Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,24	99,83	99,53
109	109,65	109,33

Kultura

30.09.2019 u 21:00

Da li umetnost još može da nas šokira ili smo sve već videli

Konceptualna umetnica Kornelija Parker imala je 1995. izložbu u Londonu zajedno sa glumicom Tildom Svinton. Tilda je spavala u kutiji od stakla, a publika ju je izbliza zagledala. Bilo je to veoma zanimljivo. Tilda je ovo ponovila 2013. i staklenu kutiju stavila je u Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Smatrao sam da je Tilda bila umetničko delo 1995, ali da to možda nije bila 2013. Jer, da li je ona umetnica? Da li je ovoga puta sve bilo drugačije samo zato što to nije bila saradnja sa Kornelijom Parker? ‒ zapitao je Grejson Peri (59), poznati britanski umetnik u svojoj knjizi „Igra za galeriju” koju je upravo objavio „Službeni glasnik”, u prevodu Miodraga Markovića. Dobitnik Tarnerove nagrade 2003, prestižnog britanskog priznanja za savremenu umetnost, koju je primio obučen kao Kler,

Kultura

27.09.2019 u 08:50

„Politikina” nagrada za režiju Sebastijanu Horvatu

Slovenački reditelj Sebastijan Horvat ovogodišnji je, 42. dobitnik „Politikine” nagrade za najbolju režiju, za postavku predstave „Ali: strah jede dušu” u produkciji Slovenskog narodnog gledališča Drama, Ljubljana koja je izvedena u okviru zvanične selekcije 53. Bitefa. „Sebastijan Horvat u predstavi ’Ali: strah jede dušu’ višeznačno istražuje društveno osetljive teme, ali i samu pozorišnu igru, kroz njeno otvaranje prema publici. Režija diskretno i uspešno spaja melodramska i politička značenja, iskrenu emotivnost i društveno osetljiva pitanja – sveprisutni primitivizam, zavist, klasne i etničke predrasude. Režija je na izvanredan način vodila glumce koji sa naročitom snagom, preciznošću i efektnom suzdržanošću istovremeno izazivaju jake emocije gledalaca, ali i njihov

Beograd

20.09.2019 u 10:15

Đakonije i kultura Malezije

Probajte sate, popularno malezijsko jelo – nudili su kulinari goste u „Beogradskom marketu”, spremni da pojasne da se ovo jelo pravi od piletine, kikiriki sosa, svežih krastavaca i luka. Mirisali su i hrskavi uštipci od povrća, a mnoge posetioce okrepila je supa sa rezancima uz dodatak egzotičnih začina. Ovi i još mnogo drugih specijaliteta mogli su da se probaju na manifestaciji koju je ambasada Malezije u Beogradu organizovala pod nazivom „Fascinating Malaysia 2019: Discovering Cultures”. To je bila prilika da se predstavi jedinstvena malezijska kultura, hrana i umetnost. U muzičkom delu umetnici obučeni u živopisne nošnje pokazali su lepotu vatrenog i zavodljivog plesa kojim se dočarava deo tradicije i običaja malezijskog naroda. Priređena je i izložba slika naivne umetnosti.

Kultura

15.09.2019 u 23:17

Renesansa legata najpoznatijeg Samošanina

Samoš – „Orijentalno ogledalo”, „Mladi prestolonaslednik”, „Bradati starac” i „Videnica”, ulja na platnu iz izuzetne zbirke umetnina sabranih u legat Samošanina Vladimira Fijata ovih dana kreću u Beograd na restauraciju. Ministarstvo za kulturu i informisanje za tu svrhu obezbedilo je 248.000 dinara. U Domu kulture, koji nosi ime svog najčuvenijeg žitelja, napominju da je to nastavak brige o bogatoj zaostavštini, nakon što je prošle godine novcem Pokrajinskog sekretarijata za informisanje, kulturu i odnose s verskim zajednicama, takođe osveženo nekoliko eksponata ove dragocene zbirke.

Kultura

13.09.2019 u 23:23

Moderni simbolizam Milice Zorić

Da 1950. godine Milica Zorić (1908–1989) nije otputovala u Pariz, gde je obišla veliku izložbu meksičke umetnosti, vrlo je moguće da iza sebe ne bi ostavila oko dvesta tapiserija po kojima je pamtimo. Bio je to odlučujući momenat, to je često isticala. Relativno kratak period od oko nepune dve decenije, počevši od 1957, tokom kojeg se, već u ozbiljnim godinama, predano i s velikim žarom bavila ovim specifičnim umetničkim izrazom, bio je dovoljan – uspelo joj je da osvoji „jedinstveno mesto u istoriji jugoslovenskog modernizma”, kako to struka karakteriše. O tome, ali i o njenom intrigantnom privatnom životnom putu, koji je delila s Rodoljubom Čolakovićem, poznatim političarem, može se saznati više na izložbi „Sinteza nasleđa i modernizma”, upravo otvorenoj u Spomen-zbirci Pavla

Kultura

02.09.2019 u 21:00

Nisam kalibar kolekcionara koji drži sliku u sefu

Moji su mi rekli da sam ime Aleksandar dobio po kralju Aleksandru Karađorđeviću. Kao malom to mi je jako godilo, priča za „Politiku” multimedijalni umetnik Aleksander Stanislav Jurkovič. S ovim svojevrsnim ambasadorom slovenačko-srpskog prijateljstva, koji umetničko ime Nani Poljanec upotrebljava od 1993. godine, imali smo priliku da se družimo u njegovoj Rogaškoj Slatini, čiji je zaštitni znak. Kako legenda kaže, nad Rogašku Slatinu je bog Apolon, sin Jupitera i Leone, poslao krilatog konja Pegaza da kopitom udari u tlo i tako otvori put izvoru prirodnim mineralnim vodama. Tu je davne 1847. godine svirao čuveni Franc List. Rogašku Slatinu isto tako rado su posećivali Mihailo Obrenović, Petar, Aleksandar, Đorđe Karađorđević i mnogi drugi. Iza Nanija Poljaneca je bogat umetnički rad, bilo kao

Među nama

22.08.2019 u 12:16

Kotor pamti Cacu Aleksić

Vest o smrti Slobodanke Cace Aleksić bolno je odjeknula i u Kotoru, gradu u kojem je 1993. osnovan Jugoslovenski festival pozorišta za decu, koji od 2006. nosi naziv kotorski. Od osnivanja, program se nije mogao zamisliti bez učešća Pozorištanca „Puž”, a predstave tog ansambla na Letnjoj pozornici uvek su bile najbolje posećene i za njih se tražila karta više. Predstave koje je kao reditelj potpisivala Caca Aleksić pamte se i danas. „Meca i deca”, „Julija i Romeo”, „Pinokio”, „Pepeljuga”, „Ivica i Marica”, „Nevaljala princeza”, „Četiri praseta”, „Miladinova čarobna lampa” i druge, ostavile su dubok trag u 27 godina dugom trajanju festivala u Kotoru. Uz reditelja Cacu Aleksić, scenario je pisao Branko Milićević Kockica, koji je često imao i uloge u tim predstavama. Za sve nas koji

Beograd

13.08.2019 u 09:07

Zid u bašti „Grada” oplemenjen muralom

Stari zid Kulturnog centra „Grad”, čiju fasadu je nagrizao zub vremena, oplemenila je umetnica Jana Danilović. Vedrim bojama, koristeći stilske i dekorativne elemente, ona je rustični zid presvukla u novo ruho. – Moj rad nema određenu poruku. Pažnju privlače figuralnost i floralni segmenti i oni kojima imitiram tapete – kaže Jana i dodaje da su joj glavni alat prsti. Autorkin likovni rukopis se prepoznaje po izraženim linijama. – Crtež mi je važan, a motive radim shodno prilikama. Volim da delujem u javnom prostoru i to usaglašavajući se sa onima u čijoj okolini delujem. Bitno je da ono što radim podržavaju osobe koje borave u zgradi na kojoj intervenišem – priča Danilovićeva. Ona dodaje da njena dela često imaju dozu ironije i u sebi kriju razne metafore. Jana Danilović je

Kultura

25.07.2019 u 20:10

Božanstva, amuleti i skarabeji na Senjaku

Na arapskom se kaže da slučajnost može da vredi više nego hiljadu dogovorenih sastanaka. Stoga se ova izložba tako prigodno podudara s trenutnim predsedavanjem Egipta Afričkom unijom, kao i s našom ovogodišnjom ulogom počasnog gosta na Afro-festivalu koji se održava svake godine u Muzeju afričke umetnosti, reči su Amra Alguveljija, ambasadora Egipta u našoj zemlji, zabeležene u katalogu postavke „Pod lupom. Staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji”, koja je nedavno otvorena u pomenutoj popularnoj muzejskoj kući, smeštenoj na senovitom Senjaku. Publici ova izložba, koja traje do novembra, može biti podsticajan uvod i u literarni susret s egipatskom kulturom koji nas očekuje na jesen – ova će zemlja prvi put biti počasni gost na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u oktobru. U muzejima širom

Beograd

24.07.2019 u 15:15

Tačka, linija, seme, biljka

Lekovite, začinske i ukrasne biljke zaokupile su pažnju posetilaca na radionici „Tačka, linija, seme, biljka” koju su organizovale umetnice Katarina Rašić iz Beograda i Tereza Raiva iz Portugala, koja trenutno živi i stvara u Londonu. Kreativno druženje koje će trajati naredna dva dana održava se u Ustanovi kulture „Stari grad” u Kapetan Mišinoj ulici. Autorke su došle na ideju da pokažu koliko je svet biljaka i prirode raznovrstan, bogat i čoveku na usluzi, ako poštuje osnovne ekološke postulate. – Mnoge biljke koristimo kao začine, čajeve, za negu kože, relaksaciju organizma, poboljšanje zdravlja i lepote – kaže Katarina i dodaje da ljudi često i nisu svesni blagotvornosti biljaka koje su nam nadohvat ruke. Ona je sa koleginicom Terezom zbog toga krenula korak po korak,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu