BRISEL –Evropska komisija ne namerava da od Grčke traži da do 2020. godine snizi odnos duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP) na ispod 120 odsto, što je ključni cilj u sklopu sporazuma o drugom paketu evropske pomoći za tu zemlju, izjavio je portparol Komisije za ekonomiju Olivije Bejli.

Taj procenat, dogovoren sa „trojkom” kreditora koju pored Komisije čine i Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), već ionako predstavlja „ambiciozan cilj za Grčku i mi ga se držimo”, rekao je Bejli, a prenela je agencija AFP.

On je time odgovorio na tekst u današnjem izdanju američkog „Volstrit džornala”, u kojem se navodi da MMF primenjuje diskretan pritisak da grčki dug do 2020. bude smanjen na 100 odsto BDP-a.

U tom članku se navodi da su strepnje oko održivosti grčkog duga dovele do toga da MMF, sa sedištem u Vašingtonu, sada želi da vlade koje poseduju grčke obveznice pristanu na gubitke, slično kao što su već uradili privatni investitori u sklopu drugog paketa pomoći Grčkoj. Na kraju je nominalna vrednost tih obveznica bila smanjena za 97 odsto.

Pored otpisa vrednosti obveznica u vlasništvu privatnih ulagača i pomoći za posrnule banke, evrozona i MMF su u martu pristale da Grčkoj pozajme dodatnih 130 milijardi evra povrh 110 milijardi evra iz prvog paketa pomoći, u cilju da grčki dug bude smanjen sa sadašnjih 160 odsto BDP-a.

Vlada u Atini, međutim, ne beleži očekivani napredak u primeni reformi i mera štednje, kao posledica recesije već petu godinu zaredom i političke neizvesnosti oko izbora u maju i junu.