Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Magazin

17.02.2021 u 18:21

Misterije Špicerovog dvorca

U Vojvodini postoji više od 80 dvoraca koji potiču između dva svetska rata. Neki i danas krase polja i ravnice, dok je većina njih zaboravljena, u ruševinama, u zagrljaju prirode. Čak i takva – porušena, zarasla i na margini sećanja – ova zdanja su interesantna, možda i više od onih koji se i dalje hrabro drže. Tipičan primer nalazi se na desnoj obali Dunava, u Beočinu, varošici na obroncima Fruške gore. Dvorac porodice Špicer, sakriven u gustom rastinju, samuje. Njegovo oronulo stepenište i ostaci polupanog vitražnog stakla popularni su na selfi fotografijama. To je samo trenutna zainteresovanost, ali ponekad i ona probudi želju da se sazna više, zaviri u prošlost. Do pisanih dokumenata o Špicerovom dvorcu teško se dolazi. Više ih je na mađarskom nego na srpskom jeziku, kao i za većinu

Beograd

09.01.2021 u 09:35

Car Dušan ‒ nesuđeni predvodnik krstaškog pohoda

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je snimkom predavanja „Car Dušan ‒ nesuđeni predvodnik krstaškog pohoda”, poslednjim u ciklusu „Srbi i krstaši” dr Aleksandra Uzelca. Detaljima „Dušanove burne i slavne epohe” predavač se ovom prilikom nije bavio, već samo ukazao na „ovu često zanemarenu, ali vrlo intrigantnu epizodu koja se odigrala pred kraj njegove vladavine” ‒ kada je na leto 1354. srpski car uputio svoje poslanstvo u Avinjon (tadašnja enklava na granici između Francuske i Rimskog carstva). Njegovi članovi putovali su preko Venecije, a papa Inoćentije Šesti, koji je bio izuzetno motivisan idejom ujedinjenja crkava i nastojao da svoju suprimatiju nametne pravoslavnoj crkvi, primio ih je u rezidenciji „Vila Nova” na levoj obali Rone. Obavestili su ga da je „njihov

Društvo

27.12.2020 u 22:00

Kako je „Politika” vratila prepis Dušanovog zakonika u Beograd

Da nije bilo „Politike”, jedan dragoceni primerak srpskog nacionalnog blaga ne bi danas bio u Beogradu, već bi verovatno osvanuo na polici nekog nemačkog kolekcionara antikviteta. Reč je o Prizrenskom rukopisu Dušanovog zakonika iz 16. veka, verovatno najpotpunijem prepisu najznačajnijeg srpskog srednjovekovnog pravnog dokumenta. Zahvaljujući našem listu, rukopis koji je u toku Prvog svetskog rata misteriozno nestao iz Srbije, vraćen je 1934. godine u Beograd, i to iz Nemačke gde je ponuđen na prodaju u – jednoj tamošnjoj knjižari. Zasluge za to pripadaju Lazaru Liliću, tadašnjem novinaru naše kuće. Sve je počelo njegovim člankom u „Politici” 12. novembra 1933. godine u čijem je naslovu obelodanjeno epohalno otkriće: „U Lajpcigu se prodaje ukradeni rukopis Dušanovog zakonika”. Lilić je

Kultura

26.12.2020 u 20:00

Razumem zašto se Srbi ljute

Potpuno razumem nezadovoljstvo, a ponekad i neprijateljske reakcije Srba kada se povede reč o prijateljstvu između Francuske i Srbije, ali činjenica je da su se odnosi između naše dve zemlje već neko vreme znatno poboljšali, kaže Aleksis Trud, profesor istorije i geopolitike na Univerzitetu u Versaju i vodeći stručnjak za istorijat međudržavnih i kulturnih odnosa Francuske i Srbije, autor knjige „Francuska i Srbija: Vekovi prijateljstva”. U ovom luksuznom i dvojezičnom izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Trud analizira odnose dveju zemalja od srednjeg veka do vremena De Gola i Miterana i otvara do sada zanemarena pitanja o periodu Drugog svetskog rata, odnosu Tito –De Gol – Draža Mihailović, razdoblju posle 1945. godine. Tvrdi da sada postoji vrlo jak revizionizam veza Srbije i

Svet

24.12.2020 u 22:33

Januara 1973. podeljena Velika Britanija pridružila se Evropi „s fanfarama”

PARIZ - Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske se 1. januara 1973. zvanično pridružilo Evropskoj zajednici – današnjoj EU, „s fanfarama” posle deset godina ogorčenih pregovora, ali britansko javno mnjenje već je izgledalo nevoljno da se odrekne „hiljadu godina svoje istorije”. Tadašnja vlada Konzervativaca želela je da pompezno obeleži taj trenutak koji je premijer Edvard Hit, gorljivi Evropljanin i „motor” dolaska do članstva, opisao kao „veoma dirljiv”. Desetak dana, tokom festivala pod nazivom „Fanfare za Evropu”, 300 sportskih i priredbi kulture širom zemlje slavilo je devet zemalja – ukupno članstvo tada proširene Evropske zajednice. Selekcija fudbalera tri zemlje – Danska i Irska su se tada takođe pridružile EEZ, igrala je protiv tima igrača iz šest ostalih

Beograd

22.12.2020 u 10:58

Najznačajniji susret Srba i krstaša

Na jutjub kanalu „Slušate Kolarac” nalazi se drugo predavanje iz ciklusa „Srbi i krstaši” pod naslovom „Stefan Nemanja i Fridrih Barbarosa”. Predavač Aleksandar Uzelac govorio je o krstaškim pohodima preko jugoistočne Evrope tokom 12. veka, spominjanju Srba u delima krstaških pisaca iz ovog vremena i o najznačajnijem susretu Srba i krstaša, to jest Stefana Nemanje i Fridriha Prvog Barbarose. Predavanje počinje pričom o padu Jerusalima u ruke zapadnjaka, što je označilo kraj Prvog krstaškog rata, ali ne i kraj borbama krstaša i muslimana u Palestini. Pravi hronološki pregled ekspedicija koje su usledile i narednih značajnih krstaša ‒ vojvoda Viljem Deveti od Akvitanije, norveški kralj Sigurd Marguson... Usput, ističe da se sada poznata razlika između hodočasnika (išli na poklonjenje svetim mestima)

Region

01.12.2020 u 23:02

Tema jugoslovenstva nije mrtva

ZAGREB - Tema jugoslovenstva nije mrtva na prostoru bivše SFRJ, otvorena je i o njoj će se još mnogo razgovarati, s tim da se na nju različito gleda iz Hrvatske, Slovenije ili Srbije, smatraju istoričari, učesnici tribine „Ujedinjenje Jugoslavije 1. decembra 1918: od nade do tragedije”. Održana u organizaciji Srpskog privrednog društva Privrednik u Zagrebu, tribina je okupila istoričare iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, profesore Bojana Balkoveca, Branimira Jankovića i Predraga Markovića, koji su saglasni da je tema jugoslovenstva kompleksna, kao i da je nasleđe Jugoslavije možda najživlje u oblasti kulture i pop kulture, gde 30 godina od njenog raspada i dalje postoje određeni sentimenti koji se prelivaju preko granica zemalja bivše države. Profesor Janković sa Univerziteta u

Beograd

01.12.2020 u 08:51

O Rafaelu Santiju i Svetoj Sofiji

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je zanimljivim video-sadržajima, uglavnom predavanjima koja su bez prisustva publike održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Među njima se izdvajaju ona o renesansnom umetniku Rafaelu Santiju dr Saše Brajović i o Svetoj Sofiji dr Vlade Stankovića. Saša Brajović (Printskrin Jutjub) Redovna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta govorila je povodom 500 godina od smrti italijanskog slikara, a u okviru ciklusa „Velike godišnjice”. ‒ Želim da vas podsetim da je u ime velikog jubileja, 500 godina od Rafaelove smrti, u Rimu u muzeju Scuderie del Quirinale, sada vrlo značajnom i zanimljivom muzejskom prostoru koji je nekada bio samo skladište za kraljevske kočije, bila upriličena velika izložba. Vidite da se ona zove

Društvo

21.11.2020 u 20:00

Ćirilica i latinica pod okupacijom

O danima pod okupacijom u Velikom ratu, odrastanju mladih tada u Beogradu i strahu od okupatorske policije, o ćirilici i latinici u to doba pisao je Milan Đoković u tekstu „Deca pod okupacijom 1915–1918”, objavljenom u knjizi „Golgota i vaskrs Srbije”. „Još pre nego što su pošli u prvi razred neki dečaci su naučili ćirilicu. Iza velike kapije, na ulazu iz Balkanske ulice, bila je gvozdena tabla. Na njoj je pisalo da je tu ’zabranjeno mokriti i svake druge nečistoće činiti’ i navođeni su paragrafi zakona po kojima se strogo kažnjavaju prekršioci. Ta tabla je bila prvi, nezvanični bukvar ćirilice. Ako je neko slovo na njoj i nedostajalo, deca su i ta slova nekako i negde otkrila”, beleži o vremenu okupacije Đoković u poglavlju „Ćirilica i latinica”. Nastavlja da su u prvom razredu škole, sa

Društvo

19.11.2020 u 19:41

Istorijski muzej Srbije u zgradi bivše železničke stanice

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici zaključak po kojem će Istorijski muzej Srbije biti preseljen u objekat Glavne železničke stanice u Beogradu, koji je i sam spomenik kulture od velikog značaja. Istorijski muzej se do sada nalazio na tri lokacije, što je otežavalo njegov rad i brigu o kulturno-istorijskom nasleđu, a preseljenjem u novi objekat dobiće mogućnost da svoju delatnost ostvaruje na adekvatan način, navodi se u saopštenju sa sednice Vlade. Nakon preseljenja, svi zaposleni u muzeju, depo, biblioteka, radionice, izložbeni prostor i galerija nalaziće se na jednom mestu.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu