Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Kultura

31.07.2020 u 20:00

Pisci ne pišu u vakuumu

U svojim romanima „Naš život u šumama” i „Svinjizmi” zamislila sam svet potpunog nadzora i uznemiravanja kako bih sprečila da se takav svet desi. Ali, avaj, ovo što sada imamo je tako slično, kaže Mari Darijesek (1969), francuska književnica koja je dobro poznata našim čitaocima po romanima „Svinjizmi”, „Beba”, „Policijski izveštaj”. Pred njih su nedavno stigle još dve njene knjige: „Naš život po šumama”, u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Olje Petronić i „Biti ovde, divno je” u izdanju „Klija” u prevodu Jelene Novaković. Hitno treba ostaviti naftu tamo gde spava, u dubinama zemlje. Imam utisak da smo u ludilu da je izvučemo probudili zmaja Mari Darijesek je karijeru počela u prosveti, a nastavila je kao psihoanalitičarka i književnica. Proslavila se već svojim prvim romanom

Kultura

27.07.2020 u 20:18

Želeo sam da sačuvam govor crnotravskog kraja

Leskovac – Radosav Stojanović, pisac i novinar, koji je detinjstvo proveo u Mlačištu i Crnoj Travi, na jugu Srbije, pripada malobrojnoj grupi autora koji jednako dobro poznaju savremeni srpski jezik, kao i govor svoga kraja. Pored brojnih romana, zbirki pesama, drama, eseja i kritika, nekadašnji novinar prištinskog „Jedinstva” i dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Prištini, umetnički direktor Narodnog pozorišta u Nišu, autor je jedinstvenog, kapitalnog „Crnotravskog rečnika”, koji je objavio Institut za srpski jezik i SANU u Srpskom dijalektološkom zborniku. Podstaknut bogatstvom svrljiško-zaplanjskog govora, Stojanović je nedavno objavio roman „Zemaljski dni Nade Kristine” („Naisprint”, Niš), autentičnu ispovest žene tragičnog života, i svaka reč, svaka misao ima izvorni akcenat,

Kultura

09.07.2020 u 15:35

Novo izdanje romana „Uhvati zeca”

„Zamislila sam je kako stoji u sobi, pored mene, moja zemlja, i gleda me. Bila je to žena, puna modrica, i krvarila je na moj pod ravno iz utrobe. Bila je neplodna, nosila je jeftinu odeću, imala je oči i kosu lažne boje. Ali, iznad svega – bila je ljuta. Ljuta na mene, na moju sobu, na knjige oko nas. Osetila sam da joj ja, takva, u toj sobi, u tom gradu, idem na živce. Taman kad sam pomislila da je imam, nestala je...” Ovo je deo iz pogovora novog izdanja romana „Uhvati zeca” Lane Bastašić, knjige prvi put objavljene pre dve godine koja je bila u užem izboru za Ninovu nagradu i Nagradu „Biljana Jovanović”. Novo, od autorke doterano, izdanje ove knjige, obogaćeno pogovorom u kome Lana Bastašić vodi čitaoca na drugu stranu ogledala i pokazuje mu kako stvarnost izgleda odande, objavila

Magazin

07.07.2020 u 22:10

Umesto fudbala izabrao književnost

U jednom intervjuu Stefan Mitić (28) je za sebe rekao da je „sav od paradoksa”, navodeći primer da obožava ajvar, iako ne voli papriku. Pomalo neobično za nekog ko je rodom iz Leskovca. Završio je Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Nišu, ali nikada nije radio kao profesor. U domaćoj književnosti poznat je i priznat kao autor tri izuzetne knjige. Objavljeni su mu zbirka pesama, potom dva romana za decu i odrasle. Ja sam Akiko Prvenac „Ja sam Akiko” je priča o devojčici koja ne priznaje granice, Proglašen je knjigom godine na Međunarodnom festivalu „Trg od knjige” u Herceg Novom, u Crnoj Gori, uvrštena među 200 najboljih dečjih knjiga na svetu Međunarodne omladinske biblioteke iz Minhena. Neposredno pre proglašenja vanrednog stanja, zbog pandemije virusa korona, izdata je

Kultura

06.07.2020 u 22:00

Čovek nije zupčanik u divovskoj mašini

U književnosti su najzanimljiviji oni junaci koji se neprestano preobražavaju u proznom svetu, oni koji ispoljavajući kontradiktorne osobine time postaju jedno sa samom prirodom života, tragaju za odgovorima izvan stvarnosti i ne plaše se da pri tom urone u tamu i pogledaju zlu u lice. Takvi su junaci argentinskog pisca Ernesta Sabata (1911–2011), a moglo bi se reći da je takav bio i on sam. Celovita slika koju o njemu stičemo, posle čitanja tekstova novog broja časopisa „Gradac”, još jednom podseća na to da je bio ne samo veliki pisac, već i „veliki čovek koji piše”, kakvim je on u stvari smatrao Borhesa. Ta veličina ogleda se u prihvatanju ljudske egzistencije sa svim njenim protivrečnostima, u svetlosti i tami, božanskom i demonskom, lepom i strašnom. I iako se sa njim nije uvek

Kultura

18.06.2020 u 22:00

Carstvo morala i carstvo nasilja

„Pobunjeni čovek” pojavio se 1951. godine. Skreće odmah na sebe pažnju, kao jedno od najkontroverznijih Kamijevih dela. Kritike dolaze i s leve i s desne strane. Najznačajnija je ona koja je dovela do definitivnog raskida Sartra i Kamija. Kad se delo pojavilo, Fransis Žanson, kao najbolji poznavalac Sartrove filozofije, napisao je kritiku u časopisu „Moderna vremena”, pod naslovom „Kami ili pobunjena duša”. Nazivajući Kamijevu filozofiju „filozofijom Crvenog krsta”, „idealističkom” i „reakcionarnom”, Žanson je u stvari pokazao koliko se Sartrova i Kamijeva filozofija razlikuju. A razlika među njima je i osnovni problem vremena u kome su živeli i u kojem danas živimo – odnos humanizma i nasilja. Ovom sukobu prethodio je jedan drugi, između Morisa Merlo-Pontija i Kamija. Krug oko

Kultura

12.06.2020 u 22:30

Svetske religije

Jedan od najvećih svetskih mitografa, istoričara i filozofa religije i, zašto ne reći – istinski mag našeg vremena, koje je odavno raskrstilo sa sličnim „tricama i kučinama”, ponovo je među nama. Naravno, taj mag se zove Mirča Elijade, čiji Vodič kroz svetske religije je objavljen i kod nas (izdavač „Narodna knjiga”, prevodilac Anđelka Cvijić). Posle kapitalne studije Istorija religijskih ideja i niza drugih dela na našem jeziku, čak i jedne drame (Beskrajni stub), u pravom trenutku dobili smo ovaj popularno pisani Vodič..., nastao u najboljoj tradiciji takvih dela. U oblasti koju nije uvek moguće racionalno objasniti i predstaviti Elijade je uspeo da sačuva duh svake religije a da ga jezik nauke ne učini profanim. Da je jedan od najboljih poznavalaca religije našeg doba u tome uspeo

Kultura

10.06.2020 u 20:00

Neke stvari će se možda zauvek promeniti

Život u Nemačkoj vraća se u uobičajene tokove. Prodavnice i muzeji su otvoreni, takođe i kafei i restorani, ali samo do deset uveče, dok je većina hotela i dalje zatvorena. Deca se vraćaju u škole, ali ne sva odjednom, a na putevima je veća gužva nego pre recimo mesec i po dana, mada i dalje manja nego obično. Ovako Engleskinja Ketrin Hikli, koja već godinama živi i radi u Berlinu, inače vodeća svetska novinarka na polju umetničkih dela koja su opljačkali nacisti i autorka knjige „Minhensko skriveno umetničko blago”, opisuje dane posle karantina, navodeći da se ljudi i dalje drže na fizičkoj distanci. Ipak, kaže, dozvoljeno je da se sastaju male grupe ljudi, pa je tako za vreme vikenda i ona išla na planinarenje sa četvoro prijatelja. Knjiga „Minhensko skriveno umetničko blago”,

Kultura

02.06.2020 u 21:45

Korona u kući moje majke

Goran Lazović, pisac koji je slušajući kazivanja Jevtušenka i Mike Antića, spoznao koliko čitaocima godi živa reč, priređivao je književne programe i išao „Školama u pohode”, sa glumcem Ljubivojem Tadićem. Dane u izolaciji zbog kovida 19 proveo je u zavičaju. – U Brodarevo grad mog detinjstva, vratio sam se zbog majke i virusa korona. Majka je na kapiji htela da me zagrli. I ja sam hteo da je izljubim. U znak „dobrodošlice” prodavci drva povikaše: „To je Gorin sin, piše knjige, retko dođe, a brzo ode. Da u prestonici nije gusto, ne bi ni dolazio!”. Majka je na to odmahivala rukom. Iz kuće je izlazila da nahrani ptice i prebroji oblake. A kada joj je sin napunio korpu (brašno, ulje, kvasac...) ukorila ga je: „Nemoj da me brukaš, ja toga imam do jeseni!”. Zbunjen okrenuh list: „Zašto zaključavaš

Kultura

19.05.2020 u 22:00

Pokazali smo da smo od tvrdog materijala

Završavam film „Nije loše biti čovek” koji sam snimao još jesenas i zimus. Budući da nismo mogli da ga privedemo kraju tokom protekla dva meseca, sada polako nastavljamo gde smo stali, kaže za „Politiku” akademik Dušan Kovačević koji ove dane provodi u svom domu u radnoj atmosferi. Film „Nije loše biti čovek” počiva na njegovoj drami „Kumovi”, premijerno izvedenoj 2012. godine u Zvezdara teatru. U filmskoj verziji glavne uloge tumače Vojin Ćetković i Branka Katić. U glumačkoj ekipi su i Mira Banjac, Nenad Jezdić, Gordan Kičić, Hristina Popović, Andrija Milošević i drugi. Snimanja crne komedije „Nije loše biti čovek” koja priča o Milanu, profesoru muzike koji ostaje bez posla, Kovačević se poduhvatio posle pauze od 17 godina, koliko je proteklo od nastanka njegovog filma

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu