Kup.	Prod.	Sred.
117,39	118,09	117,74
105,74	106,37	106,05
107,98	108,63	108,31

Društvo

13.08.2019 u 11:47

Traže uvođenje crnogorskog jezika u Vrbasu

NOVI SAD – Crnogorska partija saopštila je danas da je Savetu za nacionalne manjine Vlade Srbije uputila zahtev da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, preduzme mere da se crnogorskoj nacionalnoj zajednici omogući ostvarivanje zakonom i ustavom garantovanih manjinskih prava u opštini Vrbas, odnosno da crnogorski jezik bude uveden u službenu upotrebu u toj opštini. „Lokalna samouprava u Vrbasu od 2010. godine, i pored više zahteva od strane Crnogorske partije i jasne preporuke ombudsmana, izbegava zakonsku obavezu da u službenoj upotrebi na svojoj teritoriji pored srpskog, mađarskog i rusinskog, uvede i crnogorski jezik i pismo”, navela je Crnogorska partija u saopštenju za javnost. Dodali su da su zahtev uputili nakon što je u Skupštini Srbije predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić

Kultura

21.06.2019 u 18:00

Srpski jezik nije ugrožen zbog jakog nacionalnog osećanja

Povodom devedesetog rođendana Katedre za anglistiku, na Filološkom fakultetu u Beogradu održana je međunarodna konferencija BELLS 90 (Belgrade English Language and Literature Studies), a jedan od plenarnih govornika bila je i profesorka Rošel Liber sa Univerziteta u Nju Hempširu (SAD). Profesorka Liber je jedan od vodećih svetskih lingvista, stručnjak za morfologiju i dobitnik prestižne nagrade „Leonard Blumfild” za knjigu godine iz oblasti lingvistike, koju dodeljuje Američko udruženje lingvista. U goste Srbiji i Beogradu je došla pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i održala dva predavanja za učenike i profesore filoloških odeljenja u Beogradu i Jagodini, kao i dva predavanja za studente i profesore Filološkog fakulteta u Beogradu. Uprkos veoma zgusnustom rasporedu,

Društvo

15.05.2019 u 11:40

Podrška odluci da se kineski uči u gimnazijama

Nacionalni prosvetni savet (NPS) dao je na jučerašnjoj sednici pozitivno mišljenje za uvođenje Kineskog jezika i civilizacije kao fakultativnog predmeta u prvom razredu gimnazije, naglasio je za „Politiku” Radivoje Stojković, predsednik tog tela. Ostalo je samo da ministar prosvete Mladen Šarčević u narednim danima potvrdi pozitivno mišljenje NPS-a na već izrađeni plan i program rada i gimnazijalci će od 1. septembra u okviru redovne nastave moći da se dodatno opredele i za ovaj predmet. On je juče za naš list rekao da se „slaže sa odlukom NPS-a i zalaže da kineski jezik ponude svima koji žele da ga uče”. Kineski se, inače, fakultativno već izučava u 34 osnovne i 30 srednjih škola u Srbiji i na taj način je uveden u školske klupe u jesen 2011. godine, dok je kao prvi strani jezik

Region

14.04.2019 u 17:00

Bukvar za sve Srbe ma gde živeli

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona uputila je molbu predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću da bude pokrovitelj izrade i štampanja jedinstvenog srpskog bukvara. Predsedniku Srbije zahtev je upućen nakon što ga je usvojila Osma konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona, kojoj su prisustvovali predstavnici iz Mađarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Albanije i Crne Gore. U obrazloženju za realizaciju ovog projekta navedeno je da je bukvar „prvi učitelj, od kojeg zavisi celo kasnije čovekovo znanje, obrazovanje i, što je najvažnije, osećanje trajne pripadnosti svom narodu”. „U jeziku naših predaka, buki znači slovo. Dakle, reč. A kako kaže Sveto jevanđelje

Srbija

21.02.2019 u 20:00

Beograd možda i ne zna da postojimo

Od našeg specijalnog izveštača Budimpešta – Na državnom Univerzitetu „Etveš Lorand” u Budimpešti do 15. februara trajao je upis studenata. Među brojnim fakultetima i katedrama koje očekuju buduće brucoše nalazi se i smer za srpski jezik pri Katedri za slovensku filologiju. Ovo je na stranim univerzitetima na kojima se izučava srpski jezik jedan od najstarijih smerova formiran pre 150 godina, a njime danas rukovodi dr Aleksander Urkom. Na Univerzitetu „Etveš Lorand” učenje srpskog jezika i književnosti odvija se kako na osnovnim akademskim studijama tako i na master i doktorskim studijama. Po tome je Budimpešta specifična, jer niti u Mađarskoj, pa ni u nekim drugim državama regiona nije moguće dobiti doktorsku diplomu iz oblasti srpske filologije, objašnjava dr Urkom u intervjuu za

Kultura

12.02.2019 u 14:29

Zbornik „Stazama slavistike”

Objavljen je knjiga „Stazama slavistike” urednice Rajne Dragićević, koja je sačinjena od tekstova štampanih u listu „Politika”, povodom 16. Međunarodnog kongresa slavista, održanog od 20. do 27. avgusta 2018. godine u Beogradu, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista i Saveza slavističkih društava Srbije. Ovo izdanje objavili su Savez slavističkih društava Srbije i „Čigoja štampa”. Kongres je dobio najveću i nesvakidašnju medijsku podršku upravo od našeg lista. Naime, punih šest meseci, od februara do avgusta 2018. godine, „Politika” je objavljivala tekstove o kongresu, slavistici i slavistima. Pisali su ih ugledni domaći i strani slavisti, a važan doprinos u toj saradnji imao je Gradimir Aničić, lektor „Politike”. Skoro svi ti tekstovi se, uz saglasnost autora,

Hronika

06.02.2019 u 23:30

Šumadijski jezik u sudu za ratne zločine

Pilot JNA, general-major Ljubomir Bajić, odbio je da primi rešenje o sprovođenju istrage na hrvatskom jeziku i latinici. Tužilaštvo u Zagrebu tereti ga za vazdušni napad na Banske dvore, sedište Franje Tuđmana, u oktobru 1991. godine. Istraga je pokrenuta 26 godina kasnije, kada je raspisana i centralna evropska poternica za generalom i još petoricom pukovnika i majora JNA. Oni su tražili da im se rešenje o sprovođenju istrage uruči na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. – Dobro. Sada ću vam ja pročitati na čistom šumadijskom jeziku – rekao im je sudija Milan Dilparić, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, 27. decembra 2018. godine

Region

03.01.2019 u 23:00

Mangupski govor starih podrinjskih graditelja

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Osat, podneblje oko Srebrenice i Bratunca i tog dela Podrinja, krajem osamnaestog veka dala je izuzetne neimare koji su iza sebe ostavili kolevku srpskog graditeljstva. Tamo su se rađali vrsni majstori, koji su, iako su uglavnom ostali nepoznati, iza sebe ostavili zaveštanje u drvetu i kamenu, čuvene kuće – osaćanke, koje se nazivaju i srpskim kućama, najčešće zdanja od brvana nad podrumima od kamena. „Mangupska” dovitljivost ovih majstora donela je još jednu posebnost – osaćanski govor. Neki su ga nazivali i dunđerskim, jer su i tako oslovljavali te majstore, mada su ga sami tvorci – kojima je dato i ime „banjaci” – zvali i banjačkim govorom. Neimari su, naime, ponekad želeli da ostanu nerazumljivi okolini, a najpre svojim „gazdama”, najčešće

Društvo

05.11.2018 u 23:18

Foto-bombing srpskog jezika

Užice – Foto-bombingovao mi je selfi, pa sam ga anfrendovala na „Fejsu” i blokirala na „Instagramu”. – Pod uticajem globalizacije, sve očigledniji je uticaj engleskog jezika na srpski, kao i na sve druge jezike. Reč koja se u engleskom pojavi danas već sutra će se pojaviti u svim ostalim jezicima. Pa dobro, mi smo uvek, i u Vukovo vreme, bili otvoreni prema stranim rečima. Poznato je da ni Vuk nije s mnogo ljubavi unosio turcizme, a u njegovom „Srpskom rječniku” ipak ima dosta turcizama. Mi smo, zapravo, svoju neku veličinu i nacionalnu neopterećenost uvek pokazivali i time što smo se slobodno odnosili prema novim rečima. Danas nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, najstrašnije je šta označavaju te reči

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu