Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,92	117,57
98,41	99	98,71
105,61	106,25	105,93

Ekonomija

15.12.2020 u 22:00

Kriza izazvana koronom sprečava pad kamata

Kamate na zajmove i stanovništva i privrede kod nas se konstantno snižavaju, što je uostalom i svetski trend, a nema sumnje da će biti još i niže. Pre nekoliko dana Narodna banka (NBS) smanjila je svoju osnovnu stopu na samo jedan odsto, a taj nivo je za 1,25 procentnih poena niži nego pre izbijanja pandemije. Trend pada kamata vidljiv je i kod kredita u otplati. Pošto su kamate smanjene, posledično su niže i rate zajmova. Prema podacima NBS u septembru, a to im je poslednji podatak, prosečna kamata na dinarske kredite iznosila je 8,3 odsto. U odnosu na maj 2013, kada je započeto ublažavanje monetarne politike, niža je za čak 12,2 odsto. Kamatne stope na najzastupljenije, gotovinske kredite snižene su za 0,1 procentni poen na 9,2 odsto. Mnogi će reći da je ovo i dalje visoka cena zajma

Ekonomija

10.12.2020 u 22:44

Olakšana kupovina stana u sivoj fazi

Kada je Narodna banka (NBS) u avgustu usvojila mere kojim je omogućila bankama da mogu da odobre stambene zajmove za kupovinu stana u takozvanoj sivoj gradnji, stručnjaci su za to imali samo reči hvale. Takva kupovina nekretnina u novogradnji, objasnili su, podstiče građevinsku industriju i samim tim ublažava pad privredne aktivnosti. Sem toga, kupcima omogućava da kupe nekretninu jeftinije, jer praktično finansiraju investitora. Do tada su banke odobravale stambene kredite uz uslov da stepen izgrađenosti objekta bude veći od 80 odsto. Koliko je zaživela ova mera? U Komercijalnoj banci, na primer, i dalje ne daju stambene zajmove ako je stepen izgrađenosti objekta ispod 80 odsto, u Erste banci kažu da su i pre pomenute odluke odobravali stambene zajmove kada je stepen izgrađenosti

Ekonomija

08.12.2020 u 22:00

Od 2021. rok za otplatu keš kredita šest godina

Oni koji nameravaju da uzmu gotovinski ili potrošački kredit naredne godine moraju da računaju s tim da će moći da ga otplaćuju na najviše šest godina. Takav je propis Narodne banke (NBS) i ona rokove za otplatu zajmova, uprkos uticaju pandemije na ekonomiju, neće menjati. Podsećanja radi, u julu, kao jednu od mera za pomoć stanovništvu koje ima kredite, centralna banka omogućila je produženje roka otplate za zajmove u otplati za dve godine. Propisima usvojenim u decembru 2018. godine bilo je predviđeno fazno skraćivanje, i to za kredite odobrene u toku 2019. godine na osam godina, u toku 2020. godine – sedam godina i kredite odobrene počev od 1. januara 2021. godine – šest godina. – Smatramo da je trenutna kriza razlog više da se novi krediti odobravaju u skladu s propisanom

Ekonomija

27.11.2020 u 22:00

Banke počele da odobravaju stambene kredite s deset odsto učešća

Banke su počele da odobravaju stambene kredite s deset odsto učešća za kupovinu prvog stana, što je još letos preporučila Narodna banka Srbije (NBS). Istina stidljivo, jer posle državne Poštanske štedionice na taj korak se sada odlučila i Rajfajzen banka. Kažu da trenutno u proceduri imaju 15 zahteva za ovaj model stambenog kredita. Pre samo nekoliko nedelja guverner centralne banke Jorgovanka Tabaković izjavila je da joj je žao što banke nisu prihvatile tu preporuku, ali čini se da se situacija polako menja. Da li će i druge banke možda slediti primer konkurencije pitali smo Zorana Grubišića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Podsećanja radi, kao izgovor za to što u ponudi nemaju i takav zajam, banke su odgovarale da slede svoju poslovnu politiku i da im učešće od 20

Ekonomija

25.11.2020 u 16:32

EBRD će kreditirati put Niš – Priština

Početak izgradnje „autoputa mira” sve je izvesniji, a tome će doprineti i kredit od 85 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ovim kreditom će se finansirati izgradnja deonice u dužini od 39 kilometara od Niša do Pločnika, saopšteno je iz EBRD-a. „Autoput mira” povezaće Niš i Prištinu, nastavljajući dalje do glavnog grada Albanije, Tirane, sa završetkom u luci Drač na Jadranskom moru. Ovaj put je klasifikovan kao produžetak trans-evropskog transportnog koridora Orijent / Istočni Mediteran i deo je Rute 7 osnovne mreže Zapadnog Balkana. Izgradnju „autoputa mira” u Srbiji finansira i Evropska investiciona banka kreditom u iznosu od 100 miliona evra, dok je Evropska unija putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan obezbedila 40,6 miliona evra bespovratnih

Ekonomija

23.11.2020 u 20:59

Srbija refinansirala najskuplji dug emitovanjem nove obveznice

Ministarstvo finansija saopštilo je da se Srbija danas, nakon sedam godina pauze uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima po stopi prinosa od 7,5 odsto i kuponskoj stopi od 7,25 odsto. Nakon prezentacije ostvarenih makroekonomskih rezultata Srbije pred međunarodnom investicionom javnošću, kao države sa najmanjim padom ekonomije u Evropi u ovoj godini, kao i najvećim očekivanim rastom u sledećoj, danas se pristupilo prikupljanju ponuda za novu emisiju obveznica u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, navedeno je u saopštenju. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je ostvarena tražnja od preko šest milijardi dolara, što je pet puta više od ponuđene vrednosti emisije, koju je iskazalo 200

Ekonomija

26.10.2020 u 20:11

Više od 30.000 tužbi građana protiv banaka

Srpski sudovi su zatrpani sa više od 30.000 tužbi građana protiv banaka, od kojih traže povraćaj novca uzetog a konto troškova obrade kredita. Svakim danom ih je sve više. Ima dana kada dnevno na pisarnice sudova stigne između hiljadu i hiljadu i po tužbi koje se odnose na troškove obrade svih vrsta kredita, od potrošačkih do stambenih, kaže za „Politiku” Dejan Gavrilović, predstavnik udruženja „Efektiva”, koje se bavi zaštitom bankarskih klijenata kao potrošača. Iako je Ustavni sud potvrdio nezakonitost naplate troškova obrade kredita, odnosno dosadašnji stav Vrhovnog suda, prema kojem banke nemaju pravo da naplaćuju tu naknadu, a da pritom taksativno ne navedu dužniku šta su konkretno troškovi – banke ih i dalje naplaćuju. – Očekujemo da Narodna banka Srbije kao regulator rada banka

Ekonomija

26.10.2020 u 19:02

Banke: troškovi obrade kredita naplaćeni su po zakonu

Naknade za troškove obrade kredita obračunate su po zakonu i u skladu su odlukom Narodne banke Srbije (NBS) o jedinstvenom načinu obračuna kamata, koja je doneta 2006, kao i sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011, kažu za „Politiku” u Udruženju banka Srbije (UBS). Evropski sud pravde je povodom jednog sličnog slučaja iz Mađarske tumačio Evropsku direktivu o zaštiti potrošača i presudio da banke nisu dužne da detaljno raščlane usluge koje se ovom naknadom naplaćuju. – Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. zapravo je u naše zakonodavstvo uneo pomenutu evropsku direktivu. Verujemo da ovo znaju predstavnici pravosuđa u našoj zemlji i da će je na isti način tumačiti u svojoj praksi – kažu u UBS. Upitani kako komentarišu hiljade presuda u korist građana

Ekonomija

22.10.2020 u 22:00

Izjednačene kamate na dinarske i devizne zajmove privredi

Kamate na dinarske i devizne zajmove privredi izjednačene su, a tako nečeg kod nas verovatno nikada nije bilo. Za to su najviše zaslužni dinarski krediti za privredu iz garantne šeme. Dinarski krediti privredi u avgustu su odobravani s 2,9 odsto kamate, a oni u evro znaku s tri odsto. U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je trend približavanja kamatnih stopa na dinarske kredite kamatnim stopama na evro-indeksirane kredite prisutan već duže vreme. – Kamatne stope na dinarske kredite smanjene su najviše zahvaljujući ublažavanju monetarne politike NBS, ali i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u našoj zemlji, pre svega postignutoj niskoj i stabilnoj inflaciji, koja je tokom prethodnih sedam godina u proseku iznosila oko dva odsto. Konkretno, od maja 2013, kada je započet ciklus ublažavanja

Ekonomija

01.10.2020 u 22:00

Može li cena zaduživanja države da bude još niža

Cena zaduživanja države je na istorijski niskom nivou. Na poslednjim septembarskim aukcijama petogodišnje dinarske hartije od vrednosti imale su prinos za investitora od 2,65 odsto. Međutim, procenat realizacije bio je nizak, kao i kod prodaje petogodišnjih evroobveznica po kamati od jedan odsto. U slučaju valutnih papira radi se o reotvaranju emisije iz marta ove godine. Država je očigledno pokušala da dodatno snizi cenu zaduživanja, međutim, bez uspeha, što nameće pitanje ima li granice u smanjivanju kamata, to jest da li je bilo previše ambiciozno da državni dužnički papiri denominovani u evrima imaju prinos za investitora od samo jedan odsto. Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da to što u pomenute dve aukcije državne hartije od vrednosti nisu prodate u velikom obimu ne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kredit

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu