Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,51	100,1	99,8
109,35	110,01	109,68

Kultura

09.07.2020 u 20:02

Pionirski koraci dve sestre

Kako izgledaju kolo i ples kada se ti koraci zapišu na papiru? To zna etnokoreolog, a pionir te oblasti u Srbiji, koja se bavi izučavanjem tradicionalnog igračkog nasleđa, bila je Danica Janković, od čije smrti se ove godine navršava šest decenija. Profesor književnosti, bibliotekar i prevodilac, Danica je nepravedno ostala u senci svoje starije sestre Ljubice Janković (1894–1974), etnomuzikologa i dopisnog člana Srpske akademije nauka. Sestre su se bavile etnomuzikologijom i prve su u Srbiji osmislile metodologiju kojom su postavile temelje etnokoreologiji. Rođena 1898. u Lešnici i odrasla u Beogradu, Danica je završila Filozofski fakultet, odsek za jugoslovensku i uporednu književnost, istoriju i srpski jezik. Engleski je studirala u Londonu i Oksfordu od 1922. do 1924, i po povratku, sve

Magazin

25.02.2020 u 14:10

Brige se ostavljaju pred kućnim pragom

Ko u detinjstvu nauči da pristojno prelazi svoj mali prag, znaće kasnije da ulazi na velika vrata. Kućni prag je, po narodnom verovanju, sveto mesto, redukovani pojam za celu kuću, za dom, porodicu. Po narodnom predanju, kad se traži lokacija za gradnju kuće bira se mesto gde petao peva, gde se roje pčele, gde je mravinjak, gde ovce vole da prenoće, gde šljiva najbolje raste. Uobičajeno je da se ulazna vrata postavljaju uz izvođenje posebnih rituala koja ih pretvaraju u objekat poštovanja. Svaki domaćin je nastojao da mu prag bude od najkvalitetnijeg drveta, po mogućnosti umetnički obrađen, dok je drveni prag ustupao mesto nečem trajnijem, ponajviše kvalitetno obrađenom kamenu. A kad kameni prag legne u svoje spremljeno korito, porodičnoj sreći nije bilo kraja. Čim se ugrade, vrata postaju

Kultura

13.02.2020 u 15:28

Srbija definisala srpski kulturni prostor

Vlada Srbije usvojila je danas Strategiju razvoja kulture do 2029. godine sa Akcionim planom, a Ministarstvo kulture ocenjuje da je reč o osnovu za razvoj kulture i velikom iskoraku u normiranju te oblasti u Srbiji. Srbija, inače nikad ranije nije imala takav strateški dokument, a ovim koji je predložen uređuje se ciljeve i prioriteti u razvoju kulture. Strategijom se takođe planski i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture i određuju strateški prioriteti razvoja kulture u navedenom desetogodišnjem periodu. Strategija definiše srpsko kulturno jezgro i srpski kulturni prostor koji ne podrazumeva samo teritoriju države Srbije, već i prostor na kome je srpski narod tokom istorije ostavio tragove materijalne i nematerijalne kulturne baštine

Društvo

13.01.2020 u 11:30

Vasilica se ori Kačarevom

Kačarevo – Uoči 14. januara, Kačarevom hode muškaraci u gunjevima, pod maskama vučjeg lika i s ovnujskim rogovima. Naoružani su drvenim mačevima, spremni da godinu staru „proteraju”. Meštani donose drva u centar sela, upali se velika vatra, igra se oko nje, ispija rakija, zbijaju šale. Mladu nevestu čuvaju od zlih sila čitavu noć... A kada se razdani, povorka kreće po selu, od kuće do kuće. Gosti domaćina pozdravljaju ritualnim skokovima, žele mu berićet, sreću, zdravlje, da mu čeljad, kuća i stoka napreduju. Sve se ori od klepeta zvona, pesme, lupnjave štapovima. Iznosi se prazna banica i pita sa zeljem. Međ korama je parica, a u čašicama rakija… Tako je nekada dočekivana Nova godina po julijanskom kalendaru. A na tragu tih davnih običaja, danas Kačarevom „haraju” Vasiličari,

Mozaik

23.12.2019 u 14:58

Ukras života

„Ona treba da širi vest da ovde žive ljudi koji poštuju svoje pretke, kulturu i Boga svojih predaka.” To kažu u pančevačkom naselju Vojlovica, u kom ulaz u jednu avliju krasi velelepna Sekelj-kapija. Dvorište pripada Mađarskom kulturno-umetničkom društvu „Tamaši Aron”, čijih više od 150 članova su potomci Sekelja – etničke grupacije Mađara, koja je sa istoka 1833. stigla u ove krajeve i u sela Skornovac i Ivanovo. Poveo je tada sveštenik Karolj Tomko oko četiri stotine porodica iz Transilvanije, tačnije rumunske regije Bukovina, u „obećanu zemlju”, banatsku ravnicu. „S jednog puta po Transilvaniji i mi smo se vratili s idejom da i ovde podignemo kapiju koja tamo krasi ulaz svakog domaćinstva Sekelja. Taj važan zadatak ostvarili smo 2016. godine, a sada je slika upotpunjena i etno-kućom. Ova

Magazin

19.10.2019 u 12:00

Upamti pa mobu vrati

Naša sela na planini i u ravnini, nekad puna čeljadi, omladine, dece, glasova, pesme, jednom rečju života, koji je bujao – sada polako zamiru. Sa nekadašnjih njiva odavno ne odležu pesme žetelica. Život našeg sela, a posebno poljoprivredne radove, pratili su mnogi lepi i korisni narodni običaji. Jedan od njih, koji nestaje i koji je bezmalo trajao tokom cele godine, bila je moba. To je dobrovoljna i besplatna pomoć komšiji, rođaku ili prijatelju, u obavljanju najrazličitijih poslova koje ne može obaviti radna snaga jedne porodice. Bila je to prava narodna institucija dogovorene uzajamne pomoći između meštana u jednom ili u više sela koja se vraćala: Upamti pa mobu vrati. Kolektivni duh Svest o pripadnosti svom selu, svojim rođacima i komšijama, svest o potrebi uzajamnosti,

Beograd

17.10.2019 u 09:22

Sabor u pet slika

Pričom o narodnim nošnjama, njihovom značaju u našem narodu, kao i pesmama i igrama koje govore o običajima i svakodnevnom životu počeo je u atrijumu Narodnog muzeja koncert tradicionalne muzike u okviru 51. Bemusa. Program čiji je autor mr Mirjana Drobac, etnomuzikolog, nosio je naziv „Sabor u pet slika” i obuhvatao je tradicionalno nasleđe centralnobalkanske, dinarske i panonske zone. Sabori su, kako je podsetila autorka programa, bili prilika da se u pojedine dane tokom godine narod okuplja iz jednog kraja ili više susednih oblasti, i da se na malom prostoru, prisustvom mnogih članova zajednice, sagledava, više nego u svakodnevici života, raskoš narodnog duha i tradicionalnog muzičkog nasleđa povezanog u skladnu celinu satkanu od pesme, svirke, igre i nošnje. Umetnici su predstavili

Društvo

09.09.2019 u 19:00

Tradicija selo čuva

Belo Blato – Crveni demografski alarm odavno je uključen u Srbiji zbog čega moramo stalno nešto preduzimati, poručuje Milan Nedeljkov, dugogodišnji direktor osnovne škole „Bratstvo i jedinstvo” u Belom Blatu. Ova obrazovna ustanova s ponosom nosi ime iz nekih prethodnih vremena, i to s punim pravom – u selu žive pripadnici različitih nacija i nastava se izvodi na više jezika. Iz škole je, baš zahvaljujući direktoru, poteklo nekoliko ideja koje su i realizovane. Škola ima etno-kuću, muzej, u selu postoji i Biološki centar, koji sve više posećuju turisti, a u okolini su i originalni salaši. Eržika Kuharik za kolovratom – Nije bilo lako, ali mi na ovaj način dajemo doprinos opstanku naših lepih sela – kaže Nedeljkov, koji nam je ustupio i nekoliko svojih fotografija. Na jednoj

Beograd

18.01.2019 u 17:15

Plivanje za Časni krst

Bogojavljenje je jedan od petnaest najznačajnijih hrišćanskih praznika i kod nas mu se pridaje veliki značaj. Obeležava se na različite načine, a jedan od njih je i plivanje za Časni krst koje će se sutra organizovati na više lokacija, gotovo na svakoj opštini... Na Adi Ciganliji će 21. ceremonija simboličnog sećanja na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan početi tradicionalno svetom liturgijom u 8.30 časova u Hramu Svetog Đorđa na Banovom brdu. Nastavlja se litijom koja polazi u 11 sati ispred Hrama, a start za plivanje biće u 12 časova na Adi Ciganliji kod restorana „Jezero”. U tradicionalnom plivanju za Časni krst učestvovaće pripadnici Vojne akademije, Žandarmerije, Svibora i građanstva. Ove godine, prvi put biće održano i saborno pogruženje – ulazak vernika u vodu. Zemunsko

Magazin

16.12.2018 u 16:22

Kapa od čoje sa biserima

U Etnografskom muzeju u Beogradu posetioci mogu videti izložbu „Narodna zanimanja u Srbiji – To smo mi”. Izložba traje do kraja januara 2019. – Izložba svedoči o identitetu, kako o onom narodnom koji se izražava kroz narodna zanimanja, tako i o identitetu samog Etnografskog muzeja. Kroz izložene predmete govorimo i o našoj kući, o onome što mi jesmo u Srbiji i kakav značaj imamo kao deo nacionalne istorije – kaže dr Miloš Matić, muzejski savetnik. Kujundžije poklanjale Etnografskom muzeju Svaki predmet koji je ovde izložen može da ispriča neku priču, da svedoči o starim zanatlijama, terzijama, abadžijama, korparima, kazandžijama, kolarima, da nam kaže ponešto o načinu života u prošlom i pretprošlom veku, pa i da ispriča priču o statusu i položaju u društvu njegovih pripadnika. A

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: tradicija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu