Kup.	Prod.	Sred.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Kultura

15.09.2018 u 22:00

Plave oči srpske književnosti

Mnogi danas ne znaju ni da postoji Srpska književna zadruga (SKZ), kaže Dragan Lakićević, književnik i glavni urednik ove izdavačke kuće, koja postoji 126 godina i koja je zaštićena zakonom. Postojeći zakon, međutim, donet inače 1997, u vreme, kako Lakićević kaže, „svekolike privatizacije, prodaje i jagme”, sprečio je da se to desi i ovoj ustanovi, ali ne predviđa nikakav budžet. Stoga Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, predviđa, prvi put, finansiranje ove ustanove iz budžeta Vlade Republike Srbije i on je, kako nezvanično saznajemo, prošao u Ministarstvu kulture i Ministarstvu finansija a sada čeka na red za raspravu u Narodnoj skupštini. To, pre svega, znači, kaže Lakićević, da vlada i država prihvataju da SKZ postoji kao nacionalno kulturno dobro s

Beograd

22.08.2018 u 23:22

Kuća od soli

Razmatrajući odnos prema umetnosti u našoj zemlji pred početak Drugog svetskog rata i u tom kontekstu prisećajući se kolekcionarske strasti prema slikarstvu kneza Pavla Karađorđevića, pisac Miomir Petrović se na književnoj večeri u Tašmajdanskom parku zapitao: šta je kultura u jednoj naciji? A potom dodao: – Ovo bi zapravo moglo biti pitanje za posetioce. U publici su sedeli poštovaoci Petrovićevog dela, koji su s pažnjom slušali tumačenje njegove knjige „Kuća od soli” u izdanju „Lagune”. Među koricama ovog uzbudljivog romana nazire se tragična usamljenost pojedinca zatečenog u dramatičnim istorijskim okolnostima. Program je deo manifestacije „Kulturno leto na Paliluli”, a moderator je bio Karlo Astrahan, urednik književnog programa u Biblioteci „Milutin Bojić”.

Kultura

21.08.2018 u 22:00

Kralj koji je postao Grof

O kralju Milanu Obrenoviću obično se misli kao o ne baš omiljenom vladaru, na koga je pokušano izvršenje nekoliko atentata. Međutim, Dejan Mihailović je autor koji je u svom prvom romanu „Podvizi i stradanja Grofa od Takova”, u izdanju „Lagune”, prikazao romansiranu biografiju ove istorijske ličnosti, kralja koji je Srbiju uveo među moderne evropske države, time što joj je obezbedio slobodu od turskog vazalstva. Ova pripovest, nizom malo poznatih i zanimljivih epizoda, prati život kralja Milana od detinjstva, preko dolaska na presto posle ubistva kneza Mihaila 1868. godine, pa sve do smrti u Beču 1901. godine. Roman je nastao na osnovu dugogodišnjeg istraživanja arhivske građe, a kralj Milan je tu, kao književni lik, najpre čovek koji je izgradio modernu Srbiju, a završio kao izgnanik. Početak

Kultura

20.08.2018 u 22:00

Hemingvej u Parizu

Pariz – Grad svetlosti je nedavno ugostio čak 500 ljubitelja Hemingvejevog dela! Od 300 izlagača koji su imali priliku da predstave svoje radove o najrazličitijim aspektima piščevih romana, kratkih priča, pamfleta, pesama i pisama, izdvajamo čuvena, široj publici manje ili više poznata, imena kritike o Hemingveju danas: Donald Džankins, Hari Stounbek, Džerald Kenedi, Mark Holand, Čarls Nolan Džunior, Karl Ibi, Piter Hejz, Linda Paterson Miler, Sandra Spanije, Gejl Sinkler, Donald Dejker, Aleks Vernon, Hilari Džastis, Robert Trogdon, Verna Kejl, Suzan del Gizo, Džon Bak. Osamnaesta međunarodna konferencija o životu i delu Ernesta Hemingveja pokušala je da odgovori na temu „Hemingvej u Parizu – Paris est une fête”...

Kultura

10.08.2018 u 22:00

Moja knjiga ne šušti na hartiju

O tome da sjaj koji zakasni – najdublje dosegne, kako je to u svom stihu istinito kazao Branko Miljković, svedoči i nova knjiga Simona Simonovića „Razno” (u izdanju „Tanesija”), pesnika, proznog pisca i izdavača. U središtu ove mozaički uobličene, „svestrane” pripovesti, nalazi se jedna ljubav koja u pripovedačev život dolazi kasno, ali ostavlja nesaglediv trag, umnožena kroz različite likove, doživljena do kraja. Ona obitava u uglu oka koje kritički posmatra svoju stvarnost, ali se i seća predaka, važnih reči, knjiga i filmova, svega što ulazi u jedan duhovni korpus. U ovom delu ravnopravno opstaju sećanja na Vranje, na Boru Stankovića, ali i na davni film Lilijane Kavani „Noćni portir” u kojem mistična lepota Šarlote Rempling i njena mazohistična, logorska ljubav prema mučitelju

Kultura

06.08.2018 u 22:00

Ljubav je čudo koje pobeđuje sve

Kao i njegove drame, prvi roman Siniše Kovačevića „Godine vrana” (izdavač „Vukotić medija”) čita se uz uzdah, čak i suze. To je potresna pripovest o Beogradu u Prvom svetskom ratu i u prvoj godini slobode, o patnjama žena i dece, kao i vojnika koji se vraćaju u opustošeni grad. Po rečima Siniše Kovačevića, istinitih događaja na liniji priče ili sudbine likova iz romana – nema, ali uključene su istorijske ličnosti poput kralja Petra, Arčibalda Rajsa i Milana Rakića. „Roman govori o tome da je čovek u ratu uvek žrtva, bilo da je na strani pobednika ili gubitnika. U suštini rat nema pobednike i koliko god bile građene trijumfalne kapije, rat je samo poraz. Međutim, ljubav je ta sila koja pobeđuje sve, jača je od svega”, kaže autor o osnovnoj premisi romana „Godina vrana”, koji je postao

Kultura

05.08.2018 u 21:31

Samo umetnost može da izrazi teskobu i očaj čoveka

Čini se da su najporaznije kritike one koje svetu upućuju humanisti, upravo zbog toga što ne govore s pozicije gneva, već s pozicije razočaranosti. To su ljudi koji su verovali u ideju o uzvišenom ljudskom biću, i onda, u stvarnosti prepunoj patnje nevinih, osetili krah čovečnosti. Takav je Ernesto Sabato (1911– 2011), jedan od najvećih argentinskih pisaca, takvi su mislioci poput Dostojevskog, Berđajeva, Toroa, Oskara Vajlda, Kamija, Kjerkegora, Siorana..., o kojima piše u svojoj autobiografskoj knjizi „Pre kraja” (izdanje „Akademske knjige”, u prevodu sa španskog Bojane Kovačević Petrović). Kada bi ljudi koji imaju mogućnost da odlučuju o sudbinama drugih zaista razumeli ono o čemu Sabato govori, stvarnost bi bila potpuno drugačija, zbog toga što on ne kritikuje samo svetske ratove,

Kultura

04.08.2018 u 22:04

Večno gladan duh, najveća je sreća za čoveka

Novi roman Vesne Aleksić „Sazvežđe violina” (u izdanju „Kreativnog centra”) priča je o dve devojčice koje odrastaju u vreme ratova iz devedesetih godina. Ipak, one su donekle zaštićene svetovima umetnosti koji su za njih podjednako stvarni kao i njihovo okruženje. Ana je pankerka, koja voli Mocarta i grupu „Kleš”. Tijana voli Vivaldija i stripove, svoje drugove i Anu. Obe pohađaju Školu za muzičke talente u Ćupriji i nadaju se velikoj svetskoj karijeri. „Ova priča upire prstom na `veliki svet`, u kojem ništa nije čisto i savršeno. Osim Baha”, poruka je sa korica ove knjige, koju je ilustrovala Maja Veselinović. Vaš roman govori o deci koja su u našoj zemlji odrastala uz ratove i bombardovanje NATO-a, ali i uz sjajnu muziku, stripove i filmove. Da li su ih te teškoće u stvari prekalile i

Riznica

01.08.2018 u 18:47

Senćanske stvarnosti

Senta, početkom maja Senta: grad u kome postoje udruženja momaka, udruženja gazda, velikih gazda, malih gazda, udruženja sopstvenika jednog konja, udruženja sopstvenika dva konja, grad u kome se, posle deset časova uveče, po kafanama naplaćuje naročita taksa, neka vrsta „kazne“ za noćno sedenje, obiluje raznovrsnostima života koji bi mogle da počnu sa šarene plakate što objavljuje da u tom i tom bioskopu igra Širli Templ, pa sve do onog bradatog eškenaskog Jevrejina što se krije od fotografske kamere kao od žive vatre... Kad je fotoreporter nemoćan... U Senti ima nekoliko hiljada Jevreja. Veća polovina su Eškenazi, ortodoksni Jevreji, koji se pridržavaju verskih pisanih zakona bolje i upornije od onih što krče zemlju po Palestini. Sefardi, manja polovina

Kultura

25.07.2018 u 22:00

Deo nas je uvek slobodan

Nije tako daleko vreme ratova iz devedesetih godina, kada je u Srbiji vojna policija mobilisala mlade ljude, presrećući ih na ulicama i u kafićima, da bi zatim bili deportovani na ratišta u Hrvatskoj i Bosni. To je vreme beznađa i haosa na koje opominje Vladimir Arsenijević u svom novom, trećem romanu tetralogije „Cloaca Maxima” nazvanom „Ka granici” (u izdanju „Lagune”). Prvi deo tetralogije „U potpalublju”, ovenčan NIN-ovom nagradom, nastao je pre više od 20 godina, da bi 1997. godine usledio drugi – „Anđela” (2016. objavljen je rimejk „Ti i ja, Anđela”). Na nedavnom predstavljanju trećeg dela – „Ka granici”, u prepunom gledalištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, i u razgovoru sa urednicom izdanja Jasminom Radojičić, Arsenijević je ukazao na to da se ne slaže sa učestalim

Prijavite se na našu mailing listu