Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,54	97,12	96,83
108,59	109,24	108,91

Društvo

06.01.2021 u 10:09

SIROGOJNO – Traju i trajaće naši vekovni običaji, ali dok vlada pandemija štošta uobičajeno se prilagođava i uklapa u nove okolnosti. Muzej „Staro selo” u Sirogojnu, čuvar srpske tradicije i davnašnjih rituala, godinama pred posetiocima obeležava Badnje veče u sklopu božićnih praznika, no epidemiološke prilike i propisi sada tome ne idu u prilog. – Pandemija kovida onemogućila nas je da ove godine obavimo takvo prikazivanje običaja na Badnji dan. Muzej radi redovno radno vreme, u dvorani je postavljena izložba „Priče sa ognjišta”, a sve ostale sadržaje predstavljamo na sajtu i društvenim mrežama. Podsetićemo na taj način i na obeležavanje Badnjeg dana kod nas prethodnih godina – izjavila nam je Jelena Toskić, muzejski savetnik u „Starom selu”, dodajući da do 14. januara svake

Kultura

02.12.2020 u 18:35

„Korona” iz Kisača

Novi Sad – Slovački etno-art iz Kisača na putu je misli velikog ruskog pisca Dostojevskog da će lepota spasiti svet. Usred novog talasa epidemije virusa korona koji mesecima vlada čitavim svetom, u kulturnom centru ovog malog mesta kraj Novog Sada otvorena je fantazmagorična izložba fotografija pod naslovom „Korona”. Autor je Pavel Surovi, koji je inače direktor kulturnog centra u Kisaču. Poslednjih godina, on populariše etno-kulturu vojvođanskih Slovaka, naročito na polju fotografije koja je svojim izrazom već plenila pažnju javnosti. Prikazuje, u spoju tradicionalnog i modernog, raznoliku i bogatu narodnu nošnju, nakit ili devojačku spremu Slovakinja. U razgovoru za „Politiku”, objašnjava da „korona” na latinskom jeziku – a slično i na slovačkom („koruna”), označava krunu. U takvom

Beograd

05.11.2020 u 07:51

Nameštaj vršačke apoteke – deo kulturne baštine

U celosti očuvan, restaurisan nameštaj koji je pripadao vršačkoj apoteci „Kod ugarskog kralja Svetog Stefana” predstavljen je na istoimenoj izložbi u Mađarskom kulturnom centru „Kolegijum Hungarikum” u Gračaničkoj ulici. Apoteka u Vršcu otvorena je 1885. godine i deo je kulturne baštine kojom se ukazuje na razvoj apotekarstva.

Beograd

27.10.2020 u 10:02

Tradicionalno stvaralaštvo iz Rusije

Čarape i rukavice od mekane dlake planinske koze štite noge i ruke od hladnoće. Zbog toga su posetioci galerije „Progres” u Knez Mihailovoj ulici najviše merkali ove rukotvorine. Među dlanove su stavljali i šalove i marame, a probali su i kape i šubare. Ova odeća ukrašena je ruskim tradicionalnim motivima i biće predstavljena do 1. novembra. Postavka je obogaćena unikatnim upotrebnim i ukrasnim predmetima narodnog stvaralaštva i zanata iz Rusije pa se mogu izabrati matrjoške, ukrasna jaja, lutke, čuture, figure sa Putinovim likom... Ovaj program, kako je navela Tatjana Prokušenkova, deo je manifestacije „Nadomak pobede” i priređuje se povodom 75 godina pobede u Drugom svetskom ratu, a organizator je Udruženje narodne umetnosti i zanatstva Sankt Peterburga i Lenjingradske

Kultura

09.07.2020 u 20:02

Pionirski koraci dve sestre

Kako izgledaju kolo i ples kada se ti koraci zapišu na papiru? To zna etnokoreolog, a pionir te oblasti u Srbiji, koja se bavi izučavanjem tradicionalnog igračkog nasleđa, bila je Danica Janković, od čije smrti se ove godine navršava šest decenija. Profesor književnosti, bibliotekar i prevodilac, Danica je nepravedno ostala u senci svoje starije sestre Ljubice Janković (1894–1974), etnomuzikologa i dopisnog člana Srpske akademije nauka. Sestre su se bavile etnomuzikologijom i prve su u Srbiji osmislile metodologiju kojom su postavile temelje etnokoreologiji. Rođena 1898. u Lešnici i odrasla u Beogradu, Danica je završila Filozofski fakultet, odsek za jugoslovensku i uporednu književnost, istoriju i srpski jezik. Engleski je studirala u Londonu i Oksfordu od 1922. do 1924, i po povratku, sve

Magazin

25.02.2020 u 14:10

Brige se ostavljaju pred kućnim pragom

Ko u detinjstvu nauči da pristojno prelazi svoj mali prag, znaće kasnije da ulazi na velika vrata. Kućni prag je, po narodnom verovanju, sveto mesto, redukovani pojam za celu kuću, za dom, porodicu. Po narodnom predanju, kad se traži lokacija za gradnju kuće bira se mesto gde petao peva, gde se roje pčele, gde je mravinjak, gde ovce vole da prenoće, gde šljiva najbolje raste. Uobičajeno je da se ulazna vrata postavljaju uz izvođenje posebnih rituala koja ih pretvaraju u objekat poštovanja. Svaki domaćin je nastojao da mu prag bude od najkvalitetnijeg drveta, po mogućnosti umetnički obrađen, dok je drveni prag ustupao mesto nečem trajnijem, ponajviše kvalitetno obrađenom kamenu. A kad kameni prag legne u svoje spremljeno korito, porodičnoj sreći nije bilo kraja. Čim se ugrade, vrata postaju

Kultura

13.02.2020 u 15:28

Srbija definisala srpski kulturni prostor

Vlada Srbije usvojila je danas Strategiju razvoja kulture do 2029. godine sa Akcionim planom, a Ministarstvo kulture ocenjuje da je reč o osnovu za razvoj kulture i velikom iskoraku u normiranju te oblasti u Srbiji. Srbija, inače nikad ranije nije imala takav strateški dokument, a ovim koji je predložen uređuje se ciljeve i prioriteti u razvoju kulture. Strategijom se takođe planski i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture i određuju strateški prioriteti razvoja kulture u navedenom desetogodišnjem periodu. Strategija definiše srpsko kulturno jezgro i srpski kulturni prostor koji ne podrazumeva samo teritoriju države Srbije, već i prostor na kome je srpski narod tokom istorije ostavio tragove materijalne i nematerijalne kulturne baštine

Društvo

13.01.2020 u 11:30

Vasilica se ori Kačarevom

Kačarevo – Uoči 14. januara, Kačarevom hode muškaraci u gunjevima, pod maskama vučjeg lika i s ovnujskim rogovima. Naoružani su drvenim mačevima, spremni da godinu staru „proteraju”. Meštani donose drva u centar sela, upali se velika vatra, igra se oko nje, ispija rakija, zbijaju šale. Mladu nevestu čuvaju od zlih sila čitavu noć... A kada se razdani, povorka kreće po selu, od kuće do kuće. Gosti domaćina pozdravljaju ritualnim skokovima, žele mu berićet, sreću, zdravlje, da mu čeljad, kuća i stoka napreduju. Sve se ori od klepeta zvona, pesme, lupnjave štapovima. Iznosi se prazna banica i pita sa zeljem. Međ korama je parica, a u čašicama rakija… Tako je nekada dočekivana Nova godina po julijanskom kalendaru. A na tragu tih davnih običaja, danas Kačarevom „haraju” Vasiličari,

Mozaik

23.12.2019 u 14:58

Ukras života

„Ona treba da širi vest da ovde žive ljudi koji poštuju svoje pretke, kulturu i Boga svojih predaka.” To kažu u pančevačkom naselju Vojlovica, u kom ulaz u jednu avliju krasi velelepna Sekelj-kapija. Dvorište pripada Mađarskom kulturno-umetničkom društvu „Tamaši Aron”, čijih više od 150 članova su potomci Sekelja – etničke grupacije Mađara, koja je sa istoka 1833. stigla u ove krajeve i u sela Skornovac i Ivanovo. Poveo je tada sveštenik Karolj Tomko oko četiri stotine porodica iz Transilvanije, tačnije rumunske regije Bukovina, u „obećanu zemlju”, banatsku ravnicu. „S jednog puta po Transilvaniji i mi smo se vratili s idejom da i ovde podignemo kapiju koja tamo krasi ulaz svakog domaćinstva Sekelja. Taj važan zadatak ostvarili smo 2016. godine, a sada je slika upotpunjena i etno-kućom. Ova

Magazin

19.10.2019 u 12:00

Upamti pa mobu vrati

Naša sela na planini i u ravnini, nekad puna čeljadi, omladine, dece, glasova, pesme, jednom rečju života, koji je bujao – sada polako zamiru. Sa nekadašnjih njiva odavno ne odležu pesme žetelica. Život našeg sela, a posebno poljoprivredne radove, pratili su mnogi lepi i korisni narodni običaji. Jedan od njih, koji nestaje i koji je bezmalo trajao tokom cele godine, bila je moba. To je dobrovoljna i besplatna pomoć komšiji, rođaku ili prijatelju, u obavljanju najrazličitijih poslova koje ne može obaviti radna snaga jedne porodice. Bila je to prava narodna institucija dogovorene uzajamne pomoći između meštana u jednom ili u više sela koja se vraćala: Upamti pa mobu vrati. Kolektivni duh Svest o pripadnosti svom selu, svojim rođacima i komšijama, svest o potrebi uzajamnosti,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: tradicija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu