Potucaju se od mesta do mesta u potrazi za poslom. Čak i kad se okupe s društvom da pogledaju film ili utakmicu ili da na kućnoj žurci popiju piće i proćaskaju, ne mogu da se opuste, nego se neprekidno raspituju ima li negde dodatne „tezge” koje bi se mogli prihvatiti kako bi dopunili svoje prihode. Jer, u današnjem svetskom ekonomskom ustrojstvu, firme se lako uzdižu, ali ništa teže i ne...

Da ima tri miliona evra, Dejan Vlaškalić, urednik „Nautičkog magazina”, ne bi kupio „besnu” jahtu. Ali, ne bi se ni odrekao uživanja na palubi takvog luksuznog plovila. Na njega bi se ukrcao kao sedmodnevni zakupac, što je zadovoljstvo koje bi ga koštalo dvadeset puta manje: 150.000 evra. Ne samo što bi uštedeo, nego kao zakupac ne bi morao da razmišlja o angažovanju posade i nalaženju odgovarajućeg...

Koliko god radikalno Siriza delovala evropskim konzervativcima, daleko je Grčka od levičarske revolucije, ali su tamošnji bogataši, naročito u poslednjih nedelju dana, od referenduma na kojem su odbijene zahtevane mere štednje, počeli da se kriju. Umesto da ulicama krstare u „poršeu” ili „ferariju”, primetio je jedan grčki agent za nekretnine visokog profila za američku televizijsku stanicu...

Iz perspektive prosečnog Srbina, koji nelegalno skida filmove s interneta jer mu je i bioskop preskup, odlazak na festival u Kanu, još ako bi mogao da se mota po privatnim žurkama koje tamo priređuju filmadžije i ostali slavni gosti, deluje kao ispunjenje svih snova. Možda ne toliko iz ljubavi prema sedmoj umetnosti, koliko zato što takvo zadovoljstvo sebi može da priušti onaj kojem ni bilo šta...