Kup.	Prod.	Sred.
117,56	118,27	117,91
103,32	103,94	103,63
105,66	106,3	105,98

Tema nedelje

10.06.2019 u 09:00

Iz oba svetska rata, Srbija je izašla kao pobednica. Ali, oni koji su te pobede izvojevali nisu istovetno tretirani. Jer, dok su veterani Prvog svetskog rata u međuratnoj jugoslovenskoj monarhiji prosili kao bogalji u iskrzanim uniformama, borci iz Drugog svetskog rata su u socijalizmu uživali sve privilegije. Ovako bi, najkraće, glasilo uvreženo poređenje u javnosti kad je reč o načinu na koji je država tretirala ratne veterane posle jednog, odnosno drugog planetarnog oružanog sukoba. U toj predstavi, nasuprot primerima preživelih solunaca koji zarađuju glancajući cipele po ulicama ili Milunke Savić, koja je radila kao čistačica u banci stoje generali i oficiri JNA, koji putuju, letuju i kuće se o državnom trošku. I jedna i druga slika su, međutim, samo deo priče o statusu boraca

Beograd

02.06.2019 u 21:21

Kostićeva bela vila „nadgleda” moćni Dunav

Na Dubočajskom brdu, kojim su pre 17 vekova vladali Rimljani, 1932. godine prilikom izgradnje kuće dr Aleksandar Kostić, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta otkrio je temelje prve rimske vile rustike u Srbiji. Ovaj naučnik osnivač Instituta za histologiju, Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta, vođen rukom sudbine sasvim slučajno je, kao dobrovoljac u toku Prvog svetskog rata, zapazio to mesto u Grockoj sa koga puca predivan pogled na „zavoje” moćnog Dunava. Sačuvao ga je u mislima i posle svih strahota i golgote po Albaniji kupio ga od Garašanina. Na ovom Dubočajskom brdu u Grockoj sazidao je za sebe i svoju ženu Smilju belu vilu. Kuća Kostića godinama je bila stecište umetnika, ali i mesto gde je Smilja, čuveni pedijatar, lečila decu. Dr Aleksandar Kostić Sada

Svet

31.05.2019 u 14:43

Šojgu u Tokiju obišao grob legendarnog špijuna Zorgea

Ministar odbrane Sergej Šojgu, tokom službene posete Japanu, obišao je grob legendarnog sovjetskog obaveštajca Riharda Zorgea na groblju Tama u Tokiju, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije. (Foto Ministarstvo odbrane Ruske Federacije) Vojna delegacija položila je cveće na grob Zorgea odajući počast heroju SSSR-a koji je u kritičnim trenucima Drugog svetskog rata u Moskvu poslao dve vitalne informacije. Rihard Zorge Prva informacija je okvirni datum napada nacističke Nemačke na Sovjetski savez, a druga da Japan neće napasti Sovjetski Savez, što je omogućilo prebacivanje trupa Crvene armije sa Dalekog istoka na front u evropskom delu SSSR-a i uspešnu odbranu Moskve. Istočna Nemačka odala je počast Zorgeu i poštanskom markom sa njegovim

Društvo

31.05.2019 u 14:15

Sećanje na vojvodu Sinđelića i junake sa Čegra

Niš – Odavanjem najviših vojnih počasti, polaganjem cveća i venaca kraj spomen kosturnice i bogatim kulturno-umetničkim programom nedaleko od Niša obeležen je veliki jubilej – 210 godina od legendardnog boja na Čegru. Bitka resavskih junaka iz Prvog srpskog ustanka, koje je u borbama za oslobođenje Niša od Turaka i viševekovnog ropstva predvodio legendarni vojvoda Stevan Sinđelić, sa desetostruko brojnijim Osmanlijama, odigrala se 31. maja 1809. godine pored niškog sela Kamenica. Videvši da je turska vojska u svom šestom pokušaju uspela da probije obruč na Čegru i upala u šančeve u kojim su bili srpski ustanici, vojvoda Sinđelić je ispalio hitac iz kubure u skladište baruta. Od eksplozije u barutani poginuli su i slavni vojvoda sa mnogobrojnim saborcima, ali i mnogo više turskih

Beograd

25.05.2019 u 20:32

O ljubavi, ljudima i duhu Beograda

Najbolju definiciju Beograda dao je Momo Kapor: „Nije sav Beograd u Beogradu. Mnogo veći deo Beograda je u čežnji za Beogradom, koji ga čini lepšim nego što u stvari jeste...” Ta posebna ljubav svih nas koji smo ostali da živimo u Beogradu i onih koji su otišli iz njega tajna je lepote i ljubavi prema ovom gradu – kaže Sanja Đaković, turistički vodič čija je ideja da se osmišljavajući nove ture sve više okreće glavnom gradu. Sigurna je da se naš grad dobro predstavlja turistima kao riznica kulturno-istorijskih vrednosti, ali ostaje skriven sam duh grada, kao i slojevita duhovna bogatstva. Zato ona radoznalim Beograđanima otkriva najstarije, zapisane, ljubavne priče našeg velegrada. Govori im koga su voleli Andrić, Crnjanski i Nušić, koja se ljubavna priča odnosi na palatu „Ruski car”.

Magazin

11.05.2019 u 17:16

Od „Monarha” ostala samo pločica

Tokom 1890. godine austrougarski admiralitet je rešio da modernizuje flotu izgradnjom tri obalske oklopnjače deplasmana oko 5.000 tona, primarno naoružanih sa 4 topa kalibra 240 mm. Dva su građena 1893, u brodogradilištu u Trstu i jedan u pulskom Arsenalu. Oklopnjača u Puli je dovršena prva; monarh Franc Jozef je 2. decembra 1894. odlučio da se brod nazove „Monarh” i svečano porine 9. maja 1895. godine, te da se po njemu nazove čitava klasa, pri čemu bi „Monarh” bio zastavni brod. Dan porinuća trebalo je da bude veličanstvena fešta. To je, naime, bio i datum kada se obeležavala bitka kod Helgolanda iz 1864, u kojoj se proslavio austrijski admiral Tegethof. Kuma Marija Terezija Uz cara lično, ceremoniji u Puli su 9. maja prisustvovali nadvojvoda Franc Ferdinand, carska braća,

Politika

06.05.2019 u 21:00

Skupštinski hram knjige čuva prvi srpski ustav

Šetajući među „eksponatima” prodavaca na novobeogradskom buvljaku, nekadašnja sekretarica poslaničkog kluba JUL-a Milena Nikolić primetila je na jednom od njih pečat biblioteke Narodne skupštine. Pogledavši pozornije, videla je da je to originalno izdanje „Protokola Svetoandrejske skupštine” i kupila ga je za 100 dinara, od kojih je čast za trgovca bilo celih 70 dinara. Bilo je to nekoliko dana posle petooktobarske „revolucije”, u kojoj je, između ostalog, zapaljena tadašnja Savezna skupština i umnogome poharana. Među nestalim umetničkim delima, mobilijarom i delima iz skupštinske biblioteke bio je i ovaj jedinstven primerak knjige koji se zapravo zove „Protokoli Srbske Narodne Skupštine”.

Kultura

05.05.2019 u 23:30

Porodice u vihoru rata

Ratne hronike često, i sasvim opravdano, veličaju dobijene bitke, podvige, osvojene tvrđave. Ređe čitamo o tome kako izgleda život onih koji su ostali iza te vojske: porodica, majke, žene i deca koji ih čekaju ili – ne dočekaju. Jedan takav dnevnik, na 400 strana, koji je od 1915. do 1918. vodila Natalija Aranđelović (1884–1951), upravo je objavio Istorijski arhiv Beograda. Natalija je rođena u porodici Bajalović, od majke Marije i oca Ljubomira, pešadijskog pukovnika i ađutanta kralja Milana Obrenovića. Njen muž Nikola Aranđelović (1876-1963), na početku Prvog svetskog rata bio je potpukovnik, komandir telegrafskog odeljenja treće armije, od 1916. pomoćnik šefa telegrafa u Vrhovnoj komandi, a posle rata redovni profesor na Vojnoj akademiji. Imali su petoro dece: Predraga, Miodraga,

Društvo

04.05.2019 u 20:15

Narodni heroji u fabrikama Vermahta

Mnogi španski dobrovoljci, istaknuti članovi Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), oni koji su ratni slom svoje zemlje dočekali u francuskim logorima, nisu se probijali ka okupiranoj Jugoslaviji već su, po nalogu KPJ, otputovali u srce Nemačke, na rad u nacističke vojne fabrike. Ovu, za zvaničnu istoriografiju jeretičku a za javnost nestvarnu priču prenosimo iz publikacije „Split 1941”, autora Bore Leontića, objavljene 1960. godine u Beogradu, u izdanju „Prosvete”. U ovoj knjizi odštampano je i nekoliko svedočenja partizanskih prvoboraca pa tako i priča Duje Bašića, tada pukovnika JNA (str. 222-268). Posle kapitulacije Francuske, piše pukovnik Bašić, logorske vlasti na teritoriji višijevske Francuske, pale su u ravnodušnost. Godinu dana kasnije, posle sloma Kraljevine Jugoslavije,

Srbija

22.04.2019 u 22:55

Korakom i perom do granice na Drini

Užice – Pešačenja, planinarenja i uživanja u prirodi sastavni su deo ovovremene svakodnevice, za mnoge uslov zdravog življenja. Ali u 19. veku, ljudi u Srbiji imali su preča posla. Zato kakav redak sačuvani zapis o utiscima planinara i šetača iz tog davnog vremena uvek zavredi pažnju. Jedan od takvih, pod naslovom „Po Užičkom okrugu, putničke crte”, može se pronaći u Istorijskom arhivu Užice, u ličnom fondu značajnog intelektualca svog vremena Miloša Perovića (Užice, 1874 – Pariz, 1918), doktora psihologije i pedagogije školovanog u Beču i Lajpcigu, filozofa, pisca poezije i dramske tragedije „Karađorđe”, nosioca Karađorđeve zvezde. Perovića i u ovo vreme pominju po tome što je kao profesor skopske gimnazije među prvima dobrovoljno otišao u Prvi balkanski rat, a u drugom je odlikovan

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu