktivnim tekstovima – a čije reči lako ulaze u uši slušalaca snabdevao „užasno talentovani” pesnik, kako je za Duška Trifunovića govorio Goran

Kultura

18.01.2021 u 22:10

Vodeni žig

Ako je Italija za Anu Ahmatovu bila „san kome se vraćamo do kraja života”, kao što u svojoj knjizi lutopisne proze „Vodeni žig” podseća Josif Brodski, onda je to za ovog velikog, prerano otišlog pesnika sigurno bila Venecija (izdavač „Paideja”, prevodilac Neda Nikolić Bobić). Venecija nije samo zamena za njegov Petrograd, u kojem je rođen 1940, a potom prinudno morao da ga napusti i nastavi život u egzilu; nije bila ni ljubav kojoj se stalno vraćao, niti obična turistička fascinacija. Za Brodskog je to bio grad s kojim je uspostavio i metafizički, i čulni odnos, grad koji je osećao čulima a istovremeno slutio da u njemu postoji neka viša ideja reda, nad kojom valjda samo Svevišnji bdi. „Venecija je nešto najlepše što je stvoreno na zemlji. Ako postoji nekakva ideja reda, Venecija je,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu