Kup.	Prod.	Sred.
117,96	118,67	118,32
104,92	105,55	105,24
103,81	104,44	104,13

Kultura

10.11.2017 u 22:00

Urbana i savremena Emilija Reljić, poslovna i uspešna Aleksandra Rakin, raskalašna i promiskuitetna Nina Obradović, glavni su ženski likovi ili bolje reći – glavne su fatalne dame novog romana Igora Marojevića „Prave Beograđanke“, koji je objavljen nedavno, u izdanju „Lagune“. Ovo delo prikazuje i širu društvenu sliku, gibanje grada kroz ne uvek moralne postupke njegovih žitelja, a uključuje i mnoštvo muških likova, za razliku od Marojevićeve prethodne zbirke pripovedaka „Beograđanke“. Roman „Prave Beograđanke“ biće predstavljen 16. novembra od 18 časova u Knjižari „Delfi“ u SKC-u, uz učešće teoretičarke Milene Đorđijević, pisca Filipa Davida, kritičara Miroljuba Stojanovića, glumca Pavla Pekića i autora.

Kultura

07.11.2017 u 22:00

Borbeni duh velikih ljubavi

Kada se udavala za Borislava Pekića, nevesta Ljiljana je od bližnjih dobila savet: „Verovatno nećete imati novca, verovatno će biti teško, ali sa njim ti sigurno neće biti dosadno, a dosada je ono što ubija svaki brak”. Kako izgleda život sa piscem, koliko su disciplinovani i inspirativni, sa kim se druže i zašto prekidaju prijateljstva – o svemu tome piše Aleksandar Đuričić, novinar i publicista, u svojoj knjizi „Čuvarkuće, udovice pisaca” (Samizdat), koji je vodio razgovore sa suprugama najpoznatijih pisaca, ali i njihovim prijateljima i najbližim saradnicima. Iz knjige saznajemo detalje iz života Borislava Pekića, Mirka Kovača Milorada Pavića, Antonija Isakovića, Mome Kapora, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića, Milana Oklopdžića, Libera Markonija, Petra Krdua. – Knjigu sam pisao dve godine,

Riznica

01.11.2017 u 15:23

Na latinskoj ćupriji

Ni u nemirne letnje mesece godine 1878. kad je Sarajevo vrvilo od oružana i usplahirena ljudstva, Arhimandrit Sava nije napuštao svoj običaj da svako veče prošeta ovom utrinom, ne levoj strani Miljacke, pored Latinske Ćuprije. Visok, suv, prgav i plahovit, ali navikao da se savladava, on je imao namet koja je prelazila krug njegova života u Sarajevu, i ambicije kojima ni on sam nije znao granice. Bio je astetska priroda, opora i stroga prema samom sebi i prema drugima. Imao je samo dve strasti: politiku i duvan. Politika mu nije dala da postane vladika a duvan mu je uništio zdravlje. Patio je s vremena na vreme od trovanja nikotinom i od srčanih grčeva koji su ga satima držali na granici između smrti i života. Na prstima, u bradi, na koži lica, svuda se Arhimandritu nalazilo to

Kultura

28.10.2017 u 22:00

Barselona je u opasnosti zbog sitnih interesa

Ildefonso Falkones , autor bestseler romana „Katedrala na moru” iz 2008. godine, kao i novog dvotomnog nastavka ove priče „Naslednici zemlje”, u izdanju „Lagune” i u prevodu sa španskog Ivane Nikolić, bio je gost svog izdavača i 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Glavni junak „Katedrale na moru” Arnau Estanjol, koji je učestvovao u izgradnji crkve, sada je moćan čovek. On je zaštitnik Uga Ljora, koji sanja da postane brodograditelj, i koji je prinuđen da bira između odanosti prijatelju i preživljavanja. Ildefonso Falkones živi u Barseloni sa suprugom i četvoro dece, po profesiji je advokat. Sa sedam milona prodatih primeraka knjiga, postao je jedan od najpopularnijih španskih pisaca u svetu.

Kultura

27.10.2017 u 21:31

Uljuljkani u demokratiji

Gereon Rat nije običan detektiv, on nije baš ispravan karakter, cinik je, snalazi se na razne načine, laže, često ide linijom manjeg otpora. Ne drži se propisa, tvrdoglav je. Boji se vatrenog oružja i okleva da ga upotrebi, hapsi pornografe. Apolitičan je, ali zna da zauzme stav, ne voli komuniste ni naciste. Ali, ono što je dobro jeste da Rat ima izražen osećaj za pravdu, i stavlja ga i iznad zakona. Ovako jedan od najpopularnijih nemačkih pisaca Folker Kučer opisuje junaka svog serijala od šest knjiga, policijskog detektiva zlatnog doba Vajmarske republike u Berlinu, do dolaska nacista na vlast.

Kultura

26.10.2017 u 22:00

Granice ukidaju kultura i književnost, a ne politika

Nikad nemoj dozvoliti vukovima da te sateraju do provalije! Nikad im ne dozvoli da te okruže, kaže dečak Dželal svom najdražem konju u romanu iranskog pisca Mohamada Reze Bajramija „Priče sa Sabalana”, u trenucima kada je primoran da ga ostavi u planini. Ovu knjigu iz 1990/91. godine, koja se sastoji od dva dela: „Planina me dozivaše” i „Na ivici provalije” (oba su pojedinačno proglašena Knjigom godine u Iranu), kod nas je, u prevodu Miloša Delića, sa persijskog, objavila „Geopoetika“. To je priča o surovom životu na selu, kada su ljudi primorani da čine teške izbore, da zbog jake zime prodaju i otuđe životinje koje vole, ali i priča o odrastanju dečaka koji posle očeve smrti postaje glava kuće. Mohamad Reza Bajrami (1965), gost svog izdavača na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, autor

Kultura

24.10.2017 u 22:00

Rat je nekad neizbežan, Milošević nije mogao da bude obuzdan rečima

Bilo je više politike nego književnosti, glasnog negodovanja, ali i aplauza, u publici Jugoslovenskog dramskog pozorišta tokom razgovora Herte Miler sa domaćinima njene velike beogradske književne večeri: nemačkim novinarem i publicistom Mihaelom Martensom i našim piscem i prevodiocem Ivanom Ivanjijem. Ipak, neporecivo je da je atmosfera bila dramska, na mahove i uzbudljiva, neki slušaoci napuštali su salu, što je u potpunosti imponovalo ambijentu, ali i ljudima od kulture koji poštuju iskreni nastup. Govorilo se o Rumuniji, zemlji porekla naše gošće, o teroru tajnih službi i večitoj nadi ljudi koji su bežeći preplivavali Dunav, pa i u smrti videli dobar beg, o radnim i koncentracionim logorima, o nacionalsocijalizmu, kao i o Nemačkoj, zemlji u kojoj sada živi, o Evropi sadašnjosti i

Kultura

17.10.2017 u 13:42

Obožavao sam matematiku, nauku i poeziju

Svi znamo da je svet u nezgodnoj situaciji. Naše vrednosti, civilizacija dovedeni su u pitanje. Umetnost je ono što moramo da zaštitimo... Savremeni američki autor Alen Lajtmen je gost Beograda, a ovako je govorio juče na svom izuzetno posećenom predavanju „Fizičar kao romanopisac” održanom na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Harizmatični Alen Lajtmen prethodne večeri prisustvovao je upravo u ovoj teatarskoj kući premijeri svog dela „Ajnštajnovi snovi” u režiji Slobodana Unkovskog, kojem je zahvalio na lepoj saradnji, ali i svim autorima koji su stvarali ovu predstavu, i: „Naravno Srbiji, kao zemlji koja podržava umetnost”.

Kultura

18.09.2017 u 21:44

Čekamo novog Dostojevskog

Nekada su Tolstoj, Turgenjev i Dostojevski određivali rusko javno mnjenje. Danas je teško naći jedno takvo ime. Nema velikih autoriteta, niti javne ličnosti koja je glasnogovornik, nacionalni pesnik ili veličina čije mišljenje većina ceni i voli da čuje. Svi obožavaju one koji su već otišli: Jesenjina, Ljermontova, Puškina, Majakovskog, Anu Ahmatovu. Ovo za naš list kaže Galina Georgijevna Tjapko, profesorka na Katedri za jezike zemalja srednje i istočne Evrope Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose, koja je bila gost upravo završenog 47. Međunarodnog naučnog sastanka u Vukove dane.

Kultura

16.09.2017 u 22:00

Politika nije za pesnika

Milovan Danojlić je pesnik koji deli sudbinu onih naših intelektualaca koje je snažno obeležilo emigrantsko iskustvo, i kada je reč o njegovom proznom i poetskom stvaralaštvu, i kada je reč o njegovim političkim nastupima. Njegove najnovije pesme iz zbirke „Životi, životi” (Albatros plus, 2016), za koju je nedavno dobio nagradu „Drainac” u Prokuplju i „Književni vijenac Kozare” u Prijedoru, nastavak su njegovog pesničkog rvanja sa samim sobom i sa svetom: i kada govori o svetu, Danojlić govori o sebi. Reč je o svojevrsnom pogledu unazad, kako glasi jedna od pesama u zbirci (Pitam se, u čudu pomalo/Od dečaka koji je krenuo na put/Šta je u meni ostalo)

Prijavite se na našu mailing listu