Izdanja Čitulje
accessibility-tools
ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
18°C Vеdro
Beograd
Poslednja izmena 14:10

Tag: jezik

Srbija
21.02.2019 u 20:00
Beograd možda i ne zna da postojimo
Od našeg specijalnog izveštača Budimpešta – Na državnom Univerzitetu „Etveš Lorand” u Budimpešti do 15. februara trajao je upis studenata. Među brojnim fakultetima i katedrama koje očekuju buduće brucoše nalazi se i smer za srpski jezik pri Katedri za slovensku filologiju. Ovo je na stranim univerzitetima na kojima se izučava srpski jezik jedan od najstarijih smerova formiran pre 150 godina, a njime danas rukovodi dr Aleksander Urkom. Na Univerzitetu „Etveš Lorand” učenje srpskog jezika i književnosti odvija se kako na osnovnim akademskim studijama tako i na master i doktorskim studijama. Po tome je Budimpešta specifična, jer niti u Mađarskoj, pa ni u nekim drugim državama regiona nije moguće dobiti doktorsku diplomu iz oblasti srpske filologije, objašnjava dr Urkom u intervjuu za
Kultura
12.02.2019 u 14:29
Zbornik „Stazama slavistike”
Objavljen je knjiga „Stazama slavistike” urednice Rajne Dragićević, koja je sačinjena od tekstova štampanih u listu „Politika”, povodom 16. Međunarodnog kongresa slavista, održanog od 20. do 27. avgusta 2018. godine u Beogradu, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista i Saveza slavističkih društava Srbije. Ovo izdanje objavili su Savez slavističkih društava Srbije i „Čigoja štampa”. Kongres je dobio najveću i nesvakidašnju medijsku podršku upravo od našeg lista. Naime, punih šest meseci, od februara do avgusta 2018. godine, „Politika” je objavljivala tekstove o kongresu, slavistici i slavistima. Pisali su ih ugledni domaći i strani slavisti, a važan doprinos u toj saradnji imao je Gradimir Aničić, lektor „Politike”. Skoro svi ti tekstovi se, uz saglasnost autora,
Hronika
06.02.2019 u 23:30
Šumadijski jezik u sudu za ratne zločine
Pilot JNA, general-major Ljubomir Bajić, odbio je da primi rešenje o sprovođenju istrage na hrvatskom jeziku i latinici. Tužilaštvo u Zagrebu tereti ga za vazdušni napad na Banske dvore, sedište Franje Tuđmana, u oktobru 1991. godine. Istraga je pokrenuta 26 godina kasnije, kada je raspisana i centralna evropska poternica za generalom i još petoricom pukovnika i majora JNA. Oni su tražili da im se rešenje o sprovođenju istrage uruči na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. – Dobro. Sada ću vam ja pročitati na čistom šumadijskom jeziku – rekao im je sudija Milan Dilparić, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, 27. decembra 2018. godine
Region
03.01.2019 u 23:00
Mangupski govor starih podrinjskih graditelja
Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Osat, podneblje oko Srebrenice i Bratunca i tog dela Podrinja, krajem osamnaestog veka dala je izuzetne neimare koji su iza sebe ostavili kolevku srpskog graditeljstva. Tamo su se rađali vrsni majstori, koji su, iako su uglavnom ostali nepoznati, iza sebe ostavili zaveštanje u drvetu i kamenu, čuvene kuće – osaćanke, koje se nazivaju i srpskim kućama, najčešće zdanja od brvana nad podrumima od kamena. „Mangupska” dovitljivost ovih majstora donela je još jednu posebnost – osaćanski govor. Neki su ga nazivali i dunđerskim, jer su i tako oslovljavali te majstore, mada su ga sami tvorci – kojima je dato i ime „banjaci” – zvali i banjačkim govorom. Neimari su, naime, ponekad želeli da ostanu nerazumljivi okolini, a najpre svojim „gazdama”, najčešće
Društvo
05.11.2018 u 23:18
Foto-bombing srpskog jezika
Užice – Foto-bombingovao mi je selfi, pa sam ga anfrendovala na „Fejsu” i blokirala na „Instagramu”. – Pod uticajem globalizacije, sve očigledniji je uticaj engleskog jezika na srpski, kao i na sve druge jezike. Reč koja se u engleskom pojavi danas već sutra će se pojaviti u svim ostalim jezicima. Pa dobro, mi smo uvek, i u Vukovo vreme, bili otvoreni prema stranim rečima. Poznato je da ni Vuk nije s mnogo ljubavi unosio turcizme, a u njegovom „Srpskom rječniku” ipak ima dosta turcizama. Mi smo, zapravo, svoju neku veličinu i nacionalnu neopterećenost uvek pokazivali i time što smo se slobodno odnosili prema novim rečima. Danas nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, najstrašnije je šta označavaju te reči
Kultura
04.10.2018 u 17:46
Negujmo srpski, poštujmo francuski
Spe­ci­jal­no za Po­li­ti­ku Pa­riz – Kon­fe­ren­ci­ja na­slo­vlje­na „Šta nam na­ši je­zi­ci zna­če?”, ko­ju je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Sr­bi­je ne­dav­no or­ga­ni­zo­va­lo u Srp­skom kul­tur­nom cen­tru (u okvi­ru ak­ci­je „Ne­guj­mo srp­ski je­zik”), na dan ka­da se obe­le­ža­va Evrop­ski dan je­zi­ka, i na ko­joj su uče­stvo­va­li dr Velj­ko Br­bo­rić, Sve­ti­slav Gon­cić, Dra­gan Ha­mo­vić i Ar­no Gu­jon otvo­ri­la je mno­ga pi­ta­nja.   Na­kon krat­kog uvod­nog slo­va ko­je je u pre­pu­noj sa­li na­šeg Kul­tur­nog cen­tra odr­žao di­rek­tor Ra­do­slav Pa­vlo­vić, reč je pre­u­zeo Ar­no Gu­jon humanitarac ko­ji je u vi­še na­vra­ta bo­ra­vio i ži­veo ka­ko u Be­o­gra­du ta­ko i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Ovaj sim­pa­tič­ni Fran­cuz je za­i­sta za­vid­no na­u­čio
Društvo
22.09.2018 u 11:40
Srpski znakovni jezik moguće je naučiti samo od roditelja
Maternji jezik oko 70.000 ljudi u Srbiji spada u grupu jezika manjinskih zajednica, ali se ne uči ni u jednoj školi niti na fakultetu, već uglavnom od roditelja. Srpski znakovni jezik, koji koriste gluve i nagluve osobe, još 2015. godine dobio je i zakon koji uređuje njegovu upotrebu. Ipak, od tada do danas položaj gluvih i nagluvih osoba nije se mnogo promenio, pa i dalje ne postoji formalno obrazovanje za profesiju tumača znakovnog jezika. Kako za „Politiku” kaže Mihajlo Gordić iz Gradske organizacije gluvih Beograda, tumači su uglavnom deca gluvih roditelja, nastavnici u školama za gluvu decu i osobe koje su profesionalno vezane za zajednicu gluvih. To ne znači da one ne poznaju dobro znakovni jezik, već da im je potrebno dodatno obrazovanje kada je reč o tehnikama prevođenja, ističe Mihajlo
Polemika
14.09.2018 u 09:40
Du ju spik Milošević
  *Prevodilac TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU  
Kultura
25.08.2018 u 20:28
Srpski lingvista veka
Delo Aleksandra Belića (1876-1960) sagledano je u istoriji slavistike u okviru okruglog stola koji je održan u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, na 16. Međunarodnom kongresu slavista u Beogradu. Učestvovali su Miodrag Jovanović (Crna Gora), Sebastijan More (Švajcarska), Jaromir Linda (Češka), Ljubomir Popović, Božo Ćorić, Milosav Tešić, Sreto Tanasić i Jovan Delić, a moderator razgovora bila je Dragana Mršević-Radović. Ovom prilikom predstavljeno je i troknjižje „Aleksandar Belić srpski lingvista veka“, u izdanju Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Početna / Tagovi
25.03.2019 u 14:00
Slovački mladići odali poštu žrtvama NATO agresije
25.03.2019 u 13:54
Dikić u završnoj reči: Nisam uradio ništa protivzakonito
25.03.2019 u 13:54
Fetel očekuje veliku borbu sa Leklerom
25.03.2019 u 13:49
Turski avioni pravili probleme Ciprasu
25.03.2019 u 13:47
Milosavljev najbolji golman prve runde osmine finala Lige šampiona
25.03.2019 u 13:21
Šta je Tramp govorio u jesen '99: Napravili rasulo, haos...
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja