Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,95	117,6
99,59	100,19	99,89
108,48	109,13	108,8

Kultura

04.11.2019 u 21:00

Naše vreme ne razume Čea Gevaru

Sa korica novog romana „Mundo Libre” Marka Krstića, u izdanju „Lagune”, posmatra nas lik Čea Gevare, jedno od najupečatljivijih lica novije istorije. Njegov pogled stremi negde u daljinu, uvek okrenut budućnosti. Tako i pripovest Marka Krstića pokazuje da je Če Gevara bio čovek daleko ispred svog vremena, svestrana ličnost kojoj nije bilo stalo samo do oslobođenja Kube od imperijalizma i američke dominacije, već do ideala slobode za čitavu Latinsku Ameriku. Zbog čega ste izabrali da u romanu opišete poslednji period Čeovog života, kada je uhvaćen, mučen i ubijen u Boliviji? Slažem se sa verovatno najvećim latinoameričkim piscem Gabrijelom Garsijom Markesom, koji je govorio: „Mogao bih pisati hiljadu godina na milion strana o Čeu Gevari”. Zaista, taj čovek je imao neverovatno

Kultura

31.10.2019 u 09:08

Reizdanje „Feliksa” Vladimira Kecmanovića

Srpsko književno društvo organizovalo je razgovor o reizdanju romana „Feliks”, koji je Vladimir Kecmanović prvi put objavio 2007. godine, a sada ga obnovila „Laguna”. Odmah nakon romana „Feliks” Kecmanović je objavio roman „Top je bio vreo” koji je postao međunarodni hit, te zato „Feliks” nije dobio mesto koje zaslužuje na srpskoj literarnoj sceni. U SKD, čiji je Kecmanović član, o knjizi je, pored autora, govorila i književni kritičar Vesna Trijić, koja je napisala i prikaz. „Ispitivanjem pravila pripovedanja na jednostavan i lako razumljiv način, Feliks otvara prozor prosečnom čitaocu ka temeljnim zakonitostima prozne književnosti. To nije samo najbolji, nego i najzabavniji srpski roman u godini kad je objavljen, a zabavnost umetničkog dela je kod nas potcenjen i prezren,

Kultura

29.10.2019 u 11:58

Preminuo Vladimir Bukovski

Sovjetski disident i pisac Vladimir Bukovski preminuo je u nedelju u Kembridžu, u Engleskoj, u 76 godini, prenosi Tanjug. Kako je saopšteno, Bukovski je umro od zastoja srca u bolnici, a njegovo zdravlje poslednjih godina bilo je loše. Bio je poznat u disidentskom pokretu u SSSR-u, a 1972. godine osuđen je na dve godine zatvora i pet godina u egzilu zbog „antisovjetskog aktivizma”, javlja TAS. Od 1976. godine živeo je u Engleskoj. Kako podsećaju britanski mediji, još u vreme studentskih dana 1963. Bukovski je bio uhapšen i poslat u psihijatrijsku ustanovu gde je proveo godinu dana pošto je organizovao pesničke susrete i posedovao zabranjenu literaturu. Hapšen je i četiri godine kasnije, kada je zbog podrške disidentima bio poslat u radni logor na tri godine. Bio je među prvima koji je

Međunarodni pregled

27.10.2019 u 21:58

Ekonomija po Džejmsu Džojsu

Bezmalo poluvekovno odlaganje ekshumacije Franka iz dičnog mauzoleja koji je tom fašističkom diktatoru dodeljen po smrti, kao i protesti koji su izbili zbog toga što mu je ta počast napokon oduzeta, govore mnogo o Španiji. Ideja da se iz Ciriha iskopaju i u Dablin prebace ostaci Džejmsa Džojsa ogledalo je irskih promena u poslednjih stotinu godina, ali i ključ za dešifrovanje kudikamo širih današnjih potresa. Bregzit, neraskidivo povezan s irskim nacionalnim pitanjem, i 39 mrtvih azijskih migranata nađenih u kamionu u Britaniji tu su tek na prvom mestu. Dalje u tom nizu, prekasno spoznata ljubav Džojsovog rodnog grada prema svom najpoznatijem izdanku opominje i na to koliko su u globalnim razmerama znakoviti protesti koji trenutno divljaju u širokom luku od Latinske Amerike do Bliskog istoka. Slavni

Kultura

24.10.2019 u 22:20

Ne osuđujmo Malapartea

Mauricio Sera (Foto: Službeni glasnik) Jedan od najkontroverznijih pisaca, 20. veka, pored Selina i Jingera, Kurcio Zukert, zvani Malaparte (1898–1957), Toskanac, dendi, prznica, esteta, oportunista, autor knjiga „Tehnika državnog udara”, „Kaputt”, „Koža”… dobio je celovitu impresivnu biografiju „Malaparte, Životi i legende” u delu italijanskog diplomate i pisca Mauricija Sere, koju je sa francuskog prevela Olgica Stefanović, a objavio je „Službeni glasnik”. Mauricio Sera bio je gost 64. Međunarodnog sajma knjiga, i svog izdavača. Govoreći o ovoj knjizi, urednik izdanja Branko Kukić podsetio je i na strašni 20. vek, u kojem je Malaparte kao ličnost protivna ideologijama, ipak bio povezan sa italijanskim fašizmom, a posle rata sa Kinom i SSSR-om. Mauricio Sera primetio je da

Kultura

24.10.2019 u 20:00

Treba preispitati mitove

Malo ko bi se usudio da govori o mitu o majčinstvu a da ne bude optužen za blasfemiju, rečeno je na Sajmu knjiga na promociji „Mitova našeg vremena” italijanskog filozofa Umberta Galimbertija (1942), čiju knjigu je objavila Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića u prevodu Mire Žiberne. Pod mitovima Galimberti podrazumeva stare, lenje ideje o čoveku, društvu, svetu, istoriji, koje smo nekritički usvojili i ne dovodimo ih u pitanje, ali one danas više, kako smatra, ne funkcionišu. U svojoj studiji, na pet stotina strana, analizirao je mit o mladosti, modi, polnom identitetu, sreći, rasi, mit o psihoterapiji, ludilu, progresu, ratu, terorizmu, tržištu, globalizaciji, mit o moći i nadzoru nad idejama, mit o tehnici i preobraćanju sredstava u cilj, mit o novim tehnologijama i psihopatologijama

Kultura

23.10.2019 u 18:00

Knjiga je kao majčino mleko

Hušang Moradi Kermani jedan je od najznačajnijih iranskih savremenih pisaca za decu, a 2005. godine izabran je za ličnost svih vremena u ovoj oblasti literature, u Iranu. Na ovogodišnjem 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, predstavljene su njegove „Madžidove priče”, u prevodu s persijskog Aleksandra Dragovića i Petra Janačkovića, i u izdanju „Službenog glasnika”. Hušang Moradi Kermani dobitnik je mnogih nacionalnih i međunarodnih nagrada, a 2014. godine po drugi put ušao je u najužu konkurenciju za međunarodnu nagradu „Hans Kristijan Andersen”. Već nekoliko decenija, njegova knjiga „Madžidove priče” najpopularnije je delo za tinejdžere u Iranu, a prema Kermanijevim pričama snimljena su 33 filma. Razgovor sa Hušangom Moradijem Kermanijem vodili smo na sajamskom štandu Iranskog

Kultura

23.10.2019 u 20:00

Ovo vreme Kišu ne može ništa

Da postoje pravi, iskreni i strasni čitaoci dela Danila Kiša, posvedočila je tribina 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, nazvana „Amarkord, trideset godina bez Kiša”, u kojoj su učestvovali univerzitetski profesori Vladislava Gordić Petković, Aleksandar Jerkov, Dragan Bošković, i književni kritičari Tamara Krstić i Gojko Božović. Ovaj razgovor pružio je odgovore na pitanja ko je bio Kiš, na koji način se svaka nova književna i čitalačka generacija suočava sa njim, zbog čega je to suočenje važno. Pokazano je i da ostaje još mnogo Kišovih književnih znakova koje treba protumačiti, kao i da treba oformiti jednu enciklopediju Kiša. – Ne može ovo vreme ništa Danilu Kišu, čak ni meni koji sam se šćućurio uz njega. Kad god dođeš do Kiša, javlja se sumnja koja razjeda. On je ono

Kultura

22.10.2019 u 15:46

Jedan od najpopularnijih domaćih pisaca za decu poručuje: Nijedna dečija soba ne sme biti bez knjiga

Naš nagrađivani pisac za decu Uroš Petrović gost je sajma knjiga u Beogradu gde je učestvovao u programu „Poštovana deco ja sam...” , u kojem je razgovarao sa najmlađim poštovaocima literature. Petrović je u izjavi za Tanjug kazao da je obaveza starijih ohrabruju decu da čitaju u eri sveprisutnih ekrana koji nas okružuju. „Na predavanjima koje sam držao u 15 zemalja Evrope uvek ističem rezultate istraživanja u Nemačkoj koji pokazuju da deca koja čitaju imaju veća dostignuća u životu. Tehnološka era i sveprisutnost ekrana različitih formata oko nas u velikoj meri ugrožavaju ideju čitanja knjiga jer slika i senzacija sve više zaokupljuju pažnju novih generacija”, kazao je Petrović i dodao da pisci za decu moraju po svaku cenu da se sadržajem bore za pažnju mališana. U svojim knjigama, kaže,

Kultura

12.10.2019 u 17:00

Veliki pisac je uvek i otpor neproverenom mišljenju

Da li sam slutio da će ovog puta Peteru Handkeu biti dodeljena Nobelova nagrada za književnost? Verovatno i jesam. Jer zašto bih tog dana oko podne ušao da ručam u jedan lokal u južnom delu Kelna, znajući da je tamo na zidu bio uključen televizor na kome se već godinama emituju aktuelne vesti, „kao na pokretnoj traci”. Dok sam čekao naručenu hranu, zurio sam u ekran i poslednje vesti sa ratišta u Siriji; krajičkom oka ugledah i najnoviju vest iz kulture: „Nobelova nagrada za književnost za 2019. dodeljena je Peteru Handkeu.” Najpre gotovo da i nisam reagovao. Uzbuđenje je počelo tek pošto je stigla hrana; rezanci su ispadali iz usta, ruke su najedanput podrhtavale; nisam više osećao glad. I baš kada sam hteo da prekinem ručak, ugledah na displeju telefona prvu poruku: Paul Ingendaj,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu