Izdanja Čitulje
accessibility-tools
petak, 28.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
6°C Oblačno
Beograd
Poslednja izmena 14:10

Tag: kredit

Svet
06.10.2018 u 12:47
Bankarski Robin Hud ostao bez kuće i posla
U vre­me glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze ko­ja je 2009. te­ško po­go­di­la Ita­li­ju, ban­kar iz ma­log me­sta u Do­lo­mit­skim Al­pi­ma na­šao se u muč­noj si­tu­a­ci­ji da mno­gim kli­jen­ti­ma ob­ja­šnja­va da ne­ma­ju pra­vo na kre­dit. Dok je vla­da očaj­nič­ki po­ku­ša­va­la da spre­či ban­krot, Đil­ber­to Ba­ski­je­ra je re­šio da uzme stvar u svo­je ru­ke. „Uvek sam sma­trao da je naš za­da­tak, po­red za­šti­te šte­di­ša, da po­mog­ne­mo lju­di­ma u ne­vo­lji”, re­kao je za list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”. Pu­nih se­dam go­di­na uzi­mao je po­ma­lo nov­ca od imuć­nih kli­je­na­ta i pre­ba­ci­vao ga na ra­ču­ne onih ko­ji bez tog do­dat­ka ne bi mo­gli da do­bi­ju za­jam. U ovom pa­ra­lel­nom ban­kar­skom si­ste­mu, do­go­vor je bio da zaj­mo­prim­ci vi­šak na kra­ju vra­te.
Svet
27.09.2018 u 13:48
Argentini odobren zajam od 57 milijardi dolara, najveći u istoriji MMF-a
NjUJORK - Međunarodni monetarni fond (MMF) je odobrio Argentini dodatnih 7,1 milijardu dolara zajma u okviru spasilačkog paketa pomoći, koji sada predstavlja najveći ikada odobren kreditni paket ove svetske finansijske institucije, saopštila je direktorka MMF-a Krisitn Lagard. Kako izveštava Fajnenšel Tajms, iz MMFa su dodali da će Argentini omogućiti da dobije više gotovog novca unapred povećanjem iznosa koji će toj latinoameričkoj državi biti na raspolaganju od sada do 2019. godine za dodatnih 19 milijardi dolara. S tim promenama, obim ukupnog paketa pomoći će narasti na 57,1 milijardu dolara, od čega je već isplaćeno 15 milijardi, a sada se može isplaćivati daljih oko 35 milijardi dolara do kraja sledeće godine. „Ovo je najveći zajam u istoriji MMF-a”, rekla Lagard u sredu, nakon
Ekonomija
01.09.2018 u 22:00
Imanje u Vojvodini za kupatilo u Beogradu
U Beograd se godišnje doseli, zvanično, oko 15.000 ljudi iz unutrašnjosti, a još tri puta toliko stigne i „ilegališe” u prestonici. Naravno da im je svima potreban krov nad glavom. Zanemarljiv je broj onih koji se odsele iz glavnog grada u neko drugo mesto u Srbiji. Koje i kakve nas to sile vuku velegradu? Podstanarski život je na margini pravog života, a težnja za kupovinom stana u glavnom gradu Srbije je najčešće, i veoma, limitirana„sitnicom” da bez više desetina hiljada evra ne može da se pazari „kakva-takva gajba”. Priznaće svako da nije isto kupiti stan za 20.000 ili takav isti za 100.000 evra, samo zbog lokacije. Gle računice, prva suma je tek učešće u kreditu za ovu drugu sumu. Računica kaže da u Srbiji gotovo 100.000 ljudi bankama otplaćuje nemale rate stambenih
Ekonomija
11.08.2018 u 22:00
Kredit bez odlaska u banku
Šta sve možeš bez bankara? Ovu, inače vrlo popularnu igru, ne igraju sami bankarski službenici, već upravo njihovi klijenti. A zašto bi kada zbog nje ostaju bez doskora dobrih radnih mesta. Konkurencija u bankarstvu je velika, a digitalna transformacija u ovoj oblasti je, čini se, najviše odmakla. One ne mogu više da budu samo organizacije koje daju kredite ili kod kojih se plaćaju računi, već moraju klijentima da pruže i dodatne, celovitije usluge. Većinu bankarskih usluga sada je moguće ostvariti bez kontakata sa čovekom. Poslednjih hit je opremljenost banaka pametnim bankomatima na kojima građani mogu 24 časa da prenose novac s računa na račun, da s računa podižu ili uplaćuju dinare i evre, obavljaju menjačke poslove u ove dve valute, izmiruju rate po kreditima i kreditnim
Ekonomija
03.08.2018 u 13:52
Presuda o raskidu kredita u švajcarcima ukinuta na Vrhovnom kasacionom sudu
Vrhovni kasacioni sud (VKS) usvojio je zahtev jedne banke u Srbiji za reviziju i ukinuo pravosnažnu presudu kojom je zbog promenjenih okolnosti 2016. godine bio raskinut ugovor između te banke i korisnika stambenog kredita od 145.000 švajcarskih franaka. Ovom odlukom koja je objavljena na sajtu VKS, ceo slučaj je vraćen na početak - prvostepenom - Višem sudu u Novom Sadu na ponovno suđenje, jer je tokom revizije VKS utvrdio da je došlo do pogrešne primene zakona, jer su propustili da utvrde sve činjenice važne za donošenje odluke. VKS je pored ostalog konstatovao da su u ovom slučaju Viši i Apelacioni sud u Novom Sadu propustili da utvrde da li su korisnici kredita nakon enormnog skoka švajcarskog franka tražili konverziju glavnice kredita u evre...
Ekonomija
01.08.2018 u 22:00
Uzmi kredit – ne vrati, uzmi robu – ne plati
​„Uzmi kredit – ne vrati, uzmi robu – ne plati”. Ovako Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, opisuje poslovnu filozofiju velikog broja naših biznismena. Jer, blokirane račune u bankama trenutno u Srbiji ima 54.567 privrednika. To znači da svaka sedma firma ima problema da plati dospele dugove koji su se nagomilali na gotovo 312 milijardi dinara, i to bez obračunatih kamata. Najveći deo ovih dužnika, čak 23.794 firme, teško da će iz nelikvidnosti uskoro izaći. Oni su, prema podacima Narodne banke Srbije, duže od 1.080 dana u blokadi. Dakle, više od tri godine nisu uspeli sa sebe da skinu okove teške 231,6 milijardi dinara. Dok sa druge strane, prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika...
Ekonomija
27.07.2018 u 22:00
Kamate niske, a klijenata nigde
Da li su kamate u Srbiji niske ili visoke mereno prema cenama novca u drugim zemljama moglo bi se diskutovati, ali je ipak činjenica da su značajno niže nego pre nekoliko godina. Prognoze su da će sadašnje kamate potrajati. Međutim, to što su kamate pale ne znači da su dužnici pohrlili da se zadužuju. Moglo bi se pre reći da je situacija obrnuta. Dužnici, bar oni novi, retkost su. Bankari su ipak optimisti i najavljuju za ovu godinu rast plasmana osam odsto. Podaci Udruženja banka pokazuju da rasta kredita u ovoj godini nije bilo. Zaključno sa junom krediti su u odnosu na kraj 2017. godine povećani samo 0,2 odsto. Ukupna kreditna zaduženost i građana i privrede povećana je u istom periodu sa 2.306 hiljada milijardi dinara na 2.310 milijardi dinara. Pri tom, krediti privredi, koji su u masi
Ekonomija
26.06.2018 u 10:53
Standard i Purs povećao kreditni rejting Grčke
ATINA - Rejting agencija Standard i Purs (Standard and Poor's, S&P) povećala je kreditni rejting Grčke za jedan stepen, sa nivoa B na B+, navodeći kao razlog smanjenje rizika za servisiranje duga nakon prošlonedeljnog dogovora Atine sa međunarodnim poveriocima. S&P je takođe ocenio da su izgledi Grčke stabilni, prenosi agencija AP. Uprkos poboljšanju ocene, rejting Grčke se, kako dodaje američka agencija, i dalje nalazi u zoni neinvesticionog nivoa, odnosno „smeća”. To znači da će neki investitori izbegavati da ulažu u grčke obveznice, a drugi će tražiti visok povrat na svoja ulaganja da bi to učinili. Evropski kreditori Grčke i Međunarodni monetarni fond odlučili su prošle nedelje da isplate Atini još jednu tranšu iz paketa pomoći radi otplate neizmirenih a prispelih dugova, kako
Ekonomija
02.06.2018 u 22:00
Mladi penzioneri mogu da otplaćuju kredit i na 20 godina
Pošto su se penzioneri pokazali kao najpouzdaniji dužnici sve više banaka za njih ima specijalne pakete. I ne samo to. Banke su im produžile rokove otplate gotovinskih kredita, pa u nekima najstariji mogu da otplaćuju rate i do 80. godine. Ukoliko su iz kategorije mlađi penzioner od, na primer, 55 godina, mogu da dobiju zajam na čak 20 godina otplate. Dodatno, banke su odlučile da same plate trošak osiguranja, jer ovi zajmovi po pravilu moraju da budu osigurani za slučaj smrti. Istini za volju krediti za seniore imaju nešto višu kamatu, koja ide i do 14 odsto godišnje baš zbog osiguranja, a zavisno od visine penzije mogu da se zaduže do 1,5 miliona dinara. Najstariji, zavisno od banke u kojoj imaju račun, mogu da dobiju i kreditnu karticu, a neretko se u tom slučaju traže i dodatna
Ekonomija
29.05.2018 u 22:00
Banke se oslobodile loših kredita
Kada je pre tri i po godine Srbija započela program sa Međunarodnim monetarnim fondom problem nije bio samo minus u državnoj kasi, već i stabilnost finansijskog sektora. Udeo problematičnih zajmova  (NPL) u 2014. godini iznosio je više od petine svih bankarskih plasmana, tačno 22,2 odsto. Trenutno je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima (na kraju marta 2018) palo na 9,2 odsto. Narodna banka (NBS) je već saopštila da je to najniži nivo NPL-a od 2008. godine i da su oni praktično pali na pretkrizni nivo. U prošloj godini nivo problematičnih kredita smanjen je za 140,8 milijardi dinara što je oko 1,2 milijarde evra. To što su za toliki iznos smanjeni problematični zajmovi ne znači da su se građani i privreda za toliko para i razdužili bankama. Naprotiv, banke su iz svojih
Početna / Tagovi
28.02.2020 u 14:00
Neočekivani tehnološki bum u Srbiji
28.02.2020 u 13:53
Evropska unija poziva Tursku da poštuje svoje obaveze oko migranata
28.02.2020 u 13:22
U 2019. godini NIS investirao 42,2 milijarde dinara
28.02.2020 u 13:06
Otkazan sajam automobila u Ženevi
28.02.2020 u 13:04
Epidemija koronavirusa dobija šire razmere
28.02.2020 u 13:01
U smederevskoj železari oprezni zbog koronavirusa
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja