Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Ekonomija

26.10.2020 u 19:02

Banke: troškovi obrade kredita naplaćeni su po zakonu

Naknade za troškove obrade kredita obračunate su po zakonu i u skladu su odlukom Narodne banke Srbije (NBS) o jedinstvenom načinu obračuna kamata, koja je doneta 2006, kao i sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011, kažu za „Politiku” u Udruženju banka Srbije (UBS). Evropski sud pravde je povodom jednog sličnog slučaja iz Mađarske tumačio Evropsku direktivu o zaštiti potrošača i presudio da banke nisu dužne da detaljno raščlane usluge koje se ovom naknadom naplaćuju. – Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. zapravo je u naše zakonodavstvo uneo pomenutu evropsku direktivu. Verujemo da ovo znaju predstavnici pravosuđa u našoj zemlji i da će je na isti način tumačiti u svojoj praksi – kažu u UBS. Upitani kako komentarišu hiljade presuda u korist građana

Ekonomija

22.10.2020 u 22:00

Izjednačene kamate na dinarske i devizne zajmove privredi

Kamate na dinarske i devizne zajmove privredi izjednačene su, a tako nečeg kod nas verovatno nikada nije bilo. Za to su najviše zaslužni dinarski krediti za privredu iz garantne šeme. Dinarski krediti privredi u avgustu su odobravani s 2,9 odsto kamate, a oni u evro znaku s tri odsto. U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je trend približavanja kamatnih stopa na dinarske kredite kamatnim stopama na evro-indeksirane kredite prisutan već duže vreme. – Kamatne stope na dinarske kredite smanjene su najviše zahvaljujući ublažavanju monetarne politike NBS, ali i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u našoj zemlji, pre svega postignutoj niskoj i stabilnoj inflaciji, koja je tokom prethodnih sedam godina u proseku iznosila oko dva odsto. Konkretno, od maja 2013, kada je započet ciklus ublažavanja

Ekonomija

01.10.2020 u 22:00

Može li cena zaduživanja države da bude još niža

Cena zaduživanja države je na istorijski niskom nivou. Na poslednjim septembarskim aukcijama petogodišnje dinarske hartije od vrednosti imale su prinos za investitora od 2,65 odsto. Međutim, procenat realizacije bio je nizak, kao i kod prodaje petogodišnjih evroobveznica po kamati od jedan odsto. U slučaju valutnih papira radi se o reotvaranju emisije iz marta ove godine. Država je očigledno pokušala da dodatno snizi cenu zaduživanja, međutim, bez uspeha, što nameće pitanje ima li granice u smanjivanju kamata, to jest da li je bilo previše ambiciozno da državni dužnički papiri denominovani u evrima imaju prinos za investitora od samo jedan odsto. Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da to što u pomenute dve aukcije državne hartije od vrednosti nisu prodate u velikom obimu ne

Ekonomija

25.09.2020 u 22:39

„Fič” zadržao stabilne izglede za povećanje kreditnog rejtinga Srbije

Rejting agencija „Fič” potvrdila je u svom izveštaju koji je večeras objavljen ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou od BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije. „Fič” u izveštaju navodi da je potvrdu kreditnog rejtinga, pre svega, podržao dobar ekonomski rezultat Srbije, kako pre početka pandemije, tako i u toku krize izazvane pandemijom korona virusa, kao i da se očekuje brz oporavak od šoka izazvanog krizom, zahvaljujući odgovarajućim ekonomskim i fiskalnim merama podrške privredi i građanima Srbije. „Ovo je još jedna potvrda da smo se na pravi način izborili sa krizom koja je izazvana pandemijom korona virusa. Ekonomskim paketom od 5,8 milijardu evra, što je 12,5 odsto našeg BDP-a, nalazimo se među zemljama u Evropi,

Ekonomija

22.09.2020 u 22:00

Moratorijum ističe – kako otplatiti dug

Predah u plaćanju kreditnih obaveza prema bankama završava za desetak dana i oni koji su se odlučili za moratorijum od oktobra nastavljaju s plaćanjem obaveza. Kao i u slučaju prvog tromesečnog moratorijuma, tako i u slučaju ovog novog dvomesečnog, za njega se opredelio najveći broj klijenata banaka što građana što preduzeća - 82 odsto dužnika što je gotovo 2,3 miliona fizičkih i pravnih lica. I ovaj zastoj u otplati obaveza odnosi se na kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice koji imaju građani i privreda. Za vreme mirovanja u plaćanju obaveza banke nisu naplaćivale dospele rate, ali jesu obračunavale kamatu. Pošto se period otplate produžava za dva meseca za toliko se obračunava redovna kamata i raspoređuje na ostatak duga. Odnosno, ravnomerno se raspoređuje na period otplate

Ekonomija

16.09.2020 u 18:50

Moratorijum ističe – šta sa dugovima

Drugi dvomesečni moratorijum na kredite banaka ističe za manje od dve sedmice, pa se nameće pitanje šta dužnicima valja činiti. Neko kome je plata stizala redovno i bez umanjenja, a opredelio se za pauzu u plaćanju obaveza, ima na raspolaganju ta sredstva koja je, uslovno rečeno, uštedeo. Drugima pak, koji nisu imali tu sreću s primanjima, bio je istinski predah. Ali se nameće pitanje kako dalje, bankarskim rečnikom rečeno, restruktuirati dugove. Tačnije, prolongirati ih. Narodna banka Srbije donela je u prethodnom periodu mnoštvo mera kako bi građanima omogućila otplatu duga, ali i novo zaduženje. Mnoge od njih nisu kod banaka naišle na plodno tle. Na primer, bankama je omogućeno da odobre stambeni kredit sa samo deset odsto učešća, umesto 20, što je opšte pravilo. Međutim, takvog

Ekonomija

12.09.2020 u 22:00

Dug u Kreditnom birou stopira kredit na časnu reč

Kada je u drugoj polovini avgusta Narodna banka Srbije (NBS) usvojila meru kojom će građani moći da podignu kredit u banci u kojoj ne primaju platu ili penziju, najčešće postavljano pitanje kol-centru i na društvenim mrežama banke bilo je da li se gledaju podaci u Kreditnom birou. Iz ovoga je jasno da su za kredit od 90.000 dinara zainteresovani upravo oni koji su u Kreditnom birou u „crvenom”, to jest imaju neki registrovan dug koji im uskraćuje mogućnost novog zaduženja. Banke još nisu ponudile klijentima pomenuti kredit, a mnoge i neće. U banci s početka priče rekli su da, bankarskim jezikom rečeno, „takav proizvod neće ni imati u ponudi zato što ne mogu da prihvate izjavu dužnika bez drugih sredstava obezbeđenja”. Podsećaju da se keš kredit odobrava samo onima koji imaju redovna

Ekonomija

30.08.2020 u 21:00

Srbi na kredit kupuju stanove, a Turci zlato

Dok Srbi u ovom kriznom vremenu podižu kredite za kupovinu stanova, jer procenjuju da im je to trenutno isplativo ulaganje, Turci u svojim bankama zajme novac da bi pazarili zlato. Kupovina ovog plemenitog metala postala je nova moda u celom svetu. Nemci su u prvoj polovini godine kupili 83,5 tona zlata, čime su pretekli i Kineze. S obzirom na to da mnogi investitori u ovom metalu vide sigurnu luku za zaštitu imovine od inflacije, koju očekuju zbog štampanja novca centralnih banaka, cena zlata porasla je od početka godine za oko 25 odsto i trenutno vredi oko 1.930 dolara po unci. Dostizala je čak i 2.000 dolara, početkom avgusta, što je istorijski najviša vrednost. Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum sekjuritiza”, kaže da je rast vrednosti zlata posledica velike neizvesnosti oko

Ekonomija

29.08.2020 u 20:30

Promenljiva kamata obara mesečnu ratu kredita

Kada je našem čitaocu Đ. P. banka u julu, nakon isteka tromesečnog moratorijuma, dostavila novi plan otplate kredita produžen za ta tri meseca, bio je iznenađen onim što mu je izračunato – i to prijatno. Rate za ostatak otplate gotovinskog zajma nisu mu povećane. Otkud to, upitao se, kada je nakon stupanja na snagu moratorijuma rečeno da oni koji ga prihvate mogu da očekuju za nekoliko stotina dinara veću ratu u slučaju keš kredita i nekoliko evra za ratu stambenog kredita. Kada se prisetio uslova za odobrenje zajma, našao je i rešenje ove „ukrštenice”. On je dinarski kredit uzeo sa promenljivom kamatom, a u međuvremenu cena novca je pala, i to značajno. Referentna kamata Narodne banke pala je s 2,25 odsto, koliko je iznosila krajem prošle godine, na sadašnjih 1,25 odsto. Za njom

Ekonomija

27.08.2020 u 22:00

Privreda se zadužuje, građani povukli kočnicu

Virus korona i ekonomske nedaće koje je izazvao potpuno različito deluju na zaduživanje građana i privrede. Prvi su povukli kočnicu na nove zajmove, a drugi su je otkočili. To pokazuju novi podaci Narodne banke Srbije o obimu kredita za prvih šest meseci. U drugom kvartalu, koji se podudara sa vremenom pojave virusa, banke su stanovništvu odobrile novih kredita u vrednosti 75 milijardi dinara. U odnosu na isti period prošle godine, to je upola manje, tačno za 52,6 odsto, odnosno za 40,7 odsto po isključenju efekta kredita refinansiranih kod iste banke. Kod novoodobrenih kredita gotovinski zajmovi činili su 47 odsto svih, a stambeni 23 odsto. U masi svih zajmova odobrenih stanovništvu vidi se povećanje zaduživanja za 50,7 milijardi dinara, a u NBS napominju da je to delom rezultat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kredit

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu