Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,54	97,12	96,83
108,59	109,24	108,91

Međunarodni pregled

03.01.2021 u 22:00

Sulejmanijevo zaveštanje ulazi u eru Bajdena

Niko ne može sa sigurnošću da kaže kako će proteći današnja godišnjica ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija koje se u Teheranu i dalje smatra nacionalnom tragedijom. Ove nedelje su Iran učestalo nadletali američki bombarderi B52, koji su iz Severne Dakote poslati na Bliski istok kako bi demonstrirali silu, što je bilo i zvanično saopštenje Centralne komande američke vojske. AMERIČKO POVLAČENjE: U poslednjih mesec i po dana to je bilo treće prebacivanje američkih bombardera u Persijski zaliv. SAD su, prema navodima američkih zvaničnika, „uočile znakove” da se Iran pripremao za napade na američke mete ili njihove saveznike u Iraku i na drugim lokacijama na Bliskom istoku. Iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif je, s druge strane, optužio Donalda Trampa da je

Međunarodni pregled

27.12.2020 u 22:00

Božićna trovanja i druge priče

Mnogo je bilo političkih poklona za protekli Božić koji su pričinili radost kako onima što ih otpakuju tako i onima koji su gledali njihove izraz kada ih ugledaju. Trgovinski razlaz Ujedinjenog Kraljevstva i EU usledio je upravo na Badnji dan. Mišel Barnije i Ursula fon der Lajen su osetili olakšanje ali i tugu, Džonson je bio egzaltiran, a Nemci i Francuzi ljuti. RIBOLOVAČKE PRIČE: Četiri i po godine od referenduma za izlazak Velike Britanije iz EU i devet meseci pregovora o ribolovu i poslovnim pravilima – London i Brisel sklopili trgovinski sporazum. Nema poreza na robu kada prelaze granice (carine) i nema ograničenja količine robe kojima se može trgovati (kvota). Ali zato biće mnogo više prepreka, birokratije i zastoja za preduzeća i putnike. Zakonodavstvo EU ni u jednom segmentu

Svet

08.11.2020 u 21:30

Kako su kartografi „izdali” manastir

O tome koliko teški mogu biti međunacionalni i teritorijalni sukobi svedoči gruzijsko-azerbejdžanski spor oko dela teritorije uz samu granicu, na kojem se nalazi i drevni hrišćanski manastir. Ako slede i neki izbori, a u Gruziji su juče održani parlamentarni, onda razgraničenje između dve države može da postane vruće predizborno pitanje. U zemlji koja ima dve otcepljene teritorije, Abhaziju i Južnu Osetiju, i još živo sećanje na petodnevni rat sa Rusijom 2008. godine – i dalje se bore proruske i prozapadne političke snage, pa se i ovi izbori smatraju jednim od presudnih. Dok nevladine organizacije koje finansira Zapad tvrde da je ponovo oživljeni spor politički motivisan, vlada je kategorična u stavu da je u pitanju izdaja države, a ne nekakav „kartografski incident”, zbog kojeg su

Međunarodni pregled

01.11.2020 u 22:00

Vređanje nije sloboda govora

Kada se događaju tragedije velikih razmera, poput ratova ili terorizma, ljudi pojednostavljuju situaciju i dele se na one koji podržavaju jednu ili drugu stranu. Na one koji podržavaju „slobodu govora” i karikature „Šarlija ebdoa” (bilo da ismevaju krst ili polumesec) – ili borbu za veru, svim sredstvima i po svaku cenu, što na kraju uključuje i odsecanje glava. U tim podelama ima malo onih koji pokušavaju da slede ne samo svoje vrednosti nego i da uvaže vrednosti onih koje možda i ne razumeju. UMIVENI ISLAM: Terorizam u Francuskoj teško će se smiriti jer ima duboku istoriju nerazumevanja i pogrešnih poteza. Kada je mladić čečenskog porekla, rođen u Moskvi, odrubio glavu profesoru u Parizu koji je đacima pokazivao karikature proroka Muhameda podučavajući ih onome što se u Francuskoj smatra

Svet

28.10.2020 u 19:20

Uzbekistan dekretom prelazi sa ćirilice na latinicu

Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev dekretom je naložio sveobuhvatan prelazak uzbečkog jezika sa ćirilice na latinicu. Ovaj nesvakidašnji potez čini se manje neobičnim onima koji poznaju istoriju ove države i njenu borbu da pronađe vlastiti identitet posle raspada Sovjetskog Saveza. Dosadašnja jezička politika osamostaljenog Uzbekistana nije dala gotovo nikakve rezultate, jer se, iako je 1995. godine uzbečki jezik proglašen jedinim zvaničnim jezikom kako bi se potisnulo rusko nasleđe u novoj nezavisnoj državi, sva državna, kulturna i institucionalna komunikacija odvija na ruskom. Sada su državne institucije dobile nalog da oforme radnu grupu koja će predati plan za sveobuhvatni prelazak na uzbečko pismo zasnovano na latinici. Takođe je zacrtano da se državni aparat pobrine da se

Međunarodni pregled

26.07.2020 u 22:00

Mi nismo „Njujork tajms”

Stvaranje nemilosrdnog neprijateljskog okruženja događa se u sve više regiona sveta, a ratovi nikada ne počinju svom silinom. Sviđalo se to nama ili ne, odavno je počelo. Američki poziv za stvaranje međunarodne antikineske koalicije mogao bi da se završi tako što 21. vek neće biti obeležen širenjem slobode na američki način nego će ga pokoljenja zvati „kineskim vekom”. Da li će ta koalicija u nastajanju kolektivnim idejama i merama uspeti da ubedi Komunističku partiju Kine da im „nije u najboljem interesu da se ovako ponašaju”? Henrija Kisindžera, diplomatu sa kontroverznim stavovima prema ulozi SAD u svetu, Majk Pompeo danas između redova optužuje da je protraćio 50 godina američkog fokusiranja na pravi svetski problem. Da li je Kisindžer predvideo nešto što današnja Amerika ne može da prihvati? Oko

Međunarodni pregled

12.11.2018 u 12:15

Ispod cunamija

Svi oni koji su strepeli da će ovonedeljni američki izbori za Kongres označiti početak trećeg svetskog rata – odahnuli su. U utorak se na glasanju dogodila raspodela moći u kojoj će republikanci i demokrate jedni drugima zagorčavati život i oduzimati eruptivnu snagu. Za ostatak sveta sasvim dovoljno. PLAVI CUNAMI: Izborni plavi cunami, koji su demokrate najavljivale i obećavale da će potopiti Trampa, do Predstavničkog doma pretvorio se u talas nevelike snage, ali pobedničkog kvaliteta. Tramp jeste bio nervozan na konferenciji za novinare i vređao je novinara Si-En-Ena, kome je potom oduzeta akreditacija za izveštavanje iz Bele kuće, ali se pre može reći da je američki predsednik delovao u svom stilu nego što bi uzrok tome mogli da budu rezultati izbora za Kongres. Statistika

Svet

13.02.2018 u 21:22

Orbanova vlada i prijatelji koriste EU kao kasu

Za mađarskog premijera Viktora Orbana u nezgodnom trenutku se otkrilo da je njegov zet navodno umešan u ozbiljne nepravilnosti u korišćenju novca iz fondova EU. Mađarska je u jeku predizborne kampanje, parlamentarni izbori se održavaju 8. aprila; vlada je pod pojačanom prismotrom institucija EU zbog istrajavanja u odbijanju migranata, dok istovremeno ne odustaje od donošenja zakonodavnog paketa koji bi ograničio delovanje nevladinih organizacija koje podržavaju migracije, za koje u vladi tvrde da ih finansira milijarder Džordž Soros. „Gardijan” je obelodanio da je posle istrage u Mađarskoj Evropska služba za suzbijanje prevara (OLAF) ustanovila „ozbiljne nepravilnosti” u projektima koje je EU sufinansirala u Mađarskoj, a kojima je rukovodila kompanija čiji je suvlasnik bio Ištvan

Svet

09.02.2018 u 11:00

Soros dao pola miliona evra da Velika Britanija ostane u EU

Dok uticajni milijarder Džordž Soros politički lomi Viktora Orbana, u Briselu se smeškaju i po kuloarima ga teše da preteruje. Ali istog trenutka kada je juče „Gardijan” objavio priču o tome da je Soros dao skoro pola miliona evra kako bi organizacija „Najbolje za Britaniju” mogla da se posveti projektu lobiranja za opoziv bregzita i raspisivanja novog referenduma koji bi dao šansu Velikoj Britaniji da ostane u EU – premijerka Tereza Mej je smatrala da treba da reaguje. Njen portparol je rekao da Velika Britanija neće raspisati drugi referendum o bregzitu. „Stav premijerke prema tom pitanju je jasan, zemlja je izglasala napuštanje EU, to je ono što ćemo uraditi i neće biti drugog referenduma”, naglasio je portparol. Citirajući strateški dokument do koga je došao „Telegraf”,

Svet

01.02.2018 u 22:00

Češka prima Ukrajince, ali odbija islamske migrante

Češka vlada je odlučila da na jedinstven način pokuša da reši nekoliko problema. Suočena sa postupkom koji je Evropska komisija pokrenula protiv nje, Mađarske i Poljske zbog odbijanja da prime migrante sa Bliskog istoka i severne Afrike, ali i u nedostatku radne snage, vlada u Pragu je donela odluku da udvostruči broj radnih dozvola osobama iz Ukrajine. Ove godine Češka će po ubrzanoj proceduri izdati radne vize za 19.600 radnika iz Ukrajine, što bi trebalo da bude rešenje za kompanije koje pokušavaju da nađu radnike, a da istovremeno izbegnu pritisak radnika za povećanjem plata.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Biljana Mitrinović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu