Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,99	98,58	98,28
106,5	107,14	106,82

Beograd

08.04.2021 u 13:33

Vaskrs i Uskrs, Srbin i Srbijanac, zubarka i zubarica…

U Velikoj sali Studentskog kulturnog centra upriličena je tribina pod nazivom „Vaskrs i Uskrs, Srbin i Srbijanac”, čime je posle jednogodišnje pauze zbog pandemije virusa korona nastavljen ciklus „Jezik i društvene mreže”. Pet studenata Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Tanja Novaković, Miloš Milićević, Anita Petrović, Aleksandra Stojanović i Sergej Avramov – govorilo je o uticaju istorijsko-jezičkih prilika na strukturu nekih reči, o značenjskom ukrštanju reči koje imaju sličnu formu i značenje, kao i o preterivanju nekih normativista u vezi sa ograničavanjem višeznačnosti. Konkretno, tema su bile izvesne jezičke nedoumice o kojima se raspravlja na društvenim mrežama. – Tribina „Jezik i društvene mreže” nastala je prošle godine, u okviru manifestacije „Mart – mesec srpskog

Kultura

31.03.2021 u 19:40

Preminuo Ivan Klajn

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je u 85. godini, saznaje RTS od bliskih prijatelja profesora Klajna. Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Klajnova najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom”, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku”, „Italijansko-srpski rečnik” za koji je dobio nagradu

Region

31.03.2021 u 08:54

Ostaje Fakultet za crnogorski jezik na Cetinju

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Studenti Fakulteta za crnogorski jezik i književnost na Cetinju ne treba da se plaše da će njihovo studiranje biti prekinuto, kako su to spekulisali pojedini mediji, ali i opozicioni poslanici u Skupštini Crne Gore, poručila je ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić. Ovaj odgovor je usledio u Skupštini Crne Gore, gde je Bratićeva odgovarala na pitanje poslanice Socijaldemokratske partije Draginje Vuksanović Stanković, koja je pitala da li vlada kroz izmene Zakona o visokom obrazovanju na bilo koji način namerava da utiče na postojeći status fakulteta na Cetinju. Ona je zahtevala od ministarke da joj odgovori da li priznaje crnogorsku naciju i jezik. Bratićeva je odgovorila da voli i priznaje Crnu Goru. „Govor i jezik nisu

Među nama

29.03.2021 u 15:42

O Bunjevcima i Šokcima

Inspirisan tekstom gospodina Dragoljuba Petrovića „Prilog raspravi o bunjevačkom jeziku” („Politika”, Među nama, 23. mart), kao i komentarima na isti, reših se da i sam pružim prilog o Bunjevcima (i Šokcima). Bunjevci i Šokci su dve posebne i specifične etničke grupe koje danas nastanjuju severne delove Republike Srbije i njenu okolinu, mada su među sobom veoma bliske, uz napomenu da stapanje među njima ne postoji. I jedni i drugi smatraju onu drugu grupaciju kao posebnu, tj. odvojenu od njih u etničkom smislu. Primetno je da se, kako u nauci, tako i u politici, o Bunjevcima i Šokcima govori uporedo, iako je u suštini reč o dve različite etničke grupe. Obe grupe se dokumentovano pojavljuju u Bačkoj 1687. godine, kad je Bunjevaca bilo oko 5.000, a austrijske vlasti su ih označavale

Među nama

29.03.2021 u 11:22

Brisanje tragova srpskog jezika i ćirilice u Crnoj Gori

Srpski jezik i ćirilica u Crnoj Gori dovedeni su do ponora, gonjeni bezumnom željom za uništenjem jedinog jezika i pisma, po čemu je Crna Gora bila odvajkada prepoznatljiva i u čemu se odlikovala celokupna njena istorija. O tome ovde reč–dve. U obrazovnom planu dosadašnji nastavni predmet srpski jezik preimenovan je u „maternji” kao srpski, crnogorski, hrvatski i bošnjački. Ovo preimenovanje zasnovano je (opravdava se) novim načelima – da svako ima pravo da zove jezik svojim imenom, kao i da svaka nacija ima pravo da svoj jezik zove imenom nacije. Još jedno načelo o jeziku proizlazi iz referenduma u Crnoj Gori od 2006. godine, koji se zasniva na Ustavu Crne Gore donetom 1992. godine: „Jezik mora da se zove po imenu države”. U skladu s ovim načelom, iz školskih programa sa prostora

Među nama

23.03.2021 u 14:27

Prilog raspravi o bunjevačkom jeziku

Tomislav Žigmanov, u sporu o bunjevačkom jeziku, stao je iza jedne sumnjive dijalektološke istine: „Sve srpske i hrvatske naučne institucije potvrđuju da je novoštokavska ikavica kojom govore Bunjevci ’jezičko nasleđe hrvatskog jezika’”. Ta će se „sumnjiva istina”, međutim, brzo pokazati kao nesporna netačnost i o njoj hrvatske naučne institucije nisu još obaveštene (onaj ko je to najbolje znao upokojio se pre više godina – D. Brozović): za „hrvatski jezik” po štokavskim prostorima prvi put se „čulo” pre stotinak godina, i to u onoj verziji koju su Hrvatima podmetnuli „hrvatski vukovci”. Vukovska ijekavica, dakle, može biti jedino srpska, a „hrvatska” samo utoliko što su je ti „vukovci prespisali” sa srpskog. Što se, pak, tiče „novoštokavske ikavice”, ona je takođe deo srpskoga štokavskog

Među nama

17.03.2021 u 11:38

Bosna od postanja i jezik u Bosni

Prema podacima sa „Vikipedije”, iz zapisa Vizantijskog cara Porfirogenita (905–959), oblast Bosna, kao župa, potom kao kneževina, naseljena je Srbima i objedinjena u sastav Kneževine Srbije. Kako se od sedmog veka istorija Srbije menjala, ta promena se odražavala na sve Srbe, uključujući i Srbe iz oblasti Bosne, uskoro i Hercegovine, koja se pripojila Bosni, a zajedno Kneževini Srbiji. Jezik u Kneževini Srbiji, za sav njen narod, bio je isti – srpski jezik. Proizlazi da su Srbi nekad u Bosni i Hercegovini govorili srpskim jezikom. Danas je srpski jezik u Bosni i Hercegovini ugrožen, što se može odraziti i na opstanak srpskog naroda. Posle ratova devedesetih godina 20. veka Bosna i Hercegovina je osamostaljena država, stvorena je bosanska nacija, koju čine svi narodi koji žive

Društvo

16.03.2021 u 18:21

Gujon: Niko se neće baviti srpskim ako mi to ne uradimo

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon, izjavio je juče da će akcenat uprave, kada je reč o dijaspori, biti na učenju srpskog jezika, navodeći da se niko srpskim jezikom neće baviti ukoliko mi to sami ne uradimo. – Čitam da je francuski jezik u opasnosti zbog sveprisutnog engleskog jezika. Oko 512 miliona ljudi ga govori, a ipak se priča da je ugrožen, a mi sa 15 ili 20 miliona onih koji govore srpski moramo da budemo svesni, ako se mi ne bavimo srpskim jezikom, niko umesto nas neće – rekao je Gujon na Odboru za dijasporu Skupštine Srbije. Gujon je kazao da je pokrenuta i kampanja za očuvanje srpskog jezika. – Obično se do sada dan maternjeg jezika obeležavao za pripadnike nacionalnih manjina, i to treba da negujemo i dalje, međutim, srpski jezik i te

Magazin

16.02.2021 u 12:40

Nekada žrtveni jarac, danas žrtva sistema

Svakome od nas, gotovo svakodnevno, sklizne s jezika neki izraz koji koristimo celog života, a da zapravo ne znamo odakle potiče i u kojim je okolnostima prvobitno upotrebljen. Zašto, na primer, kažemo da nam je neko učinio „medveđu uslugu” ili nas „ostavio na cedilu”? Ko su ti koje pominjemo kad izustimo „cvrc, Milojka”, „šio mi ga Đura” ili „lupa kao Maksim po diviziji”? Otkud kiša obilazi upravo oko Kragujevca? Kakve veze korpa ima s neuzvraćenom simpatijom, puter na glavi s nečistom savešću, a sekira u medu s nečijom srećom? Većini ovih fraza znamo značenje, postoje i rečnici u kojima možemo to da proverimo, pa ipak, retke su knjige posvećene njihovom poreklu. Jedna od takvih je „Zašto se kaže?” poznatog lingviste dr Milana Šipke (1931–2011), u kojoj on objašnjava kako je nastalo 130

Kultura

07.02.2021 u 15:46

Novi tom Rečnika srpskoga jezika

Prošle godine izašla je iz štampe 21. knjiga Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU, koju sam, s razlogom, ovde naslovila kao Rečnik srpskoga jezika. Njena pojava, kao i svih prethodnih, predstavlja praznik u srpskoj, i uopšte slovenskoj, kulturi i nauci. Ovaj tom donosi nešto više od 7.600 obrađenih reči (od pogdekad(a) do pokupiti), sa mnoštvom značenja, podznačenja, značenjskih nijansi i brojnih ustaljenih obrta i izraza. Zajedno sa rečima obrađenim u prethodnih dvadeset tomova, Rečnik SANU dosad broji gotovo 250.000 odrednica. Kada bude završen, to će biti najobuhvatniji i najobimniji rečnik te vrste u slovenskom svetu i među najobimnijima u Evropi. U skladu sa koncepcijom Rečnika da u njemu bude predstavljeno celokupno jezičko blago srpskog jezika u poslednja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu