Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Mozaik

10.10.2016 u 12:08

„Rozeta” završila misiju

Misija svemirske sonde „Rozeta”, koja je 12 godina proučavala jednu kometu, završena je kada je letelica nedavno prinudno sletela na površinu svemirskog tela, što je bilo i planirano, snimajući fotografije tokom sletanja. „Rozeta”, prva svemirska sonda koja je obišla kometu, imala je zadatak da izađe iz orbite i sudari se sa ledenom površinom komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Kontrola misije navela je da je pri sudaru sonda putovala brzinom od oko 90 centimetara u sekundi, što je slično brzini ljudskog hoda. Pre nego što se srušila, „Rozeta” je prikupila i poslala svoju poslednju zbirku podataka i fotografija, uključujući i neke snimke površine komete izbliza. Svemirska letelica koju je Evropska svemirska agencija lansirala 2004. godine poslala je robotsku sondu nazvanu „File”

Mozaik

30.09.2016 u 12:02

Nova saznanja o energijama crnih rupa

Crne rupe oduvek su bile izuzetno zanimljive za naučnike koji još uvek otkrivaju nove informacije o tim svemirskim fenomenima, u kojima je gravitacija toliko jaka da čak ni svetlost ne može da pobegne. Crne rupe se formiraju kada takozvane super velike zvezde eksplodiraju u izvanredne, ali kratkotrajne supernove. Sva materija, koja se rasprši usled te masivne eksplozije, nestane u roku od nekoliko sedmica ili meseci, a gravitacija sve to uruši u veoma mali prostor. Neki novi podaci s japanskog satelita sada pomažu pri dešifrovanju tajni ovih nevidljivih nebeskih tela. Crne rupe su nevidljive za ljudsko oko. Međutim, teleskopi sa specijalnim instrumentima mogu da ih lociraju na osnovu toga kako utiču na obližnje zvezde. Japanska svemirska agencija je u februaru lansirala satelit

Mozaik

28.09.2016 u 18:04

Otkrivena voda na Jupiterovom satelitu „Evropa”

Vašington – Američka svemirska agencija NASA objavila je da snimci koje je načinio teleskop „Habl” dokazuju da na Jupiterovom satelitu „Evropa” postoji okean ispunjen vodom, koji se nalazi ispod nekoliko kilometara debelog sloja leda. Naučnici su naveli da je moguće i postojanje vode na površini „Evrope”, kao i da su našli moguće dokaze o postojanju vode i na drugim Jupiterovim prirodnim satelitima, preneo je Tanjug. Sprema se nova letelica Kada je predsednik SAD Barak Obama predložio budžet od 18,5 milijardi dolara za tamošnju svemirsku agenciju za 2016. godinu, Nasin finansijski direktor tražio je još dodatnih 30 miliona dolara za pripremu slanja misije na Jupiterov satelit „Evropu”. Naučnici iz Nasine laboratorije za mlazni pogon u kalifornijskom gradu Pasadena

Nauka

11.09.2016 u 18:08

Nasa nas spasava od opasnog asteroida

Američka agencija za istraživanje svemira Nasa lansirala je svemirsku sondu „Oziris reks”, koja treba da sustigne i ispita potencijalno opasan asteroid Benu, preneli su američki mediji. Po scenariju sličnom onom iz filma „Armagedon”, samo bez posade, „Oziris” bi trebalo da uzme uzorak sa nebeskog tela koje je na listi potencijalno opasnih asteroida, što znači da postoji mogućnost da se jednog dana sudari sa Zemljom. Očekuje se da će sonda do njega da stigne u avgustu 2018. i da potom dve godine provede snimajući površinu asteroida. U julu 2020. trebalo bi da ispruži tri metra dugu robotsku ruku i uzme uzorak prašine i kamenja. Svemirska sonda „Oziris” bi trebalo da uzme uzorak sa nebeskog tela koje je na listi potencijalno opasnih asteroida, što znači da postoji mogućnost da se

Beograd

11.09.2016 u 10:44

Astronomija za početnike

Šta je Sunčevo jezgro? Koji su oblici svetlosti, a šta predstavlja Sunčev vetar? Na šta se konkretno misli kada se pomenu pojmovi hromosfera i korona? Ovo su samo neka od pitanja na koje su dobili odgovor posetioci jedinstvenog besplatnog kursa astronomije za početnike, koje je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković” održalo u Planetarijumu na Kalemegdanu. Stručnjaci ovog društva zaljubljenicima u zvezdano nebo, nebeska tela i planete predstavili su znanja o zvezdama, Mlečnom putu, drugim galaksijama i vasioni, a najviše reči je bilo o suncu kao našoj najbližoj zvezdi, bez koje ne bi bilo života na zemlji. – Naše društvo je osnovano 1934. godine, a kurseve organizujemo od 1965. godine, od kada smo se preselili u Despotovu kulu. Posetiocima je interesantno što mogu da sednu oko

Nauka

05.09.2016 u 18:28

Teleskop Habl ostaje u orbiti još pet godina

Svemirski teleskop „Habl” oduševljava Zemljane snimcima dalekog svemira već više od 26 godina. Za satelit, to je duboka starost, ali tim od oko 80 inženjera Američke svemirske agencije (NASA) vredno radi na tome da produži životni vek „Hablovih” mehaničkih delova. „Habl” je još uvek u toliko dobrom stanju da je NASA produžila njegovu misiju za još pet godina. To znači da će se ta misija preklopiti sa početkom rada svemirskog teleskopa „Džejms Veb”, koji je planiran za 2018. godinu. „Deo našeg posla je da predvidimo kakav bi problem mogao da se pojavi i da pronađemo načine da ga zaobiđemo ili rešimo tako da se vraćamo nauci što je pre moguće”, objašnjava Olivija Lupi, operacioni menadžer „Habla”, prenosi Tanjug. „Habl”, nazvan po američkom kosmologu Edvardu Hablu, nije prvi

Ritam

05.09.2016 u 17:25

Fredi Merkjuri i zvanično među zvezdama

Asteroid 17473, otkriven 1991, u godini kada je svet napustio jedan od najvećih rok pevača svih vremena Fredi Merkjuri, nazvan je u njegovu čast. Da je poživeo, juče bi legendarni pevač grupe „Kvin” napunio 70 godina. Novo ime bezimenom kosmičkom telu iz pojasa asteroida, koji se nalazi između orbita Marsa i Jupitera, dodeljuje Centar za male planete Međunarodnog astronomskog saveza i dao ga je upravo zbog toga – u čast sedamdesetog rođendana Merkjurija, prenosi britanski „Telegraf”. Prema rečima naučnika, ovo ime postalo je zvanično i odsad će se u svim naučnim izveštajima asteroid navoditi kao „17473 Fredi Merkjuri”. U predstavljanju novog imena asteroida učestvovao je gitarista grupe „Kvin” Brajan Mej. Međunarodni astronomski savez odlučio je da nazove asteroid u čast Fredija

Nauka

28.08.2016 u 18:34

I srpski astronomi grade štit od udara s neba

Asteroid svakog časa može da pogodi Zemlju, ali se to verovatno neće dogoditi u ko zna koliko generacija naše civilizacije. Dnevno na Zemlju padnu desetine tona svemirske prašine i delića raspršenih kometa i ne ugrožavaju ljude i naselja. Ali ako nas iznenada pogodi nebesko telo prečnika većeg od sto metara, mogle bi da stradaju čitave države pa i delovi planete. O tome koliko je nebeski materijal opasan za sve na Zemlji govori astronom Bojan Novaković, docent beogradskog Matematičkog fakulteta, član domaćeg tročlanog tima koji već četiri godine zajedno sa ekspertima Evrope gradi štit odbrane od potencijalno opasnih asteroida, takozvanih impaktora. Uz njega tu je Zoran Knežević iz Astronomske opservatorije Beograd i akademik SANU. Treći član je i najmlađi – Grk Georgios Tsirvoulis,

Nauka

27.08.2016 u 21:05

Džejms Veb gleda u nove svetove

Najnovija studija pokazuje da naslednik „Habla”, svemirski teleskop „Džejms Veb” (STDžV), može da ispita tri novootkrivene planete i da „vidi” ima li tamo života. Planete, koje se obrću oko svog domaćina na samo 40 svetlosnih godina od Zemlje, otkrivene su nedavno. Istraživači kažu da bi STDžV mogao da uđe u njihove atmosfere u potrazi za životom nakon lansiranja 2018. A da li će tako i biti, najnovije je u nizu pitanja u debati koja bukti u astronomskoj zajednici. Astronomi su konačno na tehnološkoj ivici odgovora na večno pitanje: „Da li smo sami?” Iako je za NASA ovaj zadatak najvažniji, dosadašnja potraga je spora i bez naročitih rezultata pa mnogi misle da stvari tu prosto ne teku dobro. Kris Makej, astrobiolog iz Kalifornije, iz Istraživačkog centra „Ejms”, tvrdi da je sramotno

Mozaik

15.07.2016 u 11:30

„Džuno” poslao prvu fotografiju Jupitera u boji

Svemirska agencija NASA je objavila da je kamera na njenoj „Džuno” sondi, koja se trenutno nalazi u orbiti Jupitera, potpuno funkcionalna i da je poslala fotografiju najveće planete Sunčevog sistema u boji. Prve fotografije visoke rezolucije trebalo bi da se pojave tek za nekoliko nedelja. Nova fotografija je nastala 10. jula kada je letelica bila na 4,3 miliona kilometara od Jupitera. Na slici se vidi i čuvena Velika crvena pega i tri od četiri najveća prirodna satelita te planete – Ija, Evropa i Ganimed, objavio je Bi-Bi-Si. „Kamera ’Džuna’ će nastaviti da šalje fotografije dok kruži oko Jupitera”, rekla je Kendi Hensen, član tima Instituta za planetologiju u Tusonu u Arizoni, i dodala: „Prva fotografija visoke rezolucije biće napravljena 27. avgusta, kada se ’Džuno’ ponovo približi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: astronomija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu