Kup.	Prod.	Sred.
117,96	118,67	118,32
104,92	105,55	105,24
103,81	104,44	104,13

Magazin

11.11.2018 u 20:33

Posetilac Beograda i kradljivac kulturnog blaga

Herman Gering, jedan od najvećih ratnih zločinaca Drugog svetskog rata, „drugi čovek” Trećeg rajha, posetio je Beograd čak tri puta. U svojstvu predsednika pruske vlade, u Beograd je privatno, na putu za Atinu, prvi put doputovao 16. maja 1934. U svom pompeznom stilu, na zemunski aerodrom je sleteo crveno obojenim avionom „Manfred fon Rihthofen”, kojim je lično pilotirao. Sa njim su prispeli državni sekretar u pruskom Državnom ministarstvu Paul Kerner (Gering ga je iz milošte zvao „Pili”), ministar pravde Hans Kerl, direktor „Lufthanze” Erhard Milh i predsednik provincije Nasau Filip Hesenski. Venac za ratne drugove Na zemunskoj pisti su ga dočekali nemački poslanik Viktor fon Heren, pukovnik Bora Mirković iz Vazduhoplovne komande, komandant vazduhoplovne brigade potpukovnik

Magazin

04.11.2018 u 12:00

Pomireni u smrti više nisu neprijatelji

„Veliki rat – Zapisano u kamenu”, spomenici i groblja palih u Prvom svetskom ratu, naziv je knjige Branka Bogdanovića, publiciste i stalnog saradnika „Politikinog” dodatka „Magazina”, predstavljene na Sajmu knjiga. Već godinama glavne teme koje Bogdanović istražuje i o kojima piše su oružje i organizacija vojske, ali se sada prvi put odlučio za omaž onima koji su stradali od tog oružja, žrtvama ratova. – Trudio sam se da otkrijem i prvog oficira i prvog vojnika i poslednjeg vojnika koji su u Velikom ratu poginuli, ali i da podsetim na sve one znane i neznane borce za koje se ne zna gde počivaju. Čak i za neke najveće heroje ovog rata, spomen-ploče sam nalazio bačene u žbunje, na primer na Topčideru i Banovom brdu. Volimo da kažemo da je istorija zapisana na kamenu, ali kod nas

Sinoć u gradu

30.10.2018 u 23:40

Devet decenija Višeg suda u Beogradu

Monografija o istoriji Višeg suda u Beogradu, koji je osnovan pre tačno 90 godina, u septembru 1928, kada je donet Zakon o uređenju redovnih sudova za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, predstavljena je u Skupštini grada. Zakonom je pre devet decenija bilo propisano da žene ne mogu da budu sudije, a danas u srpskom pravosuđu ima 1.860 žena sudija i 766 muškaraca na sudijskim funkcijama, rečeno je na svečanosti kojoj su prisustvovali predsednici sudova, sudije, javni tužioci, advokati i profesori prava. Ministarka pravde Nela Kuburović podsetila je da će sedište Višeg suda u Beogradu krajem sledeće godine ponovo biti u Palati pravde, koja se sada renovira. Ovaj sud, koji je decenijama nosio naziv Okružni sud, danas je najveći viši sud u Srbiji. Kako je rekao predsednik suda

Društvo

27.10.2018 u 19:00

Srbi i Jevreji veruju u pobedu istine

Ponosan sam i srećan, sada sam još više uveren da je nagrada 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, dodeljena mojoj knjizi „Jasenovac – Aušvic Balkana. Ustaška imperija okrutnosti”, za poseban doprinos u nauci, u stvari priznanje Međunarodnoj grupi istoričara GH7, mojim kolegama iz sedam zemalja. To je priznanje našim naporima i nastojanjima, borbi, našoj misiji da očuvamo istorijske činjenice o logoru smrti Jasenovac u kolektivnoj svesti čovečanstva. Ovo je bio odgovor prof. dr Gideona Grajfa, s čijom smo knjigom proteklih dana bar delimično upoznali čitaoce „Politike”, kada smo ga upitali kako je primio vest o pomenutoj nagradi. Kakve impresije nosite sa Sajma i veličanstvene promocije vaše knjige prošlog ponedeljka? Prva impresija je da Srbi mnogo čitaju. A narod koji mnogo čita ima šire

Beograd

26.10.2018 u 23:00

Istorija privremeno prekinula obnovu

Stari Rimljani i Osmanlije umešali su, ovih dana, svoje prste u radove na Trgu republike i nakratko ih prekinuli. Kada će obnova biti nastavljena znaće se posle detaljnog ispitivanja ostataka dva devastirana rimska groba i delova temelja, pretpostavlja se, Stambol kapije nađenih prilikom uklanjanja gornjeg sloja zemlje na trgu. Rešenje za privremeno obustavljanje radova doneo je Zavod za zaštitu spomenika kulture. To je bilo neophodno da bi se poštovale pravne procedure za obavljanje sondažnih arheoloških iskopavanja na Trgu republike. – Po završetku arheoloških iskopavanja biće formiran stručni tim sastavljen od eminentnih stručnjaka Ministarstva kulture, Arheološkog instituta, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Sekretarijata za kulturu, Zavoda za zaštitu spomenika

Društvo

27.10.2018 u 18:00

Ko je Pata – srpska Marta Stjuart

Današnje generacije domaćica ne samo u Americi, već u celom svetu pažljivo prate savete o kućnim poslovima i modernom načinu života koje im, sada već putem svoje medijske imperije, spretno upakovane uz po koji kulinarski savet nudi carica gurmanskih recepata Marta Stjuart. I ovdašnje savremene domaćice upiru oči u ovu ženu od koje je na američkom tlu dosada jedino čuvena voditeljka Opra Vinfri bila uticajnija u medijskom šou biznisu, ne znajući, ustvari, da je Srbija pre oko jednog veka imala svoju Martu. Njeni članci objavljivani su svakodnevno pre osam decenija u „Politici”, a potom su i sažeti u čuveni „Patin kuvaru”. Reč je o podebeloj knjizi Spasenije Marković, zvane Pata, s više od 4.000 recepata, koja se i danas čuva u gotovo svakoj domaćinskoj kuhinji. A pored preporuke dobrih

Srbija

25.10.2018 u 20:30

Kako je Vuk iz Omoljice krenuo u „Jevropu”

Omoljica – „U znak sećanja na boravak Vuka Stefanovića Karadžića u Omoljici 1813. godine nakon propasti Prvog srpskog ustanka”, kratko piše na mermernoj spomen-tabli sa medaljonom i Vukovim likom koja podseća na kišni oktobar tokom kojeg je reformator našeg jezika zajedno sa izbeglim narodom na čelu sa Karađorđevim vojvodama, vojskom i viđenijim Srbima provodio prve dane po izgnanstvu iz Srbije, napustivši „ljubljenu zemlju” pod velikim pritiskom turske vojske. Sa ocem i rođakom, a po nekim izvorima sa bratom, kao izbeglica iz Turske i austrijskim putnim ispravama u džepu, prispeo je na austrijsko tlo, a zatim sam nastavio dalje u Beč, ne bi li, kako je kasnije zapisao „od sve muke, barem nemecki naučio”. „Duž granice sa Srbijom pod Turcima početkom jeseni pre 205 godina, reke Srba

Beograd

24.10.2018 u 16:40

Sećanje na savezništvo Srbije i SAD ali i na žrtve NATO

Počast borcima i saveznicima u Prvom svetskom ratu i juče je odavana u okviru „Dana slobode”. Venci su položeni u Parku Rozali Morton koji se nalazi kod KBC „Dr Dragiša Mišović” gde su se okupljeni prisetili savezništva Srbije i Amerike u Velikom, ali i Drugom svetskom ratu. – Amerika je imala veliku ulogu u našoj pobedi u Velikom ratu i to upravo svedoči lekarka Rozali Morton koja je nesebično pomagala srpskim vojnicima na Solunskom frontu, a zatim posle rata, osnivajući bolnice, školujući lekare i podižući desetine srpske siročadi – ukazao je pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović podsetivši da je veliku pomoć pružio i predsednik Vudro Vilson. – Predsednik Vilson omogućio je materijalnu pomoć i dozvolio da se mobilišu američki dobrovoljci. Njegovo prijateljstvo sa Mihajlom Pupinom

Beograd

16.10.2018 u 23:53

Varošica Draginac od 1902. do 1941. godine

U galeriji „Lucida” u Čika Ljubinoj ulici predstavljene su dve dokumentarne izložbe – „Varošica Draginac od 1902. do 1941. godine” čiji je autor istoričarka Dragica Savičić i „Od slobode do stratišta” Gorana Vilića. Panoe je grafički oblikovao Slobodan Sekulić Bogdanović. Mnogobrojnim posetiocima zainteresovanim da čuju priču o stradanju naroda u ovom kraju prikazani su istorijski dokumenti iz tog perioda koje čuvaju Međuopštinski istorijski arhiv u Šapcu, Arhiv Srbije u Beogradu i Muzej Jadra u Loznici, ali i više onih koje je autorka prikupila u starim draginačkim porodicama. Izložba pokazuje društvenu istoriju varošice, najmanje i najmlađe po vremenu svog proglašenja, koja je taj status i ime po kraljici Dragoj dobila 1902. godine. O tom periodu istorije Draginca do sada se

Društvo

08.10.2018 u 18:24

Četnička povest nestala u selima oko Čačka

Čačak – Znameniti srpski mislilac i nacionalista, advokat Dragiša Vasić (1885–1945), sastavio je u kovitlacu Drugog svetskog rata temeljnu istoriju Ravne gore, koja je prekucana u samo tri primerka, ali danas niko ne zna gde su. Na to izvorno delo podsetio je nedavno istoričar Narodnog muzeja u Čačku dr Miloš Timotijević, u studiji „Dragiša Vasić i srpska nacionalna ideja”, čiji je izdavač „Službeni glasnik”. Evo kako dr Timotijević za „Politiku” opisuje ta zbitija i ličnosti, pri čemu istorija beleži da je Vasić bio desna ruka đenerala Draže... Prema svedočenju savremenika, Dragiša Vasić bio je pre svega književni stvaralac, što je potvrđeno i u Drugom svetskom ratu. U proleće 1942. radio je na mnogim problemima vezanim za propagandu pokreta generala Dragoljuba Mihailovića, ali i

Prijavite se na našu mailing listu