Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,95	117,59
99,07	99,67	99,37
109,45	110,11	109,78

Ekonomija

23.10.2020 u 22:00

Lažni organski proizvodi najviše se prodaju na pijaci

Ministarstvo poljoprivrede planira da napravi bazu organske proizvodnje kako bi se zaštitila ova rastuća proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude, najavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić. U Srbiji se na manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta gaje organski proizvodi, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je, recimo, Austrija, taj procenat kreće oko 20, rekao je on nedavno učestvujući na onlajn radionici projekta „Budućnost srpske industrije hrane” u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane. Dodao je da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000 uglavnom malih proizvođača. – Organska proizvodnja biće sve

Svet

20.10.2020 u 08:23

Veganskom burgeru i kobasicama preti zabrana

Poslanici Evropskog parlamenta će sledeće nedelje glasati o eventualnoj zabrani naziva biljnih proizvoda koji asociraju na meso, pa bi tako upotreba reči „vegaburger” ili „veganske kobasice” mogla da bude kažnjiva, piše „Politiko”, kako prenosi Tanjug. Biljna prehrambena industrija tvrdi da amandmani neće pomoći EU da promoviše zdraviju ishranu strategijom „Od farme do viljuške”. Izrazi poput „šnicla”, „kobasica”, „pljeskavica” i „hamburger” treba da budu rezervisani isključivo za proizvode koji sadrže meso, dodaju iz biljne industrije. Sličan zakon usvojen je u Francuskoj početkom ove godine.

Potrošač

14.10.2020 u 22:00

Proizvođači ne smanjuju šećer u namirnicama

Vladine mere smanjenja šećera, koje su podrazumevale da se njegova količina u proizvodima smanji za 20 procenata do 2020. godine, nisu uspele, saopštio je Centar javnog zdravlja Engleske. Ukupni šećeri u prehrambenim proizvodima su u periodu od 2015. do 2019. godine redukovani tek tri odsto, što je daleko od cilja koji je trebalo da dovede do značajnijih promena i poboljša zdravlje nacije. Prema njihovim podacima, najveće smanjenje šećera zabeleženo je u jogurtima i žitaricama, ali je zato promena gotovo neprimetna kada je u pitanju sadržaj šećera u hrani koja se jede van kuće. Smanjenje šećera u hrani i napicima već godinama se ističe kao ključno u borbi protiv gojaznosti. – Konzumiranje proizvoda sa previše šećera, osim gojaznosti, ljude dovodi u veći rizik od drugih bolesti, kao što su

Ekonomija

04.10.2020 u 11:17

Posno je samo ono što je po Pravilniku

U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake „posno” na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena. Novinom u dopunama tog Pravilnika otklonjene su mnoge nedoumice oko navođenja oznake „posno”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Precizirano je da oznaka „posno” može da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih životinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade korišćena hrana tog porekla. Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji. To se odnosi i na supstance

Ekonomija

27.09.2020 u 21:00

Traže oznake za domaću svinjetinu

U svim državama EU raste strah da će zbog afričke kuge svinja u Nemačkoj i kineske blokade doći do velikog pada cena mesa, što bi moglo pogubno da utiče na domaće proizvođače. Zabrana izvoza je već izazvala probleme na nemačkom tržištu – cena svinjskih polutki pala je za 13 odsto, a prasadi za čak trećinu. Lančano će se ovo proširiti i na druga tržišta. Posle Austrije, čiji su predstavnici pozvali građane da svesno kupuju domaće meso bez obzira na to što je skuplje od uvoznog iz Nemačke, oglasilo se i hrvatsko udruženje proizvođača, ističući da tom sektoru preti kolaps ako tržište preplavi uvozno jeftino meso. Po njihovoj proceni, šteta bi mogla da bude veća od 100 miliona evra. – Zato tražimo hitan angažman vlade da domaće proizvode zaštiti posebnim oznakama u maloprodaji – rekli su

Ekonomija

22.09.2020 u 20:36

Hrana traženija od tehničkih uređaja

Rast elektronske trgovine u Srbiji nije nikakvo iznenađenje budući da ovakve trendove od početka pandemije beleže i zemlje u kojima je ona bila dominantna. Na našem tržištu je u prethodne tri godine vrednost realizovanih transakcija porasla za čak 300 odsto i sa 5,6 milijardi u 2017. godini stigla je do 17,8 milijardi dinara, koliko je statistika zabeležila prošle godine. Prema rečima Tatjane Matić, državnog sekretara pri Ministarstvu trgovine, poštanski operatori su zabeležili rast broja pošiljki kupljenih preko interneta, a interesantno je da je to nastavljeno i posle ukidanja vanrednog stanja. – Trgovci su zabeležili rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto, dok su poštanski operatori zabeležili veći rast nego u vreme vanrednog stanja, i to od 50 do 100 odsto – istakla je

Ekonomija

16.09.2020 u 22:00

Najviše poskupeo šećer, a pojeftinile govedina i ovčetina

Cene hrane ponovo su u avgustu porasle na svetskim tržištima i dostigle najviši nivo od februara, kada je virus korona počeo da se širi svetom. Ovakvu situaciju podstakla je jača potražnja i slabiji dolar, navodi se u izveštaju koji je pre nekoliko dana objavila Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO. Indeks cena potrošačke korpe FAO koji prati osnovne prehrambene proizvode porastao je u julu dva odsto u odnosu na prethodni mesec. Proteklog meseca najviše su porasle cene šećera, za 6,7 odsto u odnosu na jun. Biljna ulja bila su skuplja za 5,9 odsto, a najveći uticaj na taj rast imalo je palmino ulje, koje se kao sastojak sve više koristi u prehrambenoj industriji. Prema rečima stručnjaka, sporiji tempo proizvodnje uticao je na cenu palminog ulja, ali su i cene

Društvo

13.09.2020 u 17:56

Zašto je važno pravilno odlaganje i upravljanje bio-otpadom?

U Srbiji godišnje nastane 12 miliona tona otpada od kojih se čak 10 miliona ne tretira i zagađuje životnu sredinu, a razvoj cirkularne ekonomije veoma je važan, jer bi omogućio kako bolje iskorišćenje otpada, tako i nova radna mesta, procena je efekata Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku GIZ-a. Njihovi podaci, nedavno objavljeni, pokazuju da više od dva miliona tona komunalnog otpada najčešće završava na deponijama, a mogao bi da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije. Od 2,3 miliona tona komunalnog otpada, procene su da gotovo 900.000 tona čini otpad od hrane koji se generiše „od njive do trpeze”, kaže za Tanjug predsednica Saveza za životnu sredinu u NALED-u Jelena Kiš i dodaje da najvećim delom

Beograd

28.08.2020 u 09:00

Osnovne škole prelaze na ketering

Čorbasta, zdrava i ukusna hrana kao ona kod mame, zveckanje šerpi i tanjira, mirisi vrućeg paprikaša i domaćih kolača, i mališani koji su uvek siti, a roditelji bezbrižni zadržali su se samo u nekim, malobrojnim osnovnim školama na teritoriji glavnog grada. Obroci se pripremaju samo u 13 osnovnih škola. Od septembra će na topli obrok „na kašiku” moći da računaju i đaci novoizgrađene osmoletke u Leštanima, najavljuju iz Sekretarijata za obrazovanje. – Sve ostale škole koje imaju produženi boravak i potrebu za ishranom dece same u dogovoru sa savetom roditelja biraju ketering službu za ishranu dece pa time biraju i organizuju i dobavljača, vreme, jelovnik i cenu – dodaju iz sekretarijata. Osmoletka „Drinka Pavlović” u samom srcu grada jedna je od onih čiji đaci, umesto nezdravih

Gastronomija

24.08.2020 u 14:20

Samo hleb van frižidera

Nakon što su uživali u letnjoj gozbi, na kojoj je bilo švargli, kobasica, šunke i sličnih mesnih prerađevina, ili ćevapčića, pljeskavica, hamburgera, slatkiša od jaja i mleka: kremova, krempita, sladoleda, mnogi se susretnu sa zdravstvenim tegobama koje su posledica trovanja hrane. Mada manje-više znamo da je u letnjim mesecima rizično uzimati namirnice koje su dugo stajale na sobnoj temperaturi, i trovanja hranom nisu retka pojava i dokaz su da se sanitarno-higijenskim merama za čuvanje hrane ipak ne poklanja dovoljno pažnje. Dakle, iako ne mora da dođe do vidljivih promena boje, ukusa ili mirisa koji ukazuju na neispravnost, prehrambeni proizvodi koji se drže van rashladnih uređaja duže od 24 časa, a nekad i znatno kraće, opravdano postaju sumnjivi. Da bi se sprečilo kvarenje, sve

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: hrana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu