Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,02	97,6	97,31
105,99	106,63	106,31

Kultura

18.05.2020 u 22:00

Psihoanaliza i religija

Opijen svojom vlašću nad prirodom, pa i celim kosmosom, zaluđen novim i moćnim tehničkim dostignućima, čovek našeg vremena osetio se u jednom trenutku toliko svemoćnim da je pomislio da je vladalac svih svetova oko sebe. Zaboravio je jedino na svet u samom sebi. Učinilo mu se da je srećan i slobodan, i da mu ništa više nije potrebno. Ali, na vrhuncu te tako naukom osvojene sreće, kad se malo osvrnuo oko sebe i iza sebe, kad je pogledao u samog sebe, shvatio je da je isto toliko sam i bespomoćan kao i naši preci. Njegova duša tražila je neke druge vrednosti, neke druge temelje od onih koje gradi unazad dva veka, od prosvetiteljskog obrta i proklamovanja nove vere u svemoć razuma. To je duhovna situacija našeg vremena, koju su pojedini pisci i filozofi definisali još pre više decenija,

Kultura

15.05.2020 u 22:00

Moguće je da ćemo ceniti jedni druge još više

Poznati švedski pisac i autor drama, jedan od najistaknutijih glumaca Švedske Jonas Karlson, autor je romana „Račun” i „Cirkus”, kod nas u prevodu Nikole Perišića, a u izdanju „Lagune”. Junak „Računa” živi običan život, radi u video-klubu, ali jednoga dana dobija tajanstveni račun za sreću, po kojem nekoj misterioznoj organizaciji treba da plati 5,7 miliona kruna. To bi bila cena njegovog uspeha u životu. Zbog toga ovaj zbunjeni junak za nas poprima kafkijansku auru... U drugom pomenutom Karlsonovom romanu, dva prijatelja odlaze u cirkus, pri čemu jedan od njih misteriozno nestaje posle dobrovoljnog učešća u tački cirkuske predstave. Drugi počinje opsesivno da ga traži i pri tom pronalazi neobične podudarnosti, koje ga, pak, vraćaju samom sebi, svom identitetu... Jonas Karlson glumio

Kultura

13.05.2020 u 23:00

Filozofija polemike

Ko nije poželeo da u polemičkom okršaju s protivnikom bude bolji, da ga nadgovori i u krajnjem slučaju pobedi? Ali, za to je osim obrazovanja potrebna i jedna vrsta domišljatosti koja nije svima urođena. Za utehu onima koji bi da se dokažu i u ovoj disciplini ona može i da se nauči. Najbolji, kratak priručnik za polemičke dvoboje sigurno je nedovršen i tek posmrtno objavljen spis nemačkog filozofa Artura Šopenhauera (1788–1860), kod nas objavljen u izdanju novosadskih „Svetova”, u prevodu Dušana Glišovića i s pogovorom pokojnog Milana Damnjanovića. Njegov naslov je Eristička dijalektika, s podnaslovom „ili umeće kako da se uvek bude u pravu objašnjeno u 38 trikova”, i dolazi od grčke reči „eris”, što znači zavada, svađa, spor. Šopenhauer je i sam bio meta polemičkih napada, pa je ovaj

Kultura

12.05.2020 u 22:30

Kami – savremeni Prometej

Možda nijedan autor druge polovine 20. veka nije tako lucidno i tačno naznačio njegove osnovne traume i dileme, kako na ličnom tako i na kolektivnom planu, kao što je to učinio francuski filozof i pisac Alber Kami. Kroz njegova filozofska i književna dela, kroz novinske tekstove takođe, svaki osetljivi pojedinac mogao je ne samo da čuje odgovore na našu sadašnjost, da čuje glas savremenog Prometeja, nego i poruku koja je odzvanjala našim „kavkaskim” prostorima – pobuniti se protiv svoje sudbine, protiv ustaljenog poretka, bio on božanski ili ljudski, i istovremeno istrajavati u apsurdu, uprkos apsurdu, prihvatiti jedini svet koji nam je dat kao Sizif svoju sudbinu. Iako je svojevremeno Sartr pišući o Marksu rekao da njegova filozofija nije mrtva zato što nisu prevaziđene okolnosti koje su je

Kultura

11.05.2020 u 21:35

Pamtiću superheroje u potrazi za kvascem

„Vitamine Ce, De, i ako imate cink, molim vas... I da li biste mi objasnili kako ste u romanu Peščana hronika osmisli koncept zla koje vreba ispod novobeogradskih blokova još od Drugog svetskog rata”, bilo bi ovih dana netipično pitanje upućeno jednom magistru farmacije. Međutim, ako se u obzir uzme i to da je ovaj farmaceut ujedno i pisac fantastike, esejista, urednik časopisa i strip scenarista Pavle Zelić, onda je ovakvo obraćanje sasvim na mestu. Onda bi na „bezbednoj razdaljini, uz svu potrebnu zaštitnu opremu”, sa tim sagovornikom mogla da se razvije priča o efektima krize izazvane novim virusom korona na ljudski duh, ali i o konkretnim lekovima koji bi mogli da je suzbiju. Evo šta povodom prvog pitanja misli Pavle Zelić: – Iako su nas nebrojeni naučnofantastični i distopijski

Beograd

08.05.2020 u 19:19

Raša Popov od matica i šrafova

U desnoj ruci kišobran, u levoj knjiga od koje se ne odvaja ni dok hoda, a na glavi šešir. Za dva meseca spomenik Raši Popovu, piscu i TV autoru, biće postavljen u parku koji je po zvezdi dečje emisije „Fore i fazoni” nazvan. Do tada će sređivanje prostora, započeto krajem decembra prošle godine, između ulica Knez Danilove i Kraljice Marije gde je Popov nekada živeo, biti završeno, kaže Marko Stojčić, gradski urbanista. − Spomenik će sa kišobranom biti visok oko 2,5 metara i biće postavljen na 12 metara od Ulice kraljice Marije i oko osam metara od zgrade Gradske uprave. Autor spomenika je Boris Deheljan i skulpturu je sačinio od čeličnih matica i šrafova – ističe Stojčić. Na platou od 2.800 kvadratnih metara biće koloritni zastor od poliuretanskih boja, 25 klupa, žardinijere sa

Kultura

06.05.2020 u 22:00

Pišem kao da nema virusa

Spadam u odgovorne i disciplinovane osobe, što ponekad i nekome može biti dosadno, ali u ovim nesrećnim okolnostima koje od svakoga od nas zahtevaju samodisciplinu, razumno ponašanje i odgovornost, ove moje osobine čine da lako podnosim sve propisane mere. Ovim rečima opisuje svoje dane u izolaciji književnica Ljiljana Habjanović Đurović, naglašavajući da se ona povukla u kućni karantin još pre nego što je pandemija zvanično proglašena. – Krajem februara otkazala sam nekoliko književnih večeri planiranih za mart. Suprug i ja 4. marta nismo otišli na već uplaćeno putovanje u Rim, a od 8. marta nisam izašla iz kuće, niti mi je bilo ko došao u posetu – navodi naša sagovornica. Vesti koje su prethodno stizale iz Italije bile su za Đuroviće dovoljan znak za uzbunu, čak i za odricanje

Kultura

01.05.2020 u 22:00

Sve mi nedostaje, i sunce i vazduh

Sve mi nedostaje. I Akademija, i Kalemegdan, i Terazije, i galerije i knjižare, i ulice i pijace, i sunce i vazduh, i Dunav i Sava, i divlje patke i labudovi na Dunavu, reči su kojima Ljubomir Simović, akademik SANU, pesnik i pisac, opisuje svoje unutrašnje biće u danima izolacije započinjući razgovor sa nama, nakon što smo ga nasmejali konstatacijom da smo bili sigurni da ćemo ga, kad ga pozovemo telefonom, zateći kod kuće. Ono u šta nismo bili sigurni, a što nas je obradovalo je podatak koji nam je dao – da nalazi načina da svaki dan čita „Politiku”. Što ne čudi, posebno kada je reč o čoveku čiji je životni put skopčan sa novinarstvom – prošao je kroz redakcije studentskog književnog lista „Vidici” i Omladinskog programa Radio Beograda i ceo radni vek proveo je kao urednik Umetničke

Kultura

29.04.2020 u 22:00

Revnosni Švajcarci primaju preporuke kao ukaz

Sedim na balkonu, slušam cvrkut proleća u tihom predgrađu bez automobila pod prečistim plavim nebom. Grmljavina aviona koji sleću na ženevski aerodrom je utihla, a gugutke su se vratile. Nekako se i ovaj hladni beton savremenih zgrada za švajcarsku činovničku klasu – ušuškao. Zečevi i lisice već se viđaju po parkovima. Ako se ovo čudo produži, pomislim, ovaj Morž, nekada pretrpani gradić, ličiće na opusteli Pripjat kod Černobilja, danas carstvo zelenila i zveri. Ovako Slobodan Despot (1967), pisac našeg porekla koji od detinjstva živi u Švajcarskoj, opisuje deo svog dana u karantinu. Autor je desetak eseja, monografija i putopisa, kao i dva romana objavljena kod francuskog izdavača „Galimara”: „Med” (Le Miel, nagrada za evropsku književnost, 2014, srpski prevod izašao kod „Geopoetike”)

Kultura

21.04.2020 u 18:00

Odlazak Luisa Sepulvede

Luis Sepulveda (4.10. 1949 - 16.04. 2020), poznati čileanski pisac, novinar, aktivista i reditelj, koji je živeo u Španiji, preminuo je od posledica izazvanih korona virusom, u bolnici u Ovijedu, a posle povratka sa literarnog festivala u Portugalu. Njegovo najpoznatije delo je „Starac koji je čitao ljubavne romane“, prevedeno na više od 20 jezika, prema kojem je snimljen i istoimeni film sa Ričardom Drajfusom u glavnoj ulozi. Znan je i po knjigama „Svet na kraju sveta“, „Dnevnik sentimentalnog ubice“, „Kajman“, te urnebesno humorističnim „Najgorim pričama o braći Grim“ u koautorstvu sa Urugvajcem Mariom Delgadom Aparainom. Kod nas, Sepulvedina dela objavljuje beogradska „Paideja“. Potisnik je više od 20 romana, putopisa, eseja. Njegov najnoviji roman, iz prošle godine, nosi naslov

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu