Kup.	Prod.	Sred.
117,89	118,6	118,25
100,39	100,99	100,69
103,86	104,49	104,17

Kultura

23.06.2018 u 22:00

Marina Abramović u Beogradu

Posle sedam evropskih gradova najslavnija umetnica performansa sa ovih prostora vraća se rodnom gradu, gde će najesen u Muzeju savremene umetnosti na Ušću, biti otvorena njena retrospektivna izložba. Slovenci su je imali još pred dvadeset godina. Bilo je krajnje vreme da se Marina vrati svom gradu odakle je pošla u svet. Dok su drugi slikali, Marina je pomerala granice umetnosti. Malo ko se tako poigrao misijom umetnosti. Uzburkala je more slikarstva, s kraja na kraj sveta. Dok su njene kolege iskušavale boju, materijal, motiv ili perspektivu, u ateljeima i slikarskim kolonijama, ona je odložila kličicu i štafelaj, i u tu avanturu založila sve što je imala: telo i duh.

Kultura

12.06.2018 u 22:00

Nacionalizam smatram užasom današnjice

Proslavljeni belgijski koreograf Alan Platel najveća je zvezda ovogodišnjeg 52. Bitefa, koji će biti održan od 14. do 22. septembra 2018. godine. U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” najavio je svoj dolazak u Beograd. Platelovom muzičkom predstavom „Rekvijem za L”, koja je početkom godine imala svoju svetsku premijeru, biće zatvoreno 52. izdanje Bitefa u Centru „Sava”. Nosilac projekta „Rekvijem za L” je poznata belgijska kompanija „Les ballets C de la B”, a autori predstave su kompozitor Fabricio Kasol i koreograf Alan Platel. Iza ovog projekta stoji nekoliko uglednih svetskih koproducenata, kao što su Berliner festšpile, Marsejski festival, Onazis centar iz Atine… Poznato je da autentičnost predstavlja rizik. Vaša predstava „Rekvijem za L” bazirana je na muzici koju je komponovao

Društvo

05.06.2018 u 11:25

Šarčević: Vlada planira izgradnju dva fakulteta

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je danas da će ministarstvo pokrenuti izgradnju Fakulteta muzičke umetnosti i Fakulteta za igru u Beogradu. „Juče smo na sednici Vlade razgovarali o gradnji Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji funkcioniše u neuslovnom prostoru već 80 godina, ali sam predložio da na tom prostoru bude i zgrada Fakulteta za igru”, rekao je danas Šarčević novinarima posle obilaska Baletske škole Nacionalne fondacije za igru (NFI). Šarčević je rekao da Srbija malo ulaže u škole za igru i ples, kao i da će se to u narednom periodu promeniti. „Jugoslavija je puno ulagala u umetničke škole, ali samo u muzičke, zato danas u Srbiji postoji mreža osnovnih i srednjih muzičkih škola. Međutim, kada su u pitanju igra, ples, balet i

Kultura

21.05.2018 u 22:00

Od monografije do kolekcije Bobura

Ukoliko vas put nanese u Pariz, pa zatim i u Centar „Žorž Pompidu”, što svakako ne bi trebalo propustiti, bilo da vam je to prva poseta ovom gradu ili ne, može se desiti da vas na nekom od zidova ovog prestižnog muzeja savremene umetnosti dočeka i neki od radova Đorđa Ivačkovića (Horgoš, 1930 – Beograd, 2012), našeg poznatog slikara koji je većinu svog života proveo upravo u francuskoj prestonici. Iako je bio veoma aktivan, prepoznat i priznat na polju apstraktnog likovnog izraza, čak i upamćen kao sasvim osoben i samosvojan, slučaj je hteo da do otkupa njegovih radova, koji su sada deo kolekcije ove kuće, dođe nedavno, tek nakon što je preminuo. Inicijativa za to nije potekla iz Francuske, već iz Srbije – kragujevačka Galerija Rima, koja je u međuvremenu otvorila izlagački prostor...

Beograd

12.05.2018 u 22:00

U redu budući slikari, vajari, dizajneri

Umetničke duše se uvek prepoznaju, pa čak i u gužvi za upis. Za njih red ne važi, ali se poštuje. Od ranih jutarnjih sati, ispred vrata Škole za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart” na Zvezdari, neprekidno se formiralo „klupko” roditelja i malih maturanata, koji su došli da predaju dokumenta za upis u beogradske umetničke škole. Nastavnici su u pravilnim razmacima propuštali grupu po grupu roditelja i đaka, tako da nije bilo previše čekanja. Nervoze je – naročito mama i tata – bilo na pretek. U ovoj školi na Zvezdari je već godinama objedinjen upis za ovu, zatim Školu za dizajn i tehničku školu „Drvo art”. Budući umetnici će zajedno polagati i prijemni ispit, koji se sastoji od crtanja (1. juna), slikanja (2. juna) i vajanja (3. juna). Oni će imati najveće muke u svojoj generaciji

Kultura

13.05.2018 u 11:00

Modiljani „juri” Da Vinčija

Kada je prošle godine „Salvator Mundi” Leonarda da Vinčija prodat za četvorostruko veću cifru od procenjene postavši najskuplje prodato umetničko delo do sada, svetski mediji postavili su pitanje da li će to pokrenuti lavinu novih rekorda. I posle Leonardovog dela, koje je bilo procenjeno na stotinu, a prodato za 450 miliona dolara, pred umetničkim tržištem našla se nova slika sa najvećom početnom cenom do sada – od 150 miliona dolara. U pitanju je delo jednog od najvećih italijanskih slikara Amedea Modiljanija. Naime, za 14. maj u njujorškom „Sadebiju” zakazana je aukcija „Impresionizam i moderna umetnost”, a glavni adut jeste Modiljanijev „Ležeći akt” (Nu couche sur le cote gauche). „Ležeći akt” prikazuje čitavu figuru žene koja leži na beloj postelji i nemarno, preko ramena gleda u

Kultura

11.05.2018 u 23:33

Rokfelerova kolekcija prodata za 800 miliona dolara

LONDON - Umetnička kolekcija Pegi i Dejvida Rokfelera prodata je na aukciji u Njujorku za 800 miliona dolara, čime je oboren svetski rekord za najviše novca potrošenog na aukciji jednog vlasnika. Prethodni rekord postignut je na aukciji imovine Iv Sen Lorana 2009. godine, kada su svi predmeti prodati za 484 miliona dolara. Na trodnevnoj aukciji Rokfelerovih prodata je Pikasova slika devojčice koja drži korpu cveća za 115 miliona dolara, kao i Moneova slika lokvanja za 84 miliona dolara. Aukcijska kuća „Kristiz” saopštila je da su prodata sva 893 predmeta na aukciji koja se vodila uživo. Preostali su neki predmeti, kao što su manžetne i šnale za novac, za koje se ponude primaju putem interneta, javlja AP a prenosi Tanjug.

Kultura

06.05.2018 u 22:00

Bijenale u znaku performansa

Pančevo – Gotovo mesec dana i u izmenjenom terminu, od 26. maja do 17. juna, Pančevom će vladati performans, u različitim medijima i očekivano neočekivanim lokacijama kao tema 18. Bijenala umetnosti uokvirenog imenom „Prostorni agens”. Majsko-junski termin osvežava dugovečnu manifestaciju, nekada Pančevačku izložbu jugoslovenske skulpture (PIJS), danas internacionalni hepening širokog okvira, a njegovo novo izdanje biće obeleženo umetničkim performansom, izrazom izuzetno značajnim poslednjih godina. Selektora Bijenala dr Andrej Mirčev gost istraživač pri Centru za teatrologiju Univerziteta u Berlinu, dugo godina saradnik Galerije savremene umetnosti u Pančevu, otvara za „Politiku” ideju koncepta ovogodišnje manifestacije konstatacijom da čitava savremena umetnička proizvodnja nikada

Kultura

06.05.2018 u 12:02

Vreme kada je umetnost bila način života

Beograd u vreme novog muzičkog talasa, kada nije bilo šoping molova, bahatih vozača, devojaka sa lažnim grudima, nabildovanih muškaraca u uskim majicama, klinaca koji se krste u prevozu i nikada ne ustupaju mesto starijim osobama, mobilnih telefona i društvenih mreža, ovekovečen je na analognim fotografijama Zorana Vujovića Vuje, koji je ovim rečima dočarao suprotnost te epohe u odnosu na našu sivu svakodnevicu. Ove fotografije, kao svedočanstva o osamdesetim godinama 20. veka, kada su umetnost i muzika bili način života, kada je odlazak u Kinoteku izjednačavan sa odlaskom u školu i kada se svako borio za sopstveni imidž, nalaze se sabrane u knjizi

Beograd

26.04.2018 u 23:18

Sedam decenija Fakulteta primenjenih umetnosti

Svečana akademija povodom sedam decenija postojanja Fakulteta primenjenih umetnosti priređena je u Narodnoj biblioteci Srbije. O važnosti i ulozi ove visokoškolske ustanove govorili su dr Vladimir Kostić, predsednik SANU, Zoran Erić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Zoran Blažina, dekan FPU-a. On je podsetio da se tokom decenija prešao dug put i prošlo kroz različite organizacione i stvaralačke faze i to od, kako je kazao, entuzijazma vizionara Branka Šotre, Mihajla Petrova, Ivana Tabakovića koji su 1948. godine prepoznali duh vremena u kom žive i osetili trenutak za osnivanje Akademije primenjenih umetnosti, do prekretnice 1966. koju je učinio profesor Miloš Ćirić projektujući znak Akademije i Univerziteta umetnosti u Beogradu. – Taj znak postavio je

Prijavite se na našu mailing listu