Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Kultura

25.06.2017 u 22:02

Na listi streljanih koju je Politika objavila 28. novembra 1944. godine, 37. po redu je Veljko Kockar. „Student tehnike, agent Gestapoa, istakao se u širenju laži i kleveta protiv Narodnooslobodilačkog pokreta”, pisalo je pored njegovog imena. Dvadeset četvorogodišnji student je bio jedan od mnogih Beograđana koje su partizanske jedinice u danima nakon oslobođenja pokupile sa ulice i streljale bez suđenja, ispisujući jednu od najmračnijih stranica u istoriji grada i posleratne Jugoslavije. Veljko Kockar je bio strip-crtač, jedan od najtalentovanijih predstavnika prve generacije autora koja se pojavila krajem tridesetih godina prošlog veka.

Kultura

10.06.2017 u 06:15

Najveći javni čas crtanja stripa u Evropi

Leskovac – U tri leskovačke osnovne škole juče je održan javni čas crtanja stripa na otvorenom, najveći u Evropi. Nakon što je juna 2016. u dve ovdašnje škole održan do tada najveći javni čas crtanja na otvorenom pred oko 600 dece, Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” juče je oborila taj rekord, održavši javni čas na otvorenom u školama „Josif Kostić”, „Svetozar Marković” i „Vožd Karađorđe”, u kome je učestvovalo oko 850 dece koja su istovremeno stvarala stripove. Na konkursu Leskovačke škole stripa za najbolji strip-kaiš za učenike iz Jablaničkog okruga, raspisanog u okviru održavanja Balkanske smotre mladih strip-autora, u najvećem broju su se odazvale pomenute osnovne škole, pa je Leskovačka škola stripa odlučila da u znak zahvalnosti u te tri škole održi javni čas

Kultura

27.05.2017 u 22:00

Uloga umetnika je da upire prstom

Enki Bilal je uspeo ono što retko kojem strip-crtaču pođe za rukom – vinuo se u sam vrh savremene umetnosti. Njegovi crteži u poslednjoj deceniji na aukcijama su dostizali cene kakve nijedan drugi francuski umetnik nije uspeo da postigne. Rekord je dostigao crtež iz albuma „Žena zamka”, iz 1986. godine, koji je pre dve godine u Hongkongu prodat za 361.000 evra. Bilalovi vizionarski svetovi, u čijem je centru čovek u stalnoj transformaciji, razapet između rušilačkih i stvaralačkih poriva, dosta duguju nasleđu koje je poneo iz Beograda, gde je rođen

Beograd

14.05.2017 u 09:54

Beskrajne pustolovine strip-crtača

Strip nije samo da se čita, već može i da se gleda u galeriji, okači na zid kod kuće, ali i da edukuje, odnosno da nas podučava, objašnjava Pavle Zelić, jedan od strip scenarista okupljenih oko prvog „Beogradskog festivala stripa – Tras!” koji se održava u Ustanovi kulture „Vlada Divljan”. Zašto „tras” u nazivu smotre – znaju svi ljubitelji strip literature. Ova onomatopeja je najčešća u delima devete umetnosti, pa će je svaki čitalac stripa lako prepoznati i zapamtiti. Izložba „Beskrajna pustolovina”, brojna predavanja i tribine, video-projekcije kratkometražnih filmova, berza stripova na kojoj su Beograđani sinoć tražili primerke koji nedostaju u njihovim kolekcijama... samo su deo ponude ove manifestacije na kojoj su se zajedno našli autori, izdavači i čitaoci. – Ideja da se

Beograd

20.04.2017 u 08:07

Šerlok Holms „otvorio” Centar za umetnost stripa

U prisustvu mnogih međunarodno poznatih stvaralaca, Dom omladine predstavio je Centar za umetnost stripa, programsku celinu prvu ove vrste na Balkanu. Svečano su je otvorili pisac i urednik Zoran Stefanović i likovna umetnica Milica Mastelica, kao predstavnica „budućnosti stripa u Srbiji i Evropi”. Prvi redovni program „Dan Šerloka Holmsa: od Dojla do Lacija” održan je uz učešće doktora anglistike Aleksandra B. Nedeljkovića, urednika Bojana Bosnića i Kristijana Relića, i glavnog gosta večeri – likovnog umetnika Vladimira Krstića Lacija iz Niša. „Iako književni lik, Šerlok Holms je za čovečanstvo učinio više nego većina ljudi koji su stvarno postojali”, rekao je Stefanović, koji je sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem napisao eseje za ediciju „Šerlok Holms: Sabrani romani i priče”

Kultura

29.01.2017 u 20:34

Uspeh srpskog stripa u Francuskoj

Evropski ljubitelji stripa su 15. januara, u francuskom gradu San-Remiju, nagradu petog Salona stripa „Festi'DBul” „Zlatnu muzu” dodelili umetniku iz Niša Vladimiru Krstiću Laciju, autoru „Šerloka Holmsa”. Ovaj klasično obrazovani umetnik, jedan od najuglednijih evropskih strip-autora realističke stilizacije, u Jugoslaviji debitovao je osamdesetih godina prošlog veka serijalom „Bili Lutalica” sa Miodragom Krstićem, a od 2006. radi stripove za najveće svetske izdavače u Evropi i Americi. Publika je prethodne godine „Zlatnu muzu” dala našem Draganu Lazareviću – Draganu de Lazareu, autoru tamo omiljene serije „Rubin”. Majstor karikature gostovao je sada u San-Remiju promovišući album „Kiseline crne boje” u saradnji sa Božidarom Milojkovićem Bamom i Lazarom Odanovićem. Album je po

Spektar

29.01.2017 u 12:00

Prvo izdanje o Tintinu dobilo boju

Prvi u seriji stripova o Tintinu – „Tintin u zemlji Sovjeta”, koji opisuje avanture ovog junaka i njegovog psa Sneška u Moskvi za vreme Josifa Staljina, prenet je nedavno iz crno-bele tehnike u kolor, 88 godina nakon prvog pojavljivanja, januara 1929. godine. „Avanture Tintina”, seriju od 24 stripa, stvorio je belgijski karikaturista Žorž Remi, poznatiji kao Erže (1907–1983). Strip se pojavio u dečjem dodatku belgijskog časopisa „Dvadeseti vek” i u njemu je objavljivan od 1929. do 1939. godine. Od 1940. do 1945. izlazio je u belgijskim novinama „Veče”, a od 1946. u francusko-belgijskom časopisu „Tintin”. Erže je 1950. osnovao „Erže studio”, u kojem je sa još nekoliko kolega iz „Tintina” nastavio sa radom i objavljivanjem stripova o mladom belgijskom reporteru (retko ga, međutim,

Beograd

19.01.2017 u 23:49

Predstavljen strip đaka sa smetnjama u razvoju

Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama (MNRO) i Osnovna škola „Novi Beograd” krunisali su zajednički devetomesečni projekat „Kroz devet kvadrata”. Rezultat saradnje našao se u štampanom izdanju koje je obuhvatilo radove svih učesnika. O stripu „Kroz devet kvadrata” govorili su đaci, korisnici ovog udruženja, autor projekta Stefan Stepić, ali i realizatori koji su radili sa crtačima. Učesnicima je predstavljen strip kao oblik likovnog izražavanja. Obrađene su teme koje govore o problemima sa kojima se u svakodnevnom životu susreću osobe sa smetnjama u razvoju. Održano je 35 radionica na kojima se, pored izrade stripa, crtanja i pisanja, sa korisnicima ustanova radilo i na razvoju određenih veština, sposobnosti i usvajanju estetskih vrednosti, kreativnosti,

Život i stil

18.12.2016 u 21:00

„Zeka”, „Tik-Tak” i stripovi o Mirku i Slavku kao eksponati

Tesno je bilo u jednom od najmlađih muzeja u Srbiji, posvećenog rudničko-takovskom kraju, u Gornjem Milanovcu, gde je pre nekoliko dana otvorena izložba „Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva”. Veliko interesovanje stanovnika vladalo je i čitave jeseni, tokom pripreme izložbe. – Gotovo svakodnevno dolazili su sugrađani, donosili materijal, ali i usmeno evocirali uspomene na preduzeće koje je u jednom periodu bilo sinonim našeg grada – istakao je za „Politiku” Aleksandar Marušić, direktor muzeja koji postoji 23 godine. Ideja da na panoe okače i u muzejske vitrine kao eksponate postave brojeve časopisa „Zeka”, „Tik-Tak”, „Dečje novine”, „Džuboks”, „Modesti Blejz”, „Eks almanah”, „Mandrak” ediciju „Nikad robom” i čuvene stripove „Mirko i Slavko”, čiji je tiraž dostizao

Društvo

24.10.2016 u 09:05

Sećanje na četničkog oca partizanskih kurira

Uoči rasturanja Jugoslavije, ima tome više od četvrt veka, u čuvenom Domu (što je šifrovan naziv kafane Doma armije u Gornjem Milanovcu), lokalni pakosnici počeli su da zadevaju zgurenog čoveka pod šajkačom što je sedeo za susednim stolom zapitkujući ga – gde su mu sad Mirko i Slavko? – Eno ih na Dedinju, uživaju u penziji, valjda će ih odmeniti Vuk i Vojo – odgovorio im je mrtav-hladan, čime je primirio kafanu i zapeglani personal, a prenuo iz dremeža tobož nezainteresovane radnike Službe koji su u Domu decenijama samopregorno lili znoj. Ne bi li raspršio nelagodan muk i kafanskim gostima vratio osmeh na lica, prijatelj koji im je iz prestonice došao u goste upita ga – otkud to da je u svojim stripovima „Nikad robom” namenio glavnim junacima, mladim partizanskim kuririma, da pobiju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: strip

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu