Izdanja Čitulje
utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
27°C Vеdro
Beograd
Poslednja izmena 19:00

Tag: pisci

Kultura
05.06.2018 u 22:00
Stvaralaštvo ne trpi nametnute istine
Učesnici drugog po redu međunarodnog skupa „Beogradski kontrapunkt”, koji je tokom protekla dva dana bio održan u Jugoslovenskoj kinoteci, po zamisli Ministarstva kulture i informisanja, i u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, potpisali su dokument nazvan „Beogradska izjava”, kao podsticaj razvoju autentičnih kultura i protivljenje svetskoj industriji zabave. Džang Kangkang (Kina), Gunar Kvaran (Island, Norveška), Jurij Poljakov (Rusija), Dejvid Homel (Kanada), Fransisko Lopez Sača (Kuba), i domaćini Emir Kusturica i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, potpisali su sledeći tekst: „Veliki srpski pisac koji je živeo u ovome gradu, nobelovac Ivo Andrić, ukazao je, u jednoj važnoj prilici, na to da je u poslu kojem je posvetio život sadržana prava istorija
Kultura
04.06.2018 u 22:00
Dar pretužnog Milutina
Premijera predstave „Pet života pretužnog Milutina” autorke Milene Marković, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis je u nedelju uveče u 20 sati na sceni „Mira Trailović” Ateljea 212. Pozorište Atelje 212, zapravo, treći put postavlja komad Milene Marković na svojoj sceni – pre pomenutog komada postavljena su njena dela „Šuma blista” u režiji Tomija Janežiča i „Deca radosti” u režiji Snežane Trišić. Drama „Pet života pretužnog Milutina” je još jedan komad kojim Atelje 212 kroz mehanizam naručivanja dramskog teksta pruža podršku razvoju domaćeg dramskog stvaralaštva. Dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf  Maria Marković, a kompozitor Vladimir Pejković. U glumačkoj ekipi su Jovana Gavrilović, Tamara Dragičević, Dejan Dedić, Uroš Jakovljević, Ivan Mihailović,
Kultura
02.06.2018 u 22:00
Apdajk bi danas bio užasnut Trampom
Peta bijenalna konferencija Društva „Džon Apdajk” (1–5. jun) prvi put se održava izvan SAD, i to na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Među gostima konferencije nalazi se i Džejms Šif, jedan od najvećih poznavalaca dela Džona Apdajka, profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju, autor i urednik pet knjiga o savremenoj američkoj prozi. Nedavno mu je literarni fond, koji nosi ime Džona Apdajka, poverio zadatak da uredi knjigu pisama ovog američkog autora. Šif je ujedno i urednik Revije „Džon Apdajk”. Porodična fondacija Roberta i Adel Šif, koja inače podržava reformu državnih škola u Americi, pomogla je restauraciju Apdajkove porodične kuće. Takođe, ova fondacija pružila je podršku i konferenciji na Filološkom fakultetu u Beogradu. Naš grad posećuje prvi put.
Riznica
30.05.2018 u 13:27
1912.
Noćas je prošuštala poslednja noć 1912. Budni smo bili u poslednjoj nići 1912. i osvajalo nas je neko teško i ozbiljno saznanje, i padalo je na nas jedno široko i silno osećanje vremena, istorije i sudbine naroda. Prošla je 1912. ali još stoje ona po zemlji pisana skrletna slova pretnje i crvene grimase osvete, i još po ulicama leti pitanje: Šta nam je bila 1912? Ulazak srpske vojske u Kosovsku Mitrovicu  Bila je godina stvaranja jer se stvaranjem dobija koren života. Godina kad su se uziđavale žrtve, kad se pevalo uz suze, oštre udarce smrti, kad se na među jutarnjeg i večernjeg rumenila točilo rumenilo krvi. Bila je godina kad vera prestaje biti plitko licemerstvo i kad radosti nisu više svakidašnji gresi. Kad spoljašnja reč postaje unutrašnja reč i osećajna i misaona agresija,
Kultura
23.05.2018 u 09:12
Odlazak Filipa Rota
Nastupio je kraj ere, jer preminuo je jedan od najvećih pisaca današnjice Filip Rot, autor romana „Američka pastorala”, „Udala sam se za komunistu”, „Portnojeva boljka”, „Uniženje”, „Profesor želje”, „Nemeza” (kod nas ih je objavila izdavačka kuća „Paideja”, a ranije i „Narodna knjiga”)... Rot, koji je bio autor toliko duhovit u privatnosti da je po mišljenjima prijatelja mogao da izgradi karijeru stend-ap komičara, i u literaturi toliko subverzivan, da je znao da protrese jevrejsku zajednicu, kao i američke puritance. Strasnog ljubitelja bejzbola i Bruklin Dodžersa, izdalo je srce u 85. godini. Književnost po njegovom shvatanju nije „izbor za mis moralne lepote”, već snaga iznikla iz drskosti da se u reči udahne život, da se sopstvena biografija krivotvori i preobrati u moćnu metaforu. Život jevrejske srednje klase, idilično detinjstvo u Njuarku, u Nju Džerziju, antisemitizam, muška seksualnost i pitanja identiteta teme su kojima je Rot bio zaokupljen u svojim delima. Motivi intelektualnih i erotskih iskustava uticali su na njegovo rano stvaralaštvo.
Kultura
21.05.2018 u 21:40
​U socijalizmu umetnost je bila zamena za religiju
Predrag Finci je „ubio” Franca Ferdinanda. Bilo je to u filmu „Sarajevski atentat” Fadila Hadžića 1968. u kojem je Finci glumio Principa. Svoje principe kasnije je potvrđivao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu kao redovni profesor estetike. Rođen je 1946. u sefardskoj porodici u kojoj je većina članova bila žrtva Holokausta. Emigrirao je 1993. u London gde je radio kao istraživač na UCL-u. Nedavno je u Beogradu predstavio svoju novu knjigu „Ukratko” (Faktum izdavaštvo) u kojoj razmatra temu ništavila, odnos filozofa i smrti, sopstvenu konačnost. Za naš list definiše najbitnija filozofska pitanja današnjice.
Kultura
17.05.2018 u 22:00
Iz Srbije ću poneti radost
Vrlo sam se plašio ishoda predstave „Šuplji kamen”. Na sceni su me dočekale plastične jabuke, trava, jednostavna scenografija. Pomislio sam najpre: ovo će biti „hit” predstava koja se gleda zbog glumaca. Moram da kažem: samo pet minuta posle te plastične jabuke i trava su se pretvorili u prave jer su na scenu izašli takvi glumci na scenu da se od njihove magije nije moglo oko odvojiti, kaže Nikolaj Koljada, jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora koji je ovim rečima za „Politiku” komentarisao prvo srpsko čitanje svog novog  dramskog teksta: „Šuplji kamen”, pre tri dana premijerno izvedeno na sceni UK „Vuk Stefanović Karadžić” u Beogradu”, u režiji Tatjane Mandić Rigonat i u prevodu Novice Antića. Akteri predstave „Šuplji kamen”, primećuje Koljada koji je prisustvovao srpskoj
Kultura
08.05.2018 u 22:00
Ne moramo biti mrzitelji da bismo znali šta je mržnja
Kao u zaboravljena vremena, kada se u redovima čekalo za pozorišne ili koncertne karte, propraćeno je i potpisivanje knjiga Jua Nesbea, norveškog i svetskog bestseler autora trilera, u knjižari „Delfi” u beogradskom SKC-u. U izdavačkoj kući „Laguna” kažu da je povodom Nesbeovog dolaska u Beograd vladalo nezapamćeno interesovanje čitalaca. „Laguna” je objavila ukupno 16 Nesbeovih romana, a najnoviji je nastao u okviru projekta „Hogart Šekspir”, kojem je Nesbe priložio svoju verziju „Magbeta”. O slobodnom penjanju, njegovom čuvenom detektivu Hariju Huleu, bavljenju muzikom, prirodi zločina, razgovaramo sa Juom Nesbeom. Zanimljivo je to što ste odmah po dolasku u Beograd otišli na slobodno penjanje u Topčider. Da li postoji neka sličnost između pisanja i fizičkog savladavanja uspona, da
Riznica
25.04.2018 u 17:35
Pismo ocu
Beograd, 23. mart 1897 Dragi oče! Sve do sada poslate nove za ovu godinu primio sam potpuno i uredno. Možda ste se ražljutili što Vam do sad ne pisah. Budite uvereni da bi Vam do sad odgovorio, da nisam u ovakvom položaju u kom se danas nahodim. Veliki dug od 50 forinti, oskudica u haljinama i naposletku ogroman školski posao, smetao je da Vam se javim. Dragi oče, ja sam ne znam šta ću raditi od života svoga: omrzlo mi je živeti, gledajući kako se moji vršnjaci lepo nose i vesele se u ovom najslađem dobu čovečijeg života. Moja će mladost prohujati a ja neću ni jednog dana vesela i radosna dočekati. Razne neprilike i mučan način života doveli su do očajanja da ću učiniti što niko možda moj nije uradio. Ubiću se, da već jednom učinim kraj svima patnjama i mukama koje me od
Kultura
07.04.2018 u 13:03
„Francuska 7” – nekad institucija a danas čist entuzijazam
Reprezentativna umetnička udruženja nekada su imala značajnu ulogu, ne samo u kulturnom životu, a danas uglavnom opstaju zahvaljujući entuzijazmu. Radomir Andrić, koji je 50 godina član Udruženja književnika Srbije i osam godina na njegovom čelu, podseća da su nekada članovi UKS-a bili Ivo Andrić, Simo Matavulj, Desanka Maksimović, Jovan Skerlić, Isidora Sekulić, Radoje Domanović, a danas to udruženje „opstaje na velikom entuzijazmu”. „Što bi rekli u mom kraju - varkamo se. Kada nam nestane sredstava, a nikada nam nije dovoljno, ja zloupotrebljavam svoje prijatelje i dešava mi se na ulici da kada me vide pređu na drugu stranu i ja onda vičem: Ej stani, ne tražim ti ništa”, rekao je Andrić Tanjugu. Broj članova UKS varira između 400 i 500, osnovni kriterijum za prijem jeste
Početna / Tagovi
18.09.2018 u 18:44
Porušena jedna od najstarijih džamija u Novom Pazaru
18.09.2018 u 18:20
Si-En-En o američkim bombama koje ubijaju civile
18.09.2018 u 18:17
Junajted grupi u Sloveniji naloženo da proda Sport klub
18.09.2018 u 18:11
Mas Makedoncima:Iskoristite istorijsku šansu
18.09.2018 u 17:54
Jurić: Posle kamanje, potpisi za referendum
18.09.2018 u 17:47
Haradinaj: Ne podržavam sporazum sa promenom granice
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja