Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Ekonomija

29.11.2020 u 09:41

Sindikati su očekivali da će minimalac u 2021. biti u visini minimalne potrošačke korpe, a poslodavci uporno ponavljali da bi preveliko povećanje minimalne cene rada bilo dodatni trošak za one kojima je plata sama po sebi najveće opterećenje. U ovim, po pravilu, mučnim pregovorima sa državom izgleda da se nekako zaboravilo na socijalni momenat i činjenicu da minimalac od tridesetak hiljada dinara nikako nije dovoljan da omogući normalan život. I u 2021. on će biti jedina zarada za oko 350.000 ljudi. Vredeće 32.126 dinara neto (u bruto iznosu 43.504 dinara ili oko 366 evra), koliko će se svakog meseca uplaćivati na račun radnika, za razliku od, recimo, Poljske koja je takođe najavila novi iznos minimalca za 2021. Ipak, građani te zemlje dobijaće minimum 633 evra mesečno u toku naredne

Ekonomija

15.10.2020 u 13:34

Stopa rizika od siromaštva u Srbiji prošle godine iznosila 23,2 odsto

Stopa rizika od siromaštva u Srbiji je prošle godine iznosila 23,2 odsto i u odnosu na prethodnu godinu niža je za 1,1 procentni poen, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Kako je navedeno, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 31,7 odsto, i u odnosu na 2018. godinu niža je za 2,6 procentnih poena. Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji su raspoloživi prihodi ispod praga rizika od siromaštva, koji je u 2019. mesečno iznosio 19.381 dinar prosečno za jednočlano domaćinstvo, prenosi Beta. Prag rizika od siromaštva za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 34.886 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina iznosio 40.700 dinara. Stopa

Svet

13.02.2020 u 12:26

Švajcarska najskuplja za život, Srbija na 98. mestu

Švajcarska je ubedljivo najskuplja zemlja za život, pokazala je analiza poslovnog magazina Ceoworld. U svojoj analizi obuhvatili su 132 svetske zemlje, a merili su troškove robe, uključujući namirnice, odeću, cene taksija, komunalne usluge, internet, prevoz i restorane. Drugo mesto na listi zauzela je Norveška, za njom slede Island, Japan, Danska, Bahami, Luksemburg, Izrael, Singapur i Južna Koreja. S druge pak strane tri velesile - SAD, Kina i Rusija, zauzimaju 20., 80. i 82. mesto. Hrvatska je na listi zauzela 53. mesto, što znači da je za život skuplja od Slovačke, Mađarske i Srbije koja se našla na 98. mestu, Crne Gore na 90. i Bosne i Hercegovine na 96. mestu.

Društvo

22.10.2019 u 15:31

Šezdeset odsto građana smatra da živi isto kao pre tri godine

Niš - Istraživanje CeSID-a pokazalo je da 60 odsto građana smatra da živi isto kao pre tri godine, 21 odsto smatra da živi lošije, 17 odsto da živi bolje, a dva odsto nije moglo da se izjasni o tome da li se njihov kvalitet života poboljšao ili pogoršao. Rezultati istraživanja koje je CeSiD ;u okviru programa „Swiss PRO”, sproveo u 50 gradova i opština centralne Srbije predstavljeni su u Gradskoj kući u Nišu uz napomenu da je reč o petom CeSID-ovom istraživanju koje ima za cilj da utvrdi zadovoljstvo građana kvalitetom života u lokalnoj zajednici i uslugama lokalnih samoupravama. Izvršni direktor CeSID-a Ivo Čolović izjavio je na prezentaciji da je prvo istraživanje javnog mnjenja urađeno 2010. godine i da je u odnosu na tada, sada nešto veće zadovoljstvo građana kvalitetom života i

Svet

15.08.2019 u 16:01

Bogat je ko mesečno zarađuje više od 3. 440 evra

BON - Svako ko ima mesečnu platu veću od 3.440 evra u Nemačkoj je zvanično bogat, pokazuje istraživanje Poslovnog instituta iz Kelna. Navedeni iznos neto zarade, nakon odbitka poreza i davanja državi, iako se ne čini preterano velikim, dostupan je tek svakom desetom Nemcu. Ta granica bogatstva vredi samo za samce, a ako se govori o domaćinstvu bez dece, odnosno o bračnom paru, granica bogatstva je 5.160 evra, odnosno tek nešto više od 2.550 evra po supružniku, prenosi zagrebački Večernji list. Razlog tome je što se u domaćinstvu određeni troškovi plaćaju po jedinstvenoj ceni, bez obzira na to koliko članova te usluge koristilo - poput interneta, grejanja ili iznajmljivanja stana. Ipak, kako se navodi, gotovo niko od onih koji imaju platu veću od 3.500 evra ne smatra sebe

Društvo

02.05.2019 u 19:35

Gde je danas srednja klasa

Da li idete na more? A na zimovanje? Kada napunite potrošačku korpu ostaje li vam dovoljno novca za odlazak u pozorište i bioskop? Imate komforan stan i dobar automobil? Ako ispunjavate sve ove uslove, vrlo je verovatno da pripadate srednjoj klasi. Ako se niste pronašli, proverite pravac kretanja – da li se penjete ka vrhu ili klizite ka dnu društvene lestvice. Ko se u našoj zemlji može nazvati srednjom klasom? Profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Jelena Žarković Rakić kaže za „Politiku” da srednju klasu kod nas čine domaćinstva koja mesečno ostvaruju prihod između 40.000 i 120.000 dinara. Tako, uzimajući u obzir raspon prihoda, njeni pripadnici danas su dobrim delom zaposleni u javnom sektoru, kao i u stranim kompanijama, sektoru finansija, informacionih

Svet

31.01.2019 u 13:33

Zapadni Balkan će dostići nemački standard tek za 50 godina

BRISEL – Region Zapadnog Balkana u proteklih nekoliko godina beleži napredak i ima pozitivnu ekonomsku perspektivu, ali će mu, uz trenutne stope rasta, trebati pet decenija da dostigne nemački standard života i osam decenija da dostigne Nemačku, izjavila je generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu. Na sastanku koji je u sredu u Briselu organizovao RCC u saradnji sa Kancelarijom fondacije Fridrih Ebert (FES) za Evropsku uniju, glavna tema je bio održiv ekonomski rast i razvoj Zapadnog Balkana, saopštio je danas RCC. Sastanku su prisustvovali mnogobrojni predstavnici evropskih institucija, diplomatskih misija, analitičkih centara, nevladinih i poslovnih organizacija. Razlozi za zabrinutost u celom regionu su, navodi se, i dalje siromaštvo, nejednakost,

Ekonomija

02.01.2019 u 16:36

Kako ćemo živeti u 2019.

Ekonomisti tvrde da nema čarobnog štapića, iako je 2018. za privredu Srbije bila najbolja u prethodnih 10 godina. Ostvareni su rezultati na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope. Tu se pre svega misli na rast BDP i zarada više od četiri odsto, povećanu zaposlenost od oko tri procenta, nisku inflaciju od oko dva odsto i niske kamatne stope, fiskalni suficit, ali i rešavanje problema niskih kredita. – Međunarodne okolnosti za rast privrede Srbije u narednoj godini, uprkos turbulentnim političkim događanjima, za sada izgledaju povoljno. U 2019. godini očekujemo rast BDP od 3,5 do četiri odsto, što je nešto sporije nego u prethodnoj, prvenstveno zbog toga što

Ekonomija

20.06.2018 u 12:41

Cene u Srbiji upola manje od proseka EU

Potrošačke cene u Srbiji su upola niže od proseka Evropske unije, saopštio je danas Eurostat. Cene u maloprodaji u Srbiji su 51 odsto od evropskog proseka, a potrošači opštu robu plaćaju manje samo u Makedoniji - 47 odsto i Bugarskoj - 48 odsto. U BiH, Albaniji i Rumuniji su potrošačke cene na 52 odsto proseka EU, u Crnoj Gori na 55 odsto, Mađarskoj na 62 odsto, Hrvatskoj na 67 odsto, a Grčkoj na 84 odsto. Najviše cene u EU su u Danskoj (142 odsto), Luksemburgu (127 odsto), Irskoj i Švedskoj (125 odsto), Finskoj 122 odsto i Velikoj Britaniji 117 odsto. Još skuplje robu i usluge plaćaju stanovnici Islanda - 166 odsto, za kojima slede Švajcarci sa 159 odsto proseka EU i Norvežani sa 143 odsto. Kad je reč o hrani i bezalkoholnim pićima, najniže cene su u Makedoniji - 58

Ekonomija

15.09.2017 u 12:56

Prihodi srpskih domaćinstava 60.195 a troškovi 61.477 dinara

Srpsko domaćinstvo je u drugom kvartalu 2017. godine u proseku raspolagalo mesečnim prihodom u novcu i u naturi u iznosu od 60.195 dinara, dok su prosečni rashodi za ličnu potrošnju iznosili 61.477 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Prosečni mesečni prihod po domaćinstvu je u posmatranom periodu bio za 2,6 odsto viši nego u drugom kvartalu prošle godine, kada je iznosio 58.656 dinara. U poređenju sa prva tri meseca 2017, prosečni prihodi domaćinstava su u drugom kvartalu bili veći za 0,2 procenta. Rast na godišnjem nivou je rezultat povećanja prihoda iz redovnog radnog odnosa i penzija, koji imaju najveći udeo u ukupnim prihodima domaćinstava od 82,1 odsto u drugom tromesečju 2017, dok je niži od rasta zabeleženog u prvom kvartalu ove godine zbog smanjenja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: standard

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu