Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,02	97,6	97,31
105,99	106,63	106,31

Kultura

15.12.2020 u 10:28

Odlazak Džona le Karea

Proslavljeni britanski autor kriminalističkih i špijunskih trilera Dejvid Džon Mur Kornvel, poznat pod pseudonimom Džon le Kare, preminuo je u 89. godini od upale pluća, kako je saopštio njegov agent, a javio Bi-Bi-Si. Sam je proživljavao ono o čemu je pisao, budući da je pedesetih i šezdesetih godina 20. veka radio za službe MI-5 i MI-6. Godine 1963. roman „Špijun koji se sklonio u zavetrinu” postao je svetski bestseler i jedno od njegovih najboljih dela. Posle uspeha ove knjige, ostavio je posao obaveštajca i potpuno se posvetio pisanju. Napisao je više od 20 knjiga, među kojima su „Smajlijevi ljudi”, „Dečko, dama, kralj, špijun”, „Brižni baštovan”, „Ruska kuća”, „Noćni menadžer”, „Najtraženiji čovek”, od kojih su neki dobili sjajne ekranizacije. Najveći broj Le Kareovih romana

Kultura

14.12.2020 u 20:15

Doći će smrt i imaće tvoje oči

Prošlo je sedamdeset godina od tragične smrti jednog od najvećih italijanskih pisaca dvadesetog veka Čezarea Pavezea koji je rođen 1908. godine u mestu Santo Stefano Belbo, u Pijemontu, u Italiji. Podjednako je poznat kao pesnik i pripovedač. Pored kratkih romana, priča, pripovedaka i prevoda iz američke književnosti, objavio je i više zbirki pesama. Izuzetno delo je i njegov dnevnik Umešnost življenja (1952). Zbog antifašizma bio je proganjan i oteran u izgnanstvo u Brankaleone Kalabro, gde je proveo tri godine. Bio je simbol intelektualnog angažmana u politici i društvu, predstavnik simboličnog realizma u prozi, a narativnog diskursa u poeziji. Ubio se u torinskom hotelu „Roma”, 1950. godine. Važnija prozna dela su „Tvoja mesta” (1941), „Avgustovski odmor” (1946), „Drug”, (1947),

Kultura

14.12.2020 u 09:21

Preminuo pisac špijunskih romana Džon le Kare

LONDON – Britanski pisac Džon le Kare, najpoznatiji po špijunskim romanima s temama iz vremena Hladnog rata, preminuo je u 89. godini. Njegova porodica potvrdila je vest da je umro od upale pluća u bolnici Rojal Kornval u subotu uveče. „Svi duboko žalimo zbog njegove smrti”, napisali su u izjavi, preneo je Gardijan. Rođen je pod imenom Dejvid Džon Mur Kornvel 19. oktobra 1931. godine, u Pulu, u pokrajini Dorset u Engleskoj. Krajem četrdesetih počeo je da radi za britanske tajne službe dok je studirao nemački jezik u Švajcarskoj. Diplomirao je na Oksfordu, gde je kasnije i predavao. Nakon toga pridružio se britanskoj obaveštajnoj agenciji MI5. Inspirisan kolegom iz MI5, romanopiscem Džonom Bingamom, počeo je da objavljuje trilere pod pseudonimom Džon le Kare, prenosi

Kultura

11.12.2020 u 14:10

„Handke u Srbiji“ peti put

Nova, peta onlajn tribina „Handke u Srbiji“, koju Udruženje književnih prevodilaca Srbije organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja u republičkoj vladi, biće održana u ponedeljak, 14. decembra, u prostorijama UKPS u Francuskoj 7. Na tribini, koja će moći da se prati u odloženom prenosu preko fejsbuk stranice i jutjub kanala Udruženja, o velikom austrijskom literati Peteru Handkeu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost, govoriće pisac Vule Žurić, novinar Dragana Ignjić i pesnik Ranko Đinović. Urednik i moderator tribine je Vladimir D. Janković.

Kultura

09.12.2020 u 14:46

„Ja to tamo pevam” Dušana Kovačevića

Pesnička autobiografija „Ja to tamo pevam” dramskog pisca i scenariste Dušana Kovačevića objavljena je u izdanju „Lagune” i biće od danas u prodaji u svim knjižarama, objavila je pomenuta izdavačka kuća. Autor filmova i predstava – „Ko to tamo peva”, „Maratonci trče počasni krug”, „Profesionalac”, „Balkanski špijun”, „Sabirni centar”, „Radovan Treći”, „Sveti Georgije ubiva aždahu” – napisao je ovo delo kao uspomenu na vreme i ljude kojih više nema. Autor dodaje da je knjiga napisana kao sećanje na njegovih pola veka bavljenja pozorištem, filmom i literaturom uopšte. „U tim filmskim, pozorišnim pričama ispisane su mnoge pesme i one su bile u mojim fasciklama sačuvane za dane kad budem imao vremena da ih saberem, odaberem i objavim i to vreme je došlo iznenada u ovom nevremenu kad sam

Kultura

07.12.2020 u 20:15

Bajkovita čudovišta

Alberto Mangel, jedan od najposvećenijih čitalaca među piscima, Argentinac i građanin sveta, koji je živeo u Izraelu, Španiji, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Kanadi, i patio zbog toga što sa sobom ne može da nosi svoju ogromnu biblioteku, u svojoj novoj knjizi za nas govori o likovima koji su trajno, iz literature, nastanjeni u njegovoj svesti. Njegovo delo „Bajkovita čudovišta, Drakula, Alisa, Supermen i drugi književni prijatelji”, u izdanju „Geopoetike” i u prevodu s engleskog Vladimira Kopicla, sadrži i Mangelove ilustracije večitih junaka. Ekskluzivno za srpsko izdanje „Čudovišta” Mangel je opisao i lik Kraljevića Marka, a tu su i njegovi omiljeni Crvenkapa, Kapetan Nemo, Džim iz „Haklberi Fina”, Don Žuan, mala sestra Fibi iz Selindžerovog „Lovca u žitu”, Uspavana lepotica,

Kultura

04.12.2020 u 22:00

Vek avalskog buntovnika

Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče

Kultura

04.12.2020 u 20:15

Zloupotrebljava se slogan „Ništa neće biti kao ranije”

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Zapadni svet tek odnedavno živi između pandemije, terorizma i straha od migranata, a kod nas su strahovi počeli odavno raspadom

Kultura

02.12.2020 u 12:29

Moj junak čuje čudesni Šostakovičev valcer

Novi roman Dragana Stojanovića „Tamna pučina”, dugogodišnjeg profesora Opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, (u izdanju Doma kulture „Studenstki grad”), pojavio se nedavno, a već je ovenčan priznanjem „Beskrajni plavi krug” Matice srpske. Reč je o svojevrsnom nastavku prethodne Stojanovićeve knjige „Ćerka španskog borca”, koja je dobila Andrićevu nagradu. U fokusu „Tamne pučine” je junak koji se vraća iz Velikog rata, koji se nada, sanja, pati i voli, ali uviđa da se vrednosti u koje je verovao osipaju, da se ljudi kvare, da njegova porodica nestaje. Ovaj roman ukršta istorijske i fiktivne likove sa „duhom vremena”, postavljajući etička pitanja, o kolebljivosti prilika i karaktera ljudi, o tome da li u najgorim okolnostima ipak postoji

Kultura

02.12.2020 u 09:19

Odlazak Branimira Šćepanovića

Poznati jugoslovenski i srpski pisac i scenarista Branimir Šćepanović (1937–2020) preminuo je u 84. godini u Domu za stare na Bežanijskoj kosi, objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković. Šćepanović, koji je na osoben način ovekovečio tamne strane ljudske prirode, sram, strah, bol, tanatos, bio je jedan od najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, a njegov roman „Usta puna zemlje” u Srbiji je odavno prevazišao tiraž od 100.000 primeraka, dok je na francuskom imao čak 23 izdanja. Ovo delo modernog književnog postupka, dijaloškog oblika pripovedanja, dočarava radoznalost, obest i mržnju progonitelja, u hajci na nedužnog čoveka koji jedino želi da umre sam u rodnom kraju Crne Gore, kao i užasnutost, stradanje i inat žrtve. Ova trka, koja je u početku bila

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu