Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Kultura

21.10.2020 u 17:16

Handke od krvi i mesa

Druga onlajn tribina iz serijala „Handke u Srbiji” koji, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, a u sklopu projekta „Podrška izdavanju izabranih dela Petera Handkea”, organizuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije, biće održana večeras s početkom u 19 časova, u beogradskoj knjižari „Zlatno runo” u Svetogorskoj ulici. Posle prve tribine, koja je zabeležila veliku gledanost i izazvala odjeke u kulturnoj i široj javnosti, ovoga puta će, u „Zlatnom runu”, Handke biti osvetljen prevashodno kao ličnost, kao biće od krvi i mesa, a biće, naravno, reči i o raznim aspektima njegovog stvaralaštva i njegovom uticaju na srpske autore. O austrijskom piscu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost, govoriće germanista i književni prevodilac Jan Krasni, novinar Dragana Kovačević i

Kultura

19.10.2020 u 08:34

Bilo me je sramota da džipom dolazim u kosovska sela

Mlada Čehinja u okviru jedne od mirovnih misija dolazi na Kosovo i Metohiju. Upitana kako misiju i njene pripadnike vidi lokalno stanovništvo dveju etničkih grupa, ona daje odgovor: „Kao vanzemaljce koji su od Kosova napravili peščano igralište za trening vladavine prava...” I tako dalje nastavlja se pripovest sa terena u romanu „Total Balkan” Blanke Čehove, kod nas objavljenog u izdanju „Klija” i u prevodu sa češkog Zorana Dukića. Ova mlada Čehinja je na osnovu sličnog sopstvenog iskustva uobličila fikciju koja pobuđuje na ozbiljno razmišljanje, ali i na osmeh. Posle boravka na KiM, od 2007. do 2008. godine, ovu knjigu posvetila je Agimu iz Bošnjačke mahale, Bratislavu iz enklave, kao i svim običnim i poštenim ljudima na Kosovu. Ona je ove nedelje bila gošća svog srpskog izdavača, a došla je u Beograd vozeći auto iz Praga do Beograda, sa troje male dece, čime je pokazala srčanost sličnu svojoj proznoj junakinji.

Kultura

16.10.2020 u 20:15

Istinitost priče je komercijalni argument

Nisam još osetila potrebu da pišem o situaciji koja nas je zadesila zbog novog virusa, a koja, kako vidimo, i dalje traje i ne vidi joj se kraj, čak ni da bilo šta komentarišem. Treba vremena da se stvari slegnu, pa tek onda da ih sagledam, kaže nagrađivana francuska književnica, čiji je roman „Prema istinitoj priči” nedavno objavljen i kod nas u izdanju Lagune u prevodu Gordane Breberine. Delo je ovenčano nagradama Renodo i Gonkur gimnazijalaca (2015), a po njemu je Roman Polanski 2017. godine snimio istoimeni film. Ova zdravstvena kriza pokazala nam je ko je na prvoj liniji fronta, ko radi za naše zdravlje, opstanak, udobnost: medicinski radnici, kasirke u supermarketima, radnici gradske čistoće ... Delfin de Vigan se proslavila romanom „No i ja” za koji je dobila Nagradu

Kultura

15.10.2020 u 20:15

Voliš me, čitaš me

Petera Handkea Srbi nesporno bolje poznaju kao aktivistu, društveno angažovanog umetnika u čijim su se sferama interesovanja našle mnoge zemlje, mnogi narodi i mnogi ljudi – pa pored ostalih i nekadašnja Jugoslavija, zemlja kojoj ovaj veliki pisac nemačkog jezika pripada i poreklom. Reč je nesumnjivo o svetskom književnom fenomenu, što je potvrđivano u više navrata, da bi krunsko priznanje najviše vrednosti Handkeove literature stiglo prošle godine, kad je ovaj austrijski autor ovenčan Nobelovom nagradom za književnost. Da, Handke je ovde omiljen i drag, više kao ličnost nego kao pisac. Podsetio nas je to ovih dana i novinar i publicista Nebojša Grujičić, citiravši Handkea na Prvoj u seriji tribina „Handke u Srbiji”, koja je, u organizaciji Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Narodne

Kultura

14.10.2020 u 20:15

Nova civilazacija je okrutna

Ove godine navršava se 50 godina otkako je Dragan Lakićević počeo da piše poeziju. „Onaj usamljeni dečak/ na tren se zagledao/ u bistru vodu/ i njene rime”, stih je iz njegove nedavno objavljene poetske zbirke „Prohuja”, u izdavačkoj kući „Partenon”. Kod istog izdavača odštampana je i Lakićevićeva nova zbirka soneta „Žetelica i Šumanović”, nastala u dijalogu sa vajarstvom i slikarstvom. Književna kritičarka Aleksandra Žeželj Kocić objavila je zbirku eseja „Pesnik i jedan čitalac, Ogledi o poeziji Dragana Lakićevića”, takođe u „Partenonu”, što ovu godinu čini posebnom u stvaralaštvu ovog našeg književnika, čiji rad kao glavnog urednika upotpunjuje svako izdanje Srpske književne zadruge. Kako kroz period od 50 godina vidite promene svoje poezije, ali i njene motivske konstante? A zatim, i paralelno

Kultura

06.10.2020 u 21:40

Onlajn tribine „Handke u Srbiji”

Prva u nizu onlajn tribina posvećenih nobelovcu Peteru Handkeu, pod naslovom „Handke u Srbiji”, biće održana 8. oktobra, s početkom u 19 časova, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije. O ličnosti i delu znamenitog austrijskog književnika govoriće pisac Muharem Bazdulj, novinar i publicista Nebojša Grujičić i publicista i teoretičar književnosti Milena Đorđijević, a moderator će biti pesnik i književni prevodilac Vladimir D. Janković. – Taj momenat, kad je obnarodovano da je Handke dobio Nobelovu nagradu za književnosti, kao i svi potonji burni, što očekivani, što neočekivani trenuci kojima smo bili svedoci i na svetskoj javnoj sceni, ali i kod nas, i dalje odjekuju, šire se poput krugova koji na površini jezera ostanu kad bačeni kamen potone – kaže Vladimir D. Janković, koji u svojstvu

Kultura

02.10.2020 u 18:45

Zlo je uvek isto, a rat je najveće

Najvažnija knjiga Đorđa Lebovića „Semper idem” (Laguna) prevedena je i na hebrejski jezik, u izdanju jerusalimske izdavačke kuće „Karmel”, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, a autorka prevoda je Dina Katan Ben Cion. Prema rečima Zlate Lebović, supruge ovog našeg poznatog pisca, dramaturga i scenariste, prevoditeljka je rođena u Sarajevu 1937. godine, nemačku okupaciju preživela je u jednom italijanskom kampu za jevrejsku decu, a od 1949. godine živi u Izraelu. Svojim životom i stavovima bliska je autoru i njegovoj životnoj priči, četrnaestogodišnjeg dečaka koji je iskusio pakao Aušvica i izgubio četrdeset članova porodice, ispripovedanoj u ovom testamentarnom romanu o stalnom vraćanju zla, uvek istog. Prema rečima naše sagovornice Zlate Lebović, Dina Katan je

Kultura

23.09.2020 u 20:15

Ko je spreman da gubi, gotov je da izgubi i svoj grob

Na prvi pogled priča novog romana Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova” (u izdanju „Lagune”) stara je kao vreme: mladić se zaljubio, ali mu devojku nisu dali. Zatim je postao ogorčen i osvetio se mnogima, a potera za njim trajala je 47 dana, dok ga nisu izdali oni kojima je verovao. Međutim, kada čujemo lični glas pripovedača, kada upoznamo pojedinosti mnogih života koji su dotakli njegov, i uvidimo koliko snažno on želi da sazna istinu o ocu, onda ova pripovest postaje osobena, ali i srodna prethodnim Halilovićevim romanima „Epu o vodi” i „Ako dugo gledaš u ponor”, te zbirkama pripovedaka: „Potomci odbijenih prosaca”; „Kapilarne pojave” i „Čudna knjiga”, ali i njegovim poetskim knjigama, od „Srednjeg slova” do „Bangladeša”. U fokusu vašeg novog romana je antijunak, neka vrsta hajduka novog

Kultura

22.09.2020 u 22:00

Takav je svet danas

Čim čuješ vatrogasnu sirenu, gledaš vesti da bi se uverio da se ništa loše ne događa. Leonaru lakne kad otvori „Tviter” i vidi da ljudi ne pričaju o nekoj grozoti koja se upravo dogodila. Sve vreme imaš na umu da nešto strašno može da se dogodi. Voziš se javnim prevozom, sediš u nekoj bašti i pušiš cigaretu, ideš na koncert. Ideš da igraš. Ali si sada svestan da se možda nikad nećeš vratiti kući. Zemlja se ruši da bi bila stavljena u službu banaka, a najstrašnije u celoj priči jeste to što je u glavu svakog pojedinca usađeno da drugačije ne može Deo iz trećeg toma romana „Vernon Trodon” francuske književnice Viržini Depent, objavljenog i kod nas u izdanju kuće „Booka” u prevodu Novaka Golubovića, jasno upućuje na to da je autorka i dalje na istom kursu sagledavanja

Kultura

21.09.2020 u 22:00

Nabokov o Džojsu

Iako „dobrovoljni izgnanik” iz svoje domovine, nijedan pisac nije Irskoj podigao takav spomenik kao Džejms Džojs (1882–1941), autor „Uliksa”, jednog od nekoliko velikih romana 20. veka. Dablin je u njegovim delima, pre svega u „Uliksu”, postao mitski grad, u koji se smestio ceo jedan svet stvoren u njegovoj mašti, u kojem se mešaju prošlost i savremenost, parodija i logika, ironija i verbalni trikovi. To je grad koji čak ima i svoj omfalos (pupak sveta koji se u staroj Grčkoj nalazio u Delfima), a u kojem obitava i Stiven Dedalus, jedan od tri glavna lika romana. U Džojsov lavirint nije lako proniknuti (uostalom Stiven Dedalus nosi prezime mitskog graditelja lavirinta na Kritu), a mnogi čitaoci ostave roman pre no što stignu do njegovog kraja. Posle čitanja „Ogleda o Džojsu”, koji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu