Kup.	Prod.	Sred.
117,17	117,88	117,52
104,85	105,48	105,17
106,4	107,04	106,72

Društvo

05.09.2018 u 12:15

U dubinama Gazivoda neprocenjiva riznica srpske kulture

Ispod veštačkog jezera koje je nastalo u kotlini Ibarskog Kolašina početkom sedamdesetih godina kada je iseljeno i potopljeno 14 naselja, a sa njima i ostaci dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola....kao i drugi spomenici koji svedoče o srednjovekovnoj, ali i mnogo daljoj istoriji ovog tla Sve to je samo deo arheološko nalazišta na dnu jezera Gazivode koje sa timom domaćih i međunarodnih stručnjaka istražuje umetnik i reditelj Dušan

Društvo

03.09.2018 u 22:00

Parnjača „Kostolac” sa Solunskog fronta kasni za Pariz

Sve je manje vremena da parna lokomotiva „Kostolac”, koja se nalazi u Železničkom muzeju u Požegi, bude izložena u Parizu, povodom velikog obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. Parnjaču koja je municijom snabdevala srpske vojnike na Solunskom frontu i predstavlja deo naše nacionalne istorije, po svemu sudeći, neće videti desetine svetskih lidera koji će prisustvovati ovom značajnom događaju. Lokomotiva „Kostolac” jedna je od 200 proizvedenih 1916. u SAD za potrebe francuske vojske koja ih je koristila za raznošenje elemenata za brzu konstrukciju koloseka i snabdevanje artiljerije. Sačuvana su samo dva primerka: naša lokomotiva, koja je izložena na pruzi uskog koloseka neposredno uz zgradu glavne železničke stanice, i druga, koja se čuva u Saobraćajnom muzeju u

Fudbal

02.09.2018 u 12:01

Američka turneja je krenula sa Zvezdom, kad je Maravić probušio mrežu u Njujorku

Dok Udruženje fudbalera Španije (AFE) preti štrajkom Španskoj ligi ukoliko odluči da neke prvenstvene mečeve igra u Sjedinjenim Američkim Državama, prilika je da se podsetimo kako su evropski klubovi počeli da odlaze na američke turneje. Tim pre što je u pionirskim danima važnu ulogu imala Crvena zvezda koja je pre šest decenija bila atrakcija za njujoršku publiku. Ono što poslednjih godina organizuju agencija „Relevant“ i milijarder Stiven Ros, vlasnik NFL kluba Majami „delfinsa, pod imenom Interkontinentalni kup šampiona, nije njihov izum. Novo je to što planiraju da posle letnjih turnira - na kojima gostuju Real, Barselona, Mančester junajted, Bajern, Milano i ostali veliki evropski klubovi – organizuju u Americi i prvenstvene utakmice najvećih evropskih liga. Ovakva inicijativa

Društvo

01.09.2018 u 23:59

Zapisi britanskih bolničarki o Srbiji

„Mesto je izgledalo pusto i siromašno, s bolnicama na sve strane. Svaka velika zgrada je bolnica. Srbi su ljubazni i zahvalni – kako oficiri, tako i narod”, zapisala je Mejbl Dirmer (1872–1915) u prvom pismu po dolasku u Kragujevac 1915. godine. Ova Engleskinja, upamćena u svojoj zemlji i kao književnica i dramaturg, dospela je u Srbiju u jeku Prvog svetskog rata kako bi kao članica britanske humanitarne misije učestvovala u radu „Bolnice Stobart”. U istoj misiji su bile i njene sunarodnice Oliv Oldridž (1867–1950) i Monika Stenli (1879–1972). Sve tri su ostavile pisana svedočanstva o boravku u okupiranoj, ratom razorenoj Srbiji, koja će uskoro prvi put biti objavljene u prevodu na naš jezik. Za to je zaslužna Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu, koja je pokrenula projekat

Fudbal

21.08.2018 u 22:02

Turski ambasador predsednik prvog fudbalskog kluba u Srbiji

Bešiktaš, protivnik Partizana za ulazak u Ligu Evrope u fudbalu, najstarije je registrovano sportsko društvo u Turskoj (1910), mada je, kao gimnastičko društvo, osnovan ranije (1903). Međutim, sultana, koji je ujedno bio i kalif (verski poglavar svih muslimana), nisu ubedili da je sport u skladu s islamom. Slobodan razvoj sporta u Osmanskom carstvu je bio omogućen tek posle takozvane Mladoturske revolucije (1908). Kada je svrgnut Abdul Hamid II (1909), i na presto postavljen njegov sin Mehmed V, donet je i zakon o legalizovanju sportskih udruženja. Bešiktaš (ime je dobio po delu Istanbula u kojem su dvorac Dolmabahče i univerziteti), svoju fudbalsku sekciju je osnovao 1911, kada su mu pristupila dva tima iz tog kraja (Validičesme i Baziret). U vreme dok se u Turskoj nije igrao fudbal

Kultura

21.08.2018 u 22:00

Kralj koji je postao Grof

O kralju Milanu Obrenoviću obično se misli kao o ne baš omiljenom vladaru, na koga je pokušano izvršenje nekoliko atentata. Međutim, Dejan Mihailović je autor koji je u svom prvom romanu „Podvizi i stradanja Grofa od Takova”, u izdanju „Lagune”, prikazao romansiranu biografiju ove istorijske ličnosti, kralja koji je Srbiju uveo među moderne evropske države, time što joj je obezbedio slobodu od turskog vazalstva. Ova pripovest, nizom malo poznatih i zanimljivih epizoda, prati život kralja Milana od detinjstva, preko dolaska na presto posle ubistva kneza Mihaila 1868. godine, pa sve do smrti u Beču 1901. godine. Roman je nastao na osnovu dugogodišnjeg istraživanja arhivske građe, a kralj Milan je tu, kao književni lik, najpre čovek koji je izgradio modernu Srbiju, a završio kao izgnanik. Početak

Društvo

18.08.2018 u 22:00

Od lutrije do reklame za kaladont

Dajte mi bilo koji oglasni blok pred udarnu večernju TV emisiju i posle tri dana reći ću vam mnogo toga o stanju u državi. Tom devizom Vladimir Čeh objašnjava značaj izučavanja oglasnih poruka za kulturu življenja jednog društva. S namerom da se i u Srbiji obaveznim arhiviranjem tih poruka obezbedi građa za proučavanje letaka, plakata, novinskih i magazinskih oglasa, kao i oglasnih poruka s radija, televizije, javnih prostora i novih medija, Čeh je osnovao Institut za istoriju oglašavanja. Poslednjih godina, taj institut je organizovao i nekoliko zapaženih izložba. Prva je bila „Od lovljenog do lovca – Tito na plakatu”, premijerno realizovana na „Vikend medija festivalu” u Rovinju, a potom reprizirana u Domu omladine u Beogradu. Zatim je usledila trilogija posvećena Prvom svetskom

Srbija

17.08.2018 u 12:03

Počasti srpskim ustanicima na Ivankovcu

ĆUPRIJA - Na lokalitetu „Šančevi na Ivankovcu” kod Ćuprije, sutra će uz državne i vojne počasti, biti obeležena 213. godišnjica Boja na Ivankovcu, kada su Karađorđevi ustanici, na čelu sa vojvodom Milenkom Stojkovićem, naneli prvi poraz regularnoj turskoj carevoj vojsci, koju je predvodio Hafis paša. Reč je o centralnoj državnoj manifestaciji koju organizuje Vlada i Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i Skupština opštine Ćuprija. Državnu ceremoniju predvodiće državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Negovan Stanković, koji će položiti lovorov venac na spomenik Milenku Stojkoviću, rad akademskog vajara Milorada Mitrovića, na mestu bitke, saopštio je danas Kabinet

Kultura

07.08.2018 u 14:02

Stounhendž kao praistorijsko groblje

Možda je u pitanju mesto obavijeno velom misterije, oko koga se ispredaju raznorazne legende, i iznova otvaraju brojna pitanja, ali za delić zadovoljavanja znatiželje oko Stounhendža opet su „odgovorni” arheolozi. Zašto je podignut ovaj kameni kompleks na jugozapadu Engleske, kako, koja mu je bila svrha, da li je služio za paganske rituale, kako je u praistoriji kamenje teško pedesetak tona „prevalilo put” od nekoliko desetina kilometara, silne su zagonetke jedne od najvećih turističko- kulturnih atrakcija u Velikoj Britaniji. Iako se do sada pretpostavljalo da je Stounhendž, koji datira iz bronzanog doba, jedno vreme korišćen kao groblje, uprkos tome što nije bilo poznato ko je i kada tamo sahranjivan, poslednje arheološko ispitivanje naučnika sa Univerziteta Oksford potvrđuje ovu

Mozaik

06.08.2018 u 20:00

Stubovi od mamutove kosti

Moderne građevine koje neimari na osnovu projekata eksperata podižu širom sveta u osnovi se drastično ne razlikuju od dalekih „predaka” sagrađenih hiljadama godina ranije, u staroj eri. Građevinarstvo je staro praktično koliko i čovek, a po nekim istorijskim podacima prve „građevine”, doduše od kostiju drevnih životinja, podignute su pre 40.000 godina. Milenijumima unazad ljudi su podizali šatore koristeći kosti mamuta kao stubove. Ovi potporni stubovi su u stvari bili preteča kasnijih, pravljenih od betona, koji su pratili čoveka cele civilizacije. Po istom principu, doduše sa sadašnjim plastičnim i metalnim štapovima, i današnji kamperi podižu svoje šatore. Milenijumima unazad ljudi su podizali šatore koristeći kosti mamuta kao stubove. Ovi potporni stubovi su u stvari bili preteča

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istorija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu