Izdanja Čitulje
accessibility-tools
sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
26°C Vеdro
Beograd
Poslednja izmena 17:22

Tag: deca

Društvo
06.03.2019 u 23:00
Važno je pomoći mladima već pri prvom sukobu sa zakonom
Svako dete može da krene stranputicom, a pokazalo se da tinejdžeri koji otimaju džeparac svojih školskih drugara, ulaze u ozbiljne tuče u kojima nanose ili dobijaju teške telesne povrede, koriste ili preprodaju psihoaktivne supstance i obijaju kioske najčešće ne potiču iz problematičnih porodica. Njihova porodica već ima neku „akutnu krizu”, kao što je razvod braka, smrt bliskog člana, selidbu ili rođenje novog člana porodice. To nisu problematične, već porodice sa trenutnim izazovima i krizama, koje nisu u stanju da prevaziđu, objašnjava Nataša Raičević, socijalni radnik i izvršni direktor Centra za socijalno preventivne aktivnosti „Grig”, koji duže od dvadeset godina pomaže tinejdžerima na raskršću detinjstva i delinkvencije da ne skrenu putem koji sigurno vodi u pravcu maloletničkog
Društvo
06.03.2019 u 13:15
U apsolutnom siromaštvu živi 115.000 dece u Srbiji
U Srbiji 115.000 dece živi u apsolutnom siromaštvu, dok je dodatnih 30,2 odsto u riziku da padne ispod linije siromaštva, saopštila je danas kancelarija Unicefa u Srbiji. Samo polovina dece u Srbiji pohađa predškolsko obrazovanje, a kada su u pitanju najsiromašnija deca taj procenat je samo devet odsto, odnosno šest procenata kada su u pitanju deca iz romskih naselja, navedeno je u saopštenju. Iz Unicefa su ukazali da je Srbija, i pored promene stavova prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, i dalje zemlja u kojoj su ova, a posebno deca sa kompleksnim ili teškim oblikom smetnji u razvoju, i dalje isključena. Podaci pokazuju i da se gotovo 60 odsto devojčica iz romskih naselja uda pre 18.  godine života, da samo jedna petina romske dece pohađa srednju školu, a 32
Društvo
05.03.2019 u 23:00
Da li mama „bolje” hrani i oblači dete
Savremeni otac smatra da je njegova dominantna uloga da bude hranitelj porodice. Uprkos činjenici da ne postoje nikakvi biološki ni psihološki dokazi da majka bolje od tate hrani dete, povija ga, oblači i uči, najveći broj očeva ne učestvuje u većini aktivnosti oko novog člana porodice. Njihov angažman uglavnom se svodi na zabavljanje i uspavljivanje bebe. Tek kad dete počne da raste, očevi počinju da preuzimaju pojedine roditeljske obaveze, ali su i dalje u poziciji da biraju čime će se baviti – najveći broj njih nastavlja da zaobilazi dosadne i repetitivne aktivnosti kao što su hranjenje, oblačenje, kupanje i uspavljivanje i najčešće vodi decu u vrtić, školu i na vannastavne aktivnosti.
Društvo
25.02.2019 u 15:20
Raste broj dece obolele od retkih tumora i alergijskih bolesti
Nekada retki tumori i retke sistemske bolesti danas se sve češće javljaju kod dece. U porastu su i alergijske bolesti, ali i poremećaj imuniteta. O svemu tome govoriće se narednih pet dana na 51. tečaju za edukaciju lekara, zdravstvenih radnika i saradnika „Aktuelni problemi u pedijatriji 2019”, koju organizuje Institut za majku i dete, prenosi Tanjug. Direktor Instituta za majku i dete Radoje Simić kaže da se danas sve promenilo i da se kod dece dijagnostikuju bolesti za koje se ranije smatralo da od njih obolevaju samo odrasli. „Neke retke vrste tumora, neke retke sistemske bolesti su sada mnogo češće nego ranije. U porastu su alergijske bolesti i bolesti poremećaja imuniteta. Sve se promenilo. Međutim, sada se lakše dijagnostikuju bolesti i lečenje je uspešnije”, rekao je Simić
Beograd
25.02.2019 u 13:46
Otvorena nova zgrada Prihvatlišta za decu u Beogradu
Prihvatilište za decu, koje će raditi 24 časa sedam dana u nedelji, otvoreno je danas u novoj zgradi koja je uređena po svim evropskim standardima, u Ulici Živka Davidovića 64 u Beogradu. Prihvatilište, koje danas obeležava 61 godinu postojanja, može da primi 48-oro dece, a imaće i uslugu svratišta za 30-oro dece sa ulice. U novi objekat, koji se prostire na 1.700 metara kvadratnih, uloženo je više od milion evra, prenosi Tanjug. Otvaranju objekta prisustvovali su ministar finansija Siniša Mali, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, direktor policije Vladimir Rebić i gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević. Oni su obišli objekat, pozdravili mališane i sa njima proslavili
Društvo
23.02.2019 u 20:38
Dete kad skače mora i da pada
Oduševljen februarskim plesom pahulja i početkom zimskog raspusta, desetogodišnji Matija pozvao je preko odeljenske vajber grupe drugare da idu na sankanje. Međutim, nijedan od 30 dečaka nije prihvatio poziv na igru. Deca, koja su nekada bila zaštitni znak gradskih parkova, sada su poput runolista na liticama Alpa – prava retkost u prirodi. Ljuljaške, za koje se nekada čekao red, sada zvrje prazne, ali se u igraonicama traži mesto više. Deca su postali taoci virtuelnih svetova mobilnih telefona i zarobljenici dečjih soba u koje ih smeštaju roditelji, premrli od straha da baš njihovo dete neki loš momak ne kidnapuje sa ulice. Na pitanje zbog čega se detinjstvo savremene dece toliko razlikuje od detinjstva njihovih roditelja, dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, saradnik
Društvo
23.02.2019 u 10:20
Čudo od deteta: Sa osam godina studira na tri fakulteta
AMSTERDAM - S nepunih osam godina Loran Simon postao je student tri prestižna univerzitata u Holandiji, Belgiji i u Nemackoj i „zaradio” titulu najpametnijeg dečaka u Evropi. Naizgled tipičan osmogodišnjak, ima koeficijent inteligencije 145, a pre nego što je postao „najmlađi student u istoriji”, osnovnu školu završio je za samo dve godine. Simon je, kako navodi B92, upisao osnovnu školu sa četiri godine. Uoči polaska na fakultet, Simon, čije je otac Belgijanac a majka Holanđanka, rekao je za belgijsku radio stanicu RTBF da mu je omiljeni predmet matematika. On je tada rekao da je razmišljao da postane hirurg ili astronaut, ali i da razmišlja da se bavi IT tehnologijama. Dečakov otac je rekao da je njegov sin, kada je bio mlađi, imao problem da se igra sa ostalom decom, kao
Društvo
21.02.2019 u 18:53
Dadilje iz budžeta samo ako tako predlože opštine
Država će plaćati dadilje za decu! Ova vest sa novinskih stubaca tabloida prostrujala je juče među roditeljima. Naročito su bili radoznali oni roditelji koji rade po smenama, a nemaju „baka servis” i moraju da se dovijaju ko će i kako stići po decu kada se približi 18 časova, što je kraj radnog vremena u predškolskim ustanovama. Odgovor je stigao istog dana – to je samo ideja, a da li će lokalne samouprave od države tražiti novac baš za takve mere stvar je njihove odluke, objasnila je ministarka zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, podsetivši da su za opštine i gradove izdvojena bespovratna sredstava u iznosu od 650 miliona dinara kako bi se rešili neki od problema sa kojima se susreću porodice. U igri za ovaj novac su svi, izuzev Beograda i Kosova i Metohije.
Društvo
21.02.2019 u 17:46
Devet decenija „Politikine” dečje strane
Na današnji dan pre tačno 90 godina „Politika” je poklonila najmlađima prvu dečju stranu. Od tada punih devet decenija svakog četvrtka, osim u vreme velikih ratova i pojedinih teških godina, ova stranica radovala je najmlađe, ali i njihove roditelje, bake i deke...  „Čitaoci mali! /Ovu stranu Politike/ mi smo vama dali/ da vam pruža razne slike,/ male priče i velike/ u zbilji i šali/ davaće vam pesme, gatke/ zagonetke i zadatke. /Biće sve po vašoj želji/ po jedanput u nedelji/ koga bilo dana, /a dan će se lako znati,/ samo treba upitati: ’Ima l’ dečja strana?’” Ovu stihovanu poruku naš list uputio je najmlađim čitaocima baš u četvrtak davnog 21. februara 1929. godine i njom označio početak divnog druženja koje i dalje traje. Četvrtak je postao simbol dečje strane u najstarijem
Beograd
18.02.2019 u 23:44
Unikatne dečje rukotvorine
Šta su naučili u radionici krojenja i šivenja u Kulturnom centru „Čukarica” đaci su pokazali na kolektivnoj izložbi u ateljeu ove ustanove. Osnovne lekcije šnajderskog zanata otkrila im je vajarka i nastavnica likovne umetnosti Mirjana Vuksanović. Deca su prvo crtala ono što žele da sašiju, a zatim su skicu prenosila na platno. Osim igle i konca, koristila su i šivaću mašinu. Od starih pantalona, mamine suknje, bakine pregače, ali i ostataka različitih materijala, mali šnajderi su vešto pravili unikatne torbe. Ukrašavali su ih vezom i perlicama. Naučili su, kažu, da se od starih stvari može dobiti novi upotrebni predmet. Nekima će dobro doći da u tašnu spakuju školske knjige, drugi će je rado poneti u šetnju, a ima i onih koji će svoj ručni rad darovati dragim osobama. Vreme na
Početna / Tagovi
16.10.2019 u 17:21
RTS: Sergej Trifunović dao novi smisao izrazima prostakluk i odvratnost
16.10.2019 u 16:38
Svet je u buri, a ni Evropa nije izvan nje
16.10.2019 u 16:27
Oslobođen Vasilije Bojić pritvoren u akciji na severu Kosova
16.10.2019 u 16:10
Amerika razmatra povlačenje nuklearnih bombi iz Indžirlika
16.10.2019 u 15:50
Stigli ruski helikopteri
16.10.2019 u 15:50
Stari savski most registrovati kao kulturno dobro koje uživa prethodnu zaštitu
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja