Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Magazin

16.02.2021 u 12:40

Nekada žrtveni jarac, danas žrtva sistema

Svakome od nas, gotovo svakodnevno, sklizne s jezika neki izraz koji koristimo celog života, a da zapravo ne znamo odakle potiče i u kojim je okolnostima prvobitno upotrebljen. Zašto, na primer, kažemo da nam je neko učinio „medveđu uslugu” ili nas „ostavio na cedilu”? Ko su ti koje pominjemo kad izustimo „cvrc, Milojka”, „šio mi ga Đura” ili „lupa kao Maksim po diviziji”? Otkud kiša obilazi upravo oko Kragujevca? Kakve veze korpa ima s neuzvraćenom simpatijom, puter na glavi s nečistom savešću, a sekira u medu s nečijom srećom? Većini ovih fraza znamo značenje, postoje i rečnici u kojima možemo to da proverimo, pa ipak, retke su knjige posvećene njihovom poreklu. Jedna od takvih je „Zašto se kaže?” poznatog lingviste dr Milana Šipke (1931–2011), u kojoj on objašnjava kako je nastalo 130

Kultura

07.02.2021 u 15:46

Novi tom Rečnika srpskoga jezika

Prošle godine izašla je iz štampe 21. knjiga Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU, koju sam, s razlogom, ovde naslovila kao Rečnik srpskoga jezika. Njena pojava, kao i svih prethodnih, predstavlja praznik u srpskoj, i uopšte slovenskoj, kulturi i nauci. Ovaj tom donosi nešto više od 7.600 obrađenih reči (od pogdekad(a) do pokupiti), sa mnoštvom značenja, podznačenja, značenjskih nijansi i brojnih ustaljenih obrta i izraza. Zajedno sa rečima obrađenim u prethodnih dvadeset tomova, Rečnik SANU dosad broji gotovo 250.000 odrednica. Kada bude završen, to će biti najobuhvatniji i najobimniji rečnik te vrste u slovenskom svetu i među najobimnijima u Evropi. U skladu sa koncepcijom Rečnika da u njemu bude predstavljeno celokupno jezičko blago srpskog jezika u poslednja

Magazin

16.01.2021 u 12:15

Kolekcionari jezičkog blaga

Dugo se na stranicama petparačkih novina pojavljivao oglas kojim se zainteresovanima nudila prilika da za dva meseca nauče neki strani jezik. Nažalost, nije ustanovljeno kakav je bio odziv, a naročito da li je neko od polaznika te čudne škole otišao dalje i savladao još neki jezik, a mogao je po matematičkoj logici za godinu dana da ih izuči šest, što bi značilo da se oko nas vrzma sijaset poliglota. Stručnjaci iz ove oblasti tvrde da se za dva meseca ne može valjano naučiti ni maternji jezik, pa ponudu iz onog oglasa smeštaju u prodavnicu magle. Zanesenjaci na pet jezika Zaista, ima li kod nas istinskih poliglota, zanesenjaka koji znaju da govore, čitaju i pišu na više od pet jezika? Ko su, i gde su? Najveći, ali i najčudniji junak među klincima s Bulbuldera, bivše gradske

Društvo

02.01.2021 u 19:00

Suspektni slučaj gospodina Srpskog

Otprilike prošle godine u ovo vreme „korona” je bila marka piva i neki egzotični virus koji pravi lokalni haos u Kini, a za Kolinsovu reč godine proglašeni su „klimatski protesti”. Uskoro će godinu dana otkako su s korone spali znaci navoda, kada je bolest kao bomba pala i na Evropu, a za reč godine čuveni britanski izdavač rečnika ovih dana izabrao je – lokdaun, zaključavanje. Srećna vremena kada nas je brinulo „samo” globalno otopljavanje... Pandemija virusa korona utamničila nas je u četiri kvadratna metra po osobi izvan kojih je zona potencijalne opasnosti, naše komšije, prijatelji, slučajni prolaznici i najbliža familija postali su rezervoari zaraze protiv kojih ne pomaže ni maska ako nismo socijalno distancirani. Biće vremena da ih pitamo „Kako ste? Je l’ vam nešto treba?” kada

Među nama

02.11.2020 u 16:32

Ruženje srpskog jezika i zbunjivanje naroda

Novokomponovani stručnjaci, koji su se samo na njima znan način dokopali značajnih i važnih mesta, kad iznose nekakav predlog ili ga obrazlažu, kako bi sebe predstavili kao izuzetne i nezamenljive, uobičajili su da ubacuju neke nove reči koje smatraju modernim i ubeđeni su da one najslikovitije iskazuju njihovu misao. Pa još ako te reči potiču iz stranog jezika – to je vrhunac otmenosti i inteligencije. Iako te reči imaju drugačije značenje od onoga što su hteli da kažu i mada sa logikom i duhom srpskog jezika nemaju skoro ništa zajedničko, to ih uopšte ne dotiče. U stvari, oni njima maskiraju ono što obrazlažu i pokušavaju da odvrate pažnju od samog predloga. Jer, ako nisi u stanju da razumeš „šta je pisac hteo da kaže”, onda ni predlog nemoj da analiziraš. Kao ilustracija za pomenuto

Društvo

07.09.2020 u 18:14

Romski jezik izborni predmet za više od 2.500 đaka

Srednjoškolcima romske nacionalnosti prošle školske godine dodeljeno je 1.207 stipendija, što je za 357 više nego godinu dana ranije, zahvaljujući afirmativnim merama u škole je upisano 1.890 učenika, a izborni predmet romski jezik sa elementima nacionalne kulture pohađalo je ukupno 2.553 đaka. Ovi podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sumirani su na sastanku predstavnika prosvetnog vrha i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine povodom unapređenja obrazovanja u ovoj školskoj godini. Po oceni nadležnih napredak se ogleda i u tome što je Pravilnikom o pedagoškom i andragoškom asistentu uređen opis posla i unapređen status asistenta za podršku učenicima romske nacionalnosti. Izmene prosvetnih propisa doprineće da se prvi put odredi koliko je učenika potrebno za

Svet

26.05.2020 u 23:55

Francuzi izbacuju engleske reči

PARIZ - Francuska je objavila novu listu alternativnih reči za pojmove na engleskom jeziku, kao što su „klikbejt”, „podkast” i „dipfejk”. Komisija za obogaćivanje francuskog jezika objavila je danas u službenom vladinom biltenu novu listu. To telo godinama objavljuje preporuke u pokušaju da zaustavi da se engleske reči „prime” u francuskom jeziku. Među izrazima od kojih su se odbranili tokom 2018. godine od engleskog uticaja je i izraz „fejk njuz”, za koji CELF preporučuje Francuzima da koriste frazu „information fallacieuse” (pogrešna informacija, a ne lažna), ili „infoks”, termin koji je popularizovao predsednik SAD Donald Tramp. Za klikbejt - izraz koji se koristi za naslove koji privlače čitaoca da klikne na link do vesti, CELF predlaže „piege a clics” (klik

Društvo

16.05.2020 u 22:00

Ustaškoj „jezičkoj čistoći” nije mesto u srpskoj učionici

O nedavnom času hrvatskog jezika za učenike osmog razreda, emitovanom na Radio-televiziji Vojvodine kao deo nastave na daljinu, na kojem se govorilo o „jezičkoj čistoti” u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, trebalo bi barem jedan čas izdvojiti da se prokomentariše sve što je u njemu problematično dato, kaže za „Politiku” prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Čas je ubrzo skinut sa „Jutjuba”, udžbenik sa spornom lekcijom povučen odlukom ministra prosvete Mladena Šarčevića, ali „mleko je već proliveno”. Lekcija u kojoj se navodi da je NDH vodio brigu o čistoti i pravilnoj upotrebi hrvatskog jezika izbacivanjem iz upotrebe pre svega srbizama, kao i da su jezikoslovci u Kraljevini SHS poistovećivali srpski i hrvatski jezik, već je odjeknula u javnosti.

Kultura

24.04.2020 u 22:10

TV voditeljke reformisale Vuka

Teško je baš tačno vremenski odrediti kada se to tako masovno dogodilo na srpskim televizijama, ali je lako zapaziti da već izvesno vreme na malim ekranima vladaju voditeljke koje su fonetski „reformisale” Vuka. Da je izvršeno ispravljanje Vuka u izgovoru srpskih glasova, lako je zapaziti čim uključimo TV aparat i počnemo da gledamo emisije tipa „Dobro jutro”, „Posle ručka” i sl. Reformu srpskog jezika je – uprkos volji tadašnjih srpskih jezičkih institucija u povoju, uprkos otporu i Srpske pravoslavne crkve koja je poznata po tome da se drži srpske tradicije u svemu, pa i u jeziku i pismu – izvršio prvi i konačni (do danas) reformator srpskog učevnog jezika i pisma Vuk Stefanović Karadžić između 1814. i 1847. godine. Ta njegova reforma oslobođena je zabrane u srpskoj državi 1868. i od

Zdravlje

13.03.2020 u 13:03

Da li je pravilno virus korona ili koronavirus?

Dok se u medijima i na društvenim mrežama plasiraju informacije, saveti, dok se vode rasprave na koji način se zaštiti od virusa, kako suzbiti širenje, kako se lečiti, pokrenuta je i lingvistička rasprava: kako je pravilno virus korona ili koronavirus. Predsednik Odbora za standardizaciju jezika Sreto Tanasić objašnjava da je prema njihovom mišljenju pravilno virus korona, dakle, tako što se atributiv virus piše na prvom mestu. „Ova konstrukcija u srpskom jeziku potpada pod atributivne konstrukcije, a u njima širi pojam dolazi ispred užeg, kao na primer: profesor Petrović, reka Morava, kruška oskoruša, drvo orah, lekar specijalista, bolest tuberkuloza, bakterija stafilokoka i sl. Pravilo je da u svim takvim konstrukcijama (sintagmama) širi pojam dolazi ispred užeg. Kako je korona

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu