Kup.	Prod.	Sred.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Kultura

03.02.2018 u 22:00

Retkosti koje svet želi da vidi

Mnogi evropski mediji u poslednje vreme dolaze u Beograd samo da bi napravili reportažu o neobičnom banjičkom Muzeju knjige, nastalom na osnovu porodične tradicije duge gotovo dva veka, i njegovom udruženju „Adligat”, koje broji više od 40 legata znamenitih srpskih ličnosti. O najređim primercima knjiga sa svih krajeva planete, koje čuva deveta generacija porodice Lazić, nedavno je pisao Austrijanac Herbert Štarmuler, kao i novinarka „Frankfurter algemajne cajtunga” Brigita fan Kan. Posle serije tekstova, samo u Austriji i Nemačkoj najavljeno je još devet donacija biblioteka uglednih evropskih intelektualaca, od čega je šest samo iz Beča. – Reč je o

Kultura

02.02.2018 u 22:00

U svakome od nas obitava poneka životinja

Prvi roman Dejana Atanackovića „Luzitanija” (izdavač „Besna kobila”), ovenčan nedavno NIN-ovom nagradom, u središte pripovednog sveta smešta beogradski „Dom za s uma sišavše”, koji je tokom Prvog svetskog rata bio „raskršće otpadnika, revolucionara, pobunjenika, svih onih koji su se misleći svojom glavom našli bez svoje strane u sukobu”. Vodeći se sopstvenim zakonima, ova bolnica funkcioniše kao zasebna republika, a istorijski tokovi romaneskne priče zatim bivaju sliveni sa fantastičkim. Kako je to u svom autorskom tekstu naglasio član žirija Zoran Paunović, priča „Luzitanije” slična je lavirintu iz kojeg će svaki čitalac pronaći sopstveni izlaz. Dejan Atanacković vizuelni je umetnik, predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u

Riznica

30.01.2018 u 15:07

Saputnici

Život je razume se pun avantura; ali koliko su ove retke i razvodnjene ako se ne maknemo iz jedne kuće i jedne varoši a koliko su ubrzane, iznenadne, nagle, ako se čovek samo pomeri sa svoga mesta i upusti u ono što se zove: Putovanje. Prođe po nekad i više meseci a da vam se ništa ne dogodi, da ni jednu zanimljivu ličnost ne upoznate; i dovoljno je onda da samo sednete u voz pa da se upletete u vrelinu događaja, da se susretnete sa stotinu fantastičnih činova. Već i samo to što svaki čovek koji je preko puta vas u vozu, misleći da vas više nikada neće videti i time vam se potčiniti otvori vam spontanije i više svoje srce no što je to učinio prema svojoj ženi za dvadeset godina braka ili svome ocu od kad je rođen. Zna se da je susret na putu prolazan kao zalasci sunca, i ako ma ko ima

Kultura

24.01.2018 u 22:00

Moji junaci padaju i ustaju, ali ne odustaju

Jasminka Petrović dobitnica je nagrade „Politikinog Zabavnika” za najbolje književno delo za mlade objavljeno u 2017. godini za knjigu priča „Sve je u redu” (Kreativni centar), koju je ilustrovao Bob Živković. Ovo izdanje dobilo je i Nagradu za najbolju dečju knjigu na prošlogodišnjem Sajmu knjiga. Priznanje će Jasminki Petrović biti uručeno na današnjoj svečanosti u Skupštini grada Beograda, povodom 114 godina postojanja „Politike”. Reč je o delu mozaičke strukture, koje sačinjavaju iskrene ispovesti junaka, naslovljene njihovim imenima i uzrastom: Teodora sedamnaest godina, Vukan sedamnaest godina, Silvana šesnaest godina... Tu je i Astor, kućni ljubimac, koji menja vlasnike zato što želi da usreći što veći broj ljudi. U prvom delu knjige čitamo o dečku koji želi da ode u manastir

Društvo

10.01.2018 u 22:00

Kostićeve stvaralačke godine u manastiru Krušedol

Pred brojnim životnim porazima i razočaranjima Laza Kostić izabrao je povlačenje, beg među debele manastirske zidine, koje su mu pružale duhovni mir i štitile ga od ovozemaljskih izazova. U manastiru Krušedol na Fruškoj gori pesnik je boravio pune četiri godine, ali je posle ženidbe Julijanom Palanački (1895), zbog teških nesuglasica sa njenom majkom, bio primoran da napusti tek stečeni dom u Somboru i da još čitavu godinu provede u manastiru. Stalna seljakanja svela su njegovu priručnu biblioteku samo na najneophodnije knjige, što je bilo nedovoljno za ozbiljan prevodilački posao kome je tada pristupio. To je bio utoliko veći problem jer je njegov prevod obimnog udžbenika rimskog prava „Pandekte” nastajao uglavnom dok je boravio u Krušedolu (zadužbini Brankovića, poslednjih srpskih

Magazin

11.01.2018 u 13:15

Božićna bajka

Tiodor Rosić, pesnik, pisac bajki i bajkovitih romana, sada je profesor metodike srpskog jezika na Pedagoškom fakultetu u Jagodini. Nedavno je bio na proslavi Dana fakulteta, a to je bio povod i za jednu anegdotu koju nam je ispričao. Pojavio se među kolegama i koleginicama u kravati koju je dobio od kolumbijskog pisca i dobitnika Nobelove nagrade 1982. godine Gabrijela Garsije Markesa. Zapravo i ne lično već preko zastupnice Markesovih izdavačkih prava. Sredinom 1989. godine kao urednik izdavačke kuće BIGZ, pomogao je da se za špansko izdanje sabranih dela Markesa odaberu likovni prilozi jugoslovenskog slikara Mersada Berbera. U znak zahvalnosti, Kolumbijac mu je posredstvom svoje zastupnice sa frankfurtskog sajma knjiga poslao tu kravatu. Dimitrije Tasić, tada glavni i odgovorni

Društvo

09.01.2018 u 22:00

Pravo nije trpelo Lazin poetski jezik

Laza Kostić je pokušao da stvori sasvim novu pravničku terminologiju prevodeći čuveni udžbenik rimskog prava „Pantekta” s nemačkog jezika na hrvatskosrpski. Kao što je u pesmama težio da bude jedinstven, želeo je da takav bude i u svom prevodilačko-pravničkom opusu, trudeći se da nadmaši čak i Valtazara Bogišića, pisca Opšteg imovinskog zakonika za Knjaževinu Crnu Goru. Kombinovao je Bogišićeve pravne termine i svoju poetiku sa živim narodnim govorom i starinskim jezikom, pa je napravio prevod koji je naišao na žestoke kritike. – Takav je Laza Kostić bio ne samo dok se bavio filozofijom i estetikom već pišući i pesme, drame i druga književna dela, a pogotovo kada je kreirao novi pesnički jezik i želeo da stvori čak sasvim novu pravničku terminologiju – kaže dr Žika Bujuklić.

Društvo

08.01.2018 u 22:00

Kostić prevodio „Pandekte” za Sveučilište u Zagrebu

Kada je Laza Kostić kriomice napustio Cetinje, ostao je bez bogate dvorske sinekure knjaza Nikole, sa već odavno potrošenim nasleđem i bez svog doma, jer od veridbe sa Julkom Palanački nije bilo ništa, pa je posle propale profesure na Velikoj školi uhlebljenje pokušao da nađe na drugoj strani – na Sveučilištu Franje Josifa I u Zagrebu. To je nastavak priče o Lazi Kostiću kao pravniku, koju za „Politiku” ekskluzivno istražuje profesor dr Žika Bujuklić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu...

Magazin

05.01.2018 u 08:15

Dobro organizovan maštar

Veći deo života je, kako kaže, „jeo novinarski hleb”, ali posle „Velikog rata” više niko o Aleksandru Gatalici ne razmišlja drugačije nego kao o jednom od najznačajnijih i najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Nije to samo zbog dve prestižne nagrade koje je ovaj roman osvojio 2012. godine – NIN-ovu i nagradu „Meša Selimović” – već pre svega zato što je Gatalica uspeo da u vreme opšteg zamora „teškim temama” zainteresuje ogroman broj čitalaca za bolnu istorijsku epohu i da od obimnog ratnog romana, sa mnoštvom likova i događaja, napravi bestseler koji je imao 28 izdanja. Poslednji argonaut Nismo ga pitali da li je poželeo da spisateljski rad kruniše delom koje će, poput „Rata i mira” „Za kim zvono zvoni” ili „Vremena smrti” Dobrice Ćosića, ostati kao potresno svedočanstvo...

Kultura

28.12.2017 u 12:02

Simović i Pavlovski dobitnici „Arke“

Smederevo – Ovogodišnju međunarodnu nagradu „Arka”, koju istoimena izdavačka kuća iz Smedereva dodeljuje za najbolju knjigu domaćeg i stranog autora objavljenu na srpskom jeziku u toku jedne kalendarske godine, dobili su akademik Ljubomir Simović za izabrane i nove pesme na srpskom i makedonskom jeziku „Planeta Dunav” („Planetata Dunav”), kao najboljoj knjizi domaćeg autora, i Božin Pavlovski, akademik iz Australije, za roman „Amerika, Amerika”, kao najboljoj knjizi stranog autora. Odluku je doneo žiri sastavljen od eminentnih poznavalaca domaće i strane književnosti iz Srbije i inostranstva, a uslov da neko iz inostranstva bude član žirija jeste da izvanredno poznaje srpski jezik i da se bavi prevođenjem ili tumačenjem srpske književnosti. Simovićevo pesništvo, već ranije objedinjeno

Prijavite se na našu mailing listu