Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,2	99,8	99,5
108,72	109,37	109,04

Magazin

05.06.2020 u 14:25

Sve sablje kralja Aleksandra

Princ Aleksandar Karađorđević je prvi oficirski čin (potporučnika), s pravom nošenja oficirske sablje, dobio 28. marta 1909. godine. Sve do stvaranja države Srba, Hrvata i Slovenaca, bez obzira na to što je u međuvremenu postao regent, vrhovni komandant vojske, a od 30. septembra 1918. i general, princ je sve vreme nosio svoju prvu, standardnu pešadijsku oficirsku sablju M1870. Kao kralj Jugoslavije, sve do smrti 1934, opasivao je novu sablju M1920, koju su nosili svi oficiri bez obzira na čin. No, tokom života, Aleksandar je dobio bar tri sečiva od zahvalnog naroda i vojske. Prvo darovano oružje primio je nakon pobedonosnog završetka balkanskih ratova. Dar od prestonice Beograd je pripremio svečani doček s fronta Prve armije i njenog komandanta, prestolonaslednika Aleksandra.

Društvo

22.10.2019 u 11:36

Vuk Drašković o najpogubnijem srpskom projektu: Da je Aleksandar izbegao atentat, Jugoslavija bi opstala

Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković izjavio je sinoć da bi Jugoslavija opstala i da bi sve bilo drugačije da je kralj Aleksandar izbegao atentat. On je na televiziji O2 ocenio da je kralj Aleksandar bio tvorac najveće države u istoriji Srba i svih južnih Slovena, „najveća ličnost, najveći vojskovođa i državnik u istoriji Srba”. Drašković je rekao i da su nakon Velikog rata, mnogim našim današnjim susedima nuđene teritorije na uštrb Srbije, a da je nakon Londonskog sporazuma koji je bio neprihvatljiv za Aleksandra, on pomoć potražio od Rusije koja ga je odbila, jer joj je u tom trenutku Italija bila značajniji saveznik. Upitan da li je Narodna skupština kraljevine Srbije bila za ujedinjenje, Drašković je rekao „nikada nećemo saznati da li je Narodna skupština bila za

Društvo

09.10.2019 u 10:17

Na današnji dan pre 85 godina ubijen kralj Aleksandar

Na današnji dan 1934. godine u Marseju je ubijen kralj tadašnje Jugoslavije Aleksandar Karađorđević. Hice u kralja ispalio je Vlado Georgijev Kerin, poznat kao Černozemski, član makedonskog VMRO-a (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija) koji je i sam ubijen odmah po atentatu. Trenutak napada na kralja Aleksandra (Foto Vikipedija) U atentatu je ubijen i šef francuske diplomatije Luj Bartu. Kralj Aleksandar I Karađorđević rođen je 17. decembra 1888. godine na Cetinju, kao četvrto dete kneza Petra Karađorđevića, budućeg kralja Srbije i Kraljevine SHS, i Zorke Petrović Njegoš. Školovao se u Ženevi, u Petrogradu, Rusiji i Beogradu. Određen je za prestolonaslednika Srbije 27. marta 1909, posle odbijanja njegovog starijeg brata Đorđa da preuzme presto.

Društvo

03.08.2019 u 21:00

Solunac Velin i regent Aleksandar

Kada je Velin Vučković iz sela Donjeg Statovca treći put bio mobilisan 1914. godine već se bližio pedesetoj godini. Za sobom je već imao dva balkanska rata (1912. i 1913. godine). Prošao je već mnogo ratnih strahota, a njegov puk je imao naziv „Gvozdeni puk” (Drugi pešadijski puk moravske divizije „Knez Mihajlo”). Ovoga puta kao čovek u godinama bio je komordžija redov. Nakon veličanstvenih pobeda srpske vojske 1914. godine na Ceru i u Kolubarskoj bici, došla je golgota srpske vojske 1915. godine. Ovoga puta, osim moćne austrougarske vojske, napadaju i Nemci, a sa istoka Bugari. Njegov puk prima glavni udar Bugara kroz Makedoniju i brani pravac Veles–Prilep–Bitolj–Struga–Drač, kojim su Bugari hteli da ovladaju i preseku povlačenje srpske vojske preko albanskih planina do Grčke i Soluna.

Kolumna nedelje

30.12.2018 u 21:00

Kraljević i prosjak

Ko je ikada i pomislio da će Aleksandar Drugi Karađorđević steći harizmu, dovoljnu da bi i najveći pesimisti u Krunskom savetu sanjali da bi mogao da postane kralj, taj dovoljno ne poznaje ni Aleksandra, ni Srbe. Ispostavilo se da i Aleksandar ne poznaje mentalitet svojih podanika – kako one koji se kunu u kralja i otadžbinu, tako i one druge, koji se čudno zagledaju u kafani dok naručuju pesmu „Tiho huči Sutjeska”. Došavši prvi put među Srbe, koji su se razvodili od komunizma, sin poslednjeg jugoslovenskog kralja ponašao se kao da su ga, od rođenja u Londonu i tokom njegovog odrastanja u Imperiji, dvorjani vaspitavali da, umesto krune, na glavi nosi kapu Deda Mraza i tako dizajniran odlazi na letovanje. Tako je potomak Crnog Đorđa razočarao mase koje su, u brakorazvodnom procesu s

Beograd

03.11.2018 u 16:00

Spomenik kralju Aleksandru između Starog i Novog dvora

Kralj Aleksandar Karađorđević dobiće spomenik u Beogradu i to između dva dvora, preko puta spomenika caru Nikolaju Romanovu, na mestu koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić. Ovo je juče potvrdio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, za Studio B, i dodao da će ovu ideju sledeće godine vlast realizovati. – Kralj Aleksandar bio je glavnokomandujući u toku Velikog rata i istrajavao je sa srpskom vojskom do poslednjeg dana u svim velikim bitkama i povlačenju preko Albanije. Takođe, bio je prva žrtva fašizma u Evropi i zaslužuje da dobije spomenik u našoj prestonici – rekao je Vesić. Predlog da kraljevi Petar Prvi i Aleksandar Karađorđević dobiju spomenik u Beogradu, identičan onom koji je 1936. podignut u Parizu, datira od pre petnaestak godina i to, pre svega,

Beograd

02.11.2018 u 12:14

Uskoro podizanje spomenika kralju Aleksandru

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je danas podizanje spomenika Aleksandru Karađorđeviću i istakao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio mesto za budući spomenik u srpskoj prestonici. Vesić je, gostujući u jutarnjem programu TV Studija B, podsetio da je juče obeležena 100-godišnjica završetka Prvog svetskog rata i ukazao na veliku zaslugu kralja Aleksandara, dodavši da će mu se Beograd odužiti tako što će mu podići spomenik. „Bio je glavnokomandujući tokom Velikog rata i istrajavao je sa srpskom vojskom do poslednjeg dana u svim velikim bitkama i povlačenju preko Albanije. Takođe, bio je prva žrtva fašizma u Evropi i zaslužuje da dobije spomenik u našoj prestonici”, rekao je Vesić, prenosi Tanjug. On je rekao da su postojali predlozi da se iskopira

Društvo

08.10.2017 u 21:58

Na današnji dan ubijen kralj Aleksandar Prvi

Na današnji dan 1934. godine, u Marselju, ubijen je Aleksandar Karađorđević, kralj Jugoslavije. O njegovoj pogibiji „Politika” je izvestila u broju od 10. oktobra. „Poginuo je kralj Aleksandar I” bio je naslov teksta uokvirenog crnim florom. „Politika” je tog dana izašla na samo osam strana, bez oglasa i sve su bile posvećene tom šokantnom događaju. O svemu što se događalo u Marselju izveštavao je tada već doajen „Politike” Andra Milosavljević, urednik Spoljnopolitičke rubrike, saradnik lista iz vremena pre Prvog svetskog rata, a iz Pariza Mihailo Petrović koji je postao saradnik sredinom 1920-ih godina.

Beograd

27.06.2017 u 08:41

Sedam i po decenija od posete kralja Petra Drugog SAD i Kanadi

Izložba „75 godina od posete kralja Petra Drugog Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi” predstavljena je u Belom dvoru. Dušan Babac je autor postavke koja može da se tumači kao istorijska šetnja kroz gradove koje je kralj Petar Drugi Karađorđević obišao tokom posete SAD i Kanadi. Tu su i njegove razmenjene poruke sa tadašnjim predsednikom SAD Frenklinom Ruzveltom, potpisani akti, fotografije... – Kada je 1942. godine moj otac, kralj Petar Drugi, na poziv predsednika Ruzvelta posetio Sjedinjene Američke Države i Kanadu, svet je bio na vrhuncu Drugog svetskog rata. Okupacija Kraljevine Jugoslavije trajala je više od jedne godine. Teror, masovni zločini, progoni i stradanja zahvatili su veći deo planete, a SAD su bile u početnoj fazi ratnih operacija protiv Japana. Sve savezničke zemlje podržavale

Društvo

18.07.2016 u 22:00

Da li je Čerčil smanjio Veliku Britaniju na jedan dan

Pre tačno 71godinu i dva dana, 17. jula 1945, rođen je u Londonu jugoslovenski prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević. Tada je i nastala legenda da je čuveni apartman 212 u hotelu „Kleridžis“, tadašnji premijer Vinston Čerčil proglasio na jedan dan teritorijom Jugoslavije, kako bi kraljev sin bio rođen na „domaćem tlu“. Međutim, novinari britanskog javnog servisa Bi-Bi-Si želeli su da nađu bilo kakav dokaz, pisani trag o ovoj Čerčilovoj odluci, ali nisu uspeli. Britanski novinari podsećaju da su ulazna vrata apartmana postala međunarodna granica. Priča o apartmanu 212 se ponavlja i na sajtu prestolonaslednika, u zvaničnoj istoriji hotela „Kleridžiz“, kao i u mnogim knjigama. Ali, nema ni jednog dokaza da je to sve istina. U aprilu 1941, tokom Drugog svetskog rata, Nemačka i njeni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kralj aleksandar

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu