Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,76	100,36	100,06
109	109,65	109,33

Košarka

28.01.2020 u 15:36

Kobi Brajant i Paulo Koeljo zajedno pisali knjigu za decu

Tragično preminuli bivši košarkaški as Kobi Brajant i brazilski pisac Paulo Koeljo radili su na zajedničkoj knjizi za decu, ali je autor „Alhemičara” izbrisao nacrt knjige posle Brajantove pogibije u helikopterskoj nesreći. Koeljo (72) rekao je agenciji da su on i Brajant (41) razgovore o tom projektu počeli 2016, kada se košarkaš Lejkersa i petostruki osvajač titule šampiona NBA oprostio od svoje dvadesetogodišnje karijere, a da su knjigu počeli da pišu pre nekoliko meseci, preneo je Tanjug. Odmah pošto je čuo za Brajantovu smrt, Koeljo je saopštio da će izbrisati nacrt knjige, jer ne želi da je završi bez njega. „Izbrisao sam nacrt jer nisam video nikakav smisao u objavljivanju knjige bez njega. To ne bi ništa relevantno značilo ni za njega ni za njegovu porodicu”, rekao je

Kultura

20.01.2020 u 08:43

Na bojkot Ninove nagrade pozvalo 18 pisaca

Pisci Miro Vuksanović, Vladimir Tabašević, Muharem Bazdulj, Vladimir Kecmanović, Emir Kusturica, Dejan Stojiljković, neki su od 18 potpisnika otvorenog pisma javnosti u kojem od svojih izdavača traže da svoja dela više ne prijavljuju za NIN-ovu nagradu i pozivaju na njen bojkot, jer je, kako tvrde, izgubila smisao. U zajedničkom pismu oni kažu da bi bilo najpoštenije da odluku o najboljem romanu donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Prema njihovom mišljenju, ovogodišnji žiri, u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić, ne ispunjava te uslove, prenosi Tanjug. U pismu pisci napominju da ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. „Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno

Kultura

16.01.2020 u 13:32

Sakupljač gorkih nesanica

U rasponu dugom skoro pola veka, od zbirke Priboj (1971) do stihova iz knjige Uoči glavnog pretresa (2018), Simon Simonović (1946–2020) gradio je prepoznatljivi pesnički izraz, vremenom sve više jezički raslojen, otvoren kako prema svakodnevnim govornim oblicima tako i prema narodnoj lirici i melodijama rodnog, vranjanskog kraja. Nizu pesničkih knjiga u novije doba pridružila se i autorova lirska, autobiografski osenčena proza, u romanima Tajka (2001) i Hoću-neću (2010) kao i meditativno-esejistički zapisi Razno (2017), I tako...(2019). Posmatran u celini Simonovićev opus sliva se u jedinstvenu lirsku priču o došljaku koji u utorbi velikog grada pokušava da sačuva horizonte zavičajnog i iskonskog prostora, duhovnu vertikalu koja se duž porodičnog rodoslova spušta ka istorijskom

Kultura

13.01.2020 u 20:00

Sali Runi – mladi irski klasik

Kada Sali Runi piše o generaciji današnjih mladih ljudi, odnosno takozvanih milenijalaca, onda oni liče na junake Trifoovih, Šabrolovih i filmova Erika Romera, i ne samo na njih, već i na mnoge druge filmske i književne klasične junake, poput likova Džejn Ostin, na primer. Ovakve paralele moguće je uspostaviti zbog toga što je pogled na svet u dva romana ove mlade i talentovane irske književnice „Razgovori s prijateljima” i „Normalni ljudi” oslobođen današnjih okvira i šablona koji nam govore o tome da su mladi površni, da se teško odlučuju na emotivne veze ili da žive virtuelnim životom. Međutim, junaci Sali Runi stvarni su, žive običnim životom, osećaju udaljenost od svojih porodica, u kojima su uglavnom odrastali bez nesebične roditeljske ljubavi, bore se sa nesigurnostima, i tako

Kultura

09.01.2020 u 10:57

Drskošću sam se borio protiv straha

Nedavno je akademiku Dragoslavu Mihailoviću, jednom od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, autoru knjiga „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Čizmaši”, „Zlotvori”, „Goli otok”..., dodeljena „Velika nagrada – Ivo Andrić” za životno delo, Andrićevog instituta u Andrićgradu, koja će mu biti uručena 27. januara. Povodom ovog priznanja, ali i novih planova, za naš list Dragoslav Mihailović naglašava: „Objavio sam do sada 22 knjige. Radio sam na svakoj sa velikim žarom. Zadovoljan sam njima, mislio sam da sam završio taj posao. Onda sam ustanovio da imam dosta beležaka iz razgovora sa nekadašnjim golootočanima, i poželeo sam da ih pripremim za štampu

Kultura

23.12.2019 u 22:00

Handke: Radost je jedina ispravna moć

Ovde sam jedino ja, izdanak nekog drugog sela. Budite, ipak, sigurni: iz mene govori duh novog vremena, i, evo, on vam se sada obraća. Postoji opasnost – i govoriću samo: protiveći se tome. I čujte sada moju dramatičnu pesmu. – U redu je što više ne sanjate, ali ne budite jedan drugoga psećim lavežom. Niko od vas nije krivac, a baš ste u vašim nastupima očaja možda primetili da čak uopšte niste očajni. Očajni, pa bili biste već mrtvi. Ne igrajte se u nevreme usamljenih ljudi. Svakako, tačno je da u vašoj povesti nema nijedne pouzdane utehe. Ali pustite to mozganje o biću ili nebiću: biće jeste, i biće i dalje predmet razmišljanja, a nebiće je nezamislivo. Znate li koliko ste svi isti – znate li koliko ste isti? Samo ja kažem to. Ali ja nisam samo ja. Ja-ja mogu biti ono najlakše i najnežnije

Kultura

23.12.2019 u 20:00

Težimo jedinstvu da bismo ublažili mrak iskustva

Novi roman Dane Todorović, (koja nam je poznata i po delu „Park Logovskoj” iz najužeg izbora za Ninovu nagradu, od pre nekoliko godina), zove se jednostavno „Z”, i objavljen je u „Geopoetici”. Jedan deo ličnosti glavnog junaka ove knjige je fraktalna formula, zarobljena u jednačini. Ovaj lik komunicira sa ljudima, i to sa jednom pozorišnom trupom, pripoveda, i komentariše događaje i naučne fenomene, kao što bi to u pozorištu uradio najavljivač. Na taj način ukrštena su dva sveta, svet matematičkih formula i svet razuzdanog i duhovitog teatarskog života, koji čeka svog menadžera, svog Godoa. Ove dve realnosti međusobno se na čudesan način nadopunjuju i grade, a čitalac se nalazi u kreativnom matematičkom univerzumu, kao da prisustvuje pozorišnoj predstavi. Dana Todorović je inače iz

Kultura

13.12.2019 u 14:00

Humor je odbrana od straha

Šta je uradila žena koja je iza rajsferšlusa na telu njenog muža pronašla drugog čoveka? Kako se dečak Robi izborio sa posledicama svojih laži, kad je otkrio da su postale istina? Da li Bog razlikuje ljude po boji kože? Odgovori će iznenaditi čitaoce veoma kratkih priča poznatog izraelskog pisca Etgara Kereta, koje su postale bestseleri širom sveta, i po kojima je snimljeno pedesetak filmova. Tajna njihove popularnosti je u nesvakidašnjoj kombinaciji svakodnevnih životnih situacija kakve se dešavaju običnim ljudima, ali sa zapanjujućim, uvrnutim, duhovitim, često sarkastičnim ishodom. Zato ne čudi što su te književne minijature najčitanije u izraelskim zatvorima, i što se najčešće kradu po izraelskim knjižarama. Ako sam, recimo, zaljubljen u bratovljevu ženu, pisaću o slonu na

Region

11.12.2019 u 14:15

Zbog Handkea u Sarajevu ogorčeni, u Banjaluci zadovoljni

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Podeljenost u BiH u vezi s dodelom Nobelove nagrade austrijskom književniku Peteru Handkeu ni po čemu ne odudara od ustaljenih oprečnih pogleda na ratni period, koji se u rovitoj zemlji posmatra iz nepomirljivih uglova najmanje dve istine. Za deo bošnjačkih predstavnika, Handke je „negator genocida u Srebrenici” i „poštovalac Miloševićeve politike”, pa dodelu nagrade takvom književniku vide kao „povratak u najmračnija vremena 20. veka”. S druge strane, za javnost u RS austrijski književnik spada u grupu retko odvažnih intelektualaca na Zapadu koji nisu pristali na „diktiranu stvarnost” nego su smogli snage da dešavanja iz devedesetih godina pogledaju kroz optiku drugačiju od one stvorene da bi se razbila Jugoslavija i poništili srpski

Kultura

06.12.2019 u 13:15

Kad bi Handke bio Srbin

Nobelova nagrada za književnost biće uručena Peteru Handkeu u utorak desetog decembra u Stokholmu. Možemo samo da nagađamo kakav će svečani govor pisac održati pošto je primi, a posle mnogih optužbi na račun Nobelovog komiteta zbog toga što je najprestižnije priznanje u literarnom svetu dodelio piscu koji je dosledno podržavao Srbe. Zamislite samo kako bi se Peter Handke obratio svetskoj javnosti, ako bi imao neku od šarmantnih osobina našeg naroda, i ako bi slično junaku nekog domaćeg filma primio nagradu, najpristojnije zahvalio i onda rekao: „Čekao sam da vidim hoćete li mi ikada dati Nobela, posle toliko godina, i sad kad sam se uverio da je i to moguće, sada ću da ga dam koleginici Olgi Tokarčuk, koja je proglašena dobitnicom u isto vreme kad i ja, doduše za drugu godinu, pa neka ona

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu