Izdanja Čitulje
ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
16°C Vеdro
Beograd
Poslednja izmena 23:54

Tag: pisci

Društvo
11.12.2017 u 11:11
I Branko Ćopić je deo pedagoške istorije
Ode­lje­nje za pe­da­go­gi­ju i an­dra­go­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du  u če­tvr­tak će sve­ča­nom sed­ni­com obe­le­ži­ti 125 go­di­na od osni­va­nja Ka­te­dre za pe­da­go­gi­ju. Skup po­sve­ćen zna­čaj­nom ju­bi­le­ju po­či­nje u 12 ča­so­va u am­fi­te­a­tru „Gri­go­ri­je Ostro­gor­ski” na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu i mo­ći će da mu pri­su­stvu­ju svi za­in­te­re­so­va­ni. Osim pod­se­ća­nja na bo­ga­tu isto­ri­ju, bi­će re­či i o ak­tu­el­nom ra­du Ode­lje­nja u na­stav­noj i na­uč­no­i­stra­ži­vač­koj obla­sti. Pre­da­va­či ovog ode­lje­nja u pro­te­klih de­set go­di­na uče­stvo­va­li su u sto­ti­nak na­uč­nih i is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta, od ko­jih su vi­še od po­lo­vi­ne bi­li me­đu­na­rod­ni. Sve­ča­nost će bi­ti upot­pu­nje­na
Kultura
09.12.2017 u 22:00
Ćopić, od omiljenog do anatemisanog pisca
Onaj ko o životu razmišlja, smeje se, onaj ko ga oseća – plače. Branko Ćopić činio je obe stvari u isti mah kroz svoj humor, zato što je znao da je smeh u ratu, ali i u životu posle njega, spasonosan. Pre svega zbog toga što potvrđuje život i sve svodi na pravu meru– heroje prizemljuje, a čoveka iz naroda čini mudracem. Često je navodio aforizam nastao upravo u ratu: „Bežimo, braćo, pobeda je naša!”. Za njegov humor Mihiz je napisao da poseduje nešto čarobno, spasonosno, lekovito i tužno, a pravu meru u svemu, Ćopić je prihvatio od svog uzora i omiljenog pisca Ive Andrića.
Kultura
02.12.2017 u 22:00
Svoje junake oljuštio sam do korena
Poznati slovenački pisac Andrej Blatnik bio je učesnik dvodnevne panel diskusije Srpskog PEN-a „Evropa razlika ili različita Evropa”, a u „Parobrodu” je predstavljena njegova zbirka kratkih proza „Kapiraš?” (Geopoetika), inače njegovo prvo delo na srpskom jeziku u prevodu Ivana Antića. Blatnik je i prevodilac, univerzitetski profesor i svetski putnik, autor je 12 knjiga koje su objavljene u 29 stranih izdanja. Priče su mu prevedene na 34 jezika. Tokom ove panel diskusije sećali ste se Jugoslavije, međutim, da li se ta bivša država po jedinstvu različitosti može uporediti sa Evropskom unijom? Mislim da može da se uporedi i po tome što su svi u tu zajednicu ušli sa nadom u bolju budućnost. Ta nada dostigla je svoj vrhunac u jednom trenutku, mada nisam siguran da li je to u pogledu Evropske
Kultura
30.11.2017 u 22:00
Pojam umetnika uzmiče pred kulturnim menadžerom
Umetnost je danas projektna i konkursna, umetnik je instrumentalizovan između komunalnih i političkih „struktura”; Evropa je od velikog ideala postala veliko razočaranje, naročito za mlade, koji šizofreno opet i žele tamo da emigriraju, a migranti iz Turske ili Poljske u Nemačkoj ili skandinavskim zemljama osećaju se kao obespravljeni stranci. Ovo su zaključci jučerašnje panel diskusije „Evropa razlika ili različita Evropa”, u okviru koje su u Srpskom PEN centru diskutovali pesnik i esejista Vladimir Kopicl, slovenački pisac Andrej Blatnik, hrvatski pisac i teoretičar Igor Štiks, politikolog Duško Lopandić, pesnik, esejista i izdavač Gojko Božović i književnica Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN-a. Razgovor će biti nastavljen i danas, uz učešće filozofa Alpara Lošonca i esejiste
Kultura
23.11.2017 u 23:38
Venac od trnja za Danila Kiša
Knjiga „Venac od trnja za Danila Kiša” iz pera dr Milivoja Pavlovića predstavljena je pred mnogobrojnom publikom u Francuskom institutu. Na promociji sa autorom učestvovali su akademik Ljubiša Rakić, pesnik Božidar Šujica i Jelena Trivan, direktorka „Službenog glasnika” koji je i izdavač ovog dela. Kišova biografija, za koju se smatra da je do sada najpotpunija, objavljena je na 543 strane povodom osamdeset godina od rođenja i četvrt veka od smrti velikog pisca. Milivoje Pavlović poverio je da je knjiga nastala iz novinarstva, jer kada je prvi put sreo Kiša bio je na novinarskom, a ne na književnom zadatku. – Ja jesam, kao i Kiš, studirao književnost, ali nisam bio ni njegov drug sa studija, ni zemljak, ni rođak, ni prijatelj. Moja generacija stigla je na studije petnaestak godina
Kultura
18.11.2017 u 22:00
Ob­ja­vljen za­bo­ra­vlje­ni ro­man Gro­zda­ne Olu­jić
Iz­gle­da da ni­ka­da ni­je ka­sno, čak ni za knji­ge ko­je ne­gde sto­je za­tu­re­ne i za­bo­ra­vlje­ne. Ta­ko je bar u slu­ča­ju še­stog ro­ma­na do­bit­ni­ce NIN-ove na­gra­de Gro­zda­ne Olu­jić „Pre­ži­ve­ti do su­tra”, ko­ji je za­vr­šen i pre­ku­can če­kao tre­nu­tak da bu­de ob­ja­vljen, još od 1962. go­di­ne. Pro­na­šao ga je autor­kin sin prof. dr Alek­san­dar Le­šić, pro­fe­sor Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, a za štam­pu su ga za­jed­no sa njim pri­re­di­li Alek­san­dar Jo­va­no­vić i Zo­ra­na Opa­čić, ko­ja je za ovo iz­da­nje u „Ko­lu”, „Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge”, na­pi­sa­la i pred­go­vor. Slič­no se pre ne­ko­li­ko go­di­na de­si­lo i sa pr­vom ver­zi­jom ču­ve­nog ro­ma­na Har­per Li „Ubi­ti pti­cu ru­ga­li­cu”, ko­ji je pod na­slo­vom „Idi po­sta­vi
Kultura
10.11.2017 u 22:00
Prave Beograđanke i one koje to nisu
Urbana i savremena Emilija Reljić, poslovna i uspešna Aleksandra Rakin, raskalašna i promiskuitetna Nina Obradović, glavni su ženski likovi ili bolje reći – glavne su fatalne dame novog romana Igora Marojevića „Prave Beograđanke“, koji je objavljen nedavno, u izdanju „Lagune“. Ovo delo prikazuje i širu društvenu sliku, gibanje grada kroz ne uvek moralne postupke njegovih žitelja, a uključuje i mnoštvo muških likova, za razliku od Marojevićeve prethodne zbirke pripovedaka „Beograđanke“. Roman „Prave Beograđanke“ biće predstavljen 16. novembra od 18 časova u Knjižari „Delfi“ u SKC-u, uz učešće teoretičarke Milene Đorđijević, pisca Filipa Davida, kritičara Miroljuba Stojanovića, glumca Pavla Pekića i autora.
Kultura
07.11.2017 u 22:00
Borbeni duh velikih ljubavi
Kada se udavala za Borislava Pekića, nevesta Ljiljana je od bližnjih dobila savet: „Verovatno nećete imati novca, verovatno će biti teško, ali sa njim ti sigurno neće biti dosadno, a dosada je ono što ubija svaki brak”. Kako izgleda život sa piscem, koliko su disciplinovani i inspirativni, sa kim se druže i zašto prekidaju prijateljstva – o svemu tome piše Aleksandar Đuričić, novinar i publicista, u svojoj knjizi „Čuvarkuće, udovice pisaca” (Samizdat), koji je vodio razgovore sa suprugama najpoznatijih pisaca, ali i njihovim prijateljima i najbližim saradnicima. Iz knjige saznajemo detalje iz života Borislava Pekića, Mirka Kovača Milorada Pavića, Antonija Isakovića, Mome Kapora, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića, Milana Oklopdžića, Libera Markonija, Petra Krdua. – Knjigu sam pisao dve godine,
Riznica
01.11.2017 u 15:23
Na latinskoj ćupriji
Ni u nemirne letnje mesece godine 1878. kad je Sarajevo vrvilo od oružana i usplahirena ljudstva, Arhimandrit Sava nije napuštao svoj običaj da svako veče prošeta ovom utrinom, ne levoj strani Miljacke, pored Latinske Ćuprije. Visok, suv, prgav i plahovit, ali navikao da se savladava, on je imao namet koja je prelazila krug njegova života u Sarajevu, i ambicije kojima ni on sam nije znao granice. Bio je astetska priroda, opora i stroga prema samom sebi i prema drugima. Imao je samo dve strasti: politiku i duvan. Politika mu nije dala da postane vladika a duvan mu je uništio zdravlje. Patio je s vremena na vreme od trovanja nikotinom i od srčanih grčeva koji su ga satima držali na granici između smrti i života. Na prstima, u bradi, na koži lica, svuda se Arhimandritu nalazilo to
Početna / Tagovi
23.09.2018 u 23:53
Gde se sve kriju otrovi
23.09.2018 u 23:33
Noć klavira za početak Artlinka
23.09.2018 u 23:13
Zvezda osvojila ABA Superkup
23.09.2018 u 23:03
NASA otkrila dve nove udaljene planete
23.09.2018 u 22:40
Nigerijski pirati oteli 12 članova posade švajcarskog broda
23.09.2018 u 22:24
Odbojkaši Srbije izgubili od Poljske na SP
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja