Kup.	Prod.	Sred.
118,02	118,73	118,37
103,64	104,26	103,95
104,26	104,89	104,58

Kultura

08.07.2018 u 22:00

Kristalni globus rumunskom filmu

Karlove Vari – Festivalski Gran-pri, nagrada Kristalni globus za najbolji film 53. Karlove Vari festivala, kao i novčani iznos od 25.000 američkih dolara, odlukom žirija kojim je predsedavao Britanac Mark Kuzens, pripali su rumunskom filmu „Ne zanima me ako ćemo se upisati u istoriju kao varvari” Radu Žudea. Još početkom festivala, kada je ovaj film bio prikazan, po reakcijama kritike, ali i same publike, bilo je jasno da je jedan od favorita, jer je reč o hrabro i snažno ispričanoj priči koja se dotiče onih neslavnih delova u rumunskoj istoriji. Zločina nad Jevrejima koje je počinila rumunska vojska tokom Drugog svetskog rata, u one tri godine koliko je ratovala uz nemačke naciste. O masakru u Odesi i nizu drugih zločina Radu Žude progovarana neuobičajen način, kroz ulični

Kultura

07.07.2018 u 22:00

Sve filmske bitke s vetrenjačama

Karlove Vari – Dug je put prošao Beri Levinson, od nezaposlenog stanovnika predgrađa Baltimora do Holivuda i 27 filmova koje potpisuje kao scenarista, reditelj, producent, čak i glumac. Tvorac Oskarom nagrađenog „Kišnog čoveka”, ali i filmova poput „Diner”, „Dobro jutro, Vijetname”, „Bagzi” i nezaboravnim „Ratom protiv istine” („Wag the Dog”), digao je na noge publiku 53. Karlove Vari festivala na kojem mu se u večeri zatvaranja uručuje i Kristalni globus za celokupno stvaralaštvo i izuzetan doprinos svetskom filmu. Prošlo je 30 godina od kada se Levinson izborio s holivudskim producentima i snimio „Kišnog čoveka” za koji su oni tvrdili da je „nemoguće snimiti novčano uspešan film o autističnoj osobi”. U Karlovim Varima Levinson je otkrio kako je on bio zapravo tek četvrti reditelj

Beograd

06.07.2018 u 23:41

Još jedan odlazak

Video-radovi „Partenza” i „Još jedan odlazak” hrvatske umetnice Renate Poljak predstavljeni su u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Ova autorka fokusirana je na lokalne i globalne političke, ekonomske i socijalne fenomene, a svoje stvaralaštvo uglavnom izražava videom, filmom, fotografijom i instalacijom. U središtu pažnje je bio „Još jedan odlazak” po kome je i ova gostujuća izložba dobila naziv. To je video-instalacija koja je premijerno izvedena pred prestoničkom publikom. Renatina dva rada formalno i simbolički se bave pojmom ostrva. Ona često upotrebljava dokumentarne i arhivske materijale. Video „Partenza”, što na italijanskom znači odlazak, ujedno i termin koji je u upotrebi u mnogim hrvatskim ostrvskim i priobalnim dijalektima, i „Još jedan odlazak” snimljeni su na

Kultura

06.07.2018 u 14:00

Živim svoj američki san

Živim svoj američki san, kaže Milica Zec koja godinama unazad zaista živi svoj američki san, ali svaku priliku koristi da se vrati u rodni Beograd. Proteklih dana ova darovita umetnica koja je izborila svoje mesto u američkom filmskom svetu boravila je u Beogradu, a u razgovoru za „Politiku” pričala je o svojim planovima, očekivanjima, iskustvima, nagradama… Milica Zec živi i stvara na relaciji Njujork – Los Anđeles, a drži predavanja na univerzitetima i filmskim festivalima širom sveta. Diplomirala je montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2006. godine dobivši nagradu „Vorkapić” za najboljeg studenta generacije i neposredno posle toga otisnula se preko okeana, u potrazi za filmskim izazovima.

Kultura

03.07.2018 u 22:00

Nešto svetlosti na istorijski mrak

Karlove Vari – Ne zanima me ako ćemo se upisati u istoriju kao varvari – rečenica je iz 1940. godine koja se pripisuje rumunskom diktatoru maršalu (Jonu) Antoneskuu i koja je postala naslov novog igranog filma Radu Žudea, jednog od pripadnika rumunskih „novotalasovaca“. I kao što je, u Berlinu pre neku godinu nagrađenim, filmom „Aferim“ istraživao pogrešno „pročitane“ delove rumunske istorije kopajući po osećanju krivice u kolektivnoj rumunskoj savesti, Žude se i sada dohvatio istorije. Iz današnje perspektive, iz vizure konceptualne umetnice Marijane koja je od grada dobila sredstva da pripremi uličnu predstavu o masakru Jevreja u Odesi, zajedno nas sa njom vraća u period Drugog svetskog rata.

TV revija

27.06.2018 u 13:00

Muzika grupe ABBA ponovo na velikom platnu

Meril Strip ponovo će pevati čuvene hitove švedske grupe ABBA. Kako to zvuči deset godina posle hit filma „Mama mija”, saznaćemo od 19. jula, od kada ćemo u domaćim bioskopima popularnu glumicu gledati i slušati u nastavku – „Mama mija: idemo ponovo”. Još od kraja prošlog leta, kada je film sniman na ostrvu Vis u Jadranskom moru, mnogi su se pitali šta su producenti smislili za nastavak gledanog mjuzikla. Kada se pojavio tizer filma, bez Meril Strip, a sa glumicom i pevačicom Šer u ulozi njene majke, mnogi su se pitali ima li lika Meril Strip u filmu uopšte. Misterija je rešena nedavno, kada su se pojavile fotografije iz filma koji se očekuje s nestrpljenjem. Deset godina posle filma „Mama mija”, koji je realizovan za 50 miliona dolara, a zaradio je 12 puta više – 600 miliona dolara

Kultura

20.06.2018 u 22:00

I dalje radim srcem i intuicijom

Kazahstanski scenarista, reditelj i producent Sergej Dvorcevoj (1962), koji već dugo živi i radi i u Moskvi, poznat je srpskoj publici i po svojim dokumentarnim filmovima i po igranom malom remek-delu „Tulpan” sa kojim je 2008. godine u Kanu osvojio nagradu u programu „Izvestan pogled”. Njegov povratak u Kan ove godine značio je i premijeru njegovog novog filma „Ajka”, bez sumnje jednog od najboljih i zato i nagrađenih dela u glavnom takmičarskom programu. Film „Ajka”, snažna, humanistička priča o mladoj ženi koja se tek porodila, a mora da vodi borbu za svakodnevno preživljavanje, otkupljen je za prikazivanje i u Srbiji gde se njegova premijera očekuje na jesen, na Festivalu autorskog filma u Beogradu. Sa Sergejem Dvorcevojem, nedavno u Kanu, razgovarala sam i o njegovom prijatelju

Kultura

20.06.2018 u 21:41

Kultni filmovi otvorili raspravu o ukusima

Opšta mišljenja o najboljim filmovima nekada su i nametnuta. Ranije je redovno na top listama najboljih filmova pobeđivao „Građanin Kejn”, a danas je umesto njega često Hičkokova „Vrtoglavica”. Kako izgleda kada tim ljudi iz celog sveta bira svoje filmske favorite pokazuje prerađeno izdanje knjige „1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš”, prodate u više od milion i po primeraka, na 30 jezika širom sveta, koju je kod nas objavila izdavačka kuća „Filip Višnjić”. Izdanje slavi kultne filmove, pokrivajući više od jednog veka kinematografije. Ova svojevrsna enciklopedija obuhvata najznačajnija ostvarenja iz svih zemalja i svih žanrova – od akcija i vesterna, preko animiranih filmova, komedija i dokumentaraca, do drama, mjuzikla, trilera, romansi i naučne fantastike.

TV revija

19.06.2018 u 13:00

Lopov na štiklama

Džordž Kluni, kao Deni Oušn, i njegova ekipa (Bred Pit, Met Dejmon, Don Čidl, Kejsi Aflek…), koji su u prošloj deceniji pljačkali kazina u tri filma „Igraj svoju igru”, ovog juna dobili su žestoku konkurenciju – žensku ekipu lopova. U produkciji Stivena Soderberga, reditelja trilogije o pljačkašima u odelima, i u režiji Gerija Rosa („Sibiskit” i „Igre gladi”), u filmu „Oušnovih 8” prati se Debi Oušn, otuđena sestra Klunijevog lika Denija Oušna. Ona pokušava da izvede skoro nemoguću pljačku u Njujorku, na čuvenom godišnjem balu „Met gala”, koji vrvi od zvezda iz sveta filma, muzike, televizije i zabave. Njen prvi zadatak je da okupi ekipu zgodnih i našminkanih profesionalnih lopova. Pljačkašice igraju Kejt Blančet, En Hatevej, Mindi Kejling, Avkvafina, Helena Bonam Karter, Sara Paulson,

Kultura

17.06.2018 u 22:00

Ko nema pojma, ima stav

Posle razgovora sa Ivanom Velisavljevićem, na Krokodilovoj sofi, Mira Furlan ustaje i prolazi pored stepenika Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije, dok joj ženski glas iz publike dobacuje: „Miro, Zagreb te voli!“. Odmah zatim čuje se i muški glas: „I Beograd!”. Jer, Mira Furlan bila je nedavno u Indiji, gde je pratila put Gandija kao jedne od svojih zvezda vodilja, zatim u Amsterdamu, da bi sada došla u Beograd, na deseto, rođendansko, Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju, ili Krokodil. Posle nastupa Marka Vidojkovića i Zorana Kesića, i vrištećeg smeha u prepunom gledalištu, njen nastup napravio je taj poznati disonantni „krokodilski” šmek, bez suza, gde se stvarnost i umetnost reči sagledavaju kroz prizmu duhovite iščašenosti, ali i ozbiljnosti, u isti mah. Tako i

Prijavite se na našu mailing listu