Kup.	Prod.	Sred.
117,69	118,4	118,04
100,96	101,57	101,26
100,69	101,3	101

Kultura

15.07.2018 u 21:31

Od Sofije 1963. do Beograda 2018.

Jedna od najstarijih komisija Međunarodnog slavističkog komiteta (MSK) jeste Komisija za proučavanje gramatičke strukture slovenskih jezika (kraće: Gramatička komisija) koja je osnovana osam godina posle Beogradskog međunarodnog slavističkog sastanka (održanog od 15. do 21. septembra 1955. godine) u Sofiji 1963. godine, u vreme održavanja V Međunarodnog slavističkog kongresa. Za njenog prvog predsednika izabran je Bohuslav Havranek, na čiju je inicijativu i bila osnovana, jedan od najistaknutijih predstavnika praške lingvističke škole. Članovi Gramatičke komisije MSK (GK MSK) bili su, od njenih početaka do danas, gramatičari iz slovenskih i neslovenskih zemalja, predstavnici različitih naučnih škola i sredina. Razlike u teorijsko-metodološkim polaznim pozicijama članova GK MSK po

Kultura

09.07.2018 u 09:00

Značaj Beogradskog kongresa 2018.

Plenarni referenti na Beogradskom kongresu su: KAЙPERT Gelьmut (Germaniя), „Tezis Pražskogo lingvističeskogo kružka o cerkovnoslavяnskom яzыke (1929) i ego sudьba v slavistike“; NIKOLOVA Svetlina (Bъlgariя), „Sъvremennite Kirilo-Metodievi izsledvaniя v Evropa – posoki, rezultati, perspektivi“; BARTMIŃSKI Jerzy (Polska), „Język w kontekście kultury“; MILOŠEVIĆ ĐORĐEVIĆ Nada (Srbija), „Srpska narodna književnost u svetlosti Vukovog Rječnika“; PIPER Predrag (Srbija), „O srpskoj lingvističkoj slavistici druge polovine XX veka“. Na zasedanju Međunarodnog komiteta slavista u Pragu 2015. godine usvojene su i specijalne teme kongresa: Dvesta godina Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića i Vukov značaj u slavistici; Aleksandar Belić u istoriji slavistike; 1918. godina i razvoj

Kultura

01.07.2018 u 22:00

Značaj Beogradskog kongresa 2018.

Jezik je najistrajnija brana od opsena i himera koje vrebaju na slabog i uplašenog čoveka u savremenoj civilizaciji. I pored svih digitalnih revolucija, jezik je još uvek najmoderniji priziv duhovnosti u čoveku, najmoćniji prag odbrane od zla i pošasti u svetu. Jezik je spona između priče i života. Susreti u jeziku su suštastveni susreti koji odgonetaju najtamnija pitanja čovekovog bivstva i njegove, često tragične sudbine. Beograd će postati poprište takvih susreta u jeziku, na XVI međunarodnom kongresu slavista u Beogradu od 20. do 27. 8. 2018. Kakav je značaj Beogradskog kongresa, u svetlu činjenice da se međunarodni kongresi slavista, s prekidima, održavaju još od Prvog kongresa slovenskih filologa 1929. u Pragu? Najpre, treba istaći da je Beograd uvek imao više nego značajnu

Društvo

24.06.2018 u 22:00

Nekada drug i gospodin, danas brat i tebreks

Brate! Brate! Na sve strane braća, čak ni ženski rod više nije smetnja da se kaže: „Brate mama!” ili „Brate sestro!”, da bi u poslednje vreme stigao i pozdrav „ljubi brat u vrat”. Kad je neko profesor u školi, poput Nikole Mijatova, i u prilici da sluša „bratiju” bez prestanka, ne čudi da i sam počne da analizira kako se ta reč uvukla u rečnik mlađarije. Kad se pridoda i malo istorije, eto neobične priče. Odakle da smo toliko masovno braća? – Pobratimstvo je deo naše tradicije i to je dobro poznato, mada bih rekao da je to neki balkanski manir jer je i Tin Ujević odavno napisao pesmu „Pobratimstvo lica u svemiru”. Vremenom se takvo obraćanje izgubilo jer asocira na prisnost koja nije uvek primerena, jer se ne može se svakome reći: „Brate!”, pa je dugo obraćanje...

Region

19.06.2018 u 09:00

U Brčkom pušenje ubija na tri jezika

Od našeg specijalnog izveštača Brčko – Na paklu cigareta, kupljenom u bilo kojoj prodavnici, odštampano je upozorenje: „Pušenje ubija”. Da bi to shvatili pripadnici sve tri etničke zajednice, upozorenje je ispisano na tri jezika, bez obzira na to što se na sva tri isto izgovara. Ali, Srbi će opomenu čitati na ćirilici, a za Hrvate i Bošnjake je dva puta napisano latinicom: „Pušenje ubija”. Činjenica da nikom u Distriktu Brčko nije potreban prevodilac da bi razgovarao sa komšijom druge vere i nacije, te da svi dobro znaju oba pisma, ne može da pokoleba tvorce troetničnosti u dejtonskom eksperimentu „distrikt”. Sve je, dakle, podređeno ravnopravnosti pripadnika triju nacija u nekadašnjoj posavskoj opštini, a sada državici u državi BiH. Tako je po slovu zakona. A kako je u

Region

09.06.2018 u 22:00

Sporenja oko bosanskog jezika došla do Australije

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Povremena politička previranja oko bosanskog jezika, koja nisu neoubičajena za svakodnevne političke prilike u BiH i koja se najčešće odnose na (ne)mogućnost njegovog izučavanja u Republici Srpskoj, preselila su se i na teren Australije. Naime, poslednja u nizu javnih polemika koja se na tu temu povela usledila je zbog aktivnosti i izjave ambasadora BiH u Kanberi, koji je pre neki dan najavio da prvi put u istoriji srednjoškolci u Novom Južnom Velsu u Australiji mogu da izučavaju bosanski jezik. Kako su objavili sarajevski mediji, srednjoškolci poreklom iz BiH će u toj australijskoj državi svake subote u školi „Liverpul haj skul” moći da izaberu izučavanje bosanskog jezika, kako je to slučaj sa srpskim i hrvatskim, koji su na listu izbornih predmeta

Region

29.05.2018 u 14:22

Da li su Hrvati, u strahu od „srbizma”, zaboravili hrvatski?

ZAGREB - Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn pozabavio se problemom srpskog i hrvatskog jezika, tačnije - onim rečima koje su „prognane” iz hrvatskog jezika „zbog nakazne logike” samozvanih jezičkih čistunaca. On je u autorskom tekstu „Jesmo li u strahu od srbizma zaboravili na hrvatski”, objavljenom u hrvatskom Globusu, naveo da po „nakaznoj logici samozvanih jezičnih čistača”, reči „datum”, „glasati”, „dobrovoljac”, „štampa”... „zaslužuju progon” iz hrvatskoga. Da li jezik opet postaje političko oružje, pita Goldštajn. On navodi da su Hrvati istorijski i tradicionalno posebno osetljivi na jezik i to sa razlogom, budući da u 19. veku nisu imali državu, poput Srba, a jezik je bio jedan od najvažnijih elemenata nacionalnog identiteta. Prema njegovim rečima, od 30-ih godina 19.

Kultura

28.05.2018 u 22:00

Prijatelj sa severa Evrope

Profesor Šel Magnuson, Šveđanin, slavista i sociolog, redovno čita „Politiku” na internetu, kaže da je to najozbiljniji dnevni list u regionu. A kada doputuje u Beograd – ne više tako često kao nekada, dok se aktivno bavio istraživanjima Balkana, i dok nije otišao u penziju – uz naše novine kupi i sve političke nedeljnike kako bi se obavestio o svemu što se dešava u zemlji koju pomno proučava. Ovoga puta, dr Magnuson je došao posebnim povodom, kao gost ambasade Švedske da primi državno odlikovanje, Zlatnu medalju Republike Srbije za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske. Kao izvrstan poznavalac našeg jezika – govori ga bez greške – preveo je na švedski nekoliko srpskih pisaca i pesnika, a „u obrnutom smeru” tekstove o Ivi Andriću i,

Komentari

28.05.2018 u 10:22

„Srpsko državljanstvo”, a ne „Republike Srbije”

TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kultura

28.05.2018 u 09:00

Ima li slavistike van slovenskih zemalja

Devetnaestovjekovno praskozorje lingvističke slavistike nosi neizbrisiv pečat poslenika iz neslovenskih zemalja – Brugmana, Šlajhera, Mejea, Vajana i mnogih drugih. Slovenska filologija u neslovenskim zemljama, kako lingvistička tako i književnoistorijska, nastavila je da štedro prinosi ovoj disciplini tokom dobrog dijela minulog stoljeća. A onda, u posljednjih tridesetak godina, svjedočimo procesu rastakanja neslovenske slavistike na lingvistiku i uporednoknjiževna istraživanja, oboje na materijalu slovenskih jezika i kultura. Tako onda imamo unekoliko shizofrenu situaciju da u neslovenskim zemljama postoje slavistički odsjeci, organizacije i časopisi, a naučnoistraživački rad nije slavistički nego opštelingvistički odnosno uporednoknjiževni. Dva su moguća izlaza iz ovog raskola –

Prijavite se na našu mailing listu