Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Ekonomija

15.09.2017 u 21:50

Do stečaja preko okeana

Najstariji stečaj u Srbiji je stečaj Kosovske banke. Traje više od 20 godina i nema izgleda da će biti uskoro završen. Težak teret za privredno sudstvo su i dugogodišnji stečajevi velikih banaka. Dokumentacija pojedinih banaka, koja je neophodna za stečajni postupak, nalazi se na Kipru i u Americi. Stečajevi kvare dobre rezultate rada privrednog sudstva, koje se ove godine, na redovnom savetovanju na Zlatiboru, moglo pohvaliti odličnim statističkim podacima u svemu ostalom, osim u stečajevima i izvršnim predmetima. Najveći broj nerešenih starih predmeta je u postupku izvršenja, a razlog zašto izvršenje nije moguće je pre svega – nedostatak imovine dužnika

Ekonomija

14.09.2017 u 21:52

I Banka Inteza blokirala prodaju „Dijamanta”

Osim ruske Sberbanke, svoja potraživanja pred srpskim sudovima pokušala je da zaštiti i italijanska Banka Inteza. To se vidi iz finansijskog izveštaja koji je potpisao privremeni upravnik „Agrokora ”Ante Ramljak. U skladu sa „leks Agrokorom”, Ramljak je dužan da javnosti polaže račune na mesečnom nivou. U poslednjem finansijskom izveštaju, koji je objavljen pre nekoliko dana na sajtu ovog hrvatskog koncerna, navodi se da su u „Srbiji pokrenuti dodatni sporovi, izvršni postupci i privremene mere zabrane raspolaganja imovinom od strane Banke Inteze i banaka iz Sberbank grupe iz Slovenije i Hrvatske u pogledu vlasničkih udela u kompanijama u Srbiji”. Kako „Politika” saznaje, reč je o kreditu od 15 miliona evra koji je Banka Inteza pozajmila „Dijamantu” iz Zrenjanina.

Ekonomija

12.09.2017 u 21:33

Čišćenje loših zajmova otkočilo kredite

Iz privrede, posle duže vremena, stižu ohrabrujuće vesti. U avgustu je mesečni rast zajmova privredi iznosio pet odsto, dok je od početka godine taj rast bio na sličnom nivou od 4,8 odsto. Smanjeni su i loši krediti (NPL) privrede na 17 odsto, a pre samo dve godine činili su 22 posto svih plasmana privrede. Prema oceni Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka, to je ohrabrujući znak za domaću ekonomiju. Ljubodrag Savić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, kaže da rast kredita privredi ukazuje na rešavanje problema loših zajmova.

Ekonomija

07.09.2017 u 22:00

Klijenti birali između osiguranja i viših kamata

Presuda Trećeg osnovnog suda, prema kojoj banka mora klijentu da vrati troškove osiguranja stambenog kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita – neosnovana je i nelogična. Nije tačno ni to da klijenti nisu bili obavešteni o tome da je plaćanje ove polise njihova obaveza. Mogli su da biraju da li će uzeti osiguran ili stambeni kredit bez osiguranja kod Nacionalne korporacije. Odabrali su osigurani zajam i dobili niže kamate, kaže za „Politiku”, Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Ekonomija

06.09.2017 u 22:00

Banke naplaćuju i ležarinu na čekove

Da banka klijentima naplaćuje izdavanje čekova pet, deset ili 15 dinara po „papiru” nije nikakva novost, međutim neke banke uvele su praksu da naplaćuju i čekove koji nisu realizovani u nekom vremenskom periodu. To je slučaj s Adiko bankom u kojoj su nam to potvrdili.

Ekonomija

04.09.2017 u 21:41

„Efektiva” traži raskid polisa osiguranja kod NKOSK-a

Udruženje za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva” zatražiće tokom ove nedelje od Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) da se raskinu sve polise osiguranja sa bankama koje su u ugovorima o stambenim kreditima jednostrano povećavale kamatne stope. Iako je to bilo zabranjeno, pojedine banke su to činile i pogoršavale položaj klijenata i dovodile ih u veći rizik od aktiviranja polisa i hipoteka, kaže za „Politiku”, predsednik ovog udruženja Dejan Gavrilović. On kaže da predlog ide na adresu NKOSK-a, jer je njihova reakcija u slučajevima ovakvog ponašanja banaka izostala, zbog čega smatraju da je Nacionalna korporacija na ovaj način pribavila korist bankama na štetu države i klijenata.

Ekonomija

02.09.2017 u 20:21

Kredit s depozitom povoljniji od klasičnog keš zajma

Imam ušteđevinu, ne bih da je potrošim, a sa druge strane imam mnogo potreba. Od popravke automobila, opreme dece u školu, do novog frižidera. Odnela sam ušteđevinu u banku i dobila isti iznos kredita po povoljnijoj kamati od onih za klasični keš kredit. Kad budem vratila zajam banka mi vraća ušteđevinu, priča je jedne očigledno finansijski pismenije sugrađanke. Ovo je, pojednostavljeno rečeno, model kredita sa depozitom koji nudi sve više banaka.

Ekonomija

31.08.2017 u 21:51

Čuvanje banaka o državnom trošku

Banke su u većini ugovora o stambenim kreditima osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), a takvih je u Srbiji oko 90.000, prebacile teret plaćanja premije osiguranja na građane. Iako je to nezakonito, što je potvrđeno i presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu, banke su ove iznose, koji su se obračunavali od 1,5 do 4,2 procenta od odobrene sume zajma, naplaćivale klijentima, čime su oni praktično finansirali banku u njenom poslu osiguranja. Da ni ponašanje NKOSK-a u ovom poslu nije bilo jasno, potvrđuje i činjenica da je ugovorom o osiguranju kredita između NKOSK-a i banke bilo predviđeno da banka ne sme da menja uslove kredita na štetu korisnika, što je i logično, jer se tako povećava rizik od aktiviranja polise osiguranja, objašnjava Dejan Gavrilović,

Ekonomija

30.08.2017 u 22:00

Banke nezakonito naplaćivale i osiguranje stambenih kredita

Banke u Srbiji građanima su nezakonito naplaćivale premije osiguranja stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Iako je Nacionalna korporacija osiguravala potraživanje banke i plaćanje premije osiguranja po ugovoru je bilo obaveza banke, banke su ovaj trošak prenosile na korisnike kredita. Ovo je potvrđeno prvostepenom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu. Ukoliko ona postane pravnosnažna, to će biti jedan od najdrastičnih primera kako su banke u Srbiji, uz jednostrano povećanje kamatnih stopa, kursne razlike, provizije za obradu i praćenje kredita, neosnovano zarađivale i na ovim naknadama

Ekonomija

29.08.2017 u 21:33

Dozvoljeni minus bez odlaska u banku prilično košta

U bankama, kao što je poznato, svaka usluga se plaća. A komfor je najskuplji. Pa tako neko može da dobije dozvoljeni minus po tekućem računu na nekoliko godina, bez obaveze da ga obnavlja. Klijenti banaka obično zaborave da su izabrali takvu uslugu. Međutim, banka ih na to podseti jednom godišnje. Ali to „podsećanje” i produžavanje minusa naplati oko jedan odsto od iznosa ugovorene pozajmice. Jedan naš čitalac dobio je sms da mu je banka, bez podnošenja zahteva, obnovila dozvoljeni minus i to je morao da plati nekoliko stotina dinara.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banke

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu