Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,95	117,6
100,48	101,09	100,79
108,36	109,01	108,68

Kultura

03.11.2017 u 13:28

Italija ponovo traži zaplenu osam slika iz Narodnog muzeja

Viši sud u Beogradu ponovo je dobio zahtev za međunarodnu pravnu pomoć od Osnovnog tužilaštva u Bolonji, kojim se traži privremena zaplena osam umetničkih slika izloženih u Narodnom muzeju u Beogradu, a koje je Srbija 1949. godine dobila od zapadnih saveznika na ime ratne odštete. Portparol suda Bojana Stanković precizirala je za Tanjug da je zahtev italijanskog tužilaštva stigao u sud 31. oktobra. U ovom slučaju radi se o umetničkim delima: ulje na platnu dimenzija „portret Kraljice Kristine od Danske”, autor Ticijan, ulje na platnu „Madona sa detetom i donatorom”, autor Jakopo Tintoreto, tempera na panelu „San Roko”, autor Vitorio Karpačio, tempera na panelu „San Sebastijan”, autor Vitorio Karpačio, ulje na panelu „Poklonstvo deteta sa anđelima i svecima”, slika tempera na panelu

Kultura

29.08.2017 u 22:00

Skupštinska riznica slika tek drugi put pred publikom

Jedinstvenu priliku ne samo da uđu u Skupštinu Srbije, zdanje izgrađeno po zamislima dvojice velikana – arhitekata Jovana Ilkića i Nikolaja Krasnova – već i da obiđu izložbu slika iz umetničkog parlamentarnog fonda, građani imaju svakog dana sve do kraja septembra. Povodom 110 godina od dana kada je kralj Petar Prvi Karađorđević položio kamen temeljac za izgradnju ovog doma (27. avgust 1907. godine) javnosti je u centralnom holu prikazan deo od 20 dela iz bogate kolekcije, koja se nalazi u skupštinskim kancelarijama i kabinetima, a koju čine radovi umetnika iz nekadašnje zajedničke države, među kojima su Stojan Aralica, Petar Dobrović, Ignjat Job, Vasa Pomorišac, Kosta Hakman, Sava Šumanović, Jovan Bijelić, Milo Milunović, Milan Konjović, Peđa Milosavljević, Petar Lubarda, Đorđe Andrejević Kun,

Kultura

12.08.2017 u 21:44

Ima li još glasova, sem Čomskog

U doba liberalnog kapitalizma intelektualci su neretko viđeni kao najveći gubitnici. Uticaj im je potcenjen, a njihova reč kao da nema više preveliku težinu, iako je više nego verovatno da će za petnaest ili dvadeset godina sada aktuelni političari početi da citiraju njihove knjige i tada pozivaju na njihove ideje. Glas angažovanih intelektualaca želimo da čujemo i u vreme mira i u vreme socijalnih protesta, u doba ekonomskih kriza, raznih tranzicija i ostalih „proleća”, posebno građanskih ratova.

Život i stil

13.07.2017 u 17:10

Ekshumacija Salvadora Dalija 20. jula

MADRID – Sudija u Madridu, zadužen za ekshumaciju tela Salvadora Dalija radi provere očinstva u jednom slučaju, naložio je ekshumaciju 20. jula, naveli su sudski izvori. Na tu odluku moguća je žalba što bi moglo da spreči ekshumaciju, ali je portparol fondacije Salvadora Dalija naveo da je ona dobila sudski dokument u kojem se navodi da će to ipak biti 20. jula. Sud je već uzeo uzorak DNK Pilar Abel (61) koja godinama tvrdi da je njen biološki otac Dali, umetnik nadrealizma koji je umro pre 28 godina. Ukoliko bi se utvrdilo da joj je Dali bio otac, Pilar Abel bi mogla da pokrene proceduru da postane njegova naslednica. Dali je bio u braku sa Galom Elijar Dali, bivšom suprugom francuskog pesnika Pola Elijara, a nije imao dece, pa je njegovo bogatstvo nasledila fondacija koja nosi

Kultura

02.07.2017 u 22:15

Lubarda je ključ uspeha naše kulture

Kuda ide naša umetnost i – duhovnost uopšte? Naš poznati reditelj, likovni kritičar Đorđe Kadijevića, o kojem je upravo objavljena knjiga Dejana Ognjenovića „Više od istine, Kadijević o Kadijeviću”, kaže da mi već sto godina ne znamo šta hoćemo u kulturi. „Dvadesetih godina prošlog veka govorio je naš najveći istoričar Slobodan Jovanović: Mi smo narod bez kulturnog obrasca. To je naša stara boljka!”, objašnjava Kadijević u razgovoru za „Politiku”.

Kultura

02.07.2017 u 22:00

„Politikini” laureati u trci za najveće nagrade

Krajem prošle nedelje u Rimu je zasedao žiri za najveće evropske pozorišne nagrade „Pri Europa: Pozorišna realnost”, koje će biti dodeljene po četrnaesti put u nekoliko kategorija na velikoj svečanosti 7. decembra 2017. u glavnom gradu Italije, u velelepnom zdanju Opere. Ove prestižne nagrade odeljuju se umetnicima ili trupama koje se nalaze u punom stvaralačkom zenitu, koji svojim radom trenutno stvaraju najoriginalnije i najznačajnije pozorišne svetove u Evropi.

Kultura

23.06.2017 u 22:00

Skriveno lice savremene umetnosti

Marginalna umetnost, na francuskom art brut ili sirova umetnost, nastaje van umetničke scene na koju smo navikli. U anglosaksonskim zemljama ovaj pojam obuhvata samouke i naivne umetnike. Umetnici avangarde su u art brutu tragali za novim izvorima umetničkog izraza, prkoseći akademskim kanonima. Pikaso i Breton su inspiraciju nalazili u afričkim maskama i predmetima koji su danas izloženi u stalnim kolekcijama velikih svetskih muzeja. Najpoznatiju kolekciju art bruta napravio je francuski slikar Žan Dibife koji je sakupljao dela psihički obolelih na švajcarskim klinikama. On je i autor ovog pojma koji se odnosi na spontani vid umetničkog izražavanja.

Kultura

19.06.2017 u 22:00

Radost života srpske slikarke opčinila Kineze

Peking – Ovih dana imamo retku privilegiju da prisustvujemo raskošnoj izložbi slika Mirjane Mit Stojković u Pekingu, skoro tačno godinu dana nakon velikog uspeha njene prethodne postavke u kineskoj prestonici, što je posebno obeležila nacionalna agencija Sinhua, kao i ugledni dnevnik na engleskom jeziku „Čajna dejli”. U renomiranoj galeriji „Šang Ba” izloženo je 28 ulja na platnu i osam crteža naše poznate slikarke Mire Mit, koja već četvrti put opčinjava Kineze svojim originalnim delima. Njena prva izložba u Pekingu bila je 2001. godine.

Kultura

19.06.2017 u 20:38

Intima viđena okom polaroida

Bojana Barltrop je na beogradskoj i jugoslovenskoj umetničkoj sceni reputaciju stekla pod imenom Bojana Komadina baveći se performansom i fotografijom, posebno polaroidom koji se kao umetnička alatka pojavio sredinom sedamdesetih godina. Danas ova umetnica, koja već 25 godina živi u Velikoj Britaniji, izlaže ponovo u Beogradu, u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Postavka koja ima retrospektivni karakter otvorena je do 3. jula, nosi naziv „Veliki lanac postojanja” i oslanja se na istoimeno delo američkog filozof Artura O. Lavdžoja, odnosno njegovu koncepciju univerzuma kao velikog lanca, u kojem su sva bića povezana unapred determinisanim stupnjevima kroz koje prolazi svako od nas tokom života.

Kultura

12.06.2017 u 22:10

Akademske zbirke čine dušu univerziteta

Moglo bi se reći da su Sofija Talas, Marta Lorenco, Roland Vitje i Sebastjen Subiran profesori čiji je lični entuzijazam kriv za to što Evropa danas ima svoju zvaničnu mrežu univerzitetskog nasleđa „Univerzeum”. U pitanju je jedinstvena organizacija koja registruje, promoviše i čuva dragocenu akademsku muzejsku baštinu.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu