Izdanja Čitulje
accessibility-tools
četvrtak, 17.01.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
4°C Vеdro
Beograd
Poslednja izmena 23:33

Tag: pisci

Kultura
13.01.2019 u 23:30
Preživeli smo rat, ali nismo mir
Scenarista Siniša Pavić ne napušta Vlasotince, u kojem dugo živi, i retko dolazi u Beograd. Pisac antologijskih komedija i maratonskih serijala, poput „Vrućeg vetra”, „Boljeg života”, „Bele lađe” ili filma „Tesna koža”, pisao je i poznate istorijske drame, kao što su „Banjica”, „Poslednji čin”, „Odlazak ratnika”… I one se upravo repriziraju na javnom servisu, te bismo Pavića mogli nazvati „čovekom reprizom”. Nedavno ga je pozvao lekar sa VMA. Gleda, naravno, ponovo „Belu lađu” i kaže Paviću: „Nisam znao da ste pisali i ’Banjicu’.” Kada je bila premijera serije „Banjica” 1984. godine, povodom četiri decenije od oslobađanja logora, smatralo se da je serija naručena. Vi, opet, tvrdite da nije. Kao što obično biva, serija se dogodila slučajno. Naša televizija je tada gledala uzore na
Kultura
08.01.2019 u 20:33
Najveći neprijatelji umetnosti su uspeh i ušuškanost
Taman kada smo pomislili da je dramska autorka Maja Pelević napravila umetnički iskorak u godini za nama autorskom predstavom „Bolivud” u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je bila deo takmičarske produkcije 52. Bitefa, pažnju javnosti skrenula je televizijskom serijom „Jutro će promeniti sve”, kao jedan od njenih sedam scenarista. Vaš posao je da pišete drame, a pisanje je način života. Hit serijom „Jutro će promeniti sve” pokušali ste da ispričate priču o nama. Šta se krije iza naslova „Jutro će promeniti sve”?
Kultura
05.01.2019 u 22:00
Čudesa svakodnevice zasenjuju epiku
Dve no­ve knji­ge Mi­li­sa­va Sa­vi­ća po­vod su za ovaj raz­go­vor: ro­man „Dok­to­ra Va­len­ti­na Tru­ba­ra i se­stre mu Si­mo­ne­te po­vest čud­no­va­tih do­ga­đa­ja u Sr­bi­ji”, u iz­da­nju „Ago­re”, i zbir­ka ese­ja i kri­ti­ka „Od Čam­par ba­ra do ka­si­ne Va­la­di­je” (iz­da­nje „Ra­ške ško­le”). Sa­vi­ćev pu­sto­lov­ni ro­man zbi­va se u do­ba knja­za Mi­lo­ša, gde se kroz du­ho­vi­te aneg­do­te, kao i pu­to­va­nja ju­na­ka do mit­skih me­sta srp­ske isto­ri­je, zbi­va „ilu­zi­ja ve­ro­do­stoj­no­sti ili ve­ro­do­stoj­nost ilu­zi­je”, ka­ko je to pri­me­tio iz­da­vač. To je pri­ča o vla­sti, ali i pri­po­vest o mno­gim vi­do­vi­ma le­po­te. Ka­da Mi­li­sav Sa­vić pi­še o srp­skim pi­sci­ma, on to či­ni iz lič­ne vi­zu­re, se­ća­ju­ći se su­sre­ta sa nji­ma, opi­su­ju­ći nji­ho­ve
Kultura
13.12.2018 u 18:00
Suština našeg postojanja jeste pomirenost sa smrću
Povodom 25 godina postojanja „Geopoetike” jedan od omiljenih autora ove izdavačke kuće Justejn Gorder došao je u Beograd da uveliča ovu proslavu. Ovom prilikom razgovaramo o njegovom novom romanu „Baš kako treba/ Mala priča o skoro svemu”, koji je sa norveškog preveo Radoš Kosović. Popularni autor „Sofijinog sveta”, „Misterije pasijansa”, „Zamka u Pirinejima”, dela „Vita Brevis”, „Kći direktora cirkusa”, „Lutkara”..., u ovoj novoj knjizi ključne događaje u životu jednog čoveka posmatra iz perspektive univerzuma. Tačnije, sa stanovišta astronoma ili renesansnog mislioca. Naime, po bajci „Zlatokosa”, u kojoj je kaša „baš kako treba”, ni pretopla, ni suviše hladna, astronomi su oblast oko zvezde gde je temperatura odgovarajuća da bi se pronašla voda nazvali „Zlatokosina zona”. Otuda ovaj
Kultura
12.12.2018 u 17:38
Boje napuštenih kuća moga zavičaja
Novi roman „Unutrašnjost” Miće Vujičića, u izdanju beogradske „Geopoetike”, pristupa temi napuštenih kuća, usamljenih i oronulih, na poetski način Gastona Bašlara, tako što se iz unutrašnjosti tih prostora otvaraju uspomene, književne reminiscencije, kosmos iz knjiga Milivoja Jugina, ali i nedorečena vojvođanska ravnica. U okviru fragmentarne strukture romana smenjuju se slike doživljaja dva brata, razgovora dvojice dečaka i njihovih prijatelja, teorije o napuštenim kućama. Susreti pripovedača sa stvaraocima poput Pavla Ugrinova i Lordana Zafranovića deo su raznolikih sećanja koja bacaju posebnu svetlost na detalje neobičnog detinjstva. Kako se u ovoj vašoj prozi uspostavljaju veze između najudaljenijih pojmova ograničenog i beskonačnog, intimnih detalja sa činjenicama kulture,
Kultura
19.11.2018 u 10:24
Moja kineska priča
U Pekingu je nedavno objavljena knjiga pod naslovom „Moja kineska priča” sa podnaslovom „Kina u očima sinologa”, kao zbornik radova petnaestoro autora iz celog sveta. Reč je o dobitnicima najvećeg kineskog priznanja „Posebna književna nagrada Kine”, koju deset godina unazad zaslužnim strancima dodeljuje kineska država za izuzetan doprinos širenju kineske kulture u svetu. Reč je o sinolozima koji su svoju karijeru (ili njene delove) posvetili izučavanju kineskog jezika i kineske civilizacije tumačeći ih ostatku sveta. Među njima najviše je prevodilaca i profesora univerziteta, kao i izdavača i pisaca. Svima im je zajedničko poznavanje Kine i ljubav prema njoj. Vladislav Bajac je ovu značajnu nagradu primio 2014. godine u Svekineskom narodnom kongresu na Tjenanmenu, iz ruku
Srbija
16.11.2018 u 21:27
Da li je nestao slobodarski duh
Užice – Prepuna je bila sala užičkog čitališta na promociji nove knjige „Kuća za junake”, Aleksandra Laleta Milosavljevića, doajena lepe zavičajne književne reči, kao i teatarskog života u ovom gradu. Ni 83 godine nisu mu bile teret da sačini roman, na prvi pogled drukčiji od onih na kakve je čitateljstvo od njega naviklo. Prepoznatljiv po opisima stare užičke varoši, lirskim slikama reke i okoline, zanimljivih i duhovitih ljudi, sada je, ne odustajući od opisa dragog mu grada, ozbiljnije progovorio o junaštvu s pogledom na prošlost naselja Koštica u kome je odrastao i živote članova svoje porodice, iz koje po čuvenju prednjači njegova sestra narodni heroj Dana Milosavljević. Pamti Lale svoje pretke junake u minulim ratovima, život ispunjen nadama, pogibijama i rađanjima slobode,
Kultura
09.11.2018 u 20:00
Čovek bez sećanja je kao leptir koji živi jedan dan
Ukoliko ispravno shvatam srpski ustav, ćirilica ima sva prava i zato me je veoma iznenadilo kada je jedan srpski izdavač odbio da štampa moju knjigu na ćirilici i predložio da to ipak bude latinica. To me čudi i vređa zbog toga što je ćirilica i moje rođeno pismo – kaže za naš list gošća Beograda, nagrađivana ruska književnica Marija Semjonova, poznata po serijalima epske fantastike. Njenu tetralogiju o Vukodavu štampala je „Laguna”, a knjige „Valkira” i „Mač mrtvih” Prevodilačka radionica Rosić i Srpski sabor Dveri. – Znam da su Srbi uvek pisali ćirilicom i zato me ovo prevođenje „ispod žita” na latinicu navodi na čudne pomisli zašto bi to bilo tako. Da li Rusija mora da se odrekne ćirilice da bi bila deo sveta ili milijarda Kineza treba da se odrekne svog pisma. Sledeći korak
Kultura
07.11.2018 u 11:57
Sećanje na Đorđa Ocića
Ovogodišnja međunarodna kulturno-književna manifestacija „Jesen u Erdabovu” u Dalju, održana nedavno, započeta je otkrivanjem spomen-ploče na rodnoj kući Đorđa Ocića (1934–2008), pisca i filozofa, kreatora mitskog toponima „Erdabovo” (Erdut–Dalj–Borovo–Vukovar). Ova manifestacija ustanovljena 2014. godine na naučnom skupu „Povratak u Erdabovo” povodom 80 godina od rođenja srpskog književnika, prvi put je održana 2015. i spada u događaje značajne za kulturu Srba u Hrvatskoj. Otvarajući manifestaciju ispred Ocićeve kuće, Đorđe Nešić, književnik i upravnik Kulturno naučnog centra „Milutin Milanković” (centar je i glavni organizator ove manifestacije), pročitao je odlomak iz romana Đorđa Ocića u kome se prepoznaje opis kuće na koju je ploča postavljena. Spomen-ploču svečano su
Srbija
06.11.2018 u 15:22
U Vranju otvorena renovirana kuća Bore Stankovića
VRANjE - Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je u Vranju renoviranu Muzej-kuću poznatog književnika Borisava Stankovića. Kuća u Baba Zlatinoj ulici, autora Koštane, Nečiste krvi, Gazda Mladena i drugih dela, nije obnavljana više od šest decenija, a za kompletno renoviranje Muzej-kuće, dvorišta i Selamluka, Ministarstvo kulture je na konkursu „Gradovi u fokusu” odobrilo 9,9 miliona dinara. „Smisao projekta 'Gradovi u fokusu' je da se pređe sa reči na dela u pogledu decentralizacije kulturne politike. Ovaj konkurs je način i prilika da se pomognu mnoge, pogrešno nazivane male kulturne sredine, jer nema velikih i malih sredina, to je opšta zajednička kulturna sredina”, kazao je ministar Vukosavljević. On je ocenio da su ljudi i krajevi srećni i bogati kad
Početna / Tagovi
16.01.2019 u 23:44
Portreti dece Donbasa
16.01.2019 u 23:33
Ugroženo više od polovine vrsta kafe u svetu
16.01.2019 u 23:06
Godišnjica akcije „Pozorište je i moja kuća”
16.01.2019 u 23:00
„Zlatno jaje" Kustendorfa švajcarskom filmu „All Inclusive”
16.01.2019 u 22:44
Sankcije kao element politike Amerike prema Rusiji
16.01.2019 u 22:40
Poraz košarkaša Crvene zvezde u Valensiji
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja