Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,72	100,32	100,02
109,66	110,32	109,99

Ekonomija

16.10.2020 u 08:27

Počinje jesenja setva, očekuju se veće površine pod pšenicom

Žito će ove jeseni u Srbiji, prema prvim predviđanjima, biti posejano na oko 600.000 hektara, što je više nego lani. Prema mišljenju stručnjaka, poljoprivrednici bi mogli da budu motivisaniji za setvu pšenice jer je cena sada bolja zbog dešavanja izazvanim pandemijom kovida 19 i veće tražnje žitarica na svetskom tržištu. U našoj zemlji, prema različitim izvorima, prošle godine je bilo posejano između 570.000 i 595.000 hektara pšenice. – Setva u Srbiji malo kasni zbog kiše, a i kukuruz još nije skinut sa svih njiva. Proizvođači su čekali da spadne vlaga kako ne bi platili sušenje, a onda su došle padavine bar jednom nedeljno, što je usporilo žetvu – kaže Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije”. Optimalno vreme za jesenju setvu pšenice jeste između 5. i 25. oktobra, ali naš

Ekonomija

14.10.2020 u 22:00

Investicioni fondovi uneli pometnju na tržištu žitarica

Rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda obeležio je proteklu nedelju na Produktivnoj berzi u Novom Sadu, ali i na drugim svetskim berzama. Ovo ukazuje da tenzija oko širenja pandemije i neizvesnost u pogledu snabdevanja rastu i da se gomilanje zaliha žitarica nastavlja. Kao još jedan razlog za kontinuirani i za mnoge neočekivani rast cena, možda i najvažniji, jeste to što su svetski investicioni fondovi ušli u ovaj sektor, očekujući zaradu od transakcija sa hranom, kaže za „Politiku” Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije”. Na našem tržištu, prema izveštaju berze za proteklu nedelju, slaba ponuda kukuruza, pšenice i soje pomerala je cene naviše. Iako je žetva kukuruza završena na oko 50 odsto površina, veća tražnja u odnosu na ponudu uticala je na rast cena zbog većih

Svet

09.10.2020 u 13:35

Evropski sud potvrdio francusku zabranu pesticida

Francuska nije prekršila propise Evropske unije zabranom upotrebe hemikalija koje štete pčelama, presudio je Evropski sud pravde (ESP). Pravni spor između Francuskog udruženja za zaštitu useva i države Francuske pokrenut je 2018. kada je vlada u Parizu zabranila neke pesticide iz neonikotinoidne grupe. Udruženje za zaštitu useva podnelo je sudsku tužbu, tvrdeći da je zabrana nespojiva s uredbom EU o grupi neonikotinoida. ESP je u četvrtak presudio da je Francuska pružila dovoljno dokaza u prilog tvrdnji da je zabrana nužna kako bi se ublažio ozbiljan rizik za zdravlje ljudi i životinja i za okolinu. Pesticidi su bili predmet žestoke rasprave u Francuskoj i vlada je pod pritiskom uzgajivača cvekle povukla deo odluke iz 2018. Ov sedmice pesticidi su se našli u

Ekonomija

06.10.2020 u 22:00

Nova GM soja dozvoljena za ishranu ljudi

Evropska komisija (EK) nedavno je odobrila upotrebu nove sorte genetski modifikovane soje za ishranu ljudi i životinja. Ova vest, čini se, prošla je bez mnogo komentara u javnosti i u senci novog talasa širenja pandemije u državama Evrope. Kako je preneo „Euraktiv”, odlukom EK i dalje nije dozvoljen uzgoj ove GM sorte soje, ali će šansu za proizvodnju i veći plasman na evropsko tržište imati drugi veliki svetski proizvođači. Proizvođač nove GM sorte soje jeste nemačka kompanija „Bajer”, koja je pre tri godine kupila američkog proizvođača genetski modifikovanog semena „Monsanto” za 66 milijardi dolara. U saopštenju se navodi da ju je, posle naučne procene, odobrila i Evropska agencija za bezbednost hrane. Očekuje se da će njena proizvodnja početi od 2021. godine u SAD i Kanadi. Ističe se da

Ekonomija

30.09.2020 u 09:04

Zbog straha od korone gomilaju se zalihe žitarica

Iako će konačni podaci o prinosima u ovoj godini biti objavljeni u martu 2021, već sada je jasno da je Srbija, kada je reč o žitaricama, imala uspešnu godinu, posebno za ratare koji su sejali žito i kukuruz. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 5. septembra ove godine, u Srbiji je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona ili 9,6 procenata više u odnosu na 2019. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto), a manja suncokreta (8,8 procenata) i šećerne repe (10,5 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 i soje za 60,3

Ekonomija

24.09.2020 u 16:40

Po proizvodnji 2020. godina prosečna, finansijski rezultati bolji

Stručnjaci za poljoprivredu ocenili su danas da ova godina u Srbiji neće biti rekordna po proizvodnji, već prosečna, ali da će to dobrim delom nadomestiti, osim u govedarstvu, više cene i bolji finansijski rezultati. Milan Prostran rekao je za Betu da će ova godina u poljoprivredi biti prosečna, ali da su zbog tržišnih uslova i rasta cena, pre svega osnovnih ratarskih kultura kukuruza, pšenice, suncokreta i soje finansijski rezultati bolji nego kada rod bude veći. „U poslednjih deset godina učešće poljoprivrede u stvaranju bruto domaćeg proizvoda (BDP) bilo je oko 9,5 odsto, a ove godine bi vrednosno moglo da iznosi oko 15 odsto”, rekao je Prostran. Dodao je da su cene soje i suncokreta više za čak 20-30 odsto u odnosu na 2019. godinu, što će nadoknaditi prihode, izgubljene na

Ekonomija

14.09.2020 u 09:32

Srbija je izvozila hranu i u najtežim trenucima pandemije

Već nakon prvog udara kovida 19, uvođenja karantina i prekida saobraćajnih veza, širom Evrope su sve glasnije bile inicijative da države moraju da povećaju sopstvene zalihe hrane i bolje se pripreme za sve moguće buduće scenarije. Da li je Srbija prehrambeno sigurna zemlja i jesmo li spremni za eventualno novi talas koji epidemiolozi najavljuju za kraj godine? U razgovoru za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kaže da smo „apsolutno sigurni” u prehrambenom smislu, ali i kada se šire govori o spremnosti za novi talas. – Najveći broj zemalja, ne samo u Evropi nego i u svetu, pokrenuo je pitanje sopstvenih robnih zaliha. Mnogi imaju problem i to se videlo odmah po izbijanju pandemije. To nije bio slučaj sa Srbijom, naprotiv. Izvozili smo hranu u

Ekonomija

10.09.2020 u 22:00

Zagreb plaši Matijevićevo širenje u istočnoj Hrvatskoj

Deo hrvatskih privrednika nije oduševljen idejom da jedan od najvećih srpskih zemljoposednika Petar Matijević kupi uspešnu poljoprivrednu firmu „Agrotovarnik” i njeno zemljište u Slavoniji – na samoj granici Hrvatske i Srbije. Zbog vesti o Matijevićevoj nameri da, uprkos preprekama i protivljenjima menadžmenta te firme, plati 10 miliona evra za njeno preuzimanje, usprotivili su se i pojedini hrvatski biznismeni. Prema pisanju portala „Agrosmart”, Hrvatska poljoprivredna komora pozvala je premijera Andreja Plenkovića da hitno dođe u Osijek i onemogući da srpski biznismen dođe u posed oranica tovarničkog preduzeća. Petar Matijević potvrdio je za „Politiku” da je njegova kompanija iz Hrvatske „MPZ agrar” iz Starih Jankovaca dala ponudu za preuzimanje „Agrotovarnika”. Buru u

Ekonomija

12.08.2020 u 21:21

Najskuplji zakup hektara u Staroj Pazovi

Interesovanje poljoprivrednika za zakup državnih parcela tokom pandemije se ne smanjuje. Naprotiv, može se očekivati još veća potražnja, što je trend i u svetu, rekao je za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. – Nemamo još dovoljno podataka za generalnu procenu jer nije prošlo dovoljno vremena. Ali je jasno da interesovanje za državnim poljoprivrednim zemljištem nije palo već je potražnja povećana – istakao je Lakić. Kako je rekao, cene zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji variraju, a prema poslednjim podacima prosečna cena zakupa bila je oko 190 evra, po hektaru, godišnje. Najveću prosečnu cenu zakupa imala je Stara Pazova sa 507 evra po hektaru, slede Temerin (490 evra), Apatin 421 evro po hektaru i Pančevo sa 329 evra po hektaru.

Društvo

03.08.2020 u 20:20

Gajbica prepuna muka i nakupaca

Niš – Umesto da se raduju što su posle mukotrpnog rada i velikih ulaganja odlično ponela njihova polja, voćnjaci i povrtnjaci, poljoprivrednici na jugu i jugoistoku Srbije se hvataju za glavu i ne znaju šta će. Ogromne količine crvenog, ali i tek pristiglog plavog paradajza, paprike, luka, tikvica, krompira i ostalih povrtarskih proizvoda, ali i kajsija, bresaka, bostana – dinja i lubenica, propada ili se baca. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva iz sela u okolini Niša, Milovan J. ispričao nam je skoro neverovatnu priču. „Sve što je rodilo i što smo planirali da plasiramo na domaće tržište, kroz velikoprodaju ili sami na pijacama, stoji danima u baštama ili plastenicima. Ucenjeni smo od prekupaca i nakupaca koji preuzimaju monopol u prodaji i bukvalno nas uništavaju. Trenutno, moja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: poljoprivreda

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu