Kup.	Prod.	Sred.
117,7	118,4	118,05
100,91	101,51	101,21
101,01	101,62	101,31

Društvo

18.07.2018 u 14:39

Živo kulturno nasleđe Srbije

Žitnim klasovima, ružama, krstom i svim onim što simbolizuje izobilje, zdravlje i napredak domaćinstva – ukrašen je slavski kolač. Šare su uz molitvu svetitelju, zaštitniku porodice, od testa kao tankim vezenim nitima pravili ženski prsti. Slavski kolač seče se u crkvi ili uz blagoslov sveštenika u porodici kada se okupe njeni članovi, rodbina i prijatelji. Pali se slavska sveća i čita „Oče naš”. Srbi prepoznaju slavu kao važan porodični praznik i iskazivanje nacionalnog identiteta. Koliko je veliki značaj krsne slave potvrđuje i činjenica da je upisana na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Trideset sedam elemenata upisanih u Nacionalni registar, kao i nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koje je na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog

Magazin

18.07.2018 u 08:00

Što šarenije to je svečanije

Zuzana Zolarek (71) od majke je učila da šije, veze i plete. Gledala je kako to vešto radi njena, samouka mama, baš onako kako je pre nje to činila i Zuzanina baka. Knjige da se takva veština prenese su suvišne. Danas je Zuzana jedna od malobrojnih žena u Selenči, selu u južnobačkom okrugu, u opštini Bač, koja ručno izrađuje tradicionalnu slovačku nošnju. Uz široki osmeh kaže da njene vršnjakinje u ovom naselju, sa većinskim slovačkim stanovništvo, takođe znaju tajne ručnog rada, ali da to čine samo za decu, unuke, dok ona radi za druge. – Nije samo potrebno da znaš kako, treba malo i talenta, da se uklope sve te nijanse i – puno vremena. Ali ja to volim. To je moj odmor, priznaje. Kada završi obaveze po kući i u bašti, priča dok prebira po „brdu” profircanih podsuknji, uredno povešanih

Srbija

15.06.2018 u 09:47

Nije torba što je nekad bila

Kragujevac – Svaka torba je imala svoju namenu i po načinu izrade i šarama znalo se tačno kome pripada. Izrađivale su se uglavnom od vune, a bisage, koje su služile za prenos robe na konju, od kostreti – čvrste kozje dlake. Postojale su torbe za svakodnevnu upotrebu i one za svečanije prilike, kakve su se nosile prilikom rođenja deteta. Za slavski kolač i bukliju tkana je posebna torba, a bile su i vredan dar. Izrađivale su ih žene, kada ne bi imale posla na njivi ili u bašti. One su od tkanja torbi, koje su ponekad ukrašavale i kićankama, stvorile posebnu umetnost. O ulozi tkane vrećice koja se nosi(la) o ramenu govori izložba „Torbe” kragujevačkog etnologa Svetlane Radojković. U „Kući prote Miloja Barjaktarovića” izloženi su primerci šumadijske torbe s kraja 19. i početka 20.

Beograd

15.05.2018 u 08:40

Sedam decenija čuvari nasleđa i kulture

Nacionalni ansambl „Kolo” obeležio je sedam decenija svog postojanja svečanim koncertom u „Madlenijanumu”. – Slavimo 70 godina u kojima se sve oko nas menjalo, počev od toga na koji način ljudi žive. Tehnologija je napredovala neverovatnom brzinom, ceo svet se transformisao. Više puta. A tokom svega toga mi smo očuvali ono što je najvrednije – naše nasleđe, tradiciju i kulturu. I to ponovo otkrivamo. Mi smo veza između prošlosti i budućnosti. Mi smo tu da budemo čuvar našeg nasleđa i ledolomac naše kulture – pozivajući goste da uživaju u programu poručio je Vladimir Dekić, direktor Ansambla „Kolo”. Na repertoaru su bile igre iz okoline Beograda, „Kalač” – igra iz Prizrena postavljena u koreografiji čuvene Olge Skovran kada je ansambl osnovan 1948. godine, a pažnju publike

Magazin

10.01.2018 u 13:15

Nema veće kazne od zaborava

Da bi nas drugi poštovali prvo mi moramo poštovati sebe, a bez znanja o sebi nećemo znati ništa ni o drugima. Ovo je osnovno pravilo koje vlada među ljudima i narodima hiljadama godina, kaže etnolog Dragomir Antonić jedan od naših najboljih poznavalaca narodnih običaja i tradicije. On je poslednjih nekoliko godina obnovio Srpski narodni kalendar koji naizmenično izdaju „Službeni glasnik” i „Informatika”. Tradicija kalendara u srpskoj istoriji je duga više od sto pedeset godina. A ta potreba za njihovim postojanjem nastala je iz želje samog naroda da praznuje svoje svece i da čuva običaje, da zapisuje poslovice, izreke, da čita tumačenja astronomskih znakova.

Svet

07.01.2018 u 22:00

Isterivanje đavola u atinskom predgrađu

Od našeg dopisnika Atina – Rat između stanovnika i predsednika priobalne opštine Paleo faliro neće se, sve su prilike, završiti dobro. Ili će, pre desetak dana postavljena, skulptura crvenog anđela zaštitnika koji Grke podseća na đavola biti uklonjena, ili će, kako pojedinci prete – „pasti krv”. Strasti su do te mere uzburkane da se može očekivati svašta. Umešala se crkva, sveštenici iz lokalne crkve poznate pod nazivom „Panagica”, do sada je sakupljeno nekoliko hiljada protestnih potpisa... Akcija se nastavlja, u nju se uključuje većina stanovnika ove imućne opštine sa najstarijim stanovništvom, svakodnevno se organizuju protesti. Iz dana u dan građani su sve uznemireniji zbog, kako kažu, „crvenog đavola bez lica koji ih podsmešljivo posmatra sa visokog stuba”.

Društvo

04.09.2017 u 09:28

Od solo pevanja do gastronomije

Najbrojnije manifestacije su one na kojima se predstavlja tradicionalno stvaralaštvo. To su raznovrsne folklorne smotre na kojima učestvuju kulturno-umetnička društva i lokalni amaterski, mada ponekad i profesionalni stvaraoci. Poslednjih 10–15 godina povećan je broj privrednih manifestacija i revijalnih smotri poput „Džipijade” ili Festivala „fića”. – Po broju samih događaja, ali ne nužno i posetilaca, najmanje je uslovno rečeno umetničkih manifestacija. Razlog tome se možda može dovesti u vezu s relativno marginalnim položajem umetničkog obrazovanja i vaspitanja kao i generalno teškim uslovima za bavljenje umetnošću – kaže za „Politiku” dr Maša Vukanović, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Tipologija svetkovina prema vrsti programa, usled promena koje se dešavaju

Srbija

06.08.2017 u 19:10

Sabor čuva tradiciju Levča

Rekovac – Porta srednjovekovnog manastira Kalenić i podno Gledića proteklog vikenda odzvanjala je pesmom i igrom 19 kulturno-umetničkih društava iz Srbije i regiona, mirisala je na starinska jela kaja su pripremile žene nekoliko udruženja, a pažnju okupljenih nesumnjivo su privukli i zdravičari koji su se nadmetali u kazivanju zdravica na dvodnevnom 48. Saboru „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju”. Za najlepšu saboricu proglašena je Mirjana Pavlović (17) iz Velikih Krupaca, prva pratilja je Dana Felbab iz Novog Sada, a druga pratilja je Emilija Bažaljeva iz Luga.

Srbija

29.07.2017 u 21:41

Žmare, jelo koje čuva vlašku tradiciju

Petrovac na Mlavi – Devetu godinu zaredom, u vlaškom selu Kladurovo, nadomak Petrovca na Mlavi, održano je tradicionalno takmičenje u kuvanju žmara, autentičnog vlaškog jela. Vlasi ovaj svoj specijalitet zovu žumijare, pa odatle i naziv manifestacije Žumarijada. Ni visoke temperature nisu sprečile čuvene kuvare ovog sela podno Homolja da po 18 sati, koliko je potrebno da se spreme žmare, provedu pored kazana. A krčkalo se čak petnaest kotlića, što je više od jedne tone ovog jela. I već oko 17 časova, kazani i tanjiri bili su prazni, što domaćinima govori da je manifestacija uspela.

Kolumnisti

20.06.2017 u 08:35

Šta je to „identitetska politika”

Za mnoge postoji poseban deo politike koji se bavi pitanjima „identiteta”. Radi se o tome da se polazi od pretpostavke da postoji nešto kao „portret jednog naroda” i da bi politika trebalo da se brine oko tog portreta tako što ohrabruje crte naroda koje ulaze u portret, a da obeshrabruje one koje se nalaze izvan. Dakle, uzmemo jedan identitet, pretpostavimo da se on može primeniti na ceo narod i sve njegove pripadnike i onda forsiramo osobine koje postoje u toj slici. To može da izgleda kao odlična ideja. Recimo, ljudi u Srbiji su bili veliki Jugosloveni, mahom sekularnih uverenja, raspoloženi za integracije u veće političke celine, okrenuti modernim vrednostima, politički prozapadno orijentisani i u principu levičari, makar je to bilo tako u vremenu socijalizma. Pišu i ćirilicom i

Prijavite se na našu mailing listu