Kup.	Prod.	Sred.
117,74	118,45	118,09
104,73	105,36	105,05
103,14	103,76	103,45

Kultura

20.08.2018 u 22:00

Hemingvej u Parizu

Pariz – Grad svetlosti je nedavno ugostio čak 500 ljubitelja Hemingvejevog dela! Od 300 izlagača koji su imali priliku da predstave svoje radove o najrazličitijim aspektima piščevih romana, kratkih priča, pamfleta, pesama i pisama, izdvajamo čuvena, široj publici manje ili više poznata, imena kritike o Hemingveju danas: Donald Džankins, Hari Stounbek, Džerald Kenedi, Mark Holand, Čarls Nolan Džunior, Karl Ibi, Piter Hejz, Linda Paterson Miler, Sandra Spanije, Gejl Sinkler, Donald Dejker, Aleks Vernon, Hilari Džastis, Robert Trogdon, Verna Kejl, Suzan del Gizo, Džon Bak. Osamnaesta međunarodna konferencija o životu i delu Ernesta Hemingveja pokušala je da odgovori na temu „Hemingvej u Parizu – Paris est une fête”...

Kultura

10.08.2018 u 22:00

Moja knjiga ne šušti na hartiju

O tome da sjaj koji zakasni – najdublje dosegne, kako je to u svom stihu istinito kazao Branko Miljković, svedoči i nova knjiga Simona Simonovića „Razno” (u izdanju „Tanesija”), pesnika, proznog pisca i izdavača. U središtu ove mozaički uobličene, „svestrane” pripovesti, nalazi se jedna ljubav koja u pripovedačev život dolazi kasno, ali ostavlja nesaglediv trag, umnožena kroz različite likove, doživljena do kraja. Ona obitava u uglu oka koje kritički posmatra svoju stvarnost, ali se i seća predaka, važnih reči, knjiga i filmova, svega što ulazi u jedan duhovni korpus. U ovom delu ravnopravno opstaju sećanja na Vranje, na Boru Stankovića, ali i na davni film Lilijane Kavani „Noćni portir” u kojem mistična lepota Šarlote Rempling i njena mazohistična, logorska ljubav prema mučitelju

Kultura

06.08.2018 u 22:00

Ljubav je čudo koje pobeđuje sve

Kao i njegove drame, prvi roman Siniše Kovačevića „Godine vrana” (izdavač „Vukotić medija”) čita se uz uzdah, čak i suze. To je potresna pripovest o Beogradu u Prvom svetskom ratu i u prvoj godini slobode, o patnjama žena i dece, kao i vojnika koji se vraćaju u opustošeni grad. Po rečima Siniše Kovačevića, istinitih događaja na liniji priče ili sudbine likova iz romana – nema, ali uključene su istorijske ličnosti poput kralja Petra, Arčibalda Rajsa i Milana Rakića. „Roman govori o tome da je čovek u ratu uvek žrtva, bilo da je na strani pobednika ili gubitnika. U suštini rat nema pobednike i koliko god bile građene trijumfalne kapije, rat je samo poraz. Međutim, ljubav je ta sila koja pobeđuje sve, jača je od svega”, kaže autor o osnovnoj premisi romana „Godina vrana”, koji je postao

Kultura

05.08.2018 u 21:31

Samo umetnost može da izrazi teskobu i očaj čoveka

Čini se da su najporaznije kritike one koje svetu upućuju humanisti, upravo zbog toga što ne govore s pozicije gneva, već s pozicije razočaranosti. To su ljudi koji su verovali u ideju o uzvišenom ljudskom biću, i onda, u stvarnosti prepunoj patnje nevinih, osetili krah čovečnosti. Takav je Ernesto Sabato (1911– 2011), jedan od najvećih argentinskih pisaca, takvi su mislioci poput Dostojevskog, Berđajeva, Toroa, Oskara Vajlda, Kamija, Kjerkegora, Siorana..., o kojima piše u svojoj autobiografskoj knjizi „Pre kraja” (izdanje „Akademske knjige”, u prevodu sa španskog Bojane Kovačević Petrović). Kada bi ljudi koji imaju mogućnost da odlučuju o sudbinama drugih zaista razumeli ono o čemu Sabato govori, stvarnost bi bila potpuno drugačija, zbog toga što on ne kritikuje samo svetske ratove,

Kultura

04.08.2018 u 22:04

Večno gladan duh, najveća je sreća za čoveka

Novi roman Vesne Aleksić „Sazvežđe violina” (u izdanju „Kreativnog centra”) priča je o dve devojčice koje odrastaju u vreme ratova iz devedesetih godina. Ipak, one su donekle zaštićene svetovima umetnosti koji su za njih podjednako stvarni kao i njihovo okruženje. Ana je pankerka, koja voli Mocarta i grupu „Kleš”. Tijana voli Vivaldija i stripove, svoje drugove i Anu. Obe pohađaju Školu za muzičke talente u Ćupriji i nadaju se velikoj svetskoj karijeri. „Ova priča upire prstom na `veliki svet`, u kojem ništa nije čisto i savršeno. Osim Baha”, poruka je sa korica ove knjige, koju je ilustrovala Maja Veselinović. Vaš roman govori o deci koja su u našoj zemlji odrastala uz ratove i bombardovanje NATO-a, ali i uz sjajnu muziku, stripove i filmove. Da li su ih te teškoće u stvari prekalile i

Riznica

01.08.2018 u 18:47

Senćanske stvarnosti

Senta, početkom maja Senta: grad u kome postoje udruženja momaka, udruženja gazda, velikih gazda, malih gazda, udruženja sopstvenika jednog konja, udruženja sopstvenika dva konja, grad u kome se, posle deset časova uveče, po kafanama naplaćuje naročita taksa, neka vrsta „kazne“ za noćno sedenje, obiluje raznovrsnostima života koji bi mogle da počnu sa šarene plakate što objavljuje da u tom i tom bioskopu igra Širli Templ, pa sve do onog bradatog eškenaskog Jevrejina što se krije od fotografske kamere kao od žive vatre... Kad je fotoreporter nemoćan... U Senti ima nekoliko hiljada Jevreja. Veća polovina su Eškenazi, ortodoksni Jevreji, koji se pridržavaju verskih pisanih zakona bolje i upornije od onih što krče zemlju po Palestini. Sefardi, manja polovina

Kultura

25.07.2018 u 22:00

Deo nas je uvek slobodan

Nije tako daleko vreme ratova iz devedesetih godina, kada je u Srbiji vojna policija mobilisala mlade ljude, presrećući ih na ulicama i u kafićima, da bi zatim bili deportovani na ratišta u Hrvatskoj i Bosni. To je vreme beznađa i haosa na koje opominje Vladimir Arsenijević u svom novom, trećem romanu tetralogije „Cloaca Maxima” nazvanom „Ka granici” (u izdanju „Lagune”). Prvi deo tetralogije „U potpalublju”, ovenčan NIN-ovom nagradom, nastao je pre više od 20 godina, da bi 1997. godine usledio drugi – „Anđela” (2016. objavljen je rimejk „Ti i ja, Anđela”). Na nedavnom predstavljanju trećeg dela – „Ka granici”, u prepunom gledalištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, i u razgovoru sa urednicom izdanja Jasminom Radojičić, Arsenijević je ukazao na to da se ne slaže sa učestalim

Kultura

21.07.2018 u 22:00

Verujem u svetove Miloša Crnjanskog

Novi, istorijski, roman Vuleta Žurića „Pomor i strah“ (u izdanju „Lagune“) pripovest je o epidemiji kuge u Irigu, 1795. godine. Najveći teret spasavanja stanovništva pao je na sveštenika Stevana Vezilića i na lekara Andriju Budaija, koji uz pomoć austrijskih vlasti otvaraju karantin i zaustavljaju epidemiju. Nad realističkim slikama stradanja stanovništva, provejavaju i mistični motivi; veruje se da je lepa nepoznata devojka sivih očiju, koja je došla negde od turske strane, u stvari donosilac bolesti. Pokazaće se da je njeno poreklo sasvim drugačije... Šta vas je podstaklo na to da se ovoga puta prepustite daljoj istoriji, i to baš ovoj temi? Za sve je „kriva” knjiga doktora Radivoja Simonovića (o čijem je životu i radu „Politika“ nedavno pisala) koju je o stogodišnjici epidemije

Kultura

20.07.2018 u 21:55

Ljubav se zove imenom majke

Sećanja na ljubav samo uvećavaju ovo osećanje u duši čoveka, koji je jednom bio dečak i kao u sobi sa ogledalima, ova se emocija prelama kroz zapamćene likove oca i majke: njega kako odlazi i ostavlja je samu sa decom, i nje, koja se miri sa sudbinom i isto tako mirno umire Taj čovek, nekada dečak, koji pamti ljude, slike i mirise detinjstva, junak je romana „Sećanje na ljubav” izraelskog pisca Jicaka Bara Josefa, koji je u prevodu s hebrejskog Dušice Čvorić objavila izdavačka kuća „Klio”. Jicak Bar Josef juče je bio gost „Klija”, a u Beogradu je boravio prvi put. Danas će gostovati u Subotici, od 20 časova, u Gradskoj biblioteci, da bi sa svojim beogradskim izdavačem 23. jula posetio Herceg Novi, a u utorak 24. jula boravio u Baru. Reč je o autoru koji potiče iz ugledne književne

Magazin

11.07.2018 u 13:15

Ostao veran lajkovačkom zavičaju

Pitate li poznatog pisca Radovana Belog Markovića zašto je ostao da živi i stvara u Lajkovcu, a mogao je u Beogradu ili drugde, odgovoriće u sekundi: – Meni je ovde lepo, i nikad nisam osećao bilo kakvu teskobu. Ako mi treba Beograd, eto me u njemu za sat vremena. Blizu su mi i drugi gradovi. Lajkovac, Kolubara, moje selo Ćelije, Valjevo, pa Povlen, Divčibare su ono što volim, čemu se svakog jutra obradujem, i zato sam valjda i ostao veran zavičaju. I te kako se može stvarati u malom mestu. Bitno je šta radite, a ne gde to činite. Pisac romana i pripovedaka, nekada ugledan novinar valjevskog lista „Napred”, kojeg su kolege izuzetno cenile, upravnik biblioteke u ovom simpatičnom mestu. To je, u najkraćem, njegova radna biografija. – Moja duša su Valjevo, Kolubara, Lajkovac i ceo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu