Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
104,06	104,69	104,38
110,01	110,67	110,34

Kultura

18.06.2020 u 22:00

Carstvo morala i carstvo nasilja

„Pobunjeni čovek” pojavio se 1951. godine. Skreće odmah na sebe pažnju, kao jedno od najkontroverznijih Kamijevih dela. Kritike dolaze i s leve i s desne strane. Najznačajnija je ona koja je dovela do definitivnog raskida Sartra i Kamija. Kad se delo pojavilo, Fransis Žanson, kao najbolji poznavalac Sartrove filozofije, napisao je kritiku u časopisu „Moderna vremena”, pod naslovom „Kami ili pobunjena duša”. Nazivajući Kamijevu filozofiju „filozofijom Crvenog krsta”, „idealističkom” i „reakcionarnom”, Žanson je u stvari pokazao koliko se Sartrova i Kamijeva filozofija razlikuju. A razlika među njima je i osnovni problem vremena u kome su živeli i u kojem danas živimo – odnos humanizma i nasilja. Ovom sukobu prethodio je jedan drugi, između Morisa Merlo-Pontija i Kamija. Krug oko

Kultura

12.06.2020 u 22:30

Svetske religije

Jedan od najvećih svetskih mitografa, istoričara i filozofa religije i, zašto ne reći – istinski mag našeg vremena, koje je odavno raskrstilo sa sličnim „tricama i kučinama”, ponovo je među nama. Naravno, taj mag se zove Mirča Elijade, čiji Vodič kroz svetske religije je objavljen i kod nas (izdavač „Narodna knjiga”, prevodilac Anđelka Cvijić). Posle kapitalne studije Istorija religijskih ideja i niza drugih dela na našem jeziku, čak i jedne drame (Beskrajni stub), u pravom trenutku dobili smo ovaj popularno pisani Vodič..., nastao u najboljoj tradiciji takvih dela. U oblasti koju nije uvek moguće racionalno objasniti i predstaviti Elijade je uspeo da sačuva duh svake religije a da ga jezik nauke ne učini profanim. Da je jedan od najboljih poznavalaca religije našeg doba u tome uspeo

Kultura

10.06.2020 u 20:00

Neke stvari će se možda zauvek promeniti

Život u Nemačkoj vraća se u uobičajene tokove. Prodavnice i muzeji su otvoreni, takođe i kafei i restorani, ali samo do deset uveče, dok je većina hotela i dalje zatvorena. Deca se vraćaju u škole, ali ne sva odjednom, a na putevima je veća gužva nego pre recimo mesec i po dana, mada i dalje manja nego obično. Ovako Engleskinja Ketrin Hikli, koja već godinama živi i radi u Berlinu, inače vodeća svetska novinarka na polju umetničkih dela koja su opljačkali nacisti i autorka knjige „Minhensko skriveno umetničko blago”, opisuje dane posle karantina, navodeći da se ljudi i dalje drže na fizičkoj distanci. Ipak, kaže, dozvoljeno je da se sastaju male grupe ljudi, pa je tako za vreme vikenda i ona išla na planinarenje sa četvoro prijatelja. Knjiga „Minhensko skriveno umetničko blago”,

Kultura

02.06.2020 u 21:45

Korona u kući moje majke

Goran Lazović, pisac koji je slušajući kazivanja Jevtušenka i Mike Antića, spoznao koliko čitaocima godi živa reč, priređivao je književne programe i išao „Školama u pohode”, sa glumcem Ljubivojem Tadićem. Dane u izolaciji zbog kovida 19 proveo je u zavičaju. – U Brodarevo grad mog detinjstva, vratio sam se zbog majke i virusa korona. Majka je na kapiji htela da me zagrli. I ja sam hteo da je izljubim. U znak „dobrodošlice” prodavci drva povikaše: „To je Gorin sin, piše knjige, retko dođe, a brzo ode. Da u prestonici nije gusto, ne bi ni dolazio!”. Majka je na to odmahivala rukom. Iz kuće je izlazila da nahrani ptice i prebroji oblake. A kada joj je sin napunio korpu (brašno, ulje, kvasac...) ukorila ga je: „Nemoj da me brukaš, ja toga imam do jeseni!”. Zbunjen okrenuh list: „Zašto zaključavaš

Kultura

19.05.2020 u 22:00

Pokazali smo da smo od tvrdog materijala

Završavam film „Nije loše biti čovek” koji sam snimao još jesenas i zimus. Budući da nismo mogli da ga privedemo kraju tokom protekla dva meseca, sada polako nastavljamo gde smo stali, kaže za „Politiku” akademik Dušan Kovačević koji ove dane provodi u svom domu u radnoj atmosferi. Film „Nije loše biti čovek” počiva na njegovoj drami „Kumovi”, premijerno izvedenoj 2012. godine u Zvezdara teatru. U filmskoj verziji glavne uloge tumače Vojin Ćetković i Branka Katić. U glumačkoj ekipi su i Mira Banjac, Nenad Jezdić, Gordan Kičić, Hristina Popović, Andrija Milošević i drugi. Snimanja crne komedije „Nije loše biti čovek” koja priča o Milanu, profesoru muzike koji ostaje bez posla, Kovačević se poduhvatio posle pauze od 17 godina, koliko je proteklo od nastanka njegovog filma

Kultura

18.05.2020 u 22:00

Psihoanaliza i religija

Opijen svojom vlašću nad prirodom, pa i celim kosmosom, zaluđen novim i moćnim tehničkim dostignućima, čovek našeg vremena osetio se u jednom trenutku toliko svemoćnim da je pomislio da je vladalac svih svetova oko sebe. Zaboravio je jedino na svet u samom sebi. Učinilo mu se da je srećan i slobodan, i da mu ništa više nije potrebno. Ali, na vrhuncu te tako naukom osvojene sreće, kad se malo osvrnuo oko sebe i iza sebe, kad je pogledao u samog sebe, shvatio je da je isto toliko sam i bespomoćan kao i naši preci. Njegova duša tražila je neke druge vrednosti, neke druge temelje od onih koje gradi unazad dva veka, od prosvetiteljskog obrta i proklamovanja nove vere u svemoć razuma. To je duhovna situacija našeg vremena, koju su pojedini pisci i filozofi definisali još pre više decenija,

Kultura

15.05.2020 u 22:00

Moguće je da ćemo ceniti jedni druge još više

Poznati švedski pisac i autor drama, jedan od najistaknutijih glumaca Švedske Jonas Karlson, autor je romana „Račun” i „Cirkus”, kod nas u prevodu Nikole Perišića, a u izdanju „Lagune”. Junak „Računa” živi običan život, radi u video-klubu, ali jednoga dana dobija tajanstveni račun za sreću, po kojem nekoj misterioznoj organizaciji treba da plati 5,7 miliona kruna. To bi bila cena njegovog uspeha u životu. Zbog toga ovaj zbunjeni junak za nas poprima kafkijansku auru... U drugom pomenutom Karlsonovom romanu, dva prijatelja odlaze u cirkus, pri čemu jedan od njih misteriozno nestaje posle dobrovoljnog učešća u tački cirkuske predstave. Drugi počinje opsesivno da ga traži i pri tom pronalazi neobične podudarnosti, koje ga, pak, vraćaju samom sebi, svom identitetu... Jonas Karlson glumio

Kultura

13.05.2020 u 23:00

Filozofija polemike

Ko nije poželeo da u polemičkom okršaju s protivnikom bude bolji, da ga nadgovori i u krajnjem slučaju pobedi? Ali, za to je osim obrazovanja potrebna i jedna vrsta domišljatosti koja nije svima urođena. Za utehu onima koji bi da se dokažu i u ovoj disciplini ona može i da se nauči. Najbolji, kratak priručnik za polemičke dvoboje sigurno je nedovršen i tek posmrtno objavljen spis nemačkog filozofa Artura Šopenhauera (1788–1860), kod nas objavljen u izdanju novosadskih „Svetova”, u prevodu Dušana Glišovića i s pogovorom pokojnog Milana Damnjanovića. Njegov naslov je Eristička dijalektika, s podnaslovom „ili umeće kako da se uvek bude u pravu objašnjeno u 38 trikova”, i dolazi od grčke reči „eris”, što znači zavada, svađa, spor. Šopenhauer je i sam bio meta polemičkih napada, pa je ovaj

Kultura

12.05.2020 u 22:30

Kami – savremeni Prometej

Možda nijedan autor druge polovine 20. veka nije tako lucidno i tačno naznačio njegove osnovne traume i dileme, kako na ličnom tako i na kolektivnom planu, kao što je to učinio francuski filozof i pisac Alber Kami. Kroz njegova filozofska i književna dela, kroz novinske tekstove takođe, svaki osetljivi pojedinac mogao je ne samo da čuje odgovore na našu sadašnjost, da čuje glas savremenog Prometeja, nego i poruku koja je odzvanjala našim „kavkaskim” prostorima – pobuniti se protiv svoje sudbine, protiv ustaljenog poretka, bio on božanski ili ljudski, i istovremeno istrajavati u apsurdu, uprkos apsurdu, prihvatiti jedini svet koji nam je dat kao Sizif svoju sudbinu. Iako je svojevremeno Sartr pišući o Marksu rekao da njegova filozofija nije mrtva zato što nisu prevaziđene okolnosti koje su je

Kultura

11.05.2020 u 21:35

Pamtiću superheroje u potrazi za kvascem

„Vitamine Ce, De, i ako imate cink, molim vas... I da li biste mi objasnili kako ste u romanu Peščana hronika osmisli koncept zla koje vreba ispod novobeogradskih blokova još od Drugog svetskog rata”, bilo bi ovih dana netipično pitanje upućeno jednom magistru farmacije. Međutim, ako se u obzir uzme i to da je ovaj farmaceut ujedno i pisac fantastike, esejista, urednik časopisa i strip scenarista Pavle Zelić, onda je ovakvo obraćanje sasvim na mestu. Onda bi na „bezbednoj razdaljini, uz svu potrebnu zaštitnu opremu”, sa tim sagovornikom mogla da se razvije priča o efektima krize izazvane novim virusom korona na ljudski duh, ali i o konkretnim lekovima koji bi mogli da je suzbiju. Evo šta povodom prvog pitanja misli Pavle Zelić: – Iako su nas nebrojeni naučnofantastični i distopijski

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu