Kup.	Prod.	Sred.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Kultura

12.06.2018 u 21:46

Priča o učiteljici Kit

Ko je učiteljica Kit po kojoj je nazvan film Petre Lataster Čiš i Petera Latastera prikazan ovih dana na 14. festivalu evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „7 veličanstvenih“, u obnovljenoj i prepunoj „Kombank“ bioskopskoj dvorani? O ovoj hrabroj, posvećenoj ženi i njenim neobičnim đacima, o tome kako su saznali za ovu priču i čime ih je ona zainteresovala govori nam bračni i rediteljski par nakon beogradske premijere „Dece učiteljice Kit“, dobitnika godišnje nagrade Holandske filmske akademije kao najbolji dugometražni dokumentarac 2017. godine. – Upravo dok mi ovde u Beogradu prikazujemo film na kojem smo radili godinu dana, u Holandiji se nastavljaju štrajk prosvetnih radnika i široka javna debata o njihovoj ulozi u društvu. Posao nastavnika je neizmerno važan, ali je u

Kultura

04.06.2018 u 21:40

Sednica upravljačkog tela Evropske Akademije za film u Beogradu

Na inicijativu i u organizaciji Dubravke Lakić, filmskog kritičara i člana EFA iz Srbije, uz podršku strateških partnera, od 8. do 10. juna u Beogradu se održava EFA Board Meeting – polugodišnja sednica upravljačkog tela Evropske Akademije za film koje čine eminentni reditelji, producenti i čelnici fondova iz Evrope. Ovim povodom susret sa srpskim filmskim stvaraocima i profesionalcima imaće i predsednica borda EFA, slavna filmska rediteljka Agnješka Holand, direktor EFA sa sedištem u Berlinu Marion Doering, španski producent Antonio Saura (podpredsednik borda EFA), islandski reditelj Baltazar Kormakur, direktor izraelskog filmskog fonda Katrijel Šori, kao i producenti iz Italije, Rumunije, Španije, Francuske, Velike Britanije, Nemačke...

Kultura

31.05.2018 u 10:06

Odlazak profesora Predraga Bajčetića

U Beogradu je sinoć, u 85. godini, preminuo Predrag Bajčetić, ugledni srpski reditelj, producent i čuveni profesor koji je odškolovao čitave generacije srpskih glumaca. Predrag Bajčetić je bio jedinstven po svom profesorskom habitusu i načinu rada. Završio je Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu 1956. u klasi Huga Klajna. U njegovoj klasi na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je radio od 1964, studirali su Vojislav Brajović, Svetlana Bojković, Tanja Bošković, Ljiljana Dragutinović, Nikola Kojo, Ana Sofrenović, Katarina Radivojević i mnogi drugi. Tokom karijere Bajčetić režirao je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, Narodnom pozorištu, Televiziji Beograd. Režirao je filmove „Poraz”, „Petak veče”, „Hajde da se igramo”… Radio je i u Norveškoj, gde je u Oslu povremeno držao seminare za studente glume i režirao u Pozorištu Vort u Moldeu. Strog i nežan istovremeno, uvek je tražio više, kažu njegovi studenti. Dok je radio na predstavi, tragao je da otkrije onaj pravi i najsavremeniji izraz za taj tekst. Na pitanje šta je to savremeno u pozorištu, jednom prilikom je rekao: – Savremeno je sve što ljude u gledalištu nagoni na razmišljanje, što ih bodri i oplemenjuje. Nije savremeno ono što dotrajava svoj vek, što obeshrabruje i ponižava. Nesavremeno je ono što izaziva dosadu i učmalost; pozorište koje ne propoveda svoje ideje, jer ih možda nema, reditelj i glumac koji ne žive današnjim ritmovima, ne razumeju nove reči. Savremeno je – ono što kao vatra, kao energija struji sa scene. A pre i posle svega – reči pesnika. Bez pesnika pozorište je samo zabava, ono je škola koja će nam dosađivati pridikama o humanizmu i lepim prošlim vremenima.

Kultura

30.05.2018 u 11:02

Digitalna „Lepota poroka”

Kultno filmsko ostvarenje Živka Nikolića iz 1986. godine „Lepota poroka” restaurirano je, a digitalna kopija premijerno je prikazana pod otvorenim nebom na Kalemegdanskoj terasi kao deo projekta „Vip kinoteka”. Legendarni jugoslovenski klasik okupio je velikane našeg glumišta – Petra Božovića, Miru Furlan, Miru Banjac, Milutina Mimu Karadžića, Boru Stjepanovića, Dobrilu Ćirković, Boru Begovića, Milu Miranović, Miodraga Krstovića, Evu Ras, Vesnu Pećanac… od kojih su neki sinoć bili u publici, a među njima i kompozitor Zoran Simjanović i direktor fotografije Radoslav Vladić. – Duhoviti prikaz kontradiktorne stvarnosti ovog podneblja čini ovaj film jednom od najgledanijih komedija, koja dobija novu vrednost saradnjom Jugoslovenske kinoteke i „Vipa” – naglasio je Jugoslav Pantelić, direktor

Kultura

27.05.2018 u 11:00

Beograd u novijem srpskom filmu

Dostojevski je govorio da je sama stvarnost fantastičnija od uobrazilje. Verujem da ni najmaštovitiji reditelji nisu mogli da predvide obim promena koje će snaći Beograd u poslednjih 30 godina – rekao je filmski kritičar Srđan Vučinić na okruglom stolu „Beograd u novijem srpskom filmu 1992–2018.” koji je održan u Srpskom književnom društvu. Izabrani period obuhvata četvrt veka, vreme od raspada Jugoslavije i uvođenja sankcija našoj zemlji. – Zanimljivo je da se te 1992. pojavljuju dva filma: postmodernistička bajka „Mi nismo anđeli” Srđana Dragojevića i „Dezerter” Živojina Pavlovića koji se događa u Vukovaru, dok je Beograd pozadina fronta – rekao je

Kultura

26.05.2018 u 21:41

Susret dva genija

Obojica opčinjeni mladom, lepom i duhovitom Leonorom de Vibero, ljubiteljkom pozorišta, neostvarenom glumicom i verenicom ostarelog španskog vojvode, u Kastilji se, uoči njenog venčanja, sreću sredovečni Migel de Servantes, već priznati pisac, i Vilijam Šekspir, još na početku karijere. U čudnovatim i komičnim okolnostima, oni se prvo upuštaju u književni, ljubavni pa i mačevalački duel, da bi, na kraju, pomažući nestašnoj, ali plemenitoj Leonori, od suparnika postali saveznici. Što je najvažnije, ova avantura se sudbonosno odrazila i na njihovo stvaralaštvo. Nemogući – ili ipak mogući? – susret dvojice velikana dogodio se u filmu „Migel i Vilijam” rediteljke i scenaristkinje Ines Paris, koji je beogradska publika (prvi put) imala prilike da vidi u četvrtak u Domu omladine, na reviji

Kultura

24.05.2018 u 22:00

Dan u kući siromašnih ljudi

Čim je bio prikazan, negde na polovini 71. Kanskog festivala, film „Kradljivci”, u Kanu već više puta nagrađivanog japanskog reditelja Hirokazua Kore Ede, izdvojio se visoko na kritičarskoj listi mogućih laureata, te odluka žirija predvođenog glumicom Kejt Blančet da mu se dodeli „Zlatna palma” nije bila iznenađenje. Iznenađenja nije bilo ni 2013, kada mu je žiri pod predsedničkom palicom Stivena Spilberga za film „Kakav otac, takav sin” dodelio Prix du Jury (Nagradu žirija), kao dodatnu potvrdu univerzalnosti priče Kore Edine dirljive i misaone porodične drame, ritmičnog i u dokumentarističko-verističkom stilu režiranog i glumljenog filma. Kore Eda (Tokio, 1962), kao scenarista, reditelj, montažer i producent filmova kakvi su: „Maborosi”, „Posle života”, „Distanca”, „Niko ne zna”...

Kultura

20.05.2018 u 22:00

Scenario za film „Djeca Kozare” uzdrmao nacionalni konkurs

Vest da je reditelj Žarko Dragojević podneo ostavku na mesto predsednika konkursne komisije Filmskog centra Srbije (FCS), koja odlučuje o filmovima s nacionalnom tematikom – podigla je proteklih dana prašinu u javnosti. Dragojević je ovaj gest obrazložio ličnom procenom da film „Djeca Kozare” reditelja Lordana Zafranovića nema dovoljnu podršku komisije. S druge strane, Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, kaže za „Politiku” da je razgovarao s Dragojevićem, ali da mu i dalje nisu jasni motivi napuštanja komisije budući da nijedna odluka još nije doneta. On dodaje i to da ne zna na osnovu čega je ovaj reditelj procenio da „Djeca Kozare” neće

Kultura

18.05.2018 u 22:00

Uspomene koje je potopila voda

Kan – Jedan od najbolje kotiranih i ocenjenih filmova iz dosadašnjeg dela glavnog takmičarskog programa na 71. Kanskom festivalu jeste kineski film „Pepeo je najčistije beo“ Đa Žangkea, slavnog kineskog scenariste, reditelja, producenta, distributera i osnivača međunarodnog „Prikriveni tigar, skriveni zmaj“ Pingjao festivala i idejnog tvorca umetničkog sela sa filmskom školom i izložbenim prostorom u blizini njegovog rodnog grada u pokrajini Šansi. Tvorac svetski nagrađivanih filmova poput „Platforme“, „Sveta“, „Nepoznatog zadovoljstva“, „Mrtve prirode“, „Dodira greha“ i „Planine mogu da odu“, sada je uronio u sedamnaestogodišnju ljubavnu priču između devojke odrasle u rudarskim krajevima pokrajine Šansi i mafijaša, pripadnika đanghua, kojeg će samožrtvovanjem spasiti od zatvora. U filmu, uz

Kultura

16.05.2018 u 22:00

Bela protiv crne moći uz male posvete ljudima

Kan – Sve čega se od perverznih, sadističkih brutalnosti mogao dosetiti Lars fon Trir je „strpao” u svoj novi film „Kuća koju je Džek izgradio” u kojem glavne uloge igraju Met Dilon, Bruno Ganc i Uma Turman. Ne čudi što je zvaničnu premijeru ovog filma, inače prikazanog van konkurencije, tokom projekcije u Teatru Limijer napustilo više od stotinu gledalaca. „Ogavština” je u njemu previše. Kultni danski reditelj, osnivač filmskog pokreta Dogma 95, autor filmova poput: „Kraljevstvo”, „Slomljeni talasi”, „Evropa”, „Idiot”, „Ples u mraku”, trilogije „Dogvil”, „Manderlej” i „Melanholija”, „Antihritsta“ i „Nimfomanke“, u svom kreativnom „ludilu“ načinio je korak dalje – prikazuje i bastijalna sakaćenja žena i dece, lično smatrajući sve ovo groteskom. Na ovaj način se on ponovo vratio u Kan pošto je

Prijavite se na našu mailing listu